Da li ste sagoreli na poslu: "Nadređena je krivicu svalila na mene"
Prekovremeni rad, previše zaduženja na poslu, mobing, stres - sve su ovo činioci koji utiču na pojavljivanje sindroma sagorevanja na poslu, poznatijeg po engleskom terminu burnout.
Foto: Pexels
Svetska zdravstvena organizacija okarakterisala je ovaj sindrom kroz osećaje iscrpljenosti, osećaj cinizma i negativizma, kao i smanjenu efikasnost na poslu.
Portal 021.rs je sredinom juna sproveo anketu u kojoj smo čitaoce pitali "Da li vam je potreban odmor?". Niz pitanja u anketi služio je da dobijemo bolji uvid u to koliko dobro ljudi prepoznaju sagorevanje i na koji način se sa istim bore.
Na uzorku od 87 popunjenih upitnika, najveći broj učesnika, više od 56 procenata, osećao je hroničan umor, smanjenu koncentraciju, razdražljivost i produktivnost. Kod više od polovine se javio i osećaj praznine.
Najveći broj ispitanika je simptome prepoznao kao sagorevanje. Gotovo 50 odsto njih smatra da poslodavac ne razume sindrom sagorevanja, 75 odsto ispitanika smatra da i njihove kolege i koleginice imaju iste probleme.
Takođe, čak 55 procenata ispitanika nije se nikome obratio za pomoć. Kako su navodili, nemaju kome da se obrate, dobijaju odgovor da je svima isto, smatraju da nikoga ne interesuje.
Jedna Novosađanka pokušala je da se obrati nadređenoj u vezi sa svojim problemom.
"Nadređena mi je odbrusila da je sada raspored takav i krivicu svalila na mene", napisala je ona.
Druga ispitanica je rekla i da je pokušala da pomogne sebi tako što je uzela nekoliko slobodnih dana ostalih od godišnjeg, kako bi se odmorila.
Novosađanka koja navodi da radi u državnoj ustanovi podelila je i da su na njenom radnom mestu, usled učestalih žalbi, omogućili povremeno grupno savetovanje.
"Iz više razloga odbijam, kao i moje kolege, da se uključim u to. Da navedem par: to neće rešiti problem koji je izuzetno kompleksniji, a pre svega sistemski ili da se izrazim slobodnije - sistem ne funkcioniše na mnogim višim nivoima. Ako su zaista želeli da pomognu zaposlenima organizovali bi pojedinačne terapije s obzirom da imaju mogućnosti za to. Kao jedino rešenje vidim odlazak iz ove zemlje jer se na dugoročnom planu situacija neće promeniti na bolje, naprotiv", smatra ova ispitanica.
Prema rezultatima upitnika, ispitanici smatraju da bi u rešavanju ili sprečavanju posledica sagorevanja najviše uticala bolja organizacija posla, poštovanje radnog vremena, povećanje broja zaposlenih i veća plata.
Koji su uzroci sagorevanja i kako ono izgleda?
Viša pravna savetnica Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Dragica Mišljenović za 021.rs kaže je osnovni problem u Srbiji nedostatak radne snage.
"To dovodi do toga da jedan zaposleni radi posao koji je nekada radilo pet radnika. Malo je zaposlenih, a i oni su neretko u stanju da rade do iznemoglosti kako ne bi dobili otkaz. Problem je i prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena, koja se užasno zloupotrebljava od strane poslodavca", ističe ona.
Dodatni problem može biti i pojava mobinga zaposlenog, koji je po svojoj prirodi dešavanje koje se ponavlja određeni vremenski period.
Svi ovi činioci zajedno mogu da izuzetno utiču na radnika i da se manifestuju u sagorevanju na radnom mestu, koji kao posledica može da ima teške zdravstvene posledice.
Master psihološkinja iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine Ana Ljubičić za 021.rs objašnjava da je sindrom sagorevanja emocionalno stanje koje podrazumeva emocionalnu iscrpljenost, konstantan umor, nedostatak energije, pa čak i nakon kraćeg vremena odmora od posla, ali i smanjen osećaj postignuća, manja produktivnost, kao i česte greške u radu.
"Najčešći uzroci su preopterećenost poslom bez adekvatnog ili ikakvog odmora, zatim osećaj nemanja kontrole nad svojim radnim zadacima, kao i nejasni zadaci i zahtevi na poslu, konflikti, nedostatak podrške i slično", objašnjava ona.
Sagorevanje se može manifestovati psihički, fizički i socijalno. Kako dodaje Ljubičić, mentalno i fizičko zdravlje su izuzetno povezani, te ono što osećamo može da se na neki način odrazi i na telo.
"To uglavnom počinje nekim nezdravim navikama koje su izazvane stresom, poput emocionalnog prejedanja, zapostavljanja fizičkih i mentalnih aktivnosti, manjka sna i usvajanja nekih štetnih životnih navika, poput konzumacije cigareta i ostalih nikotinskih proizvoda, alkohola, pa čak i lekova za smirenje. Uz dugoročno praktikovanje, često dolazi do slabljenja imuniteta, narušavanja hormonske ravnoteže, upalnih procesa poput kardio-vaskularnih bolesti, dijabetes, maligne bolesti i slično. To se sve dešava nakon stresa koji nekada traje i godinama", objašnjava ona.
Kada je reč o socijalnom momentu, ističe da se često ljudi sa ovim simptomima osećaju otuđeno od društva.
"Jedan od simptoma sagorevanja jeste i povlačenje kako iz društva tako i od kolega na radnom mestu, pa čak i članova porodice. Tako da nas to dovodi do neke smanjene angažovanosti kako na poslu tako i u društvu", objašnjava sagovornica 021.rs.
"Bolje sprečiti nego lečiti"
Obe sagovornice portala 021.rs slažu se da je prevencija i skidanje stigme sa mentalnog zdravlja izuzetno bitno, a to bi kasnije pomoglo i zaposlenima da se izbore za svoja zakonska prava.
Kako ističu, ljudi u Srbiji se za pomoć javljaju poprilično kasno, kada se stres i svi simptomi nakupe toliko da ne mogu više sami da se izbore.
Mišljenović kaže da su se zaposleni ranije više javljali sindikatima za pomoć nego sada. Ističe i da kada se jave, sindikati preuzmu na sebe ulogu posrednika sa poslodavcem u rešavanju problema, a ukoliko ne dolazi do poboljšanja pokreću se druga pravna sredstva.
"Suština jeste poštovanje zakona. Poštovanje radnog vremena, Zakona o bezbednosti na radu, poštovanje poslova predviđenih potpisanim ugovorom o radu. Radnicima uvek predlažemo da insistiraju na poštovanju svojih prava i da se ne boje, da ne dozvole da ih poslodavci iskorišćavaju do maksimuma. Radnici imaju prava koja niko ne sme da krši i da ako se sam ne bori za svoja prava, niko drugi ne može", ističe sagovornica 021.rs.
Ljubičić ističe da je bitno da ljudi svoja osećanja ne potiskuju i da ih prepoznaju, što može i da dovede do toga da se ozbiljne posledice izbegnu.
"Bitno je prepoznati simptome, da budemo fokusirani, da budemo svesni simptoma burnout-a, da prihvatimo da je u redu da se to desi. Moramo da naučimo da postavljamo pauze, organizujemo vreme i zadatke, pravimo redovne pauze, bavimo se nekom fizičkom aktivnošću, ali i komuniciramo", ističe Ljubičić.
Sagovornica 021.rs ističe i da je bitno da ljudi, ukoliko prepoznaju da im teže ide samopomoć, podršku potraže i kod profesionalaca koji će znati na koji način da ih usmere.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Prebijanje studentkinje u Novom Sadu: Hitna pomoć ne dostavlja informacije portalu 021.rs")
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
.jpg "Vodostaji više reka u Srbiji u porastu zbog padavina, ojačavaju se bedemi")
Vodostaji više reka u Srbiji u porastu zbog padavina, ojačavaju se bedemi
29.03.2025.•
0
Na slivovima više reka u Srbiji će u narednih 48 sati vodostaji biti u značajnom porastu zbog padavina.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja za subotnji predah
29.03.2025.•
0
Još jedan 021.rs dnevni kviz znanja je pred vama.
Uhapšen zbog nasilja u porodici, policija pronašla i arsenal oružja
29.03.2025.•
0
Dvadesetdevetogodišnji N.S. iz Kragujevca uhapšen je zbog ilegalnog posedovanja oružja i nasilja u porodici.
Ne zaboravite da pomerite kazaljke: Sutra počinje letnje računanje vremena
29.03.2025.•
2
Letnje računanje vremena počinje u nedelju, 30. marta.
.jpg "Beogradski studenti povodom hapšenja kolega: Dok jedan nije sigran, niko nije siguran")
Beogradski studenti povodom hapšenja kolega: Dok jedan nije sigran, niko nije siguran
29.03.2025.•
2
Studenti u blokadi visokoškolskih ustanova u Beogradu saopštili su da pritisci sa kojima se studenti i građani koji izražavaju političko neslaganje postaju sve veći.
.jpg "Apelacioni sud vratio optužnicu za ubistvo Danke Ilić na ponovno odlučivanje")
Apelacioni sud vratio optužnicu za ubistvo Danke Ilić na ponovno odlučivanje
28.03.2025.•
4
Apelacioni sud u Nišu ukinuo je rešenje o potvrđivanju optužnice protiv Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića osumnjičenih za ubistvo Danke Ilić, i naložio Višem sudu u Zaječaru da ponovo odlučuje.
VIDEO: Protesti zbog napada na studente održani i u Beogradu i Kragujevcu
28.03.2025.•
0
Zbog napada i prebijanja četiri studenta Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, protesti podrške studentima organizovani su u Beogradu i u Kragujevcu.
Mark Brnović novi ambasador SAD u Srbiji
28.03.2025.•
20
Američki predsednik Donald Tramp imenovao je Marka Brnovića za novog ambasadora SAD u Srbiji.
Dekani fakulteta o Glišiću: Medijski nastupi javnih funkcionera - korak ka otvorenoj represiji
28.03.2025.•
3
Dekani fakulteta Univerziteta u Beogradu ocenili su kao "skandalozne" izjave nosilaca javnih funkcija kojima se poziva na hapšenje rektora Univerziteta u Beogradu.
Podignuta optužnica protiv četiri osobe zbog narkotika u Surčinu
28.03.2025.•
0
Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je podiglo optužnicu protiv četiri osobe zbog sumnje da su 30. januara na teritoriji Surčina držali razne vrste narkotika "radi prodaje".
Šta je DDOR organizovao na Međunarodnom salonu automobila
28.03.2025.•
0
Pedeset i šesti Međunarodni salon automobila i 17. Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme "Motopassion" uspešno su završeni 26. marta.
Reakcije na izjavu Glišića da rektor Đokić "mora da bude uhapšen": Otvoreno zastrašivanje
28.03.2025.•
1
DS i Kreni-promeni osudili su izjavu ministra u tehničkoj Vladi Darka Glišića koji je rekao da rektor Univerziteta u Beogradu, Vladan Đokić "mora da bude uhapšen".
Nastavnici Pete beogradske gimnazije podneli krivičnu prijavu protiv v.d. direktorke
28.03.2025.•
0
Nastavnici Pete beogradske gimnazije podneli su krivičnu prijavu i zahtev za vanredni inspekcijski nadzor nad radom v.d. direktora gimnazije Danke Nešović.
Marković: Koalicija oko SPS ide na konsultacije s Vučićem o novoj vladi
28.03.2025.•
5
Koalicija Socijalističke partije Srbije, Jedinstvene Srbije i Zelenih Srbije, odgovorila je pozitivno na zvaničan poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića na konsultacije oko izbora nove Vlade.
Na sajtu "Kurira" poruka učesnicima blokada mostova da bi mogli da "zaplivaju u reci"
28.03.2025.•
8
U nepotpisanom tekstu na sajtu "Kurira" navodi se da bi oni koji učestvuju u blokadama mostova mogli da "zaplivaju u reci".
Srbija dobila novih 30 dana odlaganja sankcija za NIS
28.03.2025.•
27
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je da je primena američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) odložena za još 30 dana.
Porodice poginulih rudara u rudniku "Soko" traže naknadu štete: Tužba od 24 miliona dinara
28.03.2025.•
5
Advokat porodica osam poginulih rudara u nesreći u rudniku Soko, podneo je tužbu za naknadu štete protiv Javnog preduzeća "Resavica“ na iznos od 24 miliona dinara.
Studenti u blokadi Medicinskog fakulteta traže odgovornost zbog posete Vučića pacijentima iz Kočana
28.03.2025.•
5
Studenti Medicinskog fakulteta u blokadi zatražili su odgovornost u KCS, zato što su 17. marta u jedinicu intenzivne nege neovlašćeno ušla lica koja su ugrozila privatnost pacijenta iz Kočana.
Kada je rektor državni neprijatelj broj 1: Stranački napadi na prvog čoveka beogradskog univerziteta
28.03.2025.•
30
Beskupulozna hajka na rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića nastavlja se pojačanom žestinom.
Mreža akademske solidarnosti: Uredba omogućava upliv partijskih kadrova na fakultete
28.03.2025.•
3
Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) zatražila je danas od Vlade Srbije da hitno stavi van snage spornu Uredbu o radu univerziteta i fakulteta.
Srbija i Švedska potpisale ugovor o održivim migracionim politikama
28.03.2025.•
7
Komesarka za izbeglice i migracije Srbije Nataša Stanisavljević i direktor razvojnog sektora Švedske agencije za migracije (SMA) Markus Toremar potpisali su danas u Švedskoj ugovor o partnerstvu.
Komentari 8
Novosadjanka
RIZBO
Zoki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar