Deca u sportu i kriva kičma: Šta treba da znate?
Fizička aktivnost i vežbanje pozitivno utiču na zdravlje dece i svih populacija, jedan je od zaključaka stručne radionice o savremenim pristupima sportskog razvoja.
Ovu radionicu koja je održana u ponedeljak, 25. marta, organizovo je Gradski sportski savez, u saradnji Scolio Centrom.
Na predavanju u amfiteatru Spensa, kojoj je besplatno prisustvovalo nekoliko desetina Novosađana, o pristupima sportskog razvoja i uticaju faktora rizika govorili su Scroth instruktor i osnivač Scolio Centra Nikola Jevtić, kao i zaposleni u ovom centru Miroslav Popadić i Filip Lazić, zajedno sa zamenikom direktora jedne od pet najvećih laboratorija u Sjedinjenim Američkim Državama za primenjenu nauku u sportu "Jayhawk Athletic Performance Lab" na Univerzitetu u Kanzasu dr Dimitrijem Čabarkapom.
Nikola Jevtić se na početku svog izlaganja osvrnuo na niz novinarskih tekstova koji su govorili o fizičkom vaspitanju u osnovnim školama i problemima sa kojima se nastavnici suočavaju kada deca sa određenim problemima u razvoju traže da budu pošteđeni na časovima.
Kako navodi, studija rađena prošle godine na primerku od 511 adolescenata sa malom skoliozom, odnosno krivom kičmom pod uglom do 25 stepeni, pokazala je da sportske aktivnosti mogu da zaustave i da uspore progresiju kod malih skolioza. Dodatno je objasnio da kada osoba ima krivinu kičmenog stuba od 10 stepeni i veću, to znači da ima skoliozu, ispod toga je skoliotično loše držanje.
Nikola Jevtić (Foto: Dragan Burnać)
"Studija je rađena tako što su naučnici pratili decu godinu dana i ovim rezultatima upravo se sugeriše da lekari treba da preporučuju sportske aktivnosti i sport za decu koja imaju neki od deformiteta, a pretežno se tu misli na skoliozu. Odnosno, sport nije štetan za decu sa ovim problemima. Ono što je jako bitno znati jeste da se ovakve promene kod adolescenata mogu naglo razviti, posebno kada deca uđu u pubertet", rekao je Jevtić okupljenima i istakao da su upravo zbog toga neophodni redovni pregledi i kontrole.
Objasnio je da se promene i deformacije kičme kod dece mogu razviti u roku od nekoliko meseci, zbog čega je i očekivano da doktori na sistematskim pregledima ne mogu na uvide uvek u početnoj fazi. Zbog toga bi to upravo i trebalo da bude zadatak nastavnika fizičkog, koji bi praćenjem rasta i razvoja deteta mogao na vreme da uvidi problem i dalje ga uputi ka zdravstvenim radnicima koji se uskostručno bave ovim problemom.
Dodao je i da bi buduće studije trebalo da se fokusiraju malo više na to kako određeni sportovi utiču na zaustavljanje i usporavanje progresije skolioze.
"Što se tiče teme na koji sport bi deca trebalo da idu kako bi se poboljšalo njihovo fizičko zdravlje, smatram da treba da idu na onaj sport koji vole. Moramo biti obazrivi i na to kako će psihološki na dete da utiče vežbanje sporta koji ne voli. Važno je znati da se sportska aktivnost radi upravo zbog toga što bi trebalo pozitivno da utiče na psihološko i motoričko zdravlje deteta. Često se deci sa ovim problemima predlaže plivanje, ali ne postoje naučni dokazi koji pokazuju da baš taj sport može da ispravi ili poboljša problem, što opet ne znači da je ovo loš sport", objasnio je on.
Foto: Dragan Burnać
Tokom prezentacije je analizirao popularne sportove i na koji način profesionalni sportisti uzrokuju neki od ovih problema. Međutim, to je najčešće na nivou asimetrije i malih deformiteta, rekao je Jevtić.
Tako je objasnio da su i plivanje i odbojka i tenis asimetrični sportovi, odnosno zahtevaju veću aktivaciju jednog dela tela naspram drugog. Svi ti sportovi utiču na fizičko zdravlje, ali ako se radi pažljivo i sistematski, od sporta se mogu očekivati samo benefiti.
"Možemo za primer da uzmemo i poznatog atletičara Juseina Bolta, koji ima krivinu od oko 30 stepeni i koja ga apsolutno nije omela da bude najbolji na svetu. Što znači, a to nam i sami dokazi govore, vežba, sport i neka vrsta deformiteta ne potiru jedno drugo. To dalje znači da decu sa deformitetima kičmenog stuba možemo uključiti u sport i problem predstavlja upravo njihovo isključivanje iz fizičkih aktivnosti, što treba da shvate i oni koji deci preporučuju da ne rade fizičko", objasnio je Jevtić.
Foto: Dragan Burnać
Ističe da upravo iz ovih razloga, deca treba da rade fizičko u školi, kao i u periodima kada su na terapiji i rade na poboljšanju deformiteta kičme.
Međutim, naglašava i jednu veoma važnu činjenicu, a to je da sport nije tretman i da deca koja imaju skoliozu treba da budu posebno uključena u tretman koji podrazumeva specifične vežbe za skoliozu.
O čemu se još govorilo na predavanju?
Miroslav Popadić iz Scolio Centra, koji kao trener sa klijentima ove ustanove radi na fizičkom oporavku, kao i u radu sa profesionalnim sportistima.
On je okupljenima govorio o značaju posla trenera i na koji način se treba pristupati pojedinačnim slučajevima. Istakao je da nauka može u velikom značaju da pomogne kliničarima da unaprede svoj rad.
"Često posao trenera poredim sa radom bolida u Formuli 1 i značajem pit-stopa. Naš zadatak jeste da klijentu omogućimo da bude na toj stazi i da na njoj ima šanse i da pobedi zahvaljujući tome kako smo ga mi pripremili. Zadatak trenera je da uradi sve što može i da se smanji verovatnoća i rizici od povreda, koliko je to moguće", objasnio je Popadić.
Miroslav Popadić (Foto: Dragan Burnać)
Dodaje i da je zadatak trenera da uvidi razliku u svojim klijentima i njihovim potrebama, kako bi na osnovu toga mogao da radi na poboljšanju njihove fizičke forme.
Isto tako, ističe i da je jedan veoma bitan deo tog posla i edukacija i smanjenje rizika od povreda.
Okupljenima je skrenuo i pažnju na to da treba povesti računa i biti oprezan na koji način deca treniraju i u kojim su uzrastima.
"Ono što je bitno jeste da se sve vreme treninga razvoja deteta integrišu i razvoj sposobnosti i kapaciteta kroz razvoj paralelnih veština. Dodatno, kada govorimo o napretku razvoja veština, treba imati na umu da neke mogu nastati i razvojem drugih sposobnosti, odnosno određene veštine mogu pomoći razvijanju nekih drugih. Veliki broj motoričkih sposobnosti ima i određenu količinu naslednog udela", objasnio je on.
Filip Lazić, koji radi u Scolio Centru sa osobama koje imaju bolove u leđima, govorio je okupljenima o bolu - njegovom nastanku i progresu.
"Bol, jednostavno posmatrano, predstavlja alarm koji se javlja kada nešto nije u redu. Često ga poredim sa lampicom u automobilu koja se upali kada nemamo dovoljno goriva. Automobil neće stati odmah, ali kroz neko vreme hoće. Upravo to predstavlja i bol", objasnio je on.
Filip Lazić (Foto: Dragan Burnać)
Kako je rekao, ono što je bitno kod osoba koje se bave poslom rehabilitacije ili prevencije, bitno je da se urade svi potrebni testovi kako bi bili sigurni o kakvom se problemu radi, a onda se pomoću multidisciplinarnog pristupa i rada više specijalista može utvrditi i kako se može nekome pomoći.
"Princip individualizacije treninga prema potrebama osobe izuzetno je bitan, kao i prema ciljevima klijenta. Ono što je moje iskustvo pokazalo jeste da vi morate da pokažete klijentu šta je to što on može za sebe da uradi. Međutim, bitno je zapamtiti i da je tu bitan i elemenat koliko se oni trude - 30 odsto je na vama, ali ostalih 70 je na njima i njihovoj upornosti", dodao je Lazić.
Dr Dimitrije Čabarkapa, naučnik sa Univerziteta u Kanzasu, pričao je o inovativnim metodama koje se koriste u Sjedinjenim Američkim Državama u oblasti analize performansa u individualnim i timskim sportovima.
On je publici predstavio niz savremenih tehnologija koje se koriste pri analizi performansa sportista, a pomoću rezultata koji se dobijaju treneri kasnije modifikuju i unaprede način treninga prema individualnim potrebama.
"Ovakav pristup omogućava trenerima da koriste podatke koje im nauka nudi i zajedno sa kondicionim trenerima, fizioterapeutima, sportskim lekarima i sportskim psiholozima unapredi celokupni performans sportiste", objasnio je dr Čabarkapa.
Dimitrije Čabarkapa (Foto: Dragan Burnać)
Dalje je naveo i da na Univerzitetu u Kanzasu postoje određeni uređaji koji mogu da prate performans sportista tokom kraćeg ili dužeg vremenskog perioda, a koji predstavljaju neku vrstu inovativne opreme koja se koristi u ovu svrhu i koja bi trebalo da uskoro počne da se primenjuje na ovim prostorima.
Jedna vrsta su i tenziometrijske platforme, odnosno "Force Plates", a postoje i uređaji za neinvazivnu i efikasnu biomehaničku analizu pokreta "Markerless Motion Capture Systems", koji takođe od prošle godine postoje i u Novom Sadu.
Ova radionica organizovana je u saradnji Scolio Centra i Gradskog sportskog saveza.
Kako predavači najavljuju, uskoro će biti organizovana edukacija sportskih radnika i trenera na ove teme. Cilj je, kako kažu, da se sistem rada koji se sprovodi u najvećim svetskim klubovima, sa kojima pre svega dr Čabarkapa radi u SAD, preseli i na naše prostore.
Razlog tome je i naziv skupa "Scolio United", što zapravo znači ujedinjenje stručnjaka iz različitih oblasti i izgradnji multidisciplinardnog tima u ovoj oblasti.
Tim Scolio Centra je sastavljen od stručnih i profesionalnih ljudi koji već nekoliko godina edukuju fizioterapeute i kineziterapeute sa ciljem da ih obuče kako da sprovode tretmane na najefikasniji način
sa decom koja imaju neki od deformiteta.
O njihovoj stručnosti govori i činjenica da Nikola Jevtić, koji je i osnivač ovog centra i lider tima, ove godine drži predavanje u Hong Kongu na ovu temu i da je do sada držao edukacije u više od 20 zemalja širom sveta.
Tim Scolio Centra je dao veliki doprinos širenju svesti o ovom problemu u svetu, a kako kažu najsrećniji su kada mogu da pomognu deci iz našeg grada i samim tim daju doprinos svom okruženju.
Scolio Centar nalazi se na Futoškom putu 1 u Novom Sadu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Štrajk se nastavlja: Pojedini kolektivi škola u Novom Sadu najavili obustavu rada i do petka
20.01.2025.•
61
Sve više škola u Novom Sadu donosi odluke da nastavi sa obustavom rada i u narednim danima.
.jpg "Brojna oštećenja na pruzi Novi Sad - Beograd ranijih godina: Nepoznato da li su sanirana")
Brojna oštećenja na pruzi Novi Sad - Beograd ranijih godina: Nepoznato da li su sanirana
20.01.2025.•
12
Brojna oštećenja na prugama na deonici Novi Sad - Beograd uočena su krajem 2023. godine, pokazuje dokumentacija koju je objavilo Više javno tužilaštvo u Novom Sadu.
Pismo novosadskog pisca: Sramno je što Matica srpska ćuti
20.01.2025.•
42
Novosadski pisac Siniša Tucić odlučio je da prekine saradnju sa svim časopisima koji direktno zavise od državnog finansiranja kako na republičkom, tako i na pokrajinskom i lokalnom nivou.
Novosadski student dobio pretnje - tabloidi ga označili kao nasilnika nad starijom ženom
20.01.2025.•
18
Student Medicinskog fakulteta u Novom Sadu Miloš Drobac dobio je pretnje nakon što je njegov identitet objavljen u prorežimskim medijima.
Iz ugla naprednjaka: Rekordno stanje budžeta, Novi Sad jedan od najbrže rastućih gradova regiona
20.01.2025.•
39
Novi Sad je u 2025. godinu ušao bez usvojenog budžeta. Međutim, član Gradskog veća za budžet, finansije i investicije Dejan Mandić kaže da je stanje budžeta rekordno.
Novinar RTS-a iz Novog Sada u pismu uredniku: Da li vam se sada više sviđa ton tabloida?
20.01.2025.•
19
Novinar Radio-televizije Srbije iz Novog Sada Milan Srdić uputio je otvoreno pismo glavnom i odgovornom uredniku Nenadu Lj. Stefanoviću.
FOTO Novosađani odaju počast nastradalima na Železničkoj: Nastavnici u štrajku na ulicama
20.01.2025.•
4
Učenici i nastavnici srednjih škola danas u okviru akcije "15 minuta za 15 života" blokiraju raskrsnice širom grada.
VIDEO: Učenici Jovine uzvikuju "Đaci ne kleče", a direktor drži čas
20.01.2025.•
29
Na društvenim mrežama pojavio se snimak na kojem se vide učenici Jovine gimnazije koji uzvikuju "Đaci ne kleče" dok direktor Radivoje P. Stojković drži čas.
Rektor planirao put na Tajland, karta o trošku Univerziteta i za suprugu - evo šta on kaže
20.01.2025.•
88
Rektor Univerziteta u Novom Sadu planirao je poslovni put na Tajland početkom februara. Planirano je da o trošku univerziteta, zarad proširenja saradnje, sa njim na Tajland ide i njegova supruga.
O mladiću iz Novog Sada kojeg je oteo Hamas se još ne zna ništa - čeka se druga faza primirja
20.01.2025.•
4
O stanju državljanina Srbije Alonu Ohelu, po rođenju iz Novog Sada, kojeg je u oktobru 2023. oteo Hamas, još uvek se ne zna ništa.
FOTO, VIDEO Roditelji ispred novosadskih škola: Prosveta je kičma i mora biti uspravna
20.01.2025.•
108
Veliki broj roditelja okupio se jutros ispred škola u Novom Sadu kako bi pružio podršku prosvetarima koji su danas obustavili nastavu.
VIDEO Učiteljica OŠ "Žarko Zrenjanin": Stavljamo tačku na ucenjivanja i ponižavanja
20.01.2025.•
17
Okupljenima ispred Osnovne škole "Žarko Zrenjanin" obratila se učiteljica Nina Dimitrijević. U svom obraćanju poručila je da oni danas ne drže nastavu, već ugledni čas.
Arhiv: Na protest u Novom Sadu u nedelju bilo 4.000 ljudi
20.01.2025.•
4
Na protestu srednjoškolaca i javnom času u Novom Sadu bilo je prisutno 4.000 ljudi, objavio je Arhiv javnih skupova.
Pisarnica Gradske kuće od danas ne radi: Evo gde možete obaviti administrativne poslove
20.01.2025.•
12
Pisarnica Gradske kuće od danas neće raditi.
Učenici "Mileve Marić Ajnštajn" od danas u potpunoj blokadi škole
20.01.2025.•
6
Učenici Tehničke škole "Mileva Marić Ajnštajn" od danas, 20. januara, stupaju u potpunu blokadu nastave.
Bebeće vesti iz "Betanije": Za vikend rođene 22 bebe
20.01.2025.•
0
Tokom vikenda u Novom Sadu, u porodilištu "Betanija", rođene su 22 bebe.
Vreme danas u Novom Sadu: Maksimalno do nule
20.01.2025.•
0
Maksimalna dnevna temperatura u Novom Sadu u ponedeljak biće nula stepeni Celzijusa.
Prosvetari obustavljaju rad: Pogledajte spisak škola u Novom Sadu u kojima se danas štrajkuje
20.01.2025.•
250
Veliki broj škola u Novom Sadu je najavio štrajk za ponedeljak, ponedeljak, 20. janura. Njima će podršku pružiti i roditelji.
Roditelji i bivši đaci podržavaju novosadske prosvetare koji štrajkuju: Svako ispred svoje škole
19.01.2025.•
39
Ispred više novosadskih osnovnih i srednjih škola za sutra, 20. januar, najavljeni su skupovi roditelja, đaka i bivših đaka, kako bi pružili podršku prosvetarima koji su doneli odluku o obustavi rada.
Otvorena linija za studente kako bi ih taksisti u blizini zaštitili ili prevezli na sigurno
19.01.2025.•
18
Novosadski SOS taksi otvorio je liniju za studente, kako bi, ukoliko bude potrebno, vozači koji su u blizini mogli da ih zaštite, pomognu i prevezu na sigurno.