Deca u sportu i kriva kičma: Šta treba da znate?

Zakupljen prostor

marketing@021.rs

Novi Sad

28.03.2024.

09:00 > 08:40

Fizička aktivnost i vežbanje pozitivno utiču na zdravlje dece i svih populacija, jedan je od zaključaka stručne radionice o savremenim pristupima sportskog razvoja.

Ovu radionicu koja je održana u ponedeljak, 25. marta, organizovo je Gradski sportski savez, u saradnji Scolio Centrom.

Na predavanju u amfiteatru Spensa, kojoj je besplatno prisustvovalo nekoliko desetina Novosađana, o pristupima sportskog razvoja i uticaju faktora rizika govorili su Scroth instruktor i osnivač Scolio Centra Nikola Jevtić, kao i zaposleni u ovom centru Miroslav Popadić i Filip Lazić, zajedno sa zamenikom direktora jedne od pet najvećih laboratorija u Sjedinjenim Američkim Državama za primenjenu nauku u sportu "Jayhawk Athletic Performance Lab" na Univerzitetu u Kanzasu dr Dimitrijem Čabarkapom.

Nikola Jevtić se na početku svog izlaganja osvrnuo na niz novinarskih tekstova koji su govorili o fizičkom vaspitanju u osnovnim školama i problemima sa kojima se nastavnici suočavaju kada deca sa određenim problemima u razvoju traže da budu pošteđeni na časovima.

Kako navodi, studija rađena prošle godine na primerku od 511 adolescenata sa malom skoliozom, odnosno krivom kičmom pod uglom do 25 stepeni, pokazala je da sportske aktivnosti mogu da zaustave i da uspore progresiju kod malih skolioza. Dodatno je objasnio da kada osoba ima krivinu kičmenog stuba od 10 stepeni i veću, to znači da ima skoliozu, ispod toga je skoliotično loše držanje.

Nikola Jevtić (Foto: Dragan Burnać)

"Studija je rađena tako što su naučnici pratili decu godinu dana i ovim rezultatima upravo se sugeriše da lekari treba da preporučuju sportske aktivnosti i sport za decu koja imaju neki od deformiteta, a pretežno se tu misli na skoliozu. Odnosno, sport nije štetan za decu sa ovim problemima. Ono što je jako bitno znati jeste da se ovakve promene kod adolescenata mogu naglo razviti, posebno kada deca uđu u pubertet", rekao je Jevtić okupljenima i istakao da su upravo zbog toga neophodni redovni pregledi i kontrole.

Objasnio je da se promene i deformacije kičme kod dece mogu razviti u roku od nekoliko meseci, zbog čega je i očekivano da doktori na sistematskim pregledima ne mogu na uvide uvek u početnoj fazi. Zbog toga bi to upravo i trebalo da bude zadatak nastavnika fizičkog, koji bi praćenjem rasta i razvoja deteta mogao na vreme da uvidi problem i dalje ga uputi ka zdravstvenim radnicima koji se uskostručno bave ovim problemom.

Dodao je i da bi buduće studije trebalo da se fokusiraju malo više na to kako određeni sportovi utiču na zaustavljanje i usporavanje progresije skolioze.

"Što se tiče teme na koji sport bi deca trebalo da idu kako bi se poboljšalo njihovo fizičko zdravlje, smatram da treba da idu na onaj sport koji vole. Moramo biti obazrivi i na to kako će psihološki na dete da utiče vežbanje sporta koji ne voli. Važno je znati da se sportska aktivnost radi upravo zbog toga što bi trebalo pozitivno da utiče na psihološko i motoričko zdravlje deteta. Često se deci sa ovim problemima predlaže plivanje, ali ne postoje naučni dokazi koji pokazuju da baš taj sport može da ispravi ili poboljša problem, što opet ne znači da je ovo loš sport", objasnio je on.

Foto: Dragan Burnać

Tokom prezentacije je analizirao popularne sportove i na koji način profesionalni sportisti uzrokuju neki od ovih problema. Međutim, to je najčešće na nivou asimetrije i malih deformiteta, rekao je Jevtić.

Tako je objasnio da su i plivanje i odbojka i tenis asimetrični sportovi, odnosno zahtevaju veću aktivaciju jednog dela tela naspram drugog. Svi ti sportovi utiču na fizičko zdravlje, ali ako se radi pažljivo i sistematski, od sporta se mogu očekivati samo benefiti.

"Možemo za primer da uzmemo i poznatog atletičara Juseina Bolta, koji ima krivinu od oko 30 stepeni i koja ga apsolutno nije omela da bude najbolji na svetu. Što znači, a to nam i sami dokazi govore, vežba, sport i neka vrsta deformiteta ne potiru jedno drugo. To dalje znači da decu sa deformitetima kičmenog stuba možemo uključiti u sport i problem predstavlja upravo njihovo isključivanje iz fizičkih aktivnosti, što treba da shvate i oni koji deci preporučuju da ne rade fizičko", objasnio je Jevtić.

Foto: Dragan Burnać

Ističe da upravo iz ovih razloga, deca treba da rade fizičko u školi, kao i u periodima kada su na terapiji i rade na poboljšanju deformiteta kičme.

Međutim, naglašava i jednu veoma važnu činjenicu, a to je da sport nije tretman i da deca koja imaju skoliozu treba da budu posebno uključena u tretman koji podrazumeva specifične vežbe za skoliozu.

O čemu se još govorilo na predavanju?

Miroslav Popadić iz Scolio Centra, koji kao trener sa klijentima ove ustanove radi na fizičkom oporavku, kao i u radu sa profesionalnim sportistima.

On je okupljenima govorio o značaju posla trenera i na koji način se treba pristupati pojedinačnim slučajevima. Istakao je da nauka može u velikom značaju da pomogne kliničarima da unaprede svoj rad.

"Često posao trenera poredim sa radom bolida u Formuli 1 i značajem pit-stopa. Naš zadatak jeste da klijentu omogućimo da bude na toj stazi i da na njoj ima šanse i da pobedi zahvaljujući tome kako smo ga mi pripremili. Zadatak trenera je da uradi sve što može i da se smanji verovatnoća i rizici od povreda, koliko je to moguće", objasnio je Popadić.

Miroslav Popadić (Foto: Dragan Burnać)

Dodaje i da je zadatak trenera da uvidi razliku u svojim klijentima i njihovim potrebama, kako bi na osnovu toga mogao da radi na poboljšanju njihove fizičke forme.

Isto tako, ističe i da je jedan veoma bitan deo tog posla i edukacija i smanjenje rizika od povreda.

Okupljenima je skrenuo i pažnju na to da treba povesti računa i biti oprezan na koji način deca treniraju i u kojim su uzrastima.

"Ono što je bitno jeste da se sve vreme treninga razvoja deteta integrišu i razvoj sposobnosti i kapaciteta kroz razvoj paralelnih veština. Dodatno, kada govorimo o napretku razvoja veština, treba imati na umu da neke mogu nastati i razvojem drugih sposobnosti, odnosno određene veštine mogu pomoći razvijanju nekih drugih. Veliki broj motoričkih sposobnosti ima i određenu količinu naslednog udela", objasnio je on.

Filip Lazić, koji radi u Scolio Centru sa osobama koje imaju bolove u leđima, govorio je okupljenima o bolu - njegovom nastanku i progresu.

"Bol, jednostavno posmatrano, predstavlja alarm koji se javlja kada nešto nije u redu. Često ga poredim sa lampicom u automobilu koja se upali kada nemamo dovoljno goriva. Automobil neće stati odmah, ali kroz neko vreme hoće. Upravo to predstavlja i bol", objasnio je on.

Filip Lazić (Foto: Dragan Burnać)

Kako je rekao, ono što je bitno kod osoba koje se bave poslom rehabilitacije ili prevencije, bitno je da se urade svi potrebni testovi kako bi bili sigurni o kakvom se problemu radi, a onda se pomoću multidisciplinarnog pristupa i rada više specijalista može utvrditi i kako se može nekome pomoći.

"Princip individualizacije treninga prema potrebama osobe izuzetno je bitan, kao i prema ciljevima klijenta. Ono što je moje iskustvo pokazalo jeste da vi morate da pokažete klijentu šta je to što on može za sebe da uradi. Međutim, bitno je zapamtiti i da je tu bitan i elemenat koliko se oni trude - 30 odsto je na vama, ali ostalih 70 je na njima i njihovoj upornosti", dodao je Lazić.

Dr Dimitrije Čabarkapa, naučnik sa Univerziteta u Kanzasu, pričao je o inovativnim metodama koje se koriste u Sjedinjenim Američkim Državama u oblasti analize performansa u individualnim i timskim sportovima.

On je publici predstavio niz savremenih tehnologija koje se koriste pri analizi performansa sportista, a pomoću rezultata koji se dobijaju treneri kasnije modifikuju i unaprede način treninga prema individualnim potrebama.

"Ovakav pristup omogućava trenerima da koriste podatke koje im nauka nudi i zajedno sa kondicionim trenerima, fizioterapeutima, sportskim lekarima i sportskim psiholozima unapredi celokupni performans sportiste", objasnio je dr Čabarkapa.

Dimitrije Čabarkapa (Foto: Dragan Burnać)

Dalje je naveo i da na Univerzitetu u Kanzasu postoje određeni uređaji koji mogu da prate performans sportista tokom kraćeg ili dužeg vremenskog perioda, a koji predstavljaju neku vrstu inovativne opreme koja se koristi u ovu svrhu i koja bi trebalo da uskoro počne da se primenjuje na ovim prostorima.

Jedna vrsta su i tenziometrijske platforme, odnosno "Force Plates", a postoje i uređaji za neinvazivnu i efikasnu biomehaničku analizu pokreta "Markerless Motion Capture Systems", koji takođe od prošle godine postoje i u Novom Sadu.

Ova radionica organizovana je u saradnji Scolio Centra i Gradskog sportskog saveza.

Kako predavači najavljuju, uskoro će biti organizovana edukacija sportskih radnika i trenera na ove teme. Cilj je, kako kažu, da se sistem rada koji se sprovodi u najvećim svetskim klubovima, sa kojima pre svega dr Čabarkapa radi u SAD, preseli i na naše prostore.

Razlog tome je i naziv skupa "Scolio United", što zapravo znači ujedinjenje stručnjaka iz različitih oblasti i izgradnji multidisciplinardnog tima u ovoj oblasti.

Tim Scolio Centra je sastavljen od stručnih i profesionalnih ljudi koji već nekoliko godina edukuju fizioterapeute i kineziterapeute sa ciljem da ih obuče kako da sprovode tretmane na najefikasniji način

sa decom koja imaju neki od deformiteta.

O njihovoj stručnosti govori i činjenica da Nikola Jevtić, koji je i osnivač ovog centra i lider tima, ove godine drži predavanje u Hong Kongu na ovu temu i da je do sada držao edukacije u više od 20 zemalja širom sveta.

Tim Scolio Centra je dao veliki doprinos širenju svesti o ovom problemu u svetu, a kako kažu najsrećniji su kada mogu da pomognu deci iz našeg grada i samim tim daju doprinos svom okruženju.

Scolio Centar nalazi se na Futoškom putu 1 u Novom Sadu.