Nauka objašnjava zašto se skoro ničega ne sećamo iz perioda kada smo bili bebe
Psihologe i neurologe dugo je zbunjivala naša nesposobnost da se prisetimo događaja pre navršene druge ili treće godine.
Foto: Pixabay
Život mora da je bio sjajan kada smo bili bebe: hrane nas, oblače, nosaju, svi nam se smeškaju i mašu nam. Imamo pravo da vrisnemo kada nam hrana nije stigla dovoljno brzo, a zatim da je bacimo na zemlju jer nam se ne sviđa. Šteta je samo da se niko od nas ne seća koliko smo tada uživali.
Godine 1905, Sigmund Frojd je skovao termin "infantilna amnezija", koji se odnosi na "neobičnu amneziju koja, u slučaju većine ljudi, iako ne svih, krije najranija sećanja njihovog detinjstva". Više od jednog veka kasnije psiholozi su i dalje zaintrigirani zašto ne možemo da se setimo svojih najranijih iskustava.
"Većina odraslih nema sećanja pre druge do treće godine", kaže profesor Ći Vang sa Univerziteta Kornel. Do otprilike sedme godine sećanja na detinjstvo su obično poput pačvorka, prenosi RTS.
Relativno donedavno naučnici su mislili da mladi mozgovi nisu dovoljno razvijeni da formiraju trajna sećanja. Ali studije iz osamdesetih su pokazale da mališani od dve godine mogu da formiraju sećanja i da se prisećaju događaja od nekoliko meseci ranije vrlo detaljno. Izloženost traumi u ranom detinjstvu je takođe dobro dokumentovana kao povećani rizik od kasnije anksioznosti i depresije. Paradoks infantilne amnezije, kaže Kristina Alberini, profesorka neuroloških nauka na Univerzitetu u Njujorku, jeste "kako to da ta iskustva zauvek utiču na naš život ako su zaboravljena".
Istraživanje prof. Alberini na životinjama otkrilo je da se sećanja nastala tokom perioda "infantilne amnezije" u stvari čuvaju u mozgu do odraslog doba, iako se ne pamte svesno. I kod odraslih životinja i kod ljudi, formiranje i čuvanje dugoročnih uspomena o nečijim životnim iskustvima nije moguće bez regiona mozga poznatog kao hipokampus. Njen rad je pokazao da je isti region takođe važan u ranim sećanjima i ukazuje da se "infantilna amnezija" javlja zbog kritičnog perioda u kome se hipokampus razvija usled novih iskustava.
"To ima mnogo smisla s obzirom na svu litaraturu o traumama. Ako deca zapamte neke teške situacije u ranom detinjstvu, možda se ne sećaju specifičnosti, ali će njihov mozak biti oblikovan u skladu sa tim iskustvom", napominje profesorka.
Zašto se Maori sećaju ranijeg detinjstva?
Različita iskustva mogu takođe da objasne zašto doba u kom se ljudi sećaju svojih prvih uspomena značajno varira. Profesor Vang, stručnjak za to kako kultura utiče na autobiografsko pamćenje, pokazao je da najranija sećanja Amerikanaca datiraju iz perioda od oko tri i po godine, skoro šest meseci ranije nego kod Kineza. Takođe, otkrio je da su sećanja Amerikanaca bila više usmerena na sebe i emocionalno razrađena, dok su sećanja Kineza težila da se usredsrede na kolektivne aktivnosti i opšte rutine.
"U azijskom kontekstu, identitet i osećaj sebe manje su definisani time što su jedinstveni, već više o ulogama i odnosu sa drugima", objašnjava prof. Vang.
U tom cilju, sećanja mogu biti manje važna za definisanje identiteta nego za informisanje o ponašanju i prenošenje lekcija.
"Ako želite da koristite pamćenje da biste izgradili jedinstven osećaj identiteta, verovatno se sećate mnogo idiosinkratičnih detalja."
Čini se da je još jedno objašnjenje za ovo nepodudaranje i to kako roditelji razgovaraju o prošlim iskustvima sa svojom decom. Kod novozelandskih Maora prva sećanja se pojavljuju ranije nego kod pripadnika evropskog porekla, sa oko dve i po godine. Profesorka Elejn Ris sa Univerziteta u Otagu, koja proučava autobiografsko pamćenje kod dece i adolescenata, ukazuje na snažan naglasak na usmenim tradicijama u kulturi Maora, ali i na elaborativne razgovore kada se prisećaju prošlih događaja.
Ris je pratila grupe dece od ranog detinjstva do adolescencije, otkrivajući da pojedinci koji su imali bogatije narativno okruženje u detinjstvu mogu da se prisete ranijih i detaljnijih prvih uspomena kao tinejdžeri. To je bio slučaj sa decom čije su majke postavljale otvorena pitanja i bile su detaljnije kada su govorile o zajedničkim prošlim iskustvima, kao i sa decom koja su odrasla u proširenim porodičnim domaćinstvima.
"Znamo da su, recimo, bebe od šest meseci sposobne da naprave neku vrstu mentalnih slika nečega što se dogodilo prethodnog dana ili nedelje. Potrebno je uzeti tu mentalnu sliku i opisati je rečima da im pomognemo da zadrže to sećanje tokom celog života", kaže Ris.
Ironično, brojni influenseri na društvenim mrežama insistiraju na prazničnim događajima kao glavnim za stvaranje "bazičnih uspomena" dece, ali rani utisci koje deca zapamte mogu biti iznenađujuće obični - "stvari kojih se većina roditelja nikada ne bi sećala detaljnije", napominje prof. Ris.
"Klasičan primer iz mog sopstvenog istraživanja je dete koje se seća da je jednom videlo crva na ulici."
Postoji takođe debata među stručnjacima koji se bave pamćenjem i o ulozi jezika u "infantilnoj amneziji". Ukazuju da sećanja mogu biti ograničena nemogućnošću jezičkog značenja ranim iskustvima.
"Ali mora postojati nešto fundamentalnije što takođe igra ulogu, jer vidimo isti efekat (infantilne amnezije) kod nejezičkih životinja poput pacova", kaže profesor Rik Ričardson sa Univerziteta Novog Južnog Velsa.
Mozak skladišti uspomene ne kao uredne datoteke kao na računaru, već kao mreže neurona širom mozga. Podsećanje na neki događaj aktivira te mreže i jača veze između neurona. Ovo ne znači da je pamćenje stabilno.
"Svaki put kada se vratite na neku uspomenu i razmislite o njoj, vi je menjate", ističe prof. Ris.
Ponovljene sugestije mogu navesti ljude da stvaraju slike i formiraju lažna sećanja, navodi i prof. Vang, citirajući čuveni slučaj Žana Pijažea, uticajnog razvojnog psihologa. Pijaže se jasno sećao kako se njegova dadilja borila sa potencijalnim kidnaperom kada je imao dve godine - ali godinama kasnije dadilja mu je priznala da je izmislila tu priču.
U istraživanju iz 2018. godine 39 odsto ispitanika je izjavilo da se sećaju događaja kada su imali dve godine ili manje. Istraživači su smatrali da su ta "neverovatno rana" sećanja, kao što su sećanja na guranje u kolicima ili prvi koraci, verovatno izmišljena i zasnovana na fotografijama ili porodičnim pričama.
Ali iako je pamćenje felksibilno i mala deca su podložnija sugestiji, "konfabulacije nisu tako česte", napominje prof. Vang.
"U normalnim uslovima, čak ni deca ne uzimaju zdravo za gotovo sve što im kažete i uključuju u ta sećanja."
Dakle, ako se čini da su iskustva naših ranih životnih prekretnica - prvog rođendana, prvih koraka, prvog odlaska na plažu - spremljena negde u mozgu, zašto ne možemo svesno da im pristupimo? Dok psiholozi kažu da se zaboravljanje može prilagoditi, to ne objašnjava zašto se čini da sećanja nastala pre sedme godine propadaju brže nego kada smo odrasli.
Profesorka Alberini postavlja hipotezu da rana sećanja funkcionišu kao šeme na kojima se grade sećanja u odraslom dobu. Kao temelji kuće, oni ostaju skriveni, ali ključni.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti
Otkriveno skriveno poglavlje ljudske evolucije: Susret dve nestale vrste pre 300.000 godina
23.03.2025.•
3
Istraživači sa Univerziteta u Kembridžu su otkrili novi deo ljudske evolucije, pokazavši da preci čoveka potiču od susreta dve sada nestale vrste pre oko 300.000 godina.
Svi stanovnici Roterdama od 1. maja imaće besplatnu članarinu u biblioteci
23.03.2025.•
2
Svi stanovnici Roterdama moći će besplatno da se učlane u biblioteku od 1. maja, nakon čega će moći da posude šest knjiga godišnje iz jedne od 23 biblioteke, saopštile su gradske vlasti.
Eksperiment pokazao: Pivske flaše sa mehaničkim otvaračem glasnije od motora mlaznog aviona
23.03.2025.•
4
Zvuk otvaranja piva vadičepom koji je metalnim žicama zavezan za flašu donosi radost mnogim pivopijama, ali i grupi fizičara u Nemačkoj.
Istraživanje: Na Zemlji možda živi i više od zvaničnih 8,2 milijarde ljudi
23.03.2025.•
3
Nova studija istraživača sa Univerziteta Alto u Finskoj sugeriše da su vlade, međunarodne organizacije i istraživači možda znatno potcenili broj ljudi koji trenutno žive na planeti Zemlji.
