Sigurna ženska kuća: Sve veći broj žena i dece koja su doživela fizičko i seksualno nasilje

Aleksandra Reves

aleksandra.reves@021.rs

Novi Sad

04.07.2023.

14:18 > 18:25

Zabeležen je porast broja korisnika "Ženske sigurne kuće" koji su doživeli fizičko i seksualno nasilje, navodi se u Izveštaju o radu Centra za socijalni rad za 2022. godinu.

Kako se navodi u izveštaju, u Sigurnoj kući je boravilo ukupno 99 korisnika - 49 žena i 50 dece, a u najvećem procentu su to žrtve fizičkog i psihičkog zlostavljanja. Osim toga, u ovu instituciju su smeštene i žrtve seksualnog nasilja i proganjanja.

Od ovog broja je 41 žena novoprimljena u 2022. godini, dok je osam korisnica koje su primljene prethodne godine okončalo svoj boravak.

Isto tako, 43 dece je novoprimljeno sa majkama, a sedmoro koje je primljeno 2021. i okončalo svoj boravak.

"Sigurna ženska kuća" je pomogla ukupno 205 žrtava nasilja, od čega je 85 žena samoinicijativno pozvalo ovu institucija za pomoć, dok se 21 osoba obratila mejlom.

Kako piše u izveštaju, najveći broj korisnika je u Sigurnu kuću smešteno na osnovu inicijative policije, odnosno dežurnog radnika Centra za socijalni rad tokom neodložne intervencije, ali i na inicijativu same žrtve nasilja, dok je u četiri odsto slučajeva zdravstvena ustanova i škola kontaktirala "Sigurnu žensku kući" i uputila korisnika na smeštaj.

Najveći procenat korisnica je u starosnoj kategoriji od 26 do 64 godine, a 11 odsto korisnika je bilo od 18 do 26 godina.

U izveštaju dodaju i da se iz prakse vidi da se sudski postupak za podelu imovine i podrška žrtvi nasilja u tom postupku "ne prepoznaju u dovoljnoj meri kao značajni, već se pažnja usmerava na sudske postupke koji se tiču nasilja i žena u postupku za podelu imovine nema nikakvu pravnu podršku".

Dodaje se i da je od ukupnog broja žena koje su tokom 2022. godine bile smeštene u "Sigurnu žensku kuću", največi procenat je imalo izrečene hitne mere u odnosu na počinioca, a za veliki procenat njih su ove mere i produžene.

"Nakon boravka u 'Sigurnoj ženskoj kući', odnosno prolaska kroz stručni proces osnaživanja i podrške, 66 odsto korisnica se nisu vratile i nastavile život sa počiniocem nasinja, već su život organizovale bez izloženosti nasilju i žive kao podstanari, kod roditenja, zajedno sa drugom korisnicom prihvatilišta i slično", navodi se.

Teme

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Tamara

04.07.2023 • 20:25

Treba nam vise

Tuzna je ova statistika. Tuzno je i sto znamo da je statistika diskutabilna u smislu da je najverovatnije vise osoba koji su izlozeni raznom nasilju ali nisu prijavili. Tuzno je sto zene, a i muskarci moraju da beze iz svojih domova. Tuga.

4 0 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.