Poverenje u institucije: Žena koja prijavi nasilje ne sme biti kao srna na ledini

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Novi Sad

07.06.2021.

21:05 > 10:10

Institucionalni odgovor na nasilje u porodici i nasilje nad ženama morao bi biti efikasniji, rečeno je na današnjem okruglom stolu "Poverenje u institucije" u organizaciji pokrajinskog ombudsmana.

Poverenje u institucije: Žena koja prijavi nasilje ne sme biti kao srna na ledini

Foto: Pixabay

Kako je rekao pokrajinski ombudsman prof. dr Zoran Pavlović žrtve su manje-više zaštićene kada uđu u sistem, ali potrebno je i ohrabriti svaku žrtvu da se obrati instituciji i da bude sigurna da će se raditi na zaštiti njenog integriteta i identiteta.

"Šta je potrebno da se promeni? Nije dovoljno da imamo službe pomoći u sudskom postupku. Nedostaje podrška pre dolaska u instituciju i nakon izrečene presude", ocenio je Pavlović.

Predložio je da žrtva bude formalno obaveštena kada okrivljenom bude ukinut pritvor i ocenio da za takav korak nema potrebe da se ulazi u komplikovane procedure promene Zakona o krivičnom postupku, već da se to može urediti promenom sudskog poslovnika.

Koordinatorka Policijske uprave u Novom Sadu za sprečavanje nasilja u porodici Dubravka Vojvodić Tomović naglasila je da se mnogo ulaže i u preventivni rad policije u lokalnoj zajednici, kako bi se građani informisali kako da prepoznaju i prijave nasilje, a sprovode se i edukacije dece u školi.

"Najčešće sama oštećena lica podnose prijave, ali često su to očevici i komšije. Policija će postupiti po bilo kojoj dojavi čak iako podnosilac prijave ne ostavi podatke", navela je.

Dodala je i da, ukoliko su policijski službenici neprofesionalno postupali prilikom prijave nasilja, njihova odgovornost može da se ispita.

Zamenik višeg javnog tužioca u Novom Sadu Slobodan Josimović smatra da treba u većoj meri u postupanje u slučajevima nasilja nad ženama i decom uključiti i nevladine organizacije koje mogu da pružaju podršku.

"Veliki broj slučajeva zanemarivanja dece ne bude prepoznat i procesuiran, dok veliki broj slučajeva nasilja uopšte nikada ne dođu do institucija", rekao je Josimović i dodao da to ne znači da do nasilja nije došlo i da i tim žrtvama ne treba podrška.

Vladana Todorić Dačić iz Osnovnog javnog tužilaštva rekla je, na osnovu njenog iskustva, da su žrtve često osnažene da prijave nasilje od strane nevladinih organizacija za podršku žrtvama nasilja.

Sudija Višeg suda Ksenija Romčević navela je da postoje realne teškoće kada je u pitanju procesuiranje ovakvih slučajeva. Prvo ročište mora da bude osam dana od momenta prijema tužbe u sud.

"Da bi se to realizovalo mora da postoji armija ljudi koja pravovremeno deluje, a, pošto to često nije slučaj, dolazi do toga da se ročišta odlažu", ocenila je.

Rukovoditeljka Sigurne ženske kuće u Novom Sadu dr Nada Padejski Šekerović rekla je da je situacija danas mnogo bolja nego što je bila pre par godina, ali da uvek postoji prostor za unapređenje.

"Neophodan je individualan pristup žrtvi. Procena rizika nakon prijave nasilja je ključna, jer upravo zbog neadekvatnih procena rizika imamo određen broj femicida", istakla je.

Naglasila je da žena koja prijavi nasilje mora da bude zaštićena.

"Mi ne možemo da dozvolimo da nakon što žena prijavi nasilje mi nju vidimo kao srnu na ledini. Ona mora da bude zaštićena. Žene koje prijave nasilje se susreću sa našim individualnim stavovima i predrasudama. Zato je potreban sistematski rad sa profesionalcima kako bi se izborili sa predrasudama. Žene koje prijave nasilje sreću se i sa sistemom čiju je efikasnost potrebno unaprediti, ali se susreću i sa podrškom", objasnila je Padejski Šekerović.

Kako je objasnila, vreme koje je potrebno za oporavak žene koja je pretrpela nasilje je predugo.

"Tek dve, tri godine nakon izlaska iz sigurne kuće vidimo žene koje su stabilne", naglasila je.

Zaključila je da, u skladu sa tim, podršku ženama ne treba da pruža samo Sigurna kuća, već i prva osoba sa kojom dođu u kontakt. Ta pomoć, navela je, treba da postoji u kontinuitetu. Takva osoba bi, kako je predložila, mogla da bude pratilac koji je u kontinuitetu osoba od poverenja - od prijave, pre ročišta i posle ročišta.

"Mi smo svi zajedno u ovom i ta žena gleda u nas", istakla je.

Okrugli sto je održan danas u Novom Sadu, a razgovori na istu temu održaće se uskoro u Subotici i Sremskoj Mitrovici nakon čega bi trebalo da se kreira zajednički dokument sa predlozima za unapređenje ove oblasti koji će biti upućen Ministarstvu pravde.

Važni telefoni:

Policija: 192

Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu: 0800-10-10-10, besplatan poziv radnim danima od 10 do 20h

Sigurna ženska kuća Novi Sad, CSR: 021/6465746, svakog dana od 00 do 24h

Novi Sad "Iz kruga Vojvodina": 021/447-040, 066/447-040, 0800-10-10-10 radnim danima 09 - 16h

Autonomni ženski centar – SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja: 0800 100 007, od 10 do 20h

Prijava nasilja u porodici (MUP): 0800-100-600

Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom: 2645-328, radnim danom od 10 do 20h

SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja: 3626-006, od 14 do 18h

SOS Dečja linija "Broj za problem tvoj": 0800-123456, besplatni i poverljivi pozivi (0-24h)

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

nasilje u porodici nasilje nad ženama

Komentari 9

Hronološki Najpopularniji

Savka

07.09.2023 • 20:37

Dosta mi svega

Zena koji prijavi nasilje moze,biti,unistena zdravstveno,i ekonomski ja sam tako prosla,.kap mi je prelila casu kada su mi majki osudjenoj zrtvi nasilja,1938 god poslali netacan Ziro racun da plati sudske troskove koji su naknadno podneseni u Osnovnom Sudu Stara Pazova 28.02.2023odmah mi je bilo sumnjivo,sto se troskovi naknadno podnose jer sam znala na sta su spremni,sagledala sam u institucijama situaciju,i sta se moze uraditi u sudskim sporovima,ja mislim da niko ne zivi zivot u smradu i korovu,ka sto zrtve nasilja,i to je podrzano,dobro to oni znaju sto dolazili moju majku saslusavati,vidjeli su i to nasilje,ali su se pravili da ga ne vide,E to su ljudska prava za zrtve.

3 0 +3
Savka

04.06.2022 • 20:33

Ja sam prijavljivala nasilje sto su hteli to su uradili. Pretili pa tukli pa pljunuli pa mi majku gurnuli od kapiju i i dvorište pa ljepo otisli sa lica mjesta .Da nisam tuzila slucaj zatasksn.E sad naplaćuju privatnu tuzbu osudom starice koja je dosla do kapije i vidjela Jos iz kuce da me tuku
Tako radi sistem protiv mene i majke zrtvama se ne veruje .Ne verujem ni ja i sistem koji me mogao zastiti ali nije hteo.Sad plati zrtvo sto si dobila batine poslje udaraca zrtve su zdrave sto vise postupaka protiv zrtava sto vise rocista od 2017 do sada po sudovima.Pitam se kome su te zrtve firme da se na njima zaradjuje.Od nasilja do osude nista slucajno.

7 0 +7
Ds

31.05.2022 • 11:49

Prezivila sam nasilje nije porodicno toliko sam bila zasticena da dam dobila prekrsajnu prijavu prekrisia zakon kad sam krenula na posao.Tuzilastvo mene goni i moju majku koje smo dobile batine a ne one koji su nas dosli tuci.Da mi se bilo sta desi prijavila ne bi kasno sam shvatila da sam za njih gradjani drugog reda nasilje je moglo biti spreceno.U zivotiu nisam osjetila veceg cinizma i poruku da ti nije vredan zivot i zivot moje majke
.Poslje nasilja zivot pakao. Od nasilja epilog zrtve su krive

7 0 +7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.