
Lokalne heroine, globalna borba: Žene i ženska udruženja koja se bore za ravnopravnost žena na selu
"Muškarac i u ratu ima odmora. Žena-borac i kad je odmor ima posla", napisao je Mirko Tepavac Beli o partizankama tokom Drugog svetskog rata.

Foto: 021.rs (ilustracija)
U sličnoj situaciji su i žene na selu. One neretko ustaju i pre nego što sunce izađe, a rade do kasno uveče, i to sve, od teških poslova u poljoprivredi, pa do kućnih poslova i brige o članovima porodice. I dok se o rodnoj ravnopravnosti u poslednje vreme sve više, iako nedovoljno, priča, žene u ruralnim krajevima ostaju nekako nevidljive.
Ove žene su višestruko diskriminisane, prvo po osnovu pola, pa onda po osnovu geografske pozicioniranosti u naseljima gde im infrastruktura ne dozvoljava da žive u skladu sa standardima savremenog doba. Najteže je starijim ženama, naročito onima koje žive u samačkim domaćinstvima.
One koje osvetljavaju njihove probleme već decenijama unazad, pionirke su borbe za prava žena na selima, i uopšte.
Zato smo na tu temu razgovarali sa Ljiljanom Nešić iz organizacije "Žene za mir" i Malinom Stanojević iz Udruženja žena "Sačuvajmo selo".
Malina Stanojević rođena je 1954. godine u Donjoj Beloj Reci kod Priboja, mestu koje ima manje od 1.000 stanovnika. Kao mlada se zaposlila u Fabrici automobila Priboj, kao projektantkinja i izvođačica elektroradova, što je, u to vreme, bio neobičan posao za ženu.
"Borila sam se da promenim to mišljenje, da mogu da uradim sve što mogu i muškarci, da nema potrebe da me gladaju kao da sam iz druge klase u odnosu na muškarce", kaže Malina za 021.rs.
Priseća se i kako je bilo biti žena u periodu njenog odrastanja.
"U vreme mog odrastanja položaj žena je bio težak, u punom smislu te reči. Žene na selu bile su totalno nevidljive. Ja sam iz Donje Bele Reke došla da radim u Priboj u FAP, pa sam se udala za čoveka sa sela, tako da seoski život poznajem odlično", kaže ona za 021.rs.
Na početku se, kaže, okupilo njih pet da osnuju udruženje koje je kasnije preraslo u organizaciju koja aktivno radi na osnaživanju žena i u tome uspeva.
"Znam da su žene na selu sposobne, znam da imaju zdrav rezon, i onda je najmanje što sam mogla da uradim za njih je da krenem da im otvaram sve mogućnosti koje su im na raspolaganju, a da one nisu ni svesne toga. Htela sam na nekin način da pokušam da taj položaj žena na selu i sve što one rade olakšam, da dobiju više vremena za sebe, da počnu da primenjuju nove tehnologije, da ih izvučemo iz anonimnosti", objašnjava sagovornica 021.rs.
Ljiljana Nešić jedna je od osnivačica Udruženja "Žene za mir" koje je osnovano 2007. godine, a aktivizmom se bavi još od devedesetih.
Kako kaže za 021.rs, od ranog detinjstva je znala šta neće i šta joj smeta, ali nekako to nije umela da prepozna.
"U stvari, umela sam da prepoznam, ali nisam umela da nazovem to pravim imenom. I onda, družeći se sa prijateljicama, ja sam videla da tu nešto ne štima, da su žene jako opterećene, da postoji nepravda. Rešila sam da vidim šta je to što ja mogu da učinim, prvo za sebe, pa onda za druge žene koje ne prepoznaju šta se oko njih dešava i kako da se izbore. Tako sam davne 1994. godine, sa još 15 hrabrih žena, odlučila da napravim prvi SOS telefon za žene", navodi Ljiljana za 021.rs.
Počeci su, priseća se, bili strašni, jer bez obzira na to što je prošla obuku Autonomnog ženskog centra, postojala je sumnja da li to doro radi i da li će možda nešto pogrešiti. Međutim, ubrzo je to prevazišla.
U vreme kada je ona počinjala, nije bilo Zakona za sprečavanje nasilja u porodici. Teško je bilo i u samom Leskovcu, a naročito u Jablaničkom okrugu koji je jako razuđen.
"Međutim, pošto ni oni ništa nisu znali iz insitucija, tada mi je bilo mnogo lakše da sarađujem sa njima, oni su bili saradljiviji, jer su i oni želeli nešto da uče i dolazili smo do zajedničkih rešenja. Sada je mnogo teže za saradnju, zato što su i oni prošli te neke obuke koje su morali, zato što oni misle da sve znaju, da su oni jedini relevantni koji mogu da daju podršku i pomoć ženama žrtvama nasilja. Negde su nas potpuno skrajnuli kao da negde i ne postojimo iako smo mi dugi niz godina izrađivale različite analize, učestvovale u različlitim strategijama i dale svoj doprinos da bi svi ovi zakoni i došli na skupštinu i usvojili se. To mogu baš ponosno da kažem da su to radile ženske organizacije, ne institucije i da su one bile inicijatorke svih ovih zakona koje sada imamo", ističe Ljiljana Nešić.
Nešić podseća da su se u ranom periodu SOS telefona žene sa sela javljale vrlo sporadično, jer nisu znale kome da se obrate.
"Žene sa sela se uglavnom bave poljoprivredom i one su najčešće prestare za posao, premlade za penziju i onda zavise od svojih muževa i onda one nemaju kontakt sa nekim spoljnim svetom i to je jedna mučna i tužna slika žene sa juga Srbije. U ranijem periodu negde do nastanka pandemije koronavirusa, nama su se jako malo obraćale žene sa sela. Međutim kad je krenula pandemija, mi smo znale da postoje te žene kojima je sve uskraćeno. Zatvorene su ambulante, zatvorene su apoteke", kaže naša sagovornica.
Onda su, navodi, došle do ideje da treba da posete te žene i vide šta je njima potrebno.
"Mi smo krenule sa setom radionica. Stvarno je bila tužna slika koliko žene na selima ne znaju koja su njihova prava, šta sve one mogu, koji su to zakoni na koje mogu da se pozovu, na primer kada idu kod lekara. Napravile smo i šest punktova podrške, u svakoj opštini po jedan. To su žene sa kojima smo mi počele da radimo i onda nas one upućuju i organizuju radionice", kaže Nešić i dodaje da su tako stavile fokus na žene koje žive u ruralnim sredinama, jer su "one ceo život radile za druge i nisu ni o čemu odlučivale".
Nešić kaže da se njih retko sete i njihova deca i najbliži.
"A da ne pričamo o državi, koja ih se seti samo kada je glasanje, da dođu da im donesu paket i da lobiraju za siguran glas", ističe ona.
Smatra da svojim radom jesu osnažile žene, razgovarajući o bezbednosti, ljudskim pravima, reproduktivnom zdravlju...
Udruženje žena "Sačuvajmo selo" bavi se ekonomskim, ali i svakim drugim osnaživanjem žena.
"Bavimo se svim što može da pomogne ženi na selu da otvori oči i shvati da je ona važan faktor, u zajednici, na selu i u državi", navodi Malina Stanojević.
Kako kaže, na početku je dosta pričala i sa muškarcima, kod kojih su stereotipi bili vrlo jaki.
"U selu još žive višegeneracijska domaćinstva i svi se oni tu pitaju. I ako bi ona i htela nešto, prvo mora da prođe taj test, 'što to ideš, gde to ideš, šta će to da te nauče', i kojekakve druge stvari koje smo prevazilazile, negde s mukom, negde lagano. I tu sam shvatila da je glavni faktor ženu materijalno osnažiti. Jer, šta god da mi pričamo i kako god da pričamo i gde god da ih zovemo na edukaciju, ako nemaju spoznaju da će posle toga nešto dobiti za svoje domaćinstvo, tipa plastenik, opremu bilo koje vrste koja će joj pomoći u bavljenju tim poslom kojim se svakako bavi. Ako ne dobija taj neki impuls, onda jednom će doći, već drugi put ima problem da se bori s ukućanima", objašnjava Stanojević za 021.rs.
Između ostalog, žene iz Udruženja "Sačuvajmo selo" imale su digitalnu obuku, naučile su da koriste kompjutere, dobile su laptopove. Sada svaka ima svoj mejl.
"Naučile su da zakažu Zoom konferenciju. To je njihov sastanak, jer one nemaju mogućnost da se druže ne znam koliko, nego uveče kad sve namire, onda se tako druže, šale, menjaju recepte, to je poseban događaj uveče dok se one konektuju", priča Stanojević.
Kako kaže ona, razlike između života u gradu i na selu su velike.
"Najveći problem je status žene. Ona je bila u primarnoj porodici i kada se uda ona je kao sluga. Njeno je da pere, sprema ručak i radi sve što treba i da se ništa ne pita. Jednostavno samo da sluša. Neki muškarci, čak i u ovo vreme, posmatraju žene kao neko svoje vlasništvo", priča Stanojević.
Ljiljana Nešić naglašava da postoje razlike čak i između onog što mi smatramo selom, a što može biti čak i dobro infrastrukturno opremljeno mesto i zabačenih ruralnih sredina.
"Da bismo mi došle do tih žena, mi moramo da pešačimo od tri do pet kilometara, jer čak nemamo ni put, one su odsečene od puta. Ja ću da navedem jedno mesto, Gagince, gde kada je kiša, kada su snegovi, kada je zima, žene su apsolutno odsečene od svega. Reka odnese put i dok ne okopni sneg, njima nema izlaska iz tog sela", kaže ona.
Ona daje primer i Opštine Crna Trava, gde ne postoje ni ginekolog, ni pedijatar.
"Najbliža zdravstvena stanica im je Vlasotince. One nemaju čak ni mobilnu pokrivenost. Imaju samo jednu mrežu, gde čak ne mogu ni sa svih mesta u opštini da uhvate signal. Ranije su imale neki kombi prevoz, koji je saobraćao jednom do Leskovca. Od pre tri godine im je i to ukinuto. Imaju jedino autobus koji ide samo kada rade škole. Subota, nedelja, praznici, raspust, te žene apsolutno nemaju nikakav prevoz da bi mogle da dođu ako su bolesne ili mora neko da ih doveze ili je ona konjska zaprega, ko ima konje", priča naša sagovornica.
Kako kaže Nešić u Lebanu postoji jedan punkt podrške, žena, privatna preduzetnica, koja zapošljava samo žene.
"Da bi došle na posao, žene pešače i po šest kilometara, jer nemaju prevoz. Ali nakon naših radionica nekako su se osnažile i njih tri su ostale da i dalje rade. Nekako smo napravile neku mapu ko će kako kad koga da pokupi. To je cela jedna mreža. One dele troškove benzina, tako da nađu nekog ko će da ih odveze, one plate za taj benzin, ali ne odustaju jer su shvatile koliko je važno da žena bude aktivna i da ne zavisi od svojih muških srodnika, već da treba da ima svoj dinar. Pa smo mi od ovih svojih jadnih i bednih honorara sakupile novac, da jedna od njih položi i dobije vozačku dozvolu i od ove godine one su kupile neki automobil", kaže Nešić i zaključuje da su "baš ponosne na te žene koje ne odustaju".

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Studenti u blokadi pozvali građane na zajedničku akciju: "Da zavijore bele čaršafe sa crvenom rukom"
04.04.2025.•
0
Studenti Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu u blokadi pozvali su građane da u nedelju, 6. aprila u 11.52 časova, sa terasa, prozora i ograda širom zemlje, okače bele čaršafe s otiscima krvavih ruku.
Vučić u februaru hvalio put, a nakon kiše obrušio se deo nasipa
04.04.2025.•
7
Infrastrukturni problemi već se dešavaju na sveže otvorenoj brzoj saobraćajnici "Dunavskog koridora".
Pritisak vlasti na Univerzitet: Od besparice, preko "krompira" do šikaniranja
04.04.2025.•
5
Krenulo je verbalnim pretnjama, bušenjem guma, "krompirom" umesto plate, pravljenjem spiskova neposlušnih, napada nožem i privođenja, do zastrašivanja da je akademska godina pod znakom pitanja.
VIDEO Studenti biciklisti stigli u Dunaj Varoš: "U Strazbur da idemo, Srbiju da spasimo"
04.04.2025.•
10
Studenti iz Srbije koji su biciklima krenuli u Strazbur, stigli su u Dunaj Varoš u Mađarskoj, koji je ujedno i njihova krajnja destinacija današnje rute.
Učenici i nastavnici leskovačke gimnazije žele u učionice, direktorka za onlajn nastavu
04.04.2025.•
2
Odluka direktorke leskovačke gimnazije Dragane Cvetanović da od ponedeljka, 7. aprila, nastava bude nastavljena onlajn, izazvala je reakcije među nastavnicima i učenicima, koji se tome protive.
Branko Ružić suspendovan sa svih funkcija u SPS-u na šest meseci
04.04.2025.•
24
Socijalistička partija Srbije suspendovala je Branka Ružića, potpredsednika te stranke i člana Izvršnog odbora, na šest meseci sa svih funkcija u stranci.
Uskoro energetski pasoši za zgrade: Poznati su i rokovi za pribavljanje sertifikata
04.04.2025.•
7
Prema novom Zakonu o planiranju i izgradnji, energetski pasoš obavezan za sve nekretnine u Srbiji, a ne samo za nove kako je to do sada bio slučaj.
U okolini Obrenovca držao više od 6,4 kilograma kanabisa, policija mu našla i pištolj
04.04.2025.•
1
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu podiglo je optužnicu protiv 35-godišnjeg V.J. zbog sumnje da je 11. februara u kući na teritoriji Obrenovca držao više od 6,4 kilograma kanabisa "radi prodaje".
Pritvorenik umro u "marici", istražuje se šta se desilo
04.04.2025.•
3
Tužilaštvo istražuje smrt pritvorenika u marici na putu Ub - Valjevo, naložena je obdukcija i izdat je nalog Unutrašnjoj kontoli da ispita da li je bilo propusta u postupanju policajaca.
Studenti u blokadi imaju peti zahtev: Ko se boji tišine?
04.04.2025.•
24
Studenti u blokadi fakulteta u Srbiji izneli su peti zahtev u kojem zahtevaju sprovođenje detaljne istrage "u vezi sa pojavom koja je izazvala strah i paniku 15. marta u 19.11 časova u Beogradu".
Krivična prijava zbog devastacije Pionirskog parka: "Ćacilend" primer terora SNS-a nad Srbijom
04.04.2025.•
2
Poslanici Pokreta slobodnih građana i Zeleno-levog fronta podneće krivičnu prijavu zbog devastacije Pionirskog parka, u kom od 6. marta kampuju "studenti koji žele da uče".
VIDEO: FDU u blokadi objavio video povodom Dana studenata
04.04.2025.•
1
Fakultet dramskih umetnosti u blokadi objavio je video povodom Dana studenata koji se obeležava danas, 4. aprila i na taj način čestitao svim koleginicama i kolegama njihov dan.
Lustracija nakon "Zlatnog doba": Kako rasformirati naprednjačku propagandu
04.04.2025.•
9
Svestan je naprednjački režim da svoj opstanak na vlasti može da produži jedino držanjem što većeg broja građana u neznanju.
Vulin: Republika Srpska je spoljnopolitički prioritet Srbije
04.04.2025.•
7
Potpredsednik Vlade Srbije u tehničkom mandatu Aleksandar Vulin izjavio je u Banjaluci da je Republika Srpska spoljnopolitičke prioritet Srbije.
Univerzitet u Kragujevcu: 22. april poslednji dan za nastavak školske godine bez posledica
04.04.2025.•
0
Univerzitet u Kragujevcu obavestio je studente da je 22. april poslednji dan za nastavak školske 2024/2025. godine bez, kako su istakli, "negativnih posledica" po njihov status.
Istraživanje SINOS-a: Novinari u Srbiji "sagoreli" na poslu
04.04.2025.•
1
Više od 50 odsto novinara i medijskih radnika u poslednjih godinu dana doživelo je "sagorevanje" na poslu, a 58,5 odsto njih kaže da posao loše utiče na njihovo mentalno zdravlje.
Glumac dobio tužbu protiv prorežimskog portala, novac uplaćuje studentima koji idu u Strazbur
04.04.2025.•
6
Glumac Stevan Piale dobio je tužbu protiv prorežimskog portala, a novac je uplatio studentima koji su biciklima krenuli u Strazbur.
Srđanu Žuniću zakazano saslušanje za 9. april, i dalje štrajkuje glađu
04.04.2025.•
3
Advokat Predrag Marković izjavio je da će osnivač pokreta Ujedinjeni narod Srbije Srđan Žunić biti saslušan 9. aprila u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
Žena sa nožem u ruci negodovala zbog blokade saobraćaja
04.04.2025.•
6
Beogradska policija privela je S.A. (58) koja je danas, sa nožem u ruci, negodovala zbog blokade saobraćaja.
Vučić ćacijima čestitao Dan studenata, drugima poručio da ne prihvata zahtev koji nisu ni uputili
04.04.2025.•
62
Predsednik Aleksandar Vučić, noseći majicu sa natpisom "I ja sam ćaci", čestitao je Dan studenata koji se danas obelažava.
Ministarka prosvete: Pomera se mala matura
04.04.2025.•
7
Mala matura za đake osmog razreda biće pomerena, izjavila je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar