Voda u Vojvodini lošeg kvaliteta - svaki peti javni vodovod dvostruko kontaminiran

Čak 20 javnih gradskih vodovoda u Vojvodini ima udružene fizičko-hemijske i mikrobiološke neispravnosti, a ubedljivo najgoru vodu u Srbiji piju stanovnici Banata.
Voda u Vojvodini lošeg kvaliteta - svaki peti javni vodovod dvostruko kontaminiran
Foto: Pixabay

Povišene koncentracije gvožđa, mangana, hlora, amonijaka, nitrata i nitrita, kao i povećan utrošak kalijum-permanganata, ali i prisustvo kancerogenog arsena pronašli su stručnjaci "Batuta" u uzorcima vode u javnom vodovodu, pokazuje novi godišnji izveštaj o kvalitetu vode za piće za 2021. godinu.

Kvalitet vode u Vojvodini je i dalje najgori u celoj Srbiji. Na čitavom uzorku od 2.246 javnih vodovoda i vodnih objekata, najveći procenat javnih vodovoda za fizičko-hemijskom neispravnošću uzoraka vode je u Srednjem Banatu - čak 80,7 odsto. Najmanji procenat je u Šumadiji, 0,9 odsto.

Podaci pokazuju da je svaki peti gradski javni vodovod u Vojvodini dvostruko kontaminiran, odnosno ima udružene fizičko-hemijske i mikrobiološke neispravnosti.
 
Šta je fizičko-hemijska, a šta mikrobiološka neispravnost vode za piće?
 
Najčešći uzroci fizičko-hemijske neispravnosti su povećana mutnoća i boja, povišene koncentracije gvožđa, mangana, amonijaka, nitrata, nitrita, kao i povećan utrošak kalijum-permanganata. Većina uzročnika fizičko-hemijske neispravnosti utiče na organoleptička svojstva vode, bez uticaja na zdravlje, dok neki uzročnici neispravnosti pripadaju grupi toksičnih i kancerogenih materija i imaju uticaja na zdravlje. 
 
Najčešći uzročnici mikrobiološke neispravnosti su povećan broj različitih bakterija, uključujući bakterije fekalnog porekla. Tako je, na primer, prisustvo ešerihije koli zabeleženo u 0,9 odsto neispravnih uzoraka. Ipak, stručnjaci zaključuju da u 2021. godini nije registrovana nijedna hidrična epidemija.
 
Inače, od 2017. do 2021. u Srbiji su bile tri hidrične epidemije sa 77 obolelih, a najviše ih je bilo 2018. godine - 36 obolelih.
 
Udružena neispravnost je kombinacija pomenute dve - to su javni vodovodi i vodni objekti koji imaju fizičko-hemijsku neispravnost u više od 20 odsto ispitivanih uzoraka i mikrobiološku neispravnost u više od pet odsto ispitivanih uzoraka na godišnjem nivou.
 
Najveći problem sa fizičko-hemijskom neispravnošću vode za piće postoji u Severnom Banatu, gde je procenat neispravnih uzoraka čak 98,1 odsto. U Srednjebanatskoj oblasti je fizičko-hemijski neispravno 96,5 odsto uzoraka, što je poražavajuće kad se pogleda statistiku za, recimo, Rašku i Rasinsku oblast, gde je neispravno samo 0,1 odsto uzoraka. U Pčinjskoj oblasti bukvalno ne postoji fizičko-hemijski neispravan uzorak - iznosi 0 odsto.
 
U odnosu na 2020. godinu i rezultate tadašnje analize, ukupan broj ispitanih uzoraka na fizičku-hemijsku ispravnost, kao i broj neispravnih uzoraka, se povećao.
 
Severnobanatska bolast kao najčešći uzrok mikrobiološke neispravnosti ima prekomerno prisustvo streptokoka fekalnog porekla, a kod fizičko-hemijske neispravnosti uočeno je povećanje kamilum-permanganata i boja. U vodi Srednjebanatske oblasti zabeležena je i povećana vrednost amonijaka, zaključili su stručnjaci.
 
U narednoj tabeli nalazi se uporedni prikaz kvaliteta vode od 2017. do 2021. godine, iz kog se zaključuje konstantnost - kvalitet nije značajnije gori, ali nije ni nešto bolji.
 
 
Severni Banat ima dosta loše rezultate analize fizičko-hemijske neispravnosti vode za piće. Od ukupno 2.396 uzoraka vode za piće, čak 2.344 uzorka ne odgovara normama. Slično je u Srednjem Banatu, gde 2.580 od 2.658 uzoraka ne odgovara pravilniku.
 
U Južnom Banatu je 2.434 od ukupno 5.501 uzorka vode za piće neispravno, a najmanje fizičko-hemijske neispravnosti ima u uzorcima vode za piće u Južnobačkoj oblasti, gde je od 9.430 uzoraka njih 1.912 bilo neispravno (20,3 odsto).
 
Kad je reč o mikrobiološkoj neispravnosti, najveće neispravnosti pronađene su u uzorcima iz Srednjebanatske oblasti, gde je od 2.949 uzoraka njih 493 bilo neispravno. Najmanji problem sa mikrobiološkom neispravnošću ima Severni Banat, gde 124 od 2.453 uzorka nije ispravno.
 
Vojvođanska voda ima problem i sa povećanim hlorom. Vrednosti rezidualnog hlora iznad maksimalnih dozvoljenih imaju Južnobanatska, Južnobačka oblast i Severnobačka oblast - štaviše, Južnobanatska oblast ima ubedljivo najvišu vrednost hlora u celoj Srbiji.
 
Stručnjaci su izmerili vrednost od 2,4 mg/l, dok je propisana vrednost 0,5 mg/l.
 
Od svih gradskih naselja u Vojvodini, ispravne vodovode imaju Novi Sad, Bečej, Vrbas, Bačka Palanka, Beočin, Bačka Topola, Ruma, Sremska Mitrovica, Inđija, Pančevo i Kovin. 
 
Fizičko-hemijske neispravnosti imaju javni vodovodi u Srbobranu, Čoki, Kanjiži, Adi, Zrenjaninu, Staroj Pazovi, Šidu i Alibunaru, dok mikrobiološke neispravnosti imaju javni vodovodi u Somboru, Apatinu, Odžacima i Vršcu.
 
U najgoroj situaciji, odnosno udružene nepravilnosti, ima niz mesta u Vojvodini. Ove probleme stručnjaci su pronašli u Malom Iđošu, Subotici, Crvenki, Kuli, Temerinu, Baču, Bačkom Petrovcu, Titelu, Žablju, Senti, Kikindi, Kneževcu, Novom Bečeju, Žitištu, Sečnju, Novoj Crnji, Beloj Crkvi, Opovu, Kovačici i Plandištu. U Subotici je u vodi prisutan i arsen, navodi se u izveštaju "Batuta".
Šta sada?
 
Stručnjaci su dali niz preporuka za poboljšanje kvaliteta vode u Srbiji. 
 
Trebalo bi unaprediti godišnji plan ispitivanja kvaliteta za svaki vodovod, unaprediti metodologiju i interpretciju rezultata, ali i napraviti plan za rešavanje specifičnih problema najugroženijih javnih vodovoda.
 
"Pokrenuti inicijativu za rešavanje titulara nad objektima za javno vodosnabdevanje koji ne pripadaju javnim vodovodima gradskih naselja, jer zbog izostanka odgovornih lica nije moguće obezbediti javnozdravstvenu kontrolu vodosnabdevanja za stanovništvo koje se snabdeva vodom iz pomenutih objekata. U saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije razmotriti mogućnost obezbeđivanja materijalnih sredstava za saniranje najugroženijih javnih vodovoda i vodnih objekata, nabavku sredstava za kondicioniranje vode i druge aktivnosti koje doprinose poboljšanju kvaliteta vode za piće. Razmotriti sa Ministarstvom prosvete mogućnost da se pojedini programi značajni za zaštitu, promociju i unapređenje zdravlja uvedu u redovne obrazovne programe, ali bez ocenjivanja", neki su od predloga stručnjaka.
 
"Batut" naglašava da je potrebno da se, pre svega, nadležne institucije na svim nivoima bave problemom zdravstvene ispravnosti vode za piće, kao i zaštitom i sanacijom izvorišta voda u Srbiji.
  • Dudule

    28.09.2022 22:29
    Jelen i lav
    Predjimo na pivce ako je losa voda
  • Dragan

    28.09.2022 01:27
    Ah
    Po podacima EU naj čistiju bodu ima Hrvatska.
  • Mirko

    27.09.2022 19:22
    Kazite Bozi
    Neka akademik za vodu Dalmacija objasni to svojim sns sefovima u Beogradu.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina

Nove takse u Inđiji zabrinule ugostitelje

Povećanje naknade za korišćenje javnih površina koje se predviđa u proseku od 15%, izaziva nezadovoljstvo, posebno među malim ugostiteljima u centru grada jer se na njih odnosi povećanje od 33%.