Tricikli kao budućnost gradskog saobraćaja

Posledice su učestale gužve po gradskim ulicama, pa je vozilima javnog saobraćaja potrebno sve više vremena za prelazak iste relacije.

Time vožnja autobusima postaje sve sporija i sve manje privlačna. Ljuti što im je za odlazak na posao ili u posetu potrebno sve više vremena, građani se vraćaju upotrebi automobila odakle i počinju nevolje.

Time se samo, ojačava "začarani krug" iz koga se upravo htelo pobeći.

Čini se kao da nema izlaza iz velikog problema urbanih sredina. Međutim, sve kvalitetnije električne baterije izgleda da nude rešenja i za jednu od najvećih savremenih nevolja.

Ali moderne baterije nisu same dovoljne, jer čovek mora da promeni doživljaj automobila. Automobil kakav se već decenijama upotrebljava za vožnju je u osnovi nastao prema davnašnjim mogućnostima, tehnološkm znanjima i stilu kada je defintivno osmišljen i kada je započela masovna produkcija.

Moderni tipovi automobila su teški najmanje tonu, a u gradskoj vožnji retko kada prevoze više od sto kilograma. Iako sukcesivnim tehnološkim razvojem uspeva da dostigne velike brzine, u gradskoj vožnji se retko kada vozi brže od 50. Proizlazi da je dostizanje rekordnih brzina poprilično nedostižno u realnoj urbanoj vožnji, a i košta.

Dakle savremeno vozilo nije osmišljeno prema potrebama današnjeg čoveka, već je izraz razvoja vozila kroz istoriju. Takav razvoj doveo je do paradoksalne situacije da moderni automobili, mada luksuzni i skupi, sve teže obezbeđuju kvalitetnu gradsku komunikaciju.

Ne pomaže ni prevelik broj vozila na gradskim ulicama. Naprotiv, vožnja je prespora, nasrtaj na gradsko zelenilo drastičan, dok je buka dodatan problem. Pokazalo se i da gradska infrastruktura, ma koliko je gradili, ne može da prihvati ni trećinu broja automobila kojim danas raspolažu žitelji velikog grada.

Vreme tricikla

Shvatilo se da je vozilo predimenzionisano za gradsku vožnju, kako težinski, tako i po razvoju brzine. Posebno je pitanje cena, toliko visokih da najnovije varijante automobila na električni pogon izgledaju nedostupne ne samo za siromašniji, nego i za srednje bogati sloj stanovništva.

Rešenje je usmeriti korisnike na upotrebu mnogo racionalnijih vozila, razvijenih baš tako da odgovaraju uslovima (vele)gradske vožnje. Sve bolje i sve dostupnije električne baterije obezbeđuju novi tip urbanih vozila u čijoj osnovi je bicikl, možda još više tricikl, donedavno gotovo zaboravljeno dečje vozilo.

Za samo nekoliko godina, lansiran je čitav set brojnih varijanata bicikala u celosti ili delom na elekrtični pogon. Pokazalo se da je dodatna prednost novih dvotočkaša to što dopuštaju da korisnik sam odredi koliko će bicikl da vozi klasično, ličnim obrtanjem pedala, a koliko će da se posluži snagom električne baterije.

Veći gradovi su puni dvotočkaši čija maksimalna brzina ne premašujue 45 kilometara, a polako se razvija i regulativa kojom se definiše vožnja tako da se uklopi u postojeći saobraćajni tok. Snažna i profitom zainteresovana industrija brzo je izbacila električne bicikle koji mogu i da voze uzbrdo ili na nešto duže relacