Novosadski preduzetnik deli utiske: Kako kod nas posluju mala i srednja preduzeća?
Neretko u javnosti od državnih čelnika slušamo kako su mikro, mala i srednja preduzeća pogon srpske ekonomije i nosioci privrede. Da li je zaista tako?
Foto: Pixabay
Iako zauzimaju najveći deo tržišta, mala i srednja preduzeća zapravo nikad nisu u povoljnom položaju - nismo svedoci brojnih pozitivnih priča o prosperitetu malog srpskog preduzetnika koliko o problemima s kojima se suočavaju.
Zašto je zapravo tako i kakva je situacija u privredi za "Biznis plan" danas otkriva mali preduzetnik Ivan Đuričković, osnivač i vlasnik preduzeća za održavanje računarskih sistema "Black Box". Oduvek je, kaže, želeo da se bavi preduzetništvom, i dok je radio u prethodnoj firmi i sam nije bio preduzetnik. Od 2010. je u preduzetničkim vodama nakon što je napustio veliku firmu.
"Entuzijazam je i dalje tu, ali je promenio oblik. Kreneš da radiš neki posao jer misliš da si dobar u nečemu i bolji od drugih, mogao bi da pružiš neke rezultate i to te vodi na početku, ali posao vođenja firme te tera da učiš neke stvari kojima nisi pridavao nikakav značaj. Tako sam ja, na primer, morao da naučim da se bavim finansijama, u čemu sam lično bio loš. Dođe trenutak u poslovanju kad ti stvari koje ne znaš, za koje možda misliš da su usputne ili lagane, prave teret", priča Đuričković.
Učenje o nečemu što suštinski ne poznajete i nije vam struka može da bude opterećujuće, nezanimljivo ili čak potpuno neprijatno. Ipak, nije to slučaj kod svih preduzetnika jer neki zaista uživaju i u tom delu posla.
Učenje o nečemu što suštinski ne poznajete i nije vam struka može da bude opterećujuće, nezanimljivo ili čak potpuno neprijatno. Ipak, nije to slučaj kod svih preduzetnika jer neki zaista uživaju i u tom delu posla.
Pogon ekonomije - ili ne?
U evidenciji Agencije za privredne registre nalazi se oko 137.000 privrednih društava i više od 329.000 preduzetnika, a najveći broj njih su mikro preduzeća. Ipak, najveći profit prirodno ostvaruju najveći igrači.
Iako su mikro, mala i srednja preduzeća najzastupljenija na tržištu, pitanje je koliko je država napravila povoljnu atmosferu za njihov rad, a koliko je sve zapravo bazirano na upornošću privrednika. Naš sagovornik Ivan Đuričković smatra da mala preduzeća nemaju naročito velik doprinos u BDP-u u odnosu na veće sisteme, pa i da ne nose na svojim leđima srpsku privredu.
"Iako ne možemo da kažemo da su mala preduzeća beznačajna, mislim da veliki sistemi, naročito kompanije koje su došle sa Zapada i rade velike izvozničke poslove, predstavljaju veći deo privrede. Velik uticaj imaju infrastrukturni projekti i investitorska građevina, nekako mislim da su to pravi nosioci privrede. Mala i srednja preduzeća zapravo daju širinu našoj privredi jer u njima imate disperziju ljudi i aktivnosti", stava je ovaj preduzetnik.
Na pitanje koliko je tržište u Srbiji razvijeno, Đuričković kaže da je stanje "negde između", ali da postoje specifične delatnosti poput IT-ja, gde i on posluje i gde nema monopolističkih državnih preduzeća i ometanja tržišta. Ovo tržište se, kaže, kod nas lepo razvija.
"Imate nekolicinu veoma velikih firmi koje su ozbiljni poreski obveznici, čak dosta njih ima razvijene poslove u regionu ili su kupljene od strane velikih svetskih igrača. Srednjih i malih preduzeća u IT sektoru ima stvarno dosta i manje-više ja vidim da ta preduzeća opstaju. Naravno, uvek ima firmi koje su nestale, ali mislim da su počeci dvehiljaditih period kad se dosta preduzeća isfiltriralo. Znam dosta firmi koje su bile zasnovane na šemama i konekcijama počele su kao lokalne firme i odjednom izrasle u nešto veliko - ali po pravilu, one danas ne postoje. Firme koje su u to vreme kaskale isplivale su kao pravi igrači, ja ih dosta dobro poznajem jer sam u prethodnoj firmi radio sa svima njima, stvarno su fantastični ljudi koji grade zdrave firme", navodi preduzetnik Ivan Đuričković u serijal "Biznis plan".
Veruje da i danas ima takvih "šema" u privredi, ali i da su to samo kratkoročne priče.
"Takve firme odskoče u nekom momentu sa svojim finansijskim rezultatima, ali čim šeme više nema, sve prestane da postoji", dodaje on.
Poznato je da danas svako sa 100 dinara u džepu može da otvori firmu. Lakoća otvaranja firme donela je dobre i loše stvari, ali ako govorimo o ozbiljnim preduzetnicima i njihovim idejama, Đuričković naglašava da su napravljeni pomaci sa elektronskim sistemima i drugi olakšicama, kao i da ima novca za početak poslovanja, ali da je dalja priča upitna.
"Ako ćete da se oslanjate na pomoć drugih da biste gradili svoj biznis, bolje je da zatvorite firmu odmah. Poslovanje ide ovako - prvih godina uvek radite na tome da napravite bilo kakav rezultat, da ni od čega napravite bukvalno nešto i tu dobro dođe nekakva podrška u vidu subvencija. Lično mi je najinteresantniji program Moja prva plata, gde mi sa tržišta rada o trošku države povučemo nekoga da devet meseci bude na praksi i učenju, a ako smo pogodili osobu, ona počinje kod nas da radi", navodi sagovornik 021.rs.
Postoje i lokalni, pokrajinski i republički fondovi za razvoj koji takođe daju subvencije za, recimo, nabavku opreme, što može biti značajno ako firma ima planove, ali nema kapital.
"Sigurno je da bi moglo i bolje. Najveći problem koji ja vidim su troškovi poslovanja. Poslovni troškovi su prihvatljivi i na njih možete da utičete, ali fiksne troškove, obaveze prema državi, pogotovo doprinosi i porezi na plate, mislim da su neopravdano visoki. Ne možemo da kažemo da treba ukinuti te namete jer država od njih finansira plate u javnom sektoru i penzije, ali prilično je velik trošak da država uzima 60 odsto od iznosa plate na ime poreza. Kad nekoga plaćate za njegov rad, to je ciljani novac koji pripada radniku i koji vam donosi rezultate. Sve ostalo mi preduzetnici gledamo kao kaznu", navodi Đuričković.
Stava je da bi država trebalo da kreira novi finansijski efekat - možda u vidu stimulacija za manje firme koje postižu neke rezultate, jer finansijska podrška velikim preduzećima nema baš mnogo smisla.
Borba protiv sive ekonomije jedan je od deklarisanih ciljeva države. Ipak, preduzetnik Ivan Đuričković u serijalu "Biznis plan" kaže da postoji namera države da zapravo ne iskoreni sivu ekonomiju jer u ovoj ekonomiji mnogo ljudi zarađuje za život i, da nema te "sive" oblasti, ti ljudi ne bi imali nikakav posao.
"Verujem da je to jedan od razloga zašto se, sa strane države, ne preduzimaju neki koraci. Takođe, država je svesna da bi nova pravila dovela do novih pokušaja da se ista zloupotrebe - kod nas nikad nemate strogo definisana načela u kojima nema rupa. I da govorimo o nekim novim merilima i principima koje država treba da uvede i malo popravi ovo stanje, to je ipak nešto čime se bave finansijski i poreski stručnjaci", priznaje on.
Šta banke nude malim i srednjim preduzećima?
Visoke kamatne stope trenutno se otežavajuća okolnost za mikro, male i srednje preduzetnike. Nastale su zbog rastuće inflacije i nakon relativno povoljnog perioda koji je iza nas. Mali preduzetnici, objašnjava Đuričković, nisu u poziciji da pregovaraju sa bankama o uslovima kreditiranja i najčešće uzmu ono što im se nudi, pa i u uslovima koji nisu baš najpovoljniji.
"Što je firma veća, ima veći promet, kapital i rezultat, dobija bolje uslove. Publikovani parametri na sajtovima banaka ono su što se nudi nama malim igračima, ali to nije slučaj za veće igrače. Kao mali igrač, lično ne mogu da se žalim, naročito ne tokom perioda korone kad smo imali pakleno teške godine i stagnaciju na svim poljima, a obaveze postoje. Čak i ona podrška u vidu minimalca od države je bila dovoljna da nas izvuče te 2020, a pogotovo 2021. godine - ako smo tu godinu preživeli, preživećemo sve", naglašava sagovornik "Biznis plana".
Pročitaj još
Šta naš sagovornik misli o poreskom sistemu, e-fakturama i drugim okolnostima poslovanja u Srbiji detaljnije saznajte u celoj emisiji u serijalu "Biznis plan".
Portal 021.rs nominovan je za najbolji informativni sajt u regionu. Za 021.rs možete da glasate na OVOM LINKU.
Portal 021.rs nominovan je za najbolji informativni sajt u regionu. Za 021.rs možete da glasate na OVOM LINKU.
Ostanite uz 021.rs i Radio 021 i u narednim nedeljama, kad Biznis plan donosi nove teme. Sve emisije iz serijala dostupne su za slušanje na jednom mestu.
Radijske emisije slušajte premijerno nedeljom u 9h na radio021.rs ili na 92,2 MHz, a članke čitajte ponedeljkom na našem portalu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
FOTO, VIDEO: Studenti koji su biciklima išli do Strazbura stigli u Novi Sad, dočekani ovacijama
18.04.2025.•
0
Veliki broj Novosađana dočekao je u kampusu studente koji su biciklima vozili do Strazbura.
Svetski dan knjige: U Gradskoj biblioteci u sredu besplatan upis, izložba i gost-bibliotekar
18.04.2025.•
0
Upis u Gradsku biblioteku u Novom Sadu biće besplatan za decu i odrasle u sredu, 23. aprila.
Beljanski o putu do Strazbura: Može se očekivati veće interesovanje evropskih institucija
18.04.2025.•
9
Predsednik AKV Vladimir Beljanski, koji je zajedno sa studentima biciklom išao do Strazbura, smatra da se kao epilog akcije može očekivati veće interesovanje evropskih institucija.
Novosadski poštar koji je otpušten zbog štrajka za 021.rs: Kulminacija pritisaka
18.04.2025.•
5
Novosadski poštari bili su u obustavi rada tri nedelje u periodu od sredine februara do sredine marta. Sada su krenuli i prvi otkazi zbog ovog čina.
Doček studenata biciklista iz Strazbura pomeren za 20h
18.04.2025.•
15
Studenti u blokadi Univerziteta u Novom Sadu pozvali su kolege i građane da u petak, 18. aprila u 20 časova ispred Rektorata dočekaju studente bicikliste iz Strazbura.
Počeli radovi na igralištu u Kameničkom parku, uskoro i zamena mobilijara
18.04.2025.•
6
U Kameničkom parku su počeli pripremni radovi na rekonstrukciji dečijeg igrališta.
Slobodan univerzitet: Pritisci na akademsku zajednicu, ostajemo dosledni u podršci studentima
18.04.2025.•
5
Akademska mreža Slobodan univerzitet iz Novog Sada najoštrije osuđuje sve intenzivnije pokušaje vlasti da "naruši autonomiju visokoškolskih ustanova".
Izmenjeno radno vreme Doma zdravlja "Novi Sad" tokom uskršnjih praznika
18.04.2025.•
0
Dom zdravlja "Novi Sad" radiće po izmenjenom raposredu tokom uskršnjih praznika.
.jpg "Inspektor u penziji o optužnici za pad nadstrešnice: Tri tužilaštva u jednom predmetu - opstrukcija")
Inspektor u penziji o optužnici za pad nadstrešnice: Tri tužilaštva u jednom predmetu - opstrukcija
18.04.2025.•
3
Potvrđena je optužnica protiv troje okrivljenih za pad nadstrešnice u Novom Sadu, a u vezi sa izvršenjem nekoliko krivičnih dela sa koruptivnim elementima, koje su imale za posledicu pad nadstrešnice.
Četiri novosadska poštara dobila otkaz zbog obustave rada i podrške studentima
17.04.2025.•
9
Četvorica radnika "Pošte Srbije" u Novom Sadu, koji su bili u obustavi rada od 14. februara do početka marta, danas su dobili otkaze, reko je jedan od poštara.
Uklonjena reklama sa bilborda za stanove za mlade ispred Železničke stanice
17.04.2025.•
39
Reklama na bilbordu Poštanske štedionice na kojem se nude krediti za stanove za mlade, uklonjena je ispred Železničke stanice nakon reakcija javnosti i određenih odborničkih grupa u Novom Sadu.
Mićin o reklami na bilbordu: "Nije bilo namere, reklama je postavljena potpuno iz nehata"
17.04.2025.•
72
Gradonačelnik Žarko Mićin izjavio je "da nije postojala nikakva namera iza postavljanja reklame kod Železničke stanice sa porukom 'Jer mi gradimo snove' u vezi sa stambenim kreditima za mlade".
Veliki petak pred Novosađanima: Šta vas očekuje u gradu?
17.04.2025.•
1
Pravoslavni hrišćani obeležavaju Veliki petak koji se smatra najtužnijim danom hrišćanstva, ali Novi Sad i na ovaj dan ima šta da ponudi.
FOTO, VIDEO: Ispred Rektorata dočekani studenti biciklisti koji su vozili do Novog Pazara i Kraljeva
17.04.2025.•
0
Kolege studenti, roditelji i građani dočekali su Ispred Rektorata studenate bicikliste koji su vozili više od 520 kilometara na proteste u Novi Pazar i Kraljevo.
"Roditelji za povratak đaka u škole" zahtevaju od Vlade da vrate srednjoškolce u klupe
17.04.2025.•
13
Roditelji okupljeni u Viber zajednici "Roditelji za povratak đaka u škole"obratili su se saopštenjem javnosti i institucijama Republike Srbije sa zahtevom da se srednjoškolci vrate na nastavu.
Studenti Pravnog u blokadi: "Nikakve ankete, biće kako plenum kaže"
17.04.2025.•
7
Studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu u blokadi, poručili su da ne prihvataju plan o nadoknadi nastave i poručuju da je on suprotan volji plenuma.
Pokret Bravo traži uklanjanje bilborda o stambenim kreditima ispred Železničke stanice u Novom Sadu
17.04.2025.•
2
Građanski pokret Bravo traži da se hitno ukloni bilbord sa kreditima za mlade koji se nalazi ispred Železničke stanice u Novom Sadu, na kojoj je u padu nadstrešnice, 1. novembra, stradalo 16 osoba.
Od utorka: Privremena zabrana saobraćaja u Železničkoj ulici u Futogu
17.04.2025.•
1
Zbor popravke kolovoza u Železničkoj ulici u Futogu, saobraćaj će biti privremeno obustavljen od utorka, 22. aprila, do srede 30. aprila.
FOTO, VIDEO Održana sednica Skupštine Vojvodine: Protesti, jaja, buka i duge diskusije
17.04.2025.•
80
Deveta sednica Skupštine Vojvodine održana je u svetlu protesta studenata i građana, ali i dugačkih diskusija o tačkama dnevnog reda.
VIDEO Reklama kredita za mlade ispred Železničke stanice u Novom Sadu: "Mi gradimo snove"
17.04.2025.•
40
Ovih dana se na Potkovici kod Železničke stanice može videti reklama za stambene kredite za mlade koje je prvobitno najavio Aleksandar Vučić.
Mićin: Stabilizacija vodosnabdevanja u Novom Sadu teče po planu, restrikcije sad od 1 do 4h ujutru
17.04.2025.•
5
Radovi na stabilizaciji vodosnabdevanja u Novom Sadu teku prema planu.
Komentari 5
eh, ko vas ne zna
Preduzetnik
Srdjan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar