Korona i studiranje: Da li su mladi izgubili dragocene godine obrazovanja?

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Novi Sad

24.10.2022.

11:01 > 11:50

Zatvaranje ustanova tokom vanrednog stanja i stroge kovid mere naterale su mnoge da se prilagode novoj realnosti, a među njima su i fakulteti.

Korona i studiranje: Da li su mladi izgubili dragocene godine obrazovanja?

Foto: Pexels

Posledice kovid mera na visokoškolskim ustanovama nisu bile u centru pažnje javnosti jer su veću štetu pretrpele škole, koje pohađaju deca. Šta se dešavalo sa studijama tek je kasnije postala tema.

U novom izdanju novog serijala "Život u vreme i posle kovida" na 021.rs bavimo se upravo posledicama koje su kovid mere ostavile na fakultete, profesore i studente. Da li su studenti izgubili značajan period školovanja koji nije nadoknadiv? Koje su pouke izvukli fakulteti?

Za 021 danas govore profesori Vesna Ždrnja sa Akademije umetnosti i Radenko Marić sa Ekonomskog fakulteta, a studentsku priču donosi studentkinja Aleksandra Reves, najmlađi član redakcije 021.rs, koja je u trenutku uvođenja vanrednog stanja bila na drugoj godini studija žurnalistike.

Akademija umetnosti jedna je od najkreativnijih ustanova kod nas, na kojoj se studenti ne oslanjaju na teoriju koliko na praksu. Baš zato je, priča prof. Ždrnja, primena kovid mera bila za sve izazovna.

"Mi smo bili odlučili da se potpuno pridržavamo pravila koja su stupila na snagu - Akademija nije radila, a onda smo počeli da se prilagođavamo i pojedinačno su profesori morali da smisle šta će da rade. I baš zato što smo mi specifični (imamo tri departmana i različite umetničke sfere, dramsku, muzičku, likovnu sferu i primenjenu) potpuno su različiti zahtevi nastave maltene svake studijske grupe. Kod nas je način obrade nastavnog materijala različit čak i na nivou jednog studijskog programa. Nije bilo načina da se jednoobrazno reši kako će se odvijati nastava, sve je bilo od slučaja do slučaja. Za neke predmete je to bilo nemoguće", priča naša sagovornica.

To znači da, na primer, ne možete držati nastavu hora onlajn u skladu sa metodičkim smislom ove nastave. Negde je možda na prvi pogled i izgledalo jednostavnije da svaki student svira svoj instrument kod kuće, pa da šalje profesoru taj snimak na pregled, ali istina je da pijanista ne može da pripremi svoj program na kućnom pijaninu ili električnom klaviru.

"Mora da radi na koncertnom klaviru i tu su već bile prepreke. Da ne pominjem otežavajuće okolnosti za kamernu muziku, pa za nastave plesa", dodaje prof. Ždrnja, inače profesorka na Katedri za glumu.

Svaki fakultet je priča za sebe, pa je tako drugačije iskustvo imao Ekonomski fakultet. Prodekan za nastavu Radenko Marić vraća nas u mart 2020. godine, kad su vrata ovog fakulteta za celo osoblje i sve studente zatvorena.

"Zateklo nas je sve tog letnjeg semestra školske 2019/20. godine, ali ne mogu da kažem da nismo bili pripremljeni za tako nešto. Naime, mi smo odranije planirali da pokrenemo jedan studijski program na daljinu i pojedini profesori već su koristili platformu za učenje na daljinu, više je to bilo neki eksperimentalni period za vežbanje. Kad je proglašeno vanredno stanje, određeni broj naših profesora je znao otprilike kako funkcioniše ova platforma i predlog je bio da mi kraj te školske godine, ceo letnji semestar završimo tako što ćemo nastavu, predispitne obaveze i ceo materijal postavljati na internet uz pomoć te plaftorme. Takođe, tu je bilo moguće da sebe snimamo, postavljamo snimke i ista platforma pruža mogućnost da realizujemo kolokvijume", navodi prof. Marić.

Kad je ukinuto vanredno stanje u junu, sve ispitne obaveze na Ekonomskom fakultetu realizovane su uz fizičko prisustvo studenata. Već u drugoj godini korone je na Ekonomskom fakultetu kombinovana nastava sa zoom platformom, ali su profesori posle par meseci shvatili da je Google Teams najbolja platforma za rad.

"Možete da po kanalima priključite veliki broj studenata, da na istom mestu kačite sva potrebna dokumenta za rad i studije slučaja, da lakše komunicirate sa studentima jer jednu poruku može da vidi više od 500-600 studenata na tom predmetu. To je značajno unapredilo našu onlajn nastavu i nekako smo se uz pomoć Teams-a osećali kao da smo u učionicama - naravno, nije to isto, ali u tako bezizlaznoj situaciji, posebno u novembru i decembru prošle godine, Teams je mnogo pomogao", navodi prof. Radenko Marić sa Ekonomskog fakulteta u Subotici, koji je deo Univerziteta u Novom Sadu.

Onlajn nastava je bila manje ili više zahtevan zadatak za profesore, koji su uspevali da budu i kreativni s vremena na vreme. Tako su profesori na Akademiji umetnosti od studenata tražili da, pomoću elemenata pokreta, opišu svoje trenutno emotivno stanje u kontekstu vanrednog stanja.

"Studenti su, rekla bih, bili prilično zadovoljni, uzimajući u obzir sve okolnosti. Ništa tu, naravno, bilo idealno, ali mislim da nisu ništa drastično od gradiva propustili koliko su propustili ono najbitnije, a to je zajednički rad, saradnja. Studenti glume su propustili možda čitavu godinu i po zajedničkog rada na predstavama, probama, svim aktivnostima koje Akademiju čine jedinstvenom i zbog koje oni Akademiju toliko i vole. Studenti muzike su propustili svoju koncertnu sezonu, svoje časove kamerne muzike gde zajednički muziciraju, simfonijski orkestar. Studenti likovnog departmana nisu imali svoje izložbe i aktivnosti koje ih ispunjavaju", kaže prof Vesna Ždrnja sa Akademije umetnosti.

Ona dodaje da su neki segmenti nastave zapravo idealni za rad na daljinu i upotrebu digitalnih tehnologija, a Akademija ima studijske programe koji se baš na tome baziraju. Teorijska nastava jeste bila izazovna za velike grupe studenata budući da Akademija umetnosti, zbog kuburenja s prostorom, nije mogla da se prilagodi ograničenju broja učenika po grupama u zavisnosti do kvadrature prostora jer prostora nema dovoljno ni u idealnim uslovima.

Na ova iskustva nadovezuje se i profesor Radenko Marić sa Ekonomskog fakulteta, koji kaže da je nastava na daljinu u početku bila i pomalo smešna.

"Svi smo bili pomalo izgubljeni, iskreno. Profesori i studenti su bili nespretni, a niko od nas nije baš često imao priliku da duže od 15 minuta govori u kameru. Već naredne školske godine su se svi prilagodili onlajn nastavi i postalo je nekako normalno, to me je iskreno iznenadilo. Svaki profesor je imao svake nedelje link sa konsultacijama i možete jedan na jedan sa studentom da radite, a u trenucima kad su situacije to dozvoljavale mi smo držali i uživo predavanja i konsultacije, koliko je moglo", navodi Marić.

A kako je bilo studentima? Naravno, iskustva su različita, a u ovom izdanju serijala "Život u vreme i posle kovida" studentkinja novinarstva Aleksandra Reves priča kako je bilo na Filozofskom fakulteta marta 2020. godine.

"Kad smo prešli na onlajn, rekli su nam da će nam se profesori javljati sa svojim metodama onlajn nastave. Većina profesora se u tom momentu odlučila da šalje mejlove umesto da nam drže predavanja preko Google Teams ili Zoom platforme. Nekolicina profesora je odmah prešla na Zoom i primetila sam da smo mnogo lakše polagali njihove predmete - nismo ponekad ni čitali mejlove koje su nam profesori slali. Taj semestar je prošao relativno tiho. Naredne godine su svi profesori prešli na Zoom, ali naša koncentracija je u tom momentu već nestala. I da su bila solidna predavanja i dobri profesori, što i jesu, naša koncentracija je bila negde drugde i mislim da tu koncentraciju više nismo mogli da nadoknadimo. Pažnja nije bila tu", kaže Reves.

