Ostavljeni na cedilu za vreme kovida: Kako su brojna zdravstvena stanja pogoršana zbog manjka lekara

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Novi Sad

31.10.2022.

18:14 > 18:29

Mnogi pacijenti, hronični bolesnici, kao i obolelih od raka nisu imali pristup svojim lekarima od početka epidemije, sve do popuštanja kovid mera.

Ostavljeni na cedilu za vreme kovida: Kako su brojna zdravstvena stanja pogoršana zbog manjka lekara

Foto: 021.rs

Nekima od njih stanja su se drastično pogoršala jer su im redovni pregledi otkazani, a hitne nisu mogli ni da dobiju. Njihovi lekari bili su u kovidu, rastrzani u dva sistema u kojima trpe svi i pobednika nema. Koliko je ljudi preminulo čekajući proceduru nije poznato.

U serijalu "Život u vreme i posle kovida" na 021.rs proteklih nedelja, a i u narednim sedmicama, bavimo se celokupnim stanjem društva u vreme vanrednog stanja i kovid mera, s ciljem analize posledica na sve u sistemu. Ko je najviše trpeo i da li je tako moralo?

Mnogi nekovid pacijenti i pre korone su imali poteškoća da dođu do terapija, pregleda i dijagnoza. Vanredno stanje je zatvorilo ili transformisalo sve zdravstvene ustanove u Srbiji i to nikako nije bila dobra vest za one koji zavise od lekarskih kontrola i obnavljanja terapija. Kako su stanje podneli pacijenti danas za 021.rs objašnjavaju predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović i predsednica MS platforme, za obolele od multiple skleroze Ivana Bogdanović.

Na početku Pilipović deli svoj utisak o samom početku vanrednog stanja i reakciji vlasti koje su, kako kaže, bile svesne da će nekovid pacijenti trpeti. On je Udruženje pacijenata Srbije registrovao neposredno pre početka korone i prve dve godine je radilo u uslovima kovid mera, a istovremeno i mnogo duže pruža podršku obolelima od melanoma putem drugog udruženja.

"Odmah na početku smo imali kritiku na prvi trenutak uvođenja vanrednog stanja i na vojnike na ulicama i kod bolnica, objašnjavali smo da nisu potrebni nikakvi vojnici da čuvaju naše lekare od pacijenata. U vreme vanrednog stanja je došlo do ozbiljnog narušavanja prava pacijenata na lečenje u smislu što su mnoge klinike bile zatvorene, kovid pacijenti su imali prioritet i mi to apsolutno razumemo i podržavamo, ali su nekovid pacijenti u tom trenutku najviše stradali, najbrutalnije. Cele klinike su bile zatvorene, bilo je jako teško biti pacijent u to vreme", kaže Pilipović.

On dodaje da je nakon ukidanja vanrednog stanja situacija bila manje loša, "ali i dalje katastrofa".

Rak kože je izuzetno smrtonosan kancer i svaki trenutak vam je bitan, ali kako Pilipović kaže, posledica neorganizovanog zdravstvenog sistema tokom kovid mera je i ta što su oboleli od raka vrlo kasno otkrivali svoje bolesti, umesto da se rak otkrije na vreme i da se krene s lečenjem.

"Ono što je najveća posledica kovida koju mi sada jako jasno vidimo i osećamo je da imamo mnogo pacijenata sa teškim posledicama koji su, kad su maligne bolesti u pitanju, u četvrtim stadijumima svojih bolesti. Veliki broj pacijenata tek u ovom, kasnom stadijumu bolesti otkriva rak i to jako nije dobro, tako ranije nije bilo jer su kontrole i doktori bili dostupni", kaže Pilipović.

Kovid mere izuzetno su pogodile obolele od multiple skleroze (MS), autoimune bolesti koja ne može da se izleči, ali primenom odgovarajuće terapije može da se kontroliše. Ivana Bogdanović kaže za 021.rs da je za MS pacijente ključno da idu na redovne preglede neurologa, ali da je to bilo nemoguće kad je proglašeno vanredno stanje. Zato su mnogi, nažalost, doživljavali relapse svojih stanja, koji su ih gurnuli daleko od svakog napretka koji su postigli terapijom.

"Od marta 2020. počeli su da nas zovu iz kliničkog centra i saopštavaju da su nam sve kontrole otkazane. Od tada pa sve do, i nakon tog najvećeg udara, nismo mogli da zakažemo nikakve kontrole, nije bilo slobodnih lekara. Jasno je da je većina naših lekara, neurologa bila angažovana u kovid bolnicama i da nisu bili fizički prisutni za preglede, ali čak i kada se normalizovalo stanje nismo mogli da zakažemo kontrole - nije nam jasno baš iz kojih razloga je tako bilo jer nije koronavirus sve vreme bio u jednom talasu. Obratili smo se zaštitniku prava pacijenata i dobili 'mogućnost' da zakažemo preglede na ime odeljenja, pa bi bio dodeljen lekar koji je tu, ali to nije funkcionisalo u prvo vreme", navodi Bogdanović.

Ubedljivo najveće posledice po MS pacijente ostavljaju relapsi stanja. To su pogoršanja bolesti nakon kojih, po proceni neurologa, pacijent može da dobije neophodne kortikosteroide, ali neki pacijenti su čekali i po dve nedelje da dođu na inicijalni pregled kod neurologa.

Kako kaže Ivana Bogdanović iz MS platforme, Srbije je ipak uspela da uvede neku inovativnu terapiju na tržište uprkos korona merama, ali je gotovo nemoguće anulirati štetu koja nastaje zbog otežanog pristupa neurolozima u Srbiji.

"Novi lekovi su uvedeni, ali ceo sistem je bio preopterećen i osnovna zdravstvena zaštita nam je nedostajala u tom vremenu pojačanih mera. Korona je pogodila sve sektore, ne samo neurologiju, ali neurološki pacijenti su imali bitna pitanja na koja nisu mogli da dobiju odgovore - kako terapija koju trenutno koriste utiče na koronu, da li da se vakcinišu ili ne, trebale su nam informacije da bismo se osećali sigurnije, ali neurolozi nisu bili toliko dostupni i otežalo nam je to život", navodi Ivana Bogdanović.

Ukoliko se vratimo malo u vreme oštrijih kovid mera, setićemo se pokušaja uvođenja telemedicine, odnosno telefonskih konsultacija radi produženja neke terapije, naročito kad je reč o kućnom lečenju. Telemedicina nije bila od ogromne pomoći obolelima od multiple skleroze, budući da su mnogi bili osuđeni na plaćanje pregleda u privatnim klinikama.

"Bilo je pokušaja da zakažete razgovor sa neurologom onlajn, ali to nije funkcionisalo baš sve vreme. Tako nešto kad bi se razvilo i bilo dostupnije, ne samo sa neurolozima već i sa medicinskim sestrama, ne bismo morali da čekamo satimo da dobijemo informaciju koju možemo da dobijemo onlajn. Većina pacijenata je tada išla na preglede privatno, ako su sebi to mogli da priušte", naglašava naša sagovornica iz MS Platforme.

I mentalno zdravlje je bilo veliko pitanje u vreme pojačanih kovid mera i trebalo bi da je i dalje u fokusu pažnje. Savo Pilipović kaže da su se oboleli od melanoma nekako i držali zajedno tokom vanrednog stanja, ali da opštoj situaciji nije pomogla činjenica da su svakog dana bili svedoci izgubljenih bitki za život.

"Imali smo viber grupu u kojoj smo svakodnevno razgovarali i po dva sata o svojim tegobama, jadali smo se jedni drugima i to je bilo, sa stanovišta mentalnog zdravlja, nama zaista od koristi. Sa doktorima smo imali dve situacije - neki su bili rastrzani na dve strane jer su pokušavali da rade u kovid klinikama, a potom da nadomeste redovne pacijente, ali je to bilo vrlo naporno. Lekari su zaista pokazali ogromno požrtvovanje i borbu za pacijente, što nas dovodi do druge situacije, a to je da su nažalost mnogi od njih izgubili bitku s kovidom. Drugi imaju teške posledice kovida iz kojih izlaze ili još uvek ni ne izlaze, a evidentno je da se ni tu nismo dobro snašli kao zdravstveni sistem, naročito u početku", kaže Pilipović i dodaje da te "greške" u sistemu nisu sporne i nekako su očekivane, ali da nikakvog opravdanja neće biti ako se otkrije da su kovid brojke koje se iznose - netačne.

Ivana Bogdanović kaže da je sve možda moglo da bude manje štetno za sistem da imamo više lekara, naročito neurologa.

"Ja se nadam da su u ustanovama pronašli neki model rada ukoliko se nešto ovako ponovo desi, ali problem je što kod nas generalno nedostaje zdravstvenih radnika svih profila, pa i neurologa - naročito onih koji su specijalizovani za rad sa multiplom sklerozom", kaže Bogdanović.

Predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović za kraj ovog izdanja serijala "Život u vreme i posle kovida" kaže da je jedan zadatak pred svima, a naročito pred donosiocima odluka.

"Jeste mnogo nova uloženo u zdravstvo i došlo je u fokus, ali je bitno da zdravstvo sada ostane u fokusu u našem društvu. Sad smo videli koliko je bitno da ulažemo u zdravstveni sistem", kaže on.

U nastavku možete da poslušate našu radijsku emisiju na ovu temu.

------------------------------

Realizaciju serijala "Život u vreme i posle kovida" finansijski je pomogao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u projektu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Teme

Komentari 9

Hronološki Najpopularniji

Lazar

01.12.2022 • 20:06

Tražiti odgovornost!

Moja ćerka boluje od Multipla skleroze, leči se u KCS Bgd, svog neurologa nije videla skoro tri godine, a i kad je "viđala" gospođa je primala pacijente SAMO utorkom i uglavnom bila vrlo nepristupačna i drska. Kao da ovako teški pacijenti dolaze da je uzurpiraju. Na Klinici za neurologiju od početka kovida neorganizovanost. Ne rade, dok samo malo dalje neurohirurzi KC rade. Sramota! Za šta ti neurolozi primaju plate?!

1 0 +1
R49

01.11.2022 • 05:45

Riba od glave smrdi

Iver ne pada daleko od klade, u ovom slučaju zdravstvo od vođe i nadležnog ministarstva.

5 4 +1
Žalosno...

31.10.2022 • 22:52

... a istinito

Nažalost, ko nije imao ili nema novca za privatne posete lekarima redovno zaposlenim u državnom sektoru, ne piše mu se baš sjajno.
Mnogi su zaseli jednom gu..com na dve stolice.
Koga briga za bolesne ljude!?

7 2 +5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.