Zašto sve mlađe ljude bole leđa i vrat: Novosadska doktorka objašnjava kako se i gde lečiti

Bol u vratu i leđima sve je češći bol koji osećaju mlađe populacije i zbog kog se javljaju svojim izabranim lekarima. Bol zna da bude toliko jak da nas sprečava da obavljamo redovne aktivnosti.
Zašto sve mlađe ljude bole leđa i vrat: Novosadska doktorka objašnjava kako se i gde lečiti
Foto: Pixabay
Nekad bol u leđima prođe brzo uz pomoć odmora i fizičke aktivnosti, ali postoje i mnogo ozbiljniji slučajevi i gore posledice, naročito hroničnog bola koji nas dugo tišti. Zato je bitno reagovati na vreme, odnosno biti proaktivan i prevenirati bol koliko god je to moguće.
O tome u serijalu "Kod lekara opšte prakse" za 021.rs govori specijalista opšte medicine u Domu zdravlja "Novi Sad" dr Ljiljana Čampara. Ona objašnjava da se u vratu može manifestovati čitavim nizom simptoma koji prvenstveno zavise od uzroka bola. Uzroci mogu biti različiti - povreda, degenerativni proces, zapaljenski proces, a razlog pojave bola mogu da budu i neka postoperativna stanja, ali i tumori.
"Osim što manifestacija bola zavisi od uzroka, zavisi i od anatomskih struktura vrata zbog čijeg oštećenja se bol javlja, pa razlog mogu biti i koštane lezije, oštećenja hrskavice i oštećenja mekih tkiva. Napomenula bih da je bol zaštitni mehanizam čija je funkcija da organizam postane svestan opasnosti i da reaguje kako bi otklonio taj bolni nadražaj. U situaciji kada se taj nadražaj ne može otkloniti, govorimo o hroničnom bolu koji više nema zaštitnu funkciju, već dodatno opterećuje pacijenta", priča dr Čampara. 
 
Jedan od najčešćih razloga zbog kojih se pacijent javlja u ordinaciju kod izabranog lekara je cervikalni sindrom od koga, kaže naša sagovornica, boluje čak 15 odsto svetske populacije, a daleko najveću štetu osećaju žene. 
 
"Cervikalni sindrom predstavlja skup simptoma koje karakteriše bol u vratu, odnosno vratnom delu kičme koji se može proširiti i na potiljak, rameni pojas, lopatice i celom dužinom leđa. Osim bola, cervikalni sindrom podrazumeva pojavu i nekih drugih simptoma kao što su ograničena pokretljivost vrata koja može da ide sve do potpuno ukočenosti vrata, glavobolja, zujanje u ušima, grč mišića, vrtoglavica, kao i parestezije odnosno svima poznata trnjenja u rukama i u šakama, odnosno prstima", nastavlja dr Čampara, novosadska doktorka.
 
Vrat može da nas boli iz različitih razloga. Bol osećaju oni koji duge periode provode u jednom, neudobnom položaju, a na bolove se neretko žale i pripadnici čitavih profesija. Lekare zabrinjava što se sve mlađi građani javljaju s ovakvim bolom.
 
"Najčešći uzrok bola u vratu u okviru cervikalnog sindroma su upravo degenerativne promene vratnog dela kičme, ali isto tako može biti i kompresija ili nadražaj vratnih nervnih korenova. U procesu starenja hrskavica propada - degenerativni procesi prate proces starenja i dolazi do oštećenja hrskavice koja, zajedno sa kostima u vratnim delom kičme, čini okosnicu vrata i ona se postepeno troši, istanjuje i dolazi do kondenzacije koštanih gredica jednih pršljenova sa drugim. To dovodi do suženja prostora između pršljenova, degenerativnih promena diskusa, pa i do diskus hernije", kaže dr Ljiljana Čampara. 
 
Mlađi od 30 godina koji rade za računarom postaju sve češći pacijenti, ali pomoć je potrebna i onima koji rade u fabrikama, profesionalnim vozačima, frizerima, stomatolozima i hirurzima - onima koji svakodnevno i u kontinuitetu ponavljaju neke poteze. 
 
"Naravno neretko su uzroci bola i povrede, recimo u saobraćaju pa potom i komplikacije nekih drugih oboljenja, recimo reumatoidnog artritisa i drugih vrsta artitisa, fibromialgije, kod zapaljenskih oboljenja, metapromena poput metastaza u vratnom delu kičme, bolesti štitnih ili pljuvačnih žlezda, razna neurološka oboljenja - vrlo je široka paleta uzroka bola koji se može javiti u predelu vrata", priča naša sagovornica u serijalu "Kod lekara opšte prakse".
 
 
Bol u vratu i bol u leđima nužno ne moraju da budu povezani. U jednom momentu su neodvojivi, ali sve zavisi od uzroka bola, pojašnjava dr Čampara. 
 
"Tako, na primer, degenerativni procesi zahvataju čitav organizam, oni idu postepeno i zahvataju sva tkiva, ali kad su u pitanju povrede, mogu da budu odvojene. Statistika kaže da je više od 90 odsto ljudi u svetu u nekom momentu svog života osećalo bol u leđima. U Srbiji su pre nekoliko godina rađena istraživanja i svako pokazuje da je više od 70 odsto stanovništva starijeg od 30 godina imalo bolove u leđima u bliskoj prošlosti. Problem sa bolovima u predelu kičmenog stuba pogađa jednako sve, i mlađe i starije, ljude svih zanimanja i zbog toga je važno da se na vreme pronađe razlog bola i da se taj problem rešava kako ne bi došlo do daljeg pogoršanja stanja", apeluje ova doktorka.
 
Bol lokalizovan u leđima javlja se gotovo iz istih razloga kao i bol u vratu. Najčešće pogađa one koji se bave teškim fizičkim poslovima, nose teret, ali i kod onih koji sate provode sedeći.
 
"Sedentarni način života vrlo pogoduje razvoju bola u leđima, recimo u toj situaciji su i profesionalni vozači. Bol u leđima se javlja i kao posledica gojaznosti, traume, artritisa, pa i nekih razvojnih anomalija, kada postoji poremećaj tokom razvoja, ali čini mi se da su degenerativne promene najzastupljene kao razlog razvoja bola u leđima", smatra dr Ljiljana Čampara.
 
Kad zbog bolova u vratu i/ili leđima dođete kod lekara opšte prakse, vaš lekar će prvo morati da dobije odgovore na neka pitanja. Najbitnija je, precizira naša sagovornica, podrobna anamneza.
 
"Moramo prvo razlučiti šta je uzrok koji je doveo do pojave bola - da li je to trauma, posledica degenerativnog procesa, razvojne anomalije, može se čak desiti i refleksno pojavljivanje bola zbog razvoja oboljenja nekog drugog organa. Ono što prvo pitamo pacijenta kad se požali na bol u vratu i leđima je lokalizacija bola, mesto gde se bol najviše oseti; zatim je tu karakter bola, kakav je, koji je intenzitet bola, na skali od jedan od 10, gde jedan znači da se ne oseća bol, a 10 je neizdrživ bol; da li postoji širenje bola i kakvo je, da li postoje faktori koji provociraju pojačanje bola ili dovode do ublažavanja bola, kad se bol javlja. Naravno, bitno je i koliko taj bol traje jer je različita terapija kad je u pitanju akutni ili hronični bol. Sledi fizikalni pregled i on zavisi od vrste bola, od pratećih simptoma i podrazumeva najpre palpaciju - da rukom dodirnemo mesto gde je pacijent rekao da najviše boli i proverimo da li taj bol ima neke veze sa dodirom, pokretom ili je provocirano na drugi način", pojašnjava dr Ljiljana Čampara iz novosadskog doma zdravlja.
Fizikalni pregled zavisi i od pojave drugih simptoma. Lekari moraju da znaju ukoliko pacijent ima i neku vrtoglavicu, zujenje u ušima, trnjenje u rukama. To znači da lekari rade i vrlo značajan orijentacioni, grubi neurološki pregled.
 
"Zanima nas da li postoje probe tonjenja, da li je pozitivan Rombergov test, to sve spada u grubi neurološki pregled. Ukoliko se pacijent javi zbog, recimo, bola u leđima, taj bol ne mora biti posledica degenerativnih promena ili pooreda u lumbalnom delu već može da bude posledica upalnog procesa u nekom dugom organu, na primer posledica postojanja kamena u bubregu ili upalnog procesa bubrega. Tad ćemo raditi sukuciju bubrežnih loža i u zavisnosti od dobijenih rezultata, odlučujemo se na dalju dijagnostiku", kaže ona.
 
Pomenuta dalja dijagnostika podrazumeva rendgenski snimak lumbalnog ili cervikalnog dela kičme, zatim ultrazvučni pregled mekih tkiva kako bi se isključilo postojanje procesa na mekim tkivima, a postoje i konsultativno-specijalistički pregledi. Na osnovu rezultata tih pregledalekar odlučuje da li će pacijenta uputiti na dalji pregled kod fizijatra, neurohirurga, ortopeda... 
 
"S tim da inicijalno moramo da smanjimo bol koji pacijent oseća i krećemo s inicijalnom terapijom, najčešće nesteroidnim antiinflamatornim lekovima - naročito kod akutnog bola jer oni imaju ne samo analgetski efekat već i antiinflamatorni efekat. Ako se radi o hroničnom bolu može se uvesti i kortikoterapija, miorelaksanti, kompleks B vitamina pod obavezno, po potrebi i sedativi, a u krajnjem slučaju čak i opioidni analgetici, ukoliko je jak intenzitet bola", navodi dr Čampara.
 
Foto: Pexels
 
Brzi saveti za bol u leđima
 
Naša sagovornica ističe da nikako ne pokušavate da "guglate" svoje tegobe i tražite brza rešenja, koja vam mogu napraviti još veću štetu na ovom osetljivom delu tela. Prvenstveno, savet je da se javite izabranom lekaru, a dok ne stignete do izabranog lekara preporuke su analgetici poput paracetamola. 
 
"Preventiva je jako bitna kod bola u leđima i vratu, obično se podrazumevaju neke relaksacione ili terapeutske masaže, ali prvenstveno odmor - kad postoji bol, potrebno je odmoriti deo tela koji boli. Zatim treba raditi na fizičkoj aktivnosti, na vežbama jačanja i istezanja mišića, na održavanju telesne težine. Osobama koje duže sede savetuju se kratke pauze oko 10 minuta na svakih sat vremena ili nakon par sati da se uradi nekih desetak minuta blagih jednosatnih vežbi rastezanja. Naravno, jedna od najboljih mera prevencije bola, i cervikalnog i lumbalnog sindroma, je prilagođavanje radne okoline, što podrazumeva da postoji određena visina radne stolice, stola, da se koliko god je moguće skrate ti periodi sedenja, odnosno boravka u tom nekom prinudnom položaju", dodaje dr Čampara.
 
Treba, kaže, izbegavati i nagle pokrete u vratu i leđima, a u prevenciji pojave bola je bitno plivanje, vodena gimnastika i ono što jako često zaboravljamo u prevenciji, naročito lumbalnog sindroma - adekvatna obuća.
----------------------
Serijal "Kod lekara opšte prakse" finansijski podržava Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo APV. Stavovi izneti u serijalu nužno ne održavaju stav organa.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Joka

    25.04.2023 20:25
    Ja sam imao problem okoštavanja atlasa i axisa, 1 i 2 vratnog pršljena. Fizijatar kaže, plivaj. Otišao sam na obuku stilova plivanja baš u NS. Nije jeftino ali vredi. Sada ovde redovno idem na svoje treninge dva puta nedeljno po par km. Na sve to uveo i masažu 1x nedeljno. Problem u najvećoj meri rešen.Hvala treneru.
    Pozdrav svim dobrim ljudima.
  • Ja

    25.04.2023 15:22
    Samo vezbe.
  • MileBukovac

    25.04.2023 14:09
    IT i ostale firme..uložite u zdravlje vaših zaposlenih,platite im teretane,zdravstvene preglede pa i masažne fotelje ako se nema vremena za masere.
    Svaka masaža i svaka aktivnost je dobra.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti