FOTO, VIDEO Tri decenije od pada Vukovara: Novosadski pečat u smrti jednog grada
Tog kišovitog 18. novembra, pre 30 godina, pao je Vukovar. Ili je oslobođen. Zavisi iz čije pozicije posmatrate ono što se tada dešavalo. Ipak, rane od tromesečne bitke do danas nisu zarasle.
Foto: 021.rs (Ilustracija/ RTB)
Vukovar je ostao bolna tema, a ni danas se ne znaju podaci o tačnom broju žrtava borbi koje su zvanično trajale od 25. avgusta do 18. novembra 1991.
Podaci se razlikuju u zavisnosti od toga čije istorijske knjige čitate, pa se žrtvama licitira - za neke je bilo čak 10.000 nastradalih civila i vojnika na obe strane, dok druge procene govore da su obe vojske imale svaka po oko 1.000 mrtvih, te da je civilnih žrtava bilo između 1.500 i 2.200.
Tri decenije kasnije, broj stanovnika Vukovara je prepolovljen, a prisutni su i malobrojni tragovi ratova. U godinama za nama, vukovarski vodotoranj postao je simbol razorenog grada.
Novosadski pečat u smrti Vukovara
O borbama se već dosta toga zna, što zbog suđenja u Hagu za ratne zločine, što zbog dokumentaraca koji su snimljeni u poratnim godinama. Jugoslavija se rušila i krajem osamdesetih je mnogima već bilo jasno da je od nekadašnje države malo toga ostalo i da se još manje može spasiti. A onda je došla zima 1990. na 1991, oružani incidenti na području Vukovara i Slavonije, ubistva Srba i Hrvata, "ausvajzi", hrvatska želja za otcepljenjem i želja srpskog stanovništva da do toga ne dođe.
Jugoslovenska narodna armija u početku je služila kao tampon zona između pobunjenih Srba, organizovanih u lokalne teritorijalce, i Hrvatske policije i Zbora narodne garde. Međutim, krajem avgusta vojska kreće u napade, navodeći da se radi o deblokadi kasarni. Već tada će hiljade stanovnika napustiti grad, neki od njih da se u njega više ne vrate, jer nisu imali čemu.
Svoju ulogu u uništavanju Vukovara imao je i Novosadski korpus. Prvi direktni napadi na Vukovar nisu bili uspešni, jedinice Novosadskog korpusa zaglavile su se u ulicama grada, a podrška rečne flotile i avijacije nije bila dovoljna. Ovaj zastoj jedinica iz Novog Sada bio je posledica i, između ostalog, slabog odziva na mobilizaciju, ali i nespremnosti na uličnu borbu.
Povremeno bi se potpisalo neko "primirje" uz nadzor Evropske zajednice, a onda bi se opet zapucalo. Krajem septembra dolazi do podele na severni i južni odsek, teritorijalci i razni dobrovoljci se stavljaju pod komandu JNA i aktivnije se priključuju borbama, i već polovinom oktobra hrvatske snage su bile opkoljene. Bilo je jasno da će JNA zauzeti grad, pomoć hrvatskim snagama nije mogla da stigne ni sa jedne strane i konačno je 17. novembra zapovednik odbrane Vukovara Mile Dedaković Jastreb pozvao na predaju, što će biti i učinjeno dan kasnije - na današnji dan, pre tri decenije.
U Vukovaru se tada, među ostalima, nalazio i Novosadski korpus sa pridodatim jedinicima, 18. proleterska motorizovana brigada iz Novog Sada, 12. laki artiljerski puk PVO iz Novog Sada, 12. bataljon vojne policije iz Novog Sada, jedinice i brigade iz Subotice, Šapca, Pančeva, Kragujevca, Bačke Topole, Inđije, Rume, Beograda, Tuzle, dobrovoljci Željka Ražnatovića Arkana, Srpske radikalne stranke, Srpske garde. Ove jedinice je predvodila elitna proleterska gardijska divizija iz Beograda sa pratećim jedinicama.
Procene su da je prilikom borbe, kakve u tom trenutku nisu viđene u Evropi od Drugog svetskog rata, uništeno više od 80 odsto objekata u Vukovaru. Građani su se krili u podrumima, a posle pada grada, Hrvati su odvezeni do najbližih položaja hrvatskih snaga, a Srbi su uglavnom izbegli u Srbiju. Nakon 18. novembra, dogodiće se i ratni zločin na Ovčari, u kojem je nastradalo više od 250 hrvatskih zarobljenika.
Šta se Novosađanima govorilo?
Povodom 30 godina od pada Vukovara novinari 021.rs zašli su u arhivu i pregledali izveštavanje tadašnjih medija, pre svega Dnevnika, kako bi se stekao utisak o načinu na koji su Novosađani te jeseni 1991. bili informisani. I, zapravo, sa tridesetogodišnjom distancom, listajući stare novine, utisak je da su bili dezinformisani, kao što su bili dezinformisani građani i sa druge strane.
Tokom tri meseca trajanja borbi, Dnevnik je na svakih nekoliko dana objavljivao kako će Vukovar uskoro biti oslobođen, a dopisnici su ažurno pisali o zverstvima nad srpskim stanovništvom, te o stotinama ubijenih "ustaša", "crnokošuljaša", "zengovaca"... Uloga JNA je predstavljena tako da su oni ti koji bivaju provocirani, a da srpske snage idu ka gradu u nameri da ga oslobode.
Čitaoci su i na televizijama i u novinama bili "filovani" pričama o bekstvu sa "noža koljača", a jednom dopisniku Dnevnika je taj motiv postao gotovo pa neizostavan. Pisalo se svašta, od toga da su "tuđmanovi bojovnici" svi redom na drogama, da starice bacaju bombe na oslobodioce, pa do toga da se ustaše i dalje kriju u kanalizaciji. Ovakvi kolaži strave i užasa obogaćeni su fotografijama Kapetana Dragana i Arkana, koji su preko noći postali "simboli srpskog otpora povampirenom ustaštvu".
Ipak, onima koji su pažljivije osmatrali okolinu oko sebe, pa i novine, moglo je da bude jasno da nije sve onako kako im se servira. U čituljama je gotovo svaki dan bilo obaveštenje o pogibiji nekog na ratištu, prostor je bio odvojen za obaveštenja vojnih odseka, Novosadskog korpusa ili drugih komandi o mobilizaciji. Bila su tu i redovna saopštenja bolnica sa spiskovima ranjenih, njihovim imenima i prezimenima, ali i demantija državnih i vojnih vlasti o "masovnih dezerterstvima", "slabom odzivu na mobilizaciju", "slanju rezervista bez oružja u rat", osuđivanja onih koji su se protivili ratu. No, Dnevnik nije prećutao da je bilo antiratnih skupova i dešavanja u Novom Sadu i Vojvodini tokom jeseni.
Novi Sad 1991 - 2021
U ovom ratu nastradali su i Novosađani. Prema podacima Izvršnog saveta grada, na ratištima su do kraja novembra 1991. poginula 24 Novosađanina. Ipak, dok su tenkovi JNA orali vlažnu slavonsku zemlju, predvođeni proleterskom gardijskom divizijom, Novosadskim korpusom i drugim (paravojnim) jedinicama, na 50 kilometara vazdušne linije od Vukovara, živeo se nešto drugačiji, reklo bi se, normalniji život. Koliko je život u devedesetima mogao da bude normalan. Organizovane su humanitarne akcije, govorilo se o pomoći izbeglicama, kojih je krajem novembra u Novom Sadu bilo gotovo 12.000, od čega ih je četvrtina vraćena nazad na ratište.
Ali, na početku, u avgustu, pisalo se o tome kako je velika poseta na Štrandu, iako je tih nedelja iz Dunava izvučeno četrdesetak leševa nepoznatih osoba, koji su doplutali uzvodno. Nudisti su se, zabeležio je to Dnevnik tih avgustovskih dana, masovnije okupljali na Kamenjaru, pošto ih je sve što se dešavalo u Jugoslaviji sprečilo da putuju.
Novosađani su bili na tragu onoga što će svoj zenit imati 1993. godine, svakodnevno su se stvarali redovi pred pumpama zbog nestašice goriva, gasa... Pa, opet, Novosađani su se žalili na nepropisno parkirane automobile, o čemu se svakodnevno pisalo u Dnevniku. Za kurs ste mogli da pitate dilera deviza, a kako stoje stvari na ulici informisani biste bili i čitajući novine. I danas se žalimo na izostanke autobusa na linijama GSP-a, a ništa drugačije nije bilo ni tada, samo su razlozi različiti. Danas vozači odlaze u inostranstvo ili su na bolovanju, tada su bivali mobilisani ili su vozila korišćenja za vojna dejstva. Ili, jednostavno, nije bilo goriva.
Raspravljalo se o rušenju starih zgrada u centru i, verovatno, nikom na pamet nije palo da koristi princip koji se za to koristio u Vukovaru. Jednostavno, grad je živeo, problem su pravile divlje deponije, pričalo se o zapostavljenoj Petrovaradinskoj tvrđavi, organizovana je biciklistička manifestacija, većalo se o tome hoće Novi Sad biti grad ili opština…
Problemi u državnim firmama postajali su vidljiviji, "Voban" reklame su iskakale svuda, a "privatna inicijativa" uzimala je maha, pa je otvoren i prvi "peep-show" salon, odnosno striptiz na žetone. Organizovali su se kulturni događaji, sport je nastavio da živi, premda je bilo otkazanih utakmica u takmičenjima gde su učestvovali i timovi iz otcepljenih republika Hrvatske, Slovenije i Makedonije i išlo se na zatvoreni bazen na Spensu, dok su druge hale u okviru njega bile skloništa za izbeglice.
Bilo je, naravno, i kriminala, ali je on bio u zapećku zbog izveštaja sa ratišta. Kao veliki događaj izdvojeno je aktiviranje eksploziva ispred Paradiza koji je držao komadant Srpske garde Branislav Lainović Dugi, koji će godinama kasnije nastradati u sačekuši. Crna hronika je beležila stradanja i povređivanja zbog detonacija bombi donetih sa ratišta, ili pak razoružavanja rezervista i dobrovoljaca koji su pucali po gradu.
Tri decenije kasnije
Amerikanci kažu kako su novine prvi "draft" istorije. No, za ove prostore ispravnijim deluju reči Veselka Tenžere da su "novine verne ljubavnice trenutaka". I trenutak je bio takav da se uglavnom nije mnogo talasalo i da se pisalo onako kako se u tom trenutku može, odnosno mora, što se nije mnogo promenilo do danas. Života tih devedesetih se najbolje sećaju oni koji su ih preživeli, oni će sami razlučiti da li je život u Novom Sadu bio onakav kakvim se to predstavljalo ili ne.
Za trideset godina stasala je jedna nova generacija ljudi na prostorima na kojima se ratovalo, pa ipak, ponekad je utisak da su tenkovi i dalje u Slavoniji ili da izbegličke kolone još uvek, starim traktorima i lošim automobilima, stižu ka granici, u nepoznato. Uprkos želji zaboravljenih običnih ljudi za normalnim životom, dve istorije se i dalje sudaraju stvarajući beskonačnu "a što su oni nama radili" spiralu. Ako je mladost motor koji bi trebalo maksimalni ubrzanjem da nas ispali u bolju budućnost, onda je istorija koju "hendluju" političari ona nepotrebna varnica koja neminovno izazove požar.
Za jedne pad, za druge oslobođenje. Jedni su izgradili mit oko ubijenog grada, izdavajući posebne dozvole o načinu na koji se o onome što se dogodilo tokom i nakon rata sme pričati, ne primećujući da je sve manje onih koji o gradu pričaju, a u njemu žive. Drugi ni trideset godina kasnije ne vide ništa loše u počinjenom. Između ta dva tumačenja stale su slike razrušenog grada, izbeglih, raseljenih, ubijenih, prestravljenih. I svih ostalih, sa nadom da se takvo nešto nikome ne ponovi.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Radovi na auto-putu između Novog Sada i Beograda
14.03.2025.•
3
Na auto-putu između Beograda i Novog Sada, na delu Inđija-Stara Pazova, danas će biti u toku radovi.
Rektor Madić poziva na dijalog posle posete Pionirskom parku: "Deco, ovo je naša jedina zemlja"
14.03.2025.•
6
Rektor Univerziteta u Novom Sadu Dejan Madić izjavio je da će subota, 15. mart, biti veliki izazov za naše društvo i naveo da nasilje na ulicama i ispred važnih institucija mora da stane.
Vaspitači ponovo pozvali na umrežavanje: Zastaje se u 11.52h
14.03.2025.•
0
Vaspitači su i ovog petka pozvali na umrežavanje škola i vrtića i odavanje petnaestominutne pošte poginulima na Železničkoj stanici.
FOTO: Kako izgleda i šta sve ima kuća u Bockama koja se prodaje za 1,6 miliona evra
14.03.2025.•
0
U blizini Novog Sada, kako krenete ka Rakovcu, nalaze se Bocke. Obala Dunava je odmah tu, a preko puta je Kamenička ada.
Lepe vesti iz Betanije: Rođena 21 beba
14.03.2025.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođena 21 beba.
Objavljeni tajni snimci novosadskih aktivista: Studenti se redom ograđuju
14.03.2025.•
73
Na nekoliko kanala sa nacionalnom frekvencijom sinoć, 13. marta, emitovan je snimak razgovora dela novosadskih opozicionara i aktivista, za koji se tvrdi da je autentičan.
.jpg "Dan pred veliki protest u Beogradu: Obustavljen železnički saobraćaj u Srbiji")
Dan pred veliki protest u Beogradu: Obustavljen železnički saobraćaj u Srbiji
14.03.2025.•
127
"Srbijavoz" saopštio je da je danas, 14. marta obustavljen železnički saobraćaj.
Petak pred nama: Malo sunce, malo kiša
13.03.2025.•
0
Bojana Vunturišević otkazala je najavljeni koncert u Novom Sadu sa rečima: "I dalje tražimo pravdu, a kada je budemo našli, videćemo se na Pobedničkom koncertu".
FOTO, VIDEO Studenti "osvetlili" korupciju: Sećanje na 23 žrtve, traži se Srbija pravde
13.03.2025.•
12
Novosadski studenti u blokadi protestovali su protiv korupcije pešačenjem gradskim ulicama i na Keju u Dunav spustili venac sa cvećem za 22 žrtve u padu nadstrešnice i helikoptera i za psa Donu.
Savet roditelja Jovine gimnazije: Direktor se uključio u promociju društveno-političkog igrokaza
13.03.2025.•
19
Savet roditelja Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" u Novom Sadu osuđuje i javno se ograđuje od postupaka direktora ove šole, Radivoja Stojkovića.
Dr Tubić: Devojka povređena u padu nadstrešnice više nije u jedinici intenzivne nege
13.03.2025.•
11
Upravnica Klinike za anestesiju i intenzivnu terapiju KCV-a Teodora Tubić rekla je da je devojka koja je teško povređena u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici sada van jedinice intenzivne nege.
Sutra oblačno i toplo, povremeno pljuskovi
13.03.2025.•
0
U Novom Sadu će u petak ujutru biti suvo sa sunčanim intervalima. Tokom dana promenljivo i toplo, povremeno sa pljuskovima.
Mićin o Sileru ispred N1: Srbija je slobodna zemlja, građani mogu na miran način da protestuju
13.03.2025.•
54
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin za 021.rs kaže da Ivan Siler na protest ispred televizije N1 nije otišao kao njegov pomoćnik.
FOTO: Pomoćnik gradonačelnika Novog Sada i pokrajinski sekretar blokirali N1
13.03.2025.•
69
Među nepoznatim ljudima koji su se okupili ispred sedišta televizije N1 je i pomoćnik gradonačelnika Novog Sada, Ivan Siler. Tu je i pokrajinski sekretar za socijalnu politiku Predrag Vuletić.
Danas protest povodom 10 godina od pada helikoptera: "Korupcija ubija, mi ne zaboravljamo"
13.03.2025.•
23
Novosadski studenti u blokadama svojih fakulteta organizuju protest danas, 13. marta, pod nazivom "Korupcija ubija".
UŽIVO: Novosadski studenti krenuli peške u Beograd
13.03.2025.•
49
Novosadski studenti koji blokiraju fakultete krenuli su jutros peške u Beograd, gde se 15. marta održava veliki protest.
FOTO, VIDEO: I biciklisti krenuli iz Novog Sada za Beograd
13.03.2025.•
5
I biciklisti su jutros krenuli iz Novog Sada za Beograd, gde se 15. marta održava veliki protest.
Komisija: Firma koja je potpisala da je stanica bezbedna, radi i na nuklearnom programu u Srbiji
13.03.2025.•
15
Kompanija Ežis koja je bila zadužena za nadzor radova na Železničkoj stanici potpisala je dan pred otvaranje stanice da je bezbedna, potvrdili su članovi nezavisne Anketne komisije.
U Betaniji rođeno 10 beba
13.03.2025.•
0
Prethodnog dana u novosadskom porodilištu bilo je 10 porođaja.
I danas toplo
13.03.2025.•
0
U Novom Sadu će u četvrtak tokom dana biti promenljivo oblačno sa sunčanim periodima i toplo za ovaj period godine.
Novosadski studenti: Nikad nismo pozivali na nasilje, nasilje je blisko vlasti
12.03.2025.•
5
Novosadski studenti u blokadi objavili su saopštenje povodom velikog protesta u Beogradu, 15. marta.
Komentari 71
Lidija
Tja
...
20.11.2021 • 07:11
Zamka za Srbe@, da, da, Srbija i njeno predsjednistvo nisu imali nista s time, to mora da su dosli vanzemaljci pa spalili grad kao pukusni eksperiment.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar