Da li ste sagoreli na poslu: "Nadređena je krivicu svalila na mene"
Prekovremeni rad, previše zaduženja na poslu, mobing, stres - sve su ovo činioci koji utiču na pojavljivanje sindroma sagorevanja na poslu, poznatijeg po engleskom terminu burnout.
Foto: Pexels
Svetska zdravstvena organizacija okarakterisala je ovaj sindrom kroz osećaje iscrpljenosti, osećaj cinizma i negativizma, kao i smanjenu efikasnost na poslu.
Portal 021.rs je sredinom juna sproveo anketu u kojoj smo čitaoce pitali "Da li vam je potreban odmor?". Niz pitanja u anketi služio je da dobijemo bolji uvid u to koliko dobro ljudi prepoznaju sagorevanje i na koji način se sa istim bore.
Na uzorku od 87 popunjenih upitnika, najveći broj učesnika, više od 56 procenata, osećao je hroničan umor, smanjenu koncentraciju, razdražljivost i produktivnost. Kod više od polovine se javio i osećaj praznine.
Najveći broj ispitanika je simptome prepoznao kao sagorevanje. Gotovo 50 odsto njih smatra da poslodavac ne razume sindrom sagorevanja, 75 odsto ispitanika smatra da i njihove kolege i koleginice imaju iste probleme.
Takođe, čak 55 procenata ispitanika nije se nikome obratio za pomoć. Kako su navodili, nemaju kome da se obrate, dobijaju odgovor da je svima isto, smatraju da nikoga ne interesuje.
Jedna Novosađanka pokušala je da se obrati nadređenoj u vezi sa svojim problemom.
"Nadređena mi je odbrusila da je sada raspored takav i krivicu svalila na mene", napisala je ona.
Druga ispitanica je rekla i da je pokušala da pomogne sebi tako što je uzela nekoliko slobodnih dana ostalih od godišnjeg, kako bi se odmorila.
Novosađanka koja navodi da radi u državnoj ustanovi podelila je i da su na njenom radnom mestu, usled učestalih žalbi, omogućili povremeno grupno savetovanje.
"Iz više razloga odbijam, kao i moje kolege, da se uključim u to. Da navedem par: to neće rešiti problem koji je izuzetno kompleksniji, a pre svega sistemski ili da se izrazim slobodnije - sistem ne funkcioniše na mnogim višim nivoima. Ako su zaista želeli da pomognu zaposlenima organizovali bi pojedinačne terapije s obzirom da imaju mogućnosti za to. Kao jedino rešenje vidim odlazak iz ove zemlje jer se na dugoročnom planu situacija neće promeniti na bolje, naprotiv", smatra ova ispitanica.
Prema rezultatima upitnika, ispitanici smatraju da bi u rešavanju ili sprečavanju posledica sagorevanja najviše uticala bolja organizacija posla, poštovanje radnog vremena, povećanje broja zaposlenih i veća plata.
Koji su uzroci sagorevanja i kako ono izgleda?
Viša pravna savetnica Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Dragica Mišljenović za 021.rs kaže je osnovni problem u Srbiji nedostatak radne snage.
"To dovodi do toga da jedan zaposleni radi posao koji je nekada radilo pet radnika. Malo je zaposlenih, a i oni su neretko u stanju da rade do iznemoglosti kako ne bi dobili otkaz. Problem je i prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena, koja se užasno zloupotrebljava od strane poslodavca", ističe ona.
Dodatni problem može biti i pojava mobinga zaposlenog, koji je po svojoj prirodi dešavanje koje se ponavlja određeni vremenski period.
Svi ovi činioci zajedno mogu da izuzetno utiču na radnika i da se manifestuju u sagorevanju na radnom mestu, koji kao posledica može da ima teške zdravstvene posledice.
Master psihološkinja iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine Ana Ljubičić za 021.rs objašnjava da je sindrom sagorevanja emocionalno stanje koje podrazumeva emocionalnu iscrpljenost, konstantan umor, nedostatak energije, pa čak i nakon kraćeg vremena odmora od posla, ali i smanjen osećaj postignuća, manja produktivnost, kao i česte greške u radu.
"Najčešći uzroci su preopterećenost poslom bez adekvatnog ili ikakvog odmora, zatim osećaj nemanja kontrole nad svojim radnim zadacima, kao i nejasni zadaci i zahtevi na poslu, konflikti, nedostatak podrške i slično", objašnjava ona.
Sagorevanje se može manifestovati psihički, fizički i socijalno. Kako dodaje Ljubičić, mentalno i fizičko zdravlje su izuzetno povezani, te ono što osećamo može da se na neki način odrazi i na telo.
"To uglavnom počinje nekim nezdravim navikama koje su izazvane stresom, poput emocionalnog prejedanja, zapostavljanja fizičkih i mentalnih aktivnosti, manjka sna i usvajanja nekih štetnih životnih navika, poput konzumacije cigareta i ostalih nikotinskih proizvoda, alkohola, pa čak i lekova za smirenje. Uz dugoročno praktikovanje, često dolazi do slabljenja imuniteta, narušavanja hormonske ravnoteže, upalnih procesa poput kardio-vaskularnih bolesti, dijabetes, maligne bolesti i slično. To se sve dešava nakon stresa koji nekada traje i godinama", objašnjava ona.
Kada je reč o socijalnom momentu, ističe da se često ljudi sa ovim simptomima osećaju otuđeno od društva.
"Jedan od simptoma sagorevanja jeste i povlačenje kako iz društva tako i od kolega na radnom mestu, pa čak i članova porodice. Tako da nas to dovodi do neke smanjene angažovanosti kako na poslu tako i u društvu", objašnjava sagovornica 021.rs.
Pročitaj još
"Bolje sprečiti nego lečiti"
Obe sagovornice portala 021.rs slažu se da je prevencija i skidanje stigme sa mentalnog zdravlja izuzetno bitno, a to bi kasnije pomoglo i zaposlenima da se izbore za svoja zakonska prava.
Kako ističu, ljudi u Srbiji se za pomoć javljaju poprilično kasno, kada se stres i svi simptomi nakupe toliko da ne mogu više sami da se izbore.
Mišljenović kaže da su se zaposleni ranije više javljali sindikatima za pomoć nego sada. Ističe i da kada se jave, sindikati preuzmu na sebe ulogu posrednika sa poslodavcem u rešavanju problema, a ukoliko ne dolazi do poboljšanja pokreću se druga pravna sredstva.
"Suština jeste poštovanje zakona. Poštovanje radnog vremena, Zakona o bezbednosti na radu, poštovanje poslova predviđenih potpisanim ugovorom o radu. Radnicima uvek predlažemo da insistiraju na poštovanju svojih prava i da se ne boje, da ne dozvole da ih poslodavci iskorišćavaju do maksimuma. Radnici imaju prava koja niko ne sme da krši i da ako se sam ne bori za svoja prava, niko drugi ne može", ističe sagovornica 021.rs.
Ljubičić ističe da je bitno da ljudi svoja osećanja ne potiskuju i da ih prepoznaju, što može i da dovede do toga da se ozbiljne posledice izbegnu.
"Bitno je prepoznati simptome, da budemo fokusirani, da budemo svesni simptoma burnout-a, da prihvatimo da je u redu da se to desi. Moramo da naučimo da postavljamo pauze, organizujemo vreme i zadatke, pravimo redovne pauze, bavimo se nekom fizičkom aktivnošću, ali i komuniciramo", ističe Ljubičić.
Sagovornica 021.rs ističe i da je bitno da ljudi, ukoliko prepoznaju da im teže ide samopomoć, podršku potraže i kod profesionalaca koji će znati na koji način da ih usmere.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Da li situacija oko NIS-a udaljava Beograd i Moskvu: "Isplivale razlike koje već dugo tinjaju"
14.12.2025.•
2
U jednoj od retkih izjava visokih ruskih zvaničnika koja se ticala sankcija Naftnoj industriji Srbije, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je rekao da nacionalizacija NIS-a nije moguća bez saglasnosti njegove zemlje.
Studenti u blokadi najavili akciju "Dolazimo do vaših vrata"
14.12.2025.•
10
Studenti u blokadi najavili su akciju pod nazivom "Dolazimo do vaših vrata" koja će trajati od ponedeljka, 15. decembra, do četvrtka, 25. decembra.
Kamioni na Batrovcima čekaju osam sati
14.12.2025.•
0
Kamioni na graničnom prelazu Batrovci na izlazu iz Srbije ka Hrvatskoj čekaju osam sati, saopštio je večeras Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Broj stradalih u udesima u Srbiji je najveći javni rizik u Evropi: Zakon mora da pretrpi ozbiljne izmene
14.12.2025.•
19
Podatak da je od početka godine poginulo 455 osoba u više od 30 hiljada udesa, sa više od 18.000 povređenih, na šest miliona stanovnika u Srbiji, predstavlja najveći javni rizik u Evropi.
VIDEO: Pogledajte kako je teklo izručenje osumnjičenog za ubistvo škaljaraca u Atini 2020.
14.12.2025.•
0
MUP Srbije objavio je snimak izručenja M.Z. (46) koji se sumnjiči za ubistvo, udruživanje radi vršenja krivičnih dela i trgovinu drogom.
Dovođenje u vezu N1 i Nove sa ustašama i nacistima za REM je samo kritika i stav
14.12.2025.•
1
Uprkos jasnim aluzijama na nacističke tvorevine iz Drugog svetskog rata, stručna služba REM-a odbija da pokrene postupak protiv Studija B.
Srbiji iz Hrvatske izručen osumnjičeni za ubistvo škaljaraca u Atini 2020.
14.12.2025.•
0
Srbiji je danas iz Hrvatske izručen M.Z. (46) koji se sumnjiči za ubistvo, udruživanje radi vršenja krivičnih dela i trgovinu drogom.
Ambasador Srbije u Australiji: Među žrtvama zločina u Sidneju nema srpskih državljana
14.12.2025.•
0
Ambasador Srbije u Australiji Rade Stefanović izjavio je da među poginulima i povređenima u napadu na plaži Bondi u Sidneju nema srpskih državljana.
Vučić osudio napad u Sidneju: "Terorizmu i antisemitizmu nema mesta u našem svetu"
14.12.2025.•
3
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić osudio je danas napad na jevrejsku zajednicu u Sidneju, u kojem je ubijeno najmanje deset osoba.
Milivojević: Raspisati vanredne parlamentarne izbore u skladu sa demokratskim principima
14.12.2025.•
1
Predsednik Demokratske stranke (DS) Srđan Milivojević pozvao je danas predsednika države Aleksandra Vučića "da izađe iz svoje mišje rupe i raspiše vanredne parlamentarne izbore".
O Vučićevoj najavi pomilovanja u slučaju Generalštab: "Bombastična izjava bez težine"
14.12.2025.•
7
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će, "u slučaju da bude podignuta optužnica u vezi sa projektom 'Generalštab', pomilovati sve koji su navodno učestvovali u malverzacijama".
Zakon zabranjuje, praksa dozvoljava: Maloletnici i dalje kockaju
14.12.2025.•
4
Slučaj iz Šapca još jednom je otvorio pitanje poštovanja Zakona o igrama na sreću u Srbiji, koji jasno propisuje da je osobama mlađim od 18 godina zabranjen ulazak i boravak u prostorijama sa automatima za igre na sreću.
Od privođenja do pasivizacije domaćinstava: Poljoprivrednici tvrde da su kažnjeni zbog protesta
14.12.2025.•
2
Represija nad poljoprivrednicima se nastavlja. One koji se bune, sada posećuju inspektori i dele rešenja o pasivizaciji domaćinstva.
Profesor Obradović: Vučićeva poseta Nišu ima predizborne motive
14.12.2025.•
4
Profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Neven Obradović ocenio je danas da dvodnevna poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića jugu zemlje ima sve elemente predizborne kampanje.
Ministarka za brigu o porodici: Isplaćeno više od 280 zahteva iz Alimentacionog fonda, još 500 u proceduri
14.12.2025.•
2
Ministarka za brigu o porodici i demografiji Jelena Žarić Kovačević danas je najavila formiranje Saveta za porodicu i demografiju.
MUP: Od sutra pojačana kontrola saobraćaja, kontroliše se vožnja pod dejstvom alkohola i droge
14.12.2025.•
5
Ministarstvo unutrašnjih poslova najavilo je da će policija u periodu od 15. do 21. decembra pojačano kontrolisati i kažnjavati zbog vožnje pod dejstvom alkohola i droge.
Hoće li šatori ispred Skupštine biti uklonjeni do Nove godine?
14.12.2025.•
29
Ako je suditi po najavama - šatorsko naselje ispred Skupštine Srbije, koje je deo takozvanog "Ćacilenda", moglo bi konačno da bude uklonjeno do Nove godine.
Antonijević: Nacionalni interes Srbije je ravnopravnost svih građana i građanki
14.12.2025.•
4
Novi Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Milan Antonijević, izjavio je da želi da unapredi poverenje u instituciju i poveća njenu vidljivost.
Kamioni čekaju do pet sati na Batrovcima, Šid dva sata
14.12.2025.•
0
Kamioni na graničnom prelazu Batrovci na izlazu iz Srbije čekaju pet sati, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Nezavisni članovi Saveta REM-a dali rok Skupštini ili podnose ostavke
14.12.2025.•
3
Novoizabrani, nezavisni članovi Saveta Regulatnornog tela za elektronske medije dali su rok Narodnoj skupštini da u skladu sa zakonom izabere još jednog eksperta koji nedostaje tom telu.
Komentari 8
Novosadjanka
RIZBO
Zoki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar