Psiholog i sociolog o tome zašto je Legija za brojne mlade u Srbiji heroj, iako jedva znaju ko je on

Autor: NIN

Info

17.11.2024.

06:28 > 11:25

Pedeset šest hiljada mladih iz Srbije lajkovalo je video snimak objavljen na društvenoj mreži Tiktok kojim se veliča Milorad Ulemek Legija.

Ulemek je nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije, čovek osuđen na četiri zatvorske kazne od po 40 godina zbog učestvovanja u ubistvima premijera Zorana Đinđića i nekadašnjeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića, atentata na Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali i više zločina koje je počinio Zemunski klan.

Iako je nemoguće baš tvrditi da se radi o 56.000 mladih iz Srbije, to je veoma verovatno, jer Tiktok koriste uglavnom mladi, a korisnici iz inostranstva verovatno baš i ne znaju ko je Ulemek, piše NIN.

Ne znaju to ni mnogi mladi iz Srbije koji u komentarima pitaju "ko je to", dok drugi pišu "sloboda za komandanta", "heroj" i druge slične izlive privrženosti osuđeniku za najteža krivična dela.

Legijin lik i (ne)delo u orbitu je vraćen ne samo zbog serije "Sablja", koja govori o atentatu na Đinđića i u kojoj ga glumi Sergej Trifunović, već i zbog njegovog zahteva za uslovni otpust iz zatvora, pošto je u Zabeli proveo 20 godina, koji je odbijen.

Mnogi od korisnika Tiktoka iz Srbije nisu bili ni rođeni kada je Ulemek, poznat i kao Legija, Cema ili Šareni, u jednom trenutku bio "zvezda u usponu", "ratni heroj", a potom i državni neprijatelj i atentator na premijera. Ipak, to ih ne sprečava da se poistovećuju sa njim.

I nije to samo slučaj na društvenim mrežama, ikonografija posvećena nekadašnjem komandantu JSO i toj jedinici, čiji su pripadnici osuđeni za brojna krivična dela, vidljiva je na različitim mestima, od sportskih borilišta, do grupa koje učestvuju na različitim okupljanjima, kakva je bila blokada Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Osuđeni kriminalci, ili oni koji nikad nisu završili iza rešetaka, nisu samo u slučaju Ulemeka uzori za mlade u Srbiji. Neki su već postali i viđeni učesnici medijskih emisija, "stručnjaci" koji analiziraju neke događaje i pričaju svoje životne priče, koje se nekritički emituju na tradicionalnim, ali i novim medijima, kakve su društvene mreže.

Iako su "momci sa one strane zakona" i "vrelog asfalta" još devedesetih bili uzor mladima, taj trend je nastavljen do danas, uz opšti pad ugleda profesija i vrednosti koje bi se u normalnim vremenima i mestima mogle zvati uglednim.

Kao razlog zbog čega se mladi danas (ali i ranije) poistovećuju sa antiherojima iz kriminalnog miljea, sociolog Aleksa Vukašinović za NIN navodi upravo to što je "naše društvo postavilo kriminalca kao sliku poželjnog čoveka u društvu i odavno potpuno uništilo ugled ljudi od obrazovanja, ljudi koji uopšte mogu nekim svojim poštenim trudom i radom da steknu nekakav ugled i nekakav uticaj u društvu".

"Takvi ljudi su zamenjeni onima koji su, da tako kažem, pod velikim znacima navoda, 'pravdu uzeli u svoje ruke' i sa one strane zakona i, na kraju krajeva, sa one strane pravde sticali za sebe ono što su smatrali da im je potrebno", kaže Vukašinović.

Agresija i nasilje su normalizovani u našem društvu kao poželjne, a pogotovo muške osobine, podvlači Vukašinović.

"Dakle, muškarac je onaj koji je nabusit, nametljiv, nasrtljiv, uvek spreman da ide do kraja i tu mislim čak i na nasilje, nema tu mogućnosti da se mirno i dijaloški razgovara, a onda kada tome dodate opštu društvenu entropiju koja se nama događa od devedesetih, a od 2012. naovamo i ubrzava, to je onda ishodovalo time da imamo model kriminalca kao Jedinog uspešnog muškarca na ovim prostorima, jer za njega ne važe ni zakon ni pravila. On je jednostavno neko ko sam proizvodi svoja pravila, menja ih po volji. To je oličenje moći", kaže Vukašinović.

On dodaje da u društvima koja su siromašna i naviknuta na stalno preživljavanje, a ne na život, moć i status dominiraju.

Dragan Popadić, psiholog i profesor na katedri za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže za NIN da su deci i adolescentima negativni junaci često privlačni jer personifikuju otpor prema društvenim pravilima koja i njih guše.

"Ličnosti koje su, dečjim jezikom rečeno, 'nevaljale', poput Toma Sojera, junaka Ćopićevih romana i slično, za njih su simboli slobode i moći da se izazovu pravila društva. Uz to, mladi ponekad vole kontroverzne ličnosti jednostavno zato što one privlače pažnju i izazivaju reakcije. Problem nastaje kada mediji i okruženje u kom mladi žive na ovu sklonost mladih nekonformizmu odgovore glorifikacijom ne samo nekonformista, već i pravih kriminalaca. Mediji doprinose stvaranju slike o njima kao harizmatičnim, uspešnim ljudima koji se bore protiv sistema i postižu ono što obični ljudi ne mogu - stiču moć, bogatstvo i društveno priznanje. Nemoralnost njihovih postupaka se prećutkuje, šteta koju nanose svojim žrtvama umanjuje", kaže Popadić.

Uticaj takvih uzora na mlade je negativan, a može biti i dugotrajan, ukazuje Popadić.

Brojna istraživanja primetila su da se poslednjih godina mladi, koji su nekada bili simbol pobune i želje za slobodom, sve više okreću autoritarizmu i smatraju ga poželjnim. I to je jedan od razloga zašto mladi kao uzore vide upravo one koji se mogu smatrati oličenjem moći, ma kakav da je milje iz kog dolaze. Autoritarizam, a pogotovo u sistemu nagriženom korupcijom i disfunkcionalnosti institucija, nudi i "efikasna rešenja" za probleme, iako su ona kratkoročna, ukazuje Vukašinović.

Sociolog Vukašinović ukazuje i na činjenicu da naše društvo u svojim temeljima ima upravo autoritarnu političku kulturu.

"I to od nivoa porodice, gde su roditelji ili baba i deda neupitni autoriteti, zato što se starost smatra vrednijom od mladosti, što pokazuje nepoverenje i jaz prema mladosti. Mladi ljudi su uvek stavljeni u podređeni položaj, ućutkivani, sasecani, umesto da im se da pravo da budu bića koja se razvijaju, koja postavljaju pitanja i žele da ponude svoj pogled na svoje vreme, na svoju situaciju. To se u našem društvu i u mnogim drugim društvima saseca u korist nekakvih autoriteta", objašnjava on. Takav sistem vrednosti se prenosi i na državu, koja postaje autoritarna, gde ljudi ne žele da budu ličnosti i da budu slobodni, jer sloboda zahteva odgovornosti", kaže Vukašinović.

Ceo tekst NIN-a čitajte OVDE.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Milorad Ulemek Legija

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

Nick

17.11.2024 • 20:15

Malo je kontradiktorna ova tvrdnja da se mladi opiru autoritetima, a onda prizivaju autoritarni režim. Mislim da je u pitanju mentalitet, koji je u dobrom delu javnosti antidemokratski, sklon vođama, a gde ćeš boljeg vođu od nekog ko je komandovao specijalcima. To što je ogrezao u kriminal, pa na kraju poslužio i za političke obračune, ovde se ne promišlja dublje. To je već komplikovano za prost svet.

16 10 +6
Ђорђе Божовић

17.11.2024 • 19:11

Легија је...

Обична алатка, добар део свог живота. И то лоша легура, крхка а сада и неупотребљива, зарђала. Коме то може бити узор?! Узор како протраћити свој живот док уништаваш туђе!! То да.

20 4 +16
Dragi Bravo

17.11.2024 • 18:04

Jednostavno je

Zato što je dobar deo mladih zadojen nacionalizmom! Zato što je polako i sigurno satanuzijući vladavinu "žutih" pokojni Premijer (koji ni za života nije bio jednom broju građana omiljena figura samo zato što je uvek govorio bolne istine) kod mladih ljudi predstavljen kao loš tip te je logično njegov egzekutor junak. A kreatorima tog narativa odgovara da stasavaju mladi ljudi kojima su idoli on, Belivuk, Mutavi i slični. Eto. Jednostavno je. A istinito.

33 38 -5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.