Ispitni rokovi su u prvoj godini korone na Akademiji umetnosti trajali celo leto. Tokom leta, određeni broj profesora je nadokanđivao nastavu koja je zahtevala prisustvo studenata, a potom su održavani ispiti. Kako za 021.rs u serijalu "Život u vreme i posle kovida" navodi prof. Vesna Ždrnja, mahom su svi bili zadovoljni kako su prošli ispiti, a za potrebe predispitnih obaveza bilo je snalaženja.

"Pisali su seminarske radove, prevazišli smo to nekako, a čim je država prestala da nam određuje kovid pravila mi smo se pitali šta je najbolje za studente - i odlučili da je prioritet da nastava bude na Akademiji, uz poštovanje mera. Podelili smo se u manje grupe i gledali da ne širimo zarazu kako opet ne bismo morali da prekidamo momentum. Mogu vam reći da su naši studenti bili jako disciplinovani, a naš je dogovor bio da svako ko ima ikakav simptom ostane kod kuće, testira se i svima javi ishod. Jako im je nedostala nastava, vidim da te generacije još uvek osećaju da su nešto izgubile i to im je pitanje studentskog života koji su izgubili, ne samo pitanje učenja", napominje naša sagovornica.

I studenti su svakako morali da se prilagode novom načinu polaganja ispita, priča studentkinja Aleksandra Reves sa Filozofskog fakulteta.

"Aprilski i majski rokovi su kod nas bili odloženi za kraj maja, a kad je stiglo odobrenje da nešto može da se organizuje na fakultetu, imali smo nadoknadu za aprilski rok, potom junski rok, a dobili smo i julski rok. On je 2020. i 2021. godine bio redovni rok, a ove godine je bio vanredni ispitni rok. Ispiti su se polagali u manjim grupama, sedeli smo odvojeni i bila je stroga kontrole, svi smo nosili maske i rukavice, većina se polagala pisano. Za usmene ispite je bilo najviše troje studenata u učionici i bili smo prilično raštrkani po fakultetu", kaže Reves.

Na pitanje da li su profesori u ovo vreme bili popustljiviji prema studentima, naša mlada koleginica kaže da se razlika definitivno osetila u odnosu na period pre vanrednog stanja u smislu da su profesori bili blaži, a obaveze manje ozbiljne.

Nove mere poslužile su mnogima da rade na svojim umećima i da nauče kako da predaju onlajn, uz zadržavanje pažnje studenata. To je, priča profesor Radenko Marić sa Ekonomskog fakulteta, retka dobra stvar koju je donela korona.

"Interesantno je da su svi profesori radili na sebi kako bi onlajn nastava bila bolja, odnosno kako bi oni postali bolji profesori. Tome je pomogla analiza naših snimaka koje smo slali studentima i kad bismo sada gledali snimke od pre dve i po godine, mislim da bismo došli do zaključka da smo se unapredili. U učionici vi možete da koristite tablu, govor tela, a onlajn imate samo svoj glas i ton i morate da budete odličan predavač da biste držali studentima pažnju. Mislim da smo to postigli", kaže Marić za 021.rs.

Korona mere različito su uticale na ljude, a iskustva većine profesora su da se zaista mnogo radilo. Profesorica Vesna Ždrnja sa Akademije umetnosti kaže da je motivacija ponekad bila niska jer ste imali osećaj da radite više, a postižete manje, dok su studenti propustili neke momente koje bi sigurno pamtili, a ne mogu da ih nadoknade.

"Mi profesori smo se naradili kao nikada do sada, a da bismo imali osećaj da smo suštinski postigli manje. To nas je dosta i emotivno koštalo, nije da smo bili nezadovoljni jer je u pitanju bila viša sila, ali nekako imate osećaj da ste izgubili generacije. Sve znanje može da se nadoknadi, nije to problem, naučiće se, ali taj aspekt kreativnog, zajedničkog, umetničkog života koji se neprestano odvija na Akademiji je ono što su te generacije propustile. Da uđu u crtačku salu i njih 40 stane pred štafelaje i zajednički crtaju model pred sobom - mnoge svetske akademije nemaju tu mogućnost da imaju žive modele. Nadam se da smo iz ovakvih iskustava i mi, kao društvo, naučili nešto", smatra prof. Ždrnja, inače prodekanka za nastavu.

Različitost iskustava potvrđuje i studentkinja Aleksandra Reves, koja kaže da nije pretrpela baš najgore posledice jer, za razliku od mnogih studenata, nije u domu, nije odvojena od porodice i prijatelja, ali jeste osetila izostajanje tog studentskog iskustva. Ona kaže da je dosta toga, gledajući situaciju sada, moglo da bude bolje.

"Upis na fakultet nam je sada potpuno digitalizovan i faktički nema potrebe da idete na fakultet, to je možda i jedina dobra stvar koju nam je korona donela. Bilo bi mnogo bolje za nas i za nastavu da je sve odmah krenulo onlajn umesto preko mejlova jer mi studenti ne bismo izgubili koncentraciju toliko brzo. Mislim i da je fakultet trebalo da ranije edukuje profesore za onlajn jer smo shvatili da su oni koji znaju da drže onlajn nastavu nama studentima kao blago", zaključuje ova studentkinja.

A fakulteti poput Ekonomskog iskoristili su kovid da usavrše veštine, budući da je ova ustanova svakako planirala i planira da pokrene isključivo onlajn studije.

"Korona nas je malo usporila u procesu akreditacije ovih studija na daljinu, ali to je u pripremi. Sve bi bilo onlajn i namenjeno globalnom tržištu, na engleskom jeziku. Korona nas je naterala da se usavršimo i to je jedina dobra stvar koju smo možda dobili", navodi prof. Radenko Marić, prodekan za nastavu Ekonomskog fakulteta u Subotici, koji ima odeljenje u Novom Sadu.

Na ovu temu možete da poslušate i radijsku emisiju u nastavku.

-------------------------

Realizaciju serijala "Život u vreme i posle kovida" finansijski je pomogao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u projektu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Teme

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

Теодора

26.10.2022 • 10:21

Затварање школе није дало ефекта, вакцине су колико толико успеле да смањи број умрлих и број позитивних,мана вакцина је та што пружа само 4 месеца заштиту, здравствени ризик би био да се људи вакцинишу на сваких 3 месеца или сваке године,ризик није мали, превелик је,не разумем колеге које ћуте о ризицима вакцина.

Хибридни имунитет је апсурд.

Ми имамо вакцине које су делимично ефикасне као што је и има бивалетна вакцина.

Због короне остале болести су биле у неком другом плану.

Знате,бивалетна вакцина МОРА бити ефиксна на све сојеве омикрона, а не само на два соја која су најмање у циркулацији код нас у Србији.

Иновативни лекови против короне имају слабу ефикасност против тешке форме болести.

Вакцине када се праве МОРАЈУ људима пружити сталну заштиту, а не да се људи после лепа 3 дозе и 4 шаљу на бивалетне вакцине.

Ми смо некад имали добре вакцине које и после 55% вакцинисаног становишта смо имали мали број оболелих.

Дуга је прича о вакцинама и о иновативним лековима који су требали спречити умирање и оболевање.

0 3 -3
acim lazarevic

24.10.2022 • 21:04

agenda 2030

Rado bih pitao profesorku Ždrnju, kao vrsnog strucnjaka, između ostalog, i za biohemiju, da li smo mi u srbiji postigli imunitet krda i da li je dalja vakcinacija protiv kovida 3/4/5 ... itd. doza potrebna? Molim profesorku za odgovor ovde ili na fb.

3 2 +1
Viki

24.10.2022 • 15:48

Naravno da je izgubljeno i posledice se polako vide,a rezultatecemo tek da imamo.Najvise su uskraceni studenti koji nisu imali vezbe i kvalitetnu nastavu Medicinski,Stomatoloski,Farmaceutski,Veterinarski itd.

9 3 +6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.