Objava koja se proširila na društvenim mrežama: "Nisam ćaci"
20.03.2025.•
16
Na društvenim mrežama proširila se fotografija mladića koji je istakao poruku "Nisam ćaći".
Finci osmu godinu zaredom najsrećniji narod na svetu, Srbija na 31. mestu
20.03.2025.•
7
Finska je osmu godinu zaredom proglašena za najsrećniju zemlju na svetu, dok je Srbija na listi najradosnijih država zauzela 31. mesto.
Italijanske dnevne novine objavile izdanje koje je pisao i uređivao AI
19.03.2025.•
4
Italijanske dnevne novine "Il Foglio" objavile su danas prvo izdanje sa sadržajem generisanim pomoću veštačke inteligencije što je eksperiment koji će trajati mesec dana.
VIDEO: Vatikan objavio video-igru kroz koju možete obići Baziliku Svetog Petra
19.03.2025.•
1
Kompanija Majkrosoft i "Fabrika Svetog Petra", udruženje zaduženo za očuvanje Bazilike Svetog Petra, danas su predstavili zajednički projekat u vidu video-igre "Petar je ovde: AI za kulturno nasleđe".
Cena novčića Beatriks Poter porasla 50.000 puta zbog greške u dizajnu
16.03.2025.•
0
Jedan novčić Beatriks Poter od 50 penija prodaje se za 50.000 puta veću vrednost od očekivane zbog male greške koju je primetio vlasnik, preneo je Indipendent.
Lobanje prve ljudske vrste otkrivene u Španiji
16.03.2025.•
4
Fragmenti fosilizovanih kostiju pronađeni u jednoj pećini u Španiji pripadaju najstarijem poznatom ljudskom licu u zapadnoj Evropi, saopštili su španski istraživači.
Pronađena olupina: Potonuo pre više od 130 godina, smatran jednim od najbezbednijih brodova tog doba
12.03.2025.•
0
Istraživači su otkrili olupinu teretnog broda koji je potonuo u oluji na jezeru Superior pre više od 130 godina.
Napoleonov Građanski zakonik prodat na aukciji za 395.000 evra
08.03.2025.•
2
Građanski zakonik koji je pripadao Napoleonu Bonaparti, koji je insistirao da Francuskoj obezbedi set zakona koji standardizuju životna pravila, prodat je za 395.000 evra na aukciji u Parizu.
Pronađena Brojgelova slika: Ukradena iz muzeja u Poljskoj i zamenjena fotografijom
04.03.2025.•
1
Ukradeno flamansko remek-delo Pitera Brojgela Mlađeg otkriveno je u jednom muzeju u Holandiji, zahvaljujući naporima umetničkog detektiva Artura Branda i holandskog magazina za antikvitete Vind.
Indija nudi nagradu od milion dolara za dešifrovanje drevne skripte
04.03.2025.•
3
Skripta drevne civilizacije iz doline Inda, koja je ostala nerazjašnjena više od 150 godina, ponovo je postala predmet velike pažnje.
FOTO: Na aukciji patike u kojima je Đoković oborio Federerov rekord
04.03.2025.•
1
Patike u kojima je Novak Đoković oborio rekord Rodžera Federera od 310 nedelja na prvom mestu ATP liste, stavljene su na aukciju.
Zlatne maline: "Madame Web" najgori film, "nagrađen" čak i Kopola
02.03.2025.•
1
Američki film "Madame Web" dobio je tri Zlatne maline - za najgori film i najgori scenario, a Dakoti Džonson pripala je "titula" najgore glumice.
Parada planeta: Večeras moguće videti redak astronomski fenomen
28.02.2025.•
3
Na noćnom nebu večeras će biti vidljivo sedam planeta poređanih u liniju, što je redak fenoment poznat kao "parada planeta", a naredni put ovaj fenomen biće vidljiv 2040. godine.
Indijac postao svetski šampion nakon što je zapamtio niz od 80 brojeva za 13,5 sekundi
23.02.2025.•
0
Indijski student Višvaa Rajakumar (20) pobedio je na Svetskom prvenstvu u igri pamćenja tačnim ponavljanjem nizova karata, brojeva, imena, slika i reči.
Filipinsko selo nudi nagradu svima koji uhvate komarce - žive ili mrtve
23.02.2025.•
0
Jedno selo u filipinskoj prestonici ponudilo je stanovnicima jedan filipinski pezos (dva centa) za svakih pet komaraca ili larvi koje ulove - živih ili mrtvih.
Ukradenom karticom platili dobitnu srećku: Kome pripada dobitak?
22.02.2025.•
10
Džekpot od 500.000 evra u Tuluzu još nije preuzet jer su oni koji su kupili greb-greb srećku to uradili kreditnom karticom koju su ukrali.
Komentari 1
Vesna
Događaj sam opisala majki koja mi je rekla da sam imala 9 mjeseci...
Od tada pa do danas sjecam se svih detalja kroz život.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar