Kako se osećate: Pandemija stavila mentalno zdravlje u fokus građana, a na ispitu sistem zaštite
Uprkos naporima stručnjaka da mentalno zdravlje generalno postane sveprisutna društvena tema, tako nešto se do početka pandemije nije desilo.
Foto: Pixabay
Kovid je odneo mnoge živote i ujedno nametnuo velike promene. Oni koji su imali probleme sa mentalnim zdravljem nisu bili u dobroj situaciji, neki su razvili poteškoće i shvatili da im je potrebna pomoć, a drugi će možda u budućnosti razumeti šta su preživeli.
Sistem mentalne podrške bio je organizovan od samog starta pandemije i u njemu su učestvovale i ustanove i nevladin sektor, a za očekivati je da nisu svi koji su možda imali potrebu da potraže pomoć isto i učinili u prvom talasu korone, kad je veća pažnja bila na prevenciji zaraze.
U današnjem izdanju serijala "Život u vreme i posle kovida" svoja iskustva i znanja prenose psihološkinja i volonterka Centra za prevenciju samoubistava "Srce" Tatjana Bokun i direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" dr Ivana Stašević Karličić.
Dr Stašević Karličić podseća da je grupa stručnjaka tri dana pre proglašenja epidemije u Srbiji marta 2020. godine pripremila psihološku podršku za građane jer je bilo za očekivati da će, za početak, stres ostaviti velike posledice. Uočen je strah od nepoznatog, panika, anksioznost i to u celokupnom društvu.
"SOS linija za psihosocijalnu podršku tokom pandemije kovid-19 bila je prva psihološka podrška stanovništvu tokom pandemije, a mi smo u Klinici 'Laza Lazarević' primili više od 30.000 poziva za dve i po godine pandemije. Prvo što su nas građani pitali je nešto o virusu, a mi smo morali da edukujemo građane šta je virus, kako se ponaša i prenosi, šta da radimo da se zaštitimo jer su se ljudi bojali ne samo da se razbole ili imaju fatalni ishod, već i da ne razbole najbliže. Ljudi se neretko delili sa nama da su osećali krivicu pošto su uneli virus u kuću, a neko od srodnika je potom preminuo. Kako je dinamika pandemije tekla, tako se menjala i dinamika pitanja sa kojima su nas građani zvali: strah, anksioznost, akutna reakcija na stres i kasnije depresija", navodi dr Ivana Stašević Karličić.
Ona dodaje da se u oktobru 2020. godine dogodila promena u vidu adaptacije ljudi na stres, ali su potom počeli problemi sa iskustvima obolelih u zdravstvenom sistemu. Tako je, navodi direktorka klinike, i danas.
Pune ruke posla imali su volonteri Centra "Srce". Tatjana Bokun za 021.rs kaže da je rad "Srca" u početku pandemije bio gotovo isti kao i u bilo kom drugom vremenskom periodu, što je volontere zbunjivalo.
"Dosta dugo smo se pitali kako je moguće da to ne utiče na ljude. Ali kad je prošlo nekoliko meseci, na leto, počeli su dosta naglo povećani pozivi i ljudi su se javljali s pitanjima: dokle će ovo da traje, šta da radim, ne mogu više, zašto se ovo baš meni dešava? Tada smo počeli da razmišljamo kako se u početnom periodu većina nas nekako psihički pripremila i dala tome neki rok trajanja, uslovno govoreći. Ali, kada je taj rok prošao, ljudi su počeli intenzivnije da nam se javljaju - od juna i jula 2020. godine imali smo više od 20 odsto povećanje u broju poziva", navodi Tatjana Bokun.
Najviše poziva uputili su oni koji su i ranije imali poteškoće s mentalnim zdravljem, bilo da je u pitanju anksioznost ili depresija. Ljudi se, naime, donekle snalaze s ovim poteškoćama, ali desi se probijanje barijere, što je i za očekivati.
Kako prići osobama sa mentalnim poteškoćama?
Poteškoće sa kojima se suočavaju oni sa mentalnim smetnjama ne treba da budu tabu teme u društvu. Naročito ne kada imamo u vidu da ljude često more isti problemi, što znači i da će neke opšte smernice za smirivanje biti vrlo korisne.
Kako navodi Tatjana Bokun, Centar "Srce" osnovan je 1991. godine, kad je počeo rat i kada su počeli da se pojavljuju posttraumatski stresni poremećaji. Volonterska pomoć osobama sa ovom vrstom stresa slična je principima univerzalne psihološke pomoći.
"Najbitnije je saslušati osobu, imati vremena, razumevanja i biti pažljiv slušalac. Druga stvar na koju mi obraćamo pažnju je sopstvena stabilnost u razgovorima, gde nećemo tešiti one u problemu, već ćemo gledati da prvenstveno smirimo njihovo akutno stanje. Najbitnije je da ljudima nikako ne dajemo lažne nade i uveđenja iza kojih ne možemo da stanemo - ne možete ljudima obećati neki scenario ili kraj za koji ni sami niste sigurni da li postoji", naglašava naša sagovornica.
Psihijatri i psiholozi došli su u istraživanjima do zaključka da pandemija nije značajno produbila krizu u kojoj su se neki već nalazili, odnosno da su se naši građani donekle i dobro nosili sa problemima koji su nas zatekli, kao društvo. Posledice su svakako tu, kaže dr Ivana Stašević Karličić i pojašnjava pristup stručnjaka Klinike "Dr Laza Lazarević".
"Sama činjenica da je neko već razmišljao o tome da će ljudima biti potrebna podrška i da će stručnjaci biti spremni da je daju je neka vrsta olakšanja. Sama mogućnost da vas pažljivo i aktivno saslušaju profesionalci je nešto jako važno, a naravno da smo svi različiti i različito se adaptiramo na stres, a period adaptacije je vrlo bitan. Ogromna većina ljudi se zapravo uspešno adaptirala i to smo sredinom 2021. godine i zabeležili terenskim radom. Prema rezultatima istraživanja Instituta za mentalno zdravlje iz Beograda, nije došlo do pomeranja učestalosti velikih duševnih poremećaja, a pre svega depresije, koja je ostala na 2,2 odsto. Panični poremećaj je ostao na 1,9 odsto, generalizovani anksiozni poremećaj na 1,1 odsto i to su stope od pre pandemije u Zapadnoj Evropi, možda za nijansu niže. Nije se desilo ono čega smo se svi bojali, a to je porast broja obolelih od mentalnih poremećaja", kaže direktorka Klinike "Dr Laza Lazarević".
U javnosti smo imali priliku da svedočimo mnogim mišljenjima da će kovid kriza biti gotova za, recimo, dva meseca. Bili su i oni koji su tvrdili da je reč o bezazlenom virusu, ali i oni koji su u jednom trenutku pominjali izumiranje na većem nivou. Tatjana Bokun kaže da nije poenta ljude ubeđivati u nešto u vremenu velikih neizvesnosti.
"Vrlo često u svakodnevnom razgovoru kažemo da će nešto 'biti dobro', ali nismo baš uvek sigurni da je tako. Dajući neke procene vi možete da izgubite na kredibilitetu. U radu sa ljudima koji imaju mentalnih poteškoća jako je bitno ispitati da li i koju terapiju uzimaju, kad su se poslednji put videli sa svojim lekarom i da li im je potrebna revizija terapije", napominje Bokun.
Zdravstveni sistemi u celom svetu su doživeli ogroman udar i adaptirali se u zavisnosti od bazične organizacije. Kako kaže direktorka Klinike "Dr Laza Lazarević" dr Ivana Stanišić Karličić, naš sistem se pokazao kao adaptibilan jer je široko dostupan u pogledu sistema osiguranja i broja postelja u javnom sektoru, a i ova klinika je deo sistema koji je bio glavni oslonac za zaštitu mentalnog zdravlja. To nije bio lak zadatak jer niste znali kojom brzinom će vam stizati pacijenti i sa kakvim smetnjama, što je sa sobom nosilo i promene u organizaciji rada i više posla za sve zaposlene.
"Dve godine rada u takvom sistemu ostavlja posledice, umor, vrstu burnout-a i to je ono što smo predviđali tokom pandemije. Imali smo i SOS liniju za podršku zdravstvenim radnicima. Naravno da je naš zdravstveni sistem patio, a sada kad je prošao najveći udar najveći izazov je - šta dalje? Mislim da je svest o važnosti javnog zdravlja naš najveći nacionalni resurs, pitanja iz domena zdravlja i zdravstvenog sistema države treba da budu rešavana i razmatrana u najširem mogućem kontekstu i s uvažavanjem najvećeg broja mišljenja ljudi koji sistem koriste i koji su zaposleni u tom sistemu", kaže naša sagovornica.
Iako briga o mentalnom zdravlju nije ni izbliza kako treba da bude, ipak se o mentalnom zdravlju sada govori više nego pre pandemije, dodaje volonterka "Srca" Tatjana Bokun.
"U jednom trenutku, kada fizičko zdravlje nije jedini prioritet, mentalno zdravlje i te kako postaje važno jer naše normalno životno funkcionisanje ne može da se zamisli bez bazičnog psihičkog blagostanja. Ja se nadam da će to sve više i više postati deo našeg svakodnevnog života, a organizacije kao naše i mnoge druge mogu da budu značajan partner zdravstvenim ustanovama u daljoj zaštiti mentalnog zdravlja i prevenciji mentalnih oboljenja", naglašava Bokun.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, kaže dr Ivana Stašević Karličić, stopa suicida se u Srbiji u poslednjih pet godina smanjila za 12 odsto, što je rezultat zajedničkog rada ustanova i nevladinog sektora i posao koji još uvek nije završen.
Potrebna vam je pomoć?
Ukoliko vi osećate potrebu da razgovarate sa nekim ko će vas razumeti i saslušati, možete da pozovete "Srce" na 0800-300-303 i Kliniku "Dr Laza Lazarević" na broj 0800 309 309.
U nastavku poslušajte emisiju posvećenu ovoj temi u okviru serijala "Život u vreme i posle kovida" na Radiju 021.
-----------
Realizaciju serijala "Život u vreme i posle kovida" finansijski je pomogao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u projektu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
UŽIVO BLOG Novosadska tragedija: Sveće za nastradale u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Tuzli
02.11.2024.•
137
Sve žrtve tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu su identifikovane. Naređeno je saslušanje ministra Gorana Vesića. Od danas su u Novom Sadu Dani žalosti.
Vesić potvrdio da je dao izjavu policiji zbog tragedije u Novom Sadu
02.11.2024.•
2
Ministar građevinarstva Goran Vesić potvrdio je da je u Policijskoj upravi Novi Sad, u prisustvu tužioca, dao izjavu o tragediji na Železničkoj stanici u kojoj je nastradalo 14 osoba.
FOTO, VIDEO Kako je izgledao skup ispred Železničke stanice: Tišina koja zaglušuje
02.11.2024.•
1
Više stotina građana okupilo se da na uglu Bulevara Jaše Tomića i Bulevara oslobođenja odaju pomen tragično preminulima na Železničkoj stanici.
FOTO, VIDEO Građani na skupu kod Železničke stanice: Transparenti sa imenima stradalih, sveće i muk
02.11.2024.•
33
Više od hiljadu ljudi okupilo se na uglu Bulevara Jaše Tomića i Bulevara oslobođenja da odaju pomen poginulima u tragediji na Železničkoj stanici.
Gradonačelnik Đurić nakon nesreće kod Železničke stanice: Građani da veruju državi i sistemu
02.11.2024.•
131
Gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić naveo je da je danas u 12 časova završen uviđaj i da su od tada veštaci na terenu kako bi utvrdili šta je dovelo do nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Učiteljica nastradalog na Železničkoj: Tužna sam i pretužna, poginuo je moj učenik sa dve unučice
02.11.2024.•
7
Na skupu kod Železničke stanice, gde se odaje počast nastradalima, došla je i Gordana Poljaković, bivša učiteljica nastradalog Đorđa Firića.
Lazović: Formirati komisiju zbog tragedije u Novom Sadu, vlast skriva dokaze
02.11.2024.•
0
Kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović poručio je da će opozicija zahtevati formiranje komisije Skupštine Srbije da bi se sprečilo prikrivanje činjenica i odgovornosti o tragediji u Novom Sa
Turkulov o povređenima: I dalje su u kritičnom stanju, svi su još jednom operisani
02.11.2024.•
0
Direktorka Kliničkog centra Vojvodine dr Vesna Turkulov rekla je da su sve tri povređene osobe u obrušavanju nadštresnice u kritičnom stanju.
Zastave na pola koplja na ambasadama Srbije zbog nesreće u Novom Sadu
02.11.2024.•
0
Ambasade i generalni konzulati Srbije spustili su zastave na pola koplja, zbog urušavanja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu u kome je poginulo 14 osoba, dok je troje ljudi povređeno.
Inženjerska komora Srbije: Sastavićemo tim eksperata kako bi se utvrdili uzroci nesreće u Novom Sadu
02.11.2024.•
20
Inženjerska komora Srbije saopštila je da će sastaviti tim eksperata koji će biti na raspolaganju Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i svim nadležnim organima.
Predsednica DaNS-a: Mora se proveriti stabilnost cele zgrade Železničke stanice
02.11.2024.•
19
Predsednica Društva arhitekata Novog Sada Ana Ferik Ivanovič kaže da se posle obrušavanja nadstrešnice mora proveriti stabilnost cele zgrade Železničke stanice.
Skup ispred Železničke stanice danas u 17h: "Da podelimo tugu i ujedinimo se u bolu i solidarnosti"
02.11.2024.•
19
Novosadska opozicija pozvala je građane da danas, 2. novembra dođu na skup ispred Železničke stanice.
Centar Srce: Naši volonteri su tu svaki dan
02.11.2024.•
0
Centar Srce saopštio je da su njihovi volonteri dostupni građanima svakog dana od 14 do 23 sata.
Šta sve Kinezi grade u Novom Sadu: Planiraju da buše ispod Petrovaradinske tvrđave i novi most
02.11.2024.•
34
Kineske kompanije u Srbiji, a samim tim i u Novom Sadu i okolini, ostvaruju svojevrsnu "dominaciju" u infrastrukturnim projektima.
Putin izrazio saučešće zbog nastradalih u Novom Sadu
02.11.2024.•
5
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin izrazio je saučešće zbog tragedije u Novom Sadu.
Na Železničkoj stanici poginuo i naučnik iz Severne Makedonije, radio na BioSens institutu
02.11.2024.•
5
Naučnik sa BioSens instituta Vasko Sazdovski, iz Severne Makedonije, nastradao je u obrušavanju nadstrešnice Železničke stanice.
Zavod za zaštitu spomenika: Laž da nismo dozvolili sanaciju nadstrešnice, to nije naša nadležnost
02.11.2024.•
16
Nakon što su mediji jutros objavili da nadstrešnica koja se srušila na Železničkoj stanici nije obnovljena, jer nije Zavoda za zaštitu spomenika kulture nije odobrio, ova institucija demantuje navode.
FOTO: Dan nakon tragedije došli da obrću prase u Futogu na otkazanoj Kupusijadi
02.11.2024.•
57
U Danu žalosti, pojedine osobe su odlučile da je važnije da obrnu prase. Portal 021.rs je dobio fotografije na kojima se vide ljudi koji su se okupili na otkazanoj "Kupusijadi".
VIDEO Novosadsko pozitivna: Veliki broj građana daje krv - "podstakla me želja da pomognem"
02.11.2024.•
1
Veliki broj građana okupio se danas ispred Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine da bi donirali krv.
Kreni-promeni Novi Sad: Javnost mora hitno da dobije ove odgovore
02.11.2024.•
9
Novosadski ogranak pokreta Kreni-promeni objavio je niz pitanja na koje nadležni moraju pod hitno da daju odgovore.
Učenica Poljoprivredne škole u Futogu jedna od stradalih u nesreći u Novom Sadu
02.11.2024.•
6
Poljoprivredna škola sa domom učenika u Futogu oprostila se na mrežama od svoje učenice Milice Adamović koja je stradala u nesreći kod Železničke stanice u Novom Sadu.
Komentari 4
M. S
Ssy
Dr Protić
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar