Novosadski stomatolog za 021.rs: Zašto roditelji ne smeju da prenose strah od ordinacije na decu?

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Novi Sad

15.11.2021.

10:50 > 12:00

Karijes kod dece izuzetno je velik problem, a strah od odlaska kod stomatologa od malih nogu nanosi samo još veću štetu i inače lošem oralnom zdravlju građana Srbije.

Novosadski stomatolog za 021.rs: Zašto roditelji ne smeju da prenose strah od ordinacije na decu?

Foto: Pixabay

Godinama unazad 021.rs piše o činjenici da su stanovnici Balkana na dnu evropske liste kad je reč o posetama stomatologu. Najveću štetu trpe deca koja stomatologa prvi put viđaju i sa navršenih šest do sedam godina života, u velikim bolovima i sa problemima koje specijalisti dečije stomatologije tek treba da rešavaju, ali će to uspeti samo s odobrenjem roditelja i ukoliko je to fizički moguće.

Postoje jasno definisana, stručna pravila o nezi usta i zuba od najranijeg doba, a na roditeljima i starateljima je da budu odgovorni i decu odmalena dovode na preventivne i kontrolne preglede.

O stomatologiji za decu, najčešćim oralnim problemima kod dece, strahu i psihološkom momentu rada s decom u ordinaciji za 021.rs govori specijalista dečije preventivne stomatologije, načelnica stomatološke službe u Domu zdravlja "Novi Sad" dr Sanda Končar.

Ona daje i korisne savete svim roditeljima i budućim roditeljima o zdravlju zuba kod mališana, a kako bi imali dug i zdrav život i izbegli probleme većine stanovnika Srbije, koji su zbog neodgovornog ponašanja i životnog stila postali "bezub narod".

Kada zubi počinju da rastu?

Rast i razvoj zubića počinje već u majčinoj utrobi, pojašnjava dr Končar. Razvoj mlečnih zuba počinje u četvrtoj nedelji trudnoće - intrauterinog razvoja, a završava se godinu i po nakon nicanja drugog mlečnog kutnjaka tj. negde oko četvrte godine života. Prvi mlečni zubi se, kaže naša sagovornica, pojavljuju između šestog i devetog meseca života kod većine beba, a prerano nicanje je moguće i to pre četvrtog meseca života.

"I rast stalnih zubića počinje intrauterino i to u 12. nedelji života, a završava se završetkom razvoja korena trećeg kutnjaka ili umnjaka, što je otprilike oko 20. godine života. Nicanje zuba je jedan biološki proces, praćen brojnim promenama okolnih tkiva i kod većine dece često izaziva određenu nelagodu i simptome. Kod malog broja dece obično prolazi bez izrazitih simptoma, mada se vrlo često i neopravdano razna stanja koja se javljaju tokom nicanja zuba - povišena temperatura, bol, dijareja, povezuju s nicanjem zuba - a to dovodi do propusta u dijagnostici osnovne bolesti. Neke opšte promene koje mogu da prate nicanje mlečnih zubića su povećana salivacija - lučenje pljuvačke, nemir deteta tokom dana i noći, izražena potreba za grickanjem prstića i celih šaka (često i raznih predmeta), a u retkim slučajevima nicanje zuba može da se javi neposredno nakon rođenja ili da se dete rodi sa zubom, kada govorimo o natalnim ili prenatalnim zubićima. Ti zubići su vrlo pokretni, mobilni i predstavljaju opasnost, pa je potrebno da se oni uklone", priča specijalista dečije stomatologije dr Sanda Končar.

Koja sredstva dete treba da koristi kad rastu zubići?

Na tržištu postoje brojni proizvodi i sredstva koji bi mogli da pomognu deci u tom kritičnom periodu rasta zubića. Naša sagovornica naglašava da ne bi trebalo da padnete na svaki marketinški trik na tržištu i da će vam najbolji savet šta da kupite bebi za grickanje i relaksaciju dati stomatolog.

"Postoje različiti gelovi ili kapi, a većina su sintentski preparati na bazi lokalnih anestetika i treba ih uzimati s rezervom i prema preporuci stomatologa. Postoje i preparati na biljnoj bazi, a preporuka su oni na bazi aloe vere jer postoje neki koji su na bazi, recimo, bela done, koji mogu da dovedu do nekih neželjenih posledica. Gumene ili silikonske grickalice su potrebne i mogu da pomognu u fazi nicanja zuba, ali njihovo korišćenje mora da prati roditelj. Postoje i posebno dizajnirani silikonski masažeri i roditelji masažom desni mogu da doprinesu da dete ima manje tegobe. Dete ima potrebu da gricka nešto i kod svakog deteta je proces rasta zubića individualan, svako od nas ima različit prag nadražaja u smislu bola, a jasna je potreba da ta mesta pritiskom neutrališu simptome. Nekad se oko samog mesta gde će nići zub može pojaviti blago zapaljenje desni, u drastičnim slučajevima i mali hematom ili cista crvene boje - ispunjena krvlju i to uplaši roditelje, ali reč je o normalnoj pojavi. Zub prilikom nicanja nailazi na krvni sud koji pukne i onda se ta mala tvorevina ispuni krvlju i nastaje eruptivna cista, što izgleda malo zastrašujuće", pojašnjava naša sagovornica iz novosadskog doma zdravlja.

Preventiva i problemi - kad ste dete dovelo prekasno?

Preventivni pregledi kod stomatologa izuzetno su bitni, a postoji već poznata dinamika poseta stomatologu u ambulantama doma zdravlja za decu. Tako Pravilnik o obimu i sadržaju mera u stomatologiji propisuje obavezan prvi pregled u toku prve godine života, u svakoj narednoj godini po jedan pregled (preventivni, sistematski), a kontrolne preglede određuje dečiji stomatolog na osnovu takozvanog karijes rizika, pojašnjava dr Končar.

"Kontrole će dete imati na tri ili na šest meseci - ako je nizak karijes rizik, kontrole su na šest meseci, a kod nas nije baš često da je karijes rizik nizak. Prvi preventivni pregled treba da se obavi s nicanjem zuba i preporuka je između trećeg i devetog meseca, a on je praktično zdravstveno-vaspitni rad s roditeljima, kad dete biva pregledano, a roditelji dobijaju važne informacije. Karijes koji se pojavljuje u najranijem uzrastu, do treće godine života, naziva se karijes ranog detinjstva (često kod nas i cirkularni karijes) i on je direktno uslovljen određenim nepravilnostima u ishrani i unosu slatkiša. Na prvom pregledu roditelje, osim davanja saveta, gledamo da motivišemo da dolaze i taj faktor nam je jako bitan", napominje dr Končar.

Kod naše sagovornice i njenih kolega na dečijoj stomatologiji česti su mali pacijenti s promenama na oralnoj sluznici, a koje nastaju u sklopu nekih oboljenja poput streptokoke, stafilokoke ili virusa poput herpes simpleksa. Česte su i povrede u dečijem uzrastu - u najranijem dobu to su padovi, a kasnije i udarci zbog kojih dolazi do velikog bola i problema. Naravno, kod dece su sve češće nepravilnosti orofacijalnog sistema - ortodontske anomalije koje, kaže dr Končar, ima gotovo svako drugo dete. Treba pomenuti i gingivitis odnosno zapaljenje desni, kao i paradontopatiju, teže oboljenje potpornog aparata i zuba.

Karijes je jedno od najpoznatijih oboljenja zuba u svim uzrastima. Ignorisanje karijesa, osim što je izuzetno bolno, strašno je i štetno za zub i zbog nemara ljudi ostaju bez čitave vilice. Koliko je ovo opasan problem, da li se roditelji s decom javljaju prekasno da bi zub bio sačuvan i druge informacije daje nam naša sagovornica iz novosadskog doma zdravlja.

"Zašto se zapravo insistira na tom prvom pregledu? Roditelji i staratelji dobijaju upustva kako da sačuvaju zdravlje usta i zuba svog deteta. Ako ih prihvate, dete dolazi redovno na stomatološke kontrolne preglede, a u situaciji kada je mentalno zrelo (već sa tri godine) može da mu se uradi neka mala preventivna intervencija u vidu četkanja ili premazivanja zubića. Tako dete stiče poverenje u stomatologa i opušteno je u ordinaciji. Obično roditelji dovode dete oko treće ili četvrte godine kada već imaju neki problem, nikada se pre toga dete nije susrelo s stomatološkom ordinacijom i tada imamo veliki problem jer često treba da izvedete neku intervenciju koja nije prijatna ni odraslom čoveku. Ako dete dovedete sa tri godine i mi rešimo problem, većina shvati da je pogrešila i nastavlja redovno da dovodi dete, ali ima i onih koji se prvi put pojavljuju s decom koja imaju šest ili sedam godina. To mi je nezamislivo", stava je dečiji stomatolog dr Sanda Končar.

Četkica i pasta su zakon

Na tržištu postoji ogroman izbor sredstava za pranje i negu zuba, a mnogi od tih proizvoda nisu potrebni da bi dete imalo dobru oralnu higijenu. Naša sagovornica napominje da su osnov oralne higijene četkica i pasta za zube, a postoje dodatna sredstva koja mogu da budu od pomoći, ali će ih preporučiti isključivo stomatolog.

"Moj savet roditeljima je da ne biraju samostalno sredstva za negu dečijih zuba. Mehaničko četkanje zubića i pasta za zube sa fluorom su osnov dentalne higijene, a mi preporučujemo da četkica bude uvek prilagođena uzrastu dece. Drška četkice može da bude neobičnog oblika, ali sama glava četkice na kojoj su vlakna mora da bude što manja, zaobljena i preporuka su mekane četkice, s mekanim veštačkim vlaknima. Da li će se za čišćenje međuzubnih prostora preporučiti interdentalna četkica ili konac je na osnovu individualne procene kod pojedinca, što određuje stomatolog. Osim konca i interdentalnih četkica postoje razne vodice koje mogu da pomognu u smanjenju rizika od nekih oboljenja, ali i one se kupuju i koriste po preporuci stomatologa. Postoje vodice s jakim antibakterijskim efektom i kada ih previše koristite, doći će do poremećaja normalne bakterijske flore u zubima", napominje dr Končar i dodaje da je sasvim normalno da kod stomatologa dođete sa spiskom pitanja - dobićete odgovore i nećete lutati u raznim mišljenjima i savetima u okolini.

Zašto morate da se suočite sa strahom od stomatološke ordinacije?

Strah od poseta stomatologu neretko muči i odrasle, a ne samo decu. U domu zdravlja sa decom gotovo isključivo rade specijalisti koji su spremni da reaguju u svakoj situaciji, ali njihova uloga je i psihološka, pojašnjava dr Končar.

"Stomatološka ordinacija, sa svim svojim sadržajima, visoko se kotira na skali stimulansa za dentalnu anksioznost, strah i to zaista ide sve do dentalne fobije. Većina se uznemiri na samu pomisao čekaonice, na mirise, ukuse i razne instrumente, a imate i dramatične situacije poput mučnine, preznojavanja, ubrzanog ili otežanog disanja, lupanja srca, osećanja opšte slabosti... Mnogi godinama odlažu odlazak na stomatološki pregled i to već nazivamo fobijom. Roditelji koji imaju ovo stanje ne smeju da isto prenose na dete. Jako bitna stvar u dečijoj stomatologiji je taj psihološki aspekt rada, mi moramo da poznajemo emocionalni, mentalni i telesni razvoj deteta jer nam to omogućava bolji pristup i saradnju, pa dete neće imati strah od ponovnog dolaska u ordinaciju. Zato treba da dovedete dete na prvi pregled i na godišnje preglede, da se deca upoznaju s nama i našim radom, te kad se pokaže potreba za nekom intervencijom vi nemate strah. Od posete stomatologu ne treba da se pravi posebna predstava, već da se pripremi i dočeka kao bilo kakva druga aktivnost poput odlaska u školu ili u park", objašnjava za 021.rs načelnica stomatologije u Domu zdravlja "Novi Sad dr Sanda Končar.

Emisiju na ovu temu sa našom sagovornicom možete da poslušate u nastavku, a u okviru našeg edukativnog serijala "Rastimo zdravo" na Radiju 021.

-----------------------

Realizaciju serijala finansijski pomaže Pokrajinski sekretarijat za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u emisijama ne održavaju stav organa koji je dodelio sredstva.

Teme

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

Dragan

15.11.2021 • 14:28

Ah

Kod nas nema stomatologa.A i ono što ima vežba na pacijentima instituta za stomatologiju Novi Sad.Posetite sajt instituta.Dobijete upola cene ako pristanete da vam student "sredi" zube.Uz to ako imate i još koju bolest stomatologu je zabranjeno da vrši intervenciju.Tako da u NS ne postoje stomatolozi.

2 3 -1
Baba 74

15.11.2021 • 14:07

Važno je ...

... decu voditi kod stomatologa već sa 4-5 godina, kad nemaju nikakvih problema sa zubima, čisto, upoznavanja radi. Meni je mlečne zube, davne 1955-56 godine vadio zubar, mada su već sami
i ispadali. naviknuta da je zubar moj prijatelj, i svoju decu sam od najranijih dana vodila kod zubara i nikad nije bilo ni straha, ni problema (više su se bojali "boce" - vakcine, kod pedijatra).

4 1 +3
F

15.11.2021 • 13:34

Jedan od uspeha u roditeljstvu je to sto sam bas to uspeo, da svoh enorman i paralisuci strah od same reci stomatolog uspeo da NE prenesem na decu i sto im je odlazak kod stomatologa... ama bas nista. Bravo hrabra decice!

4 1 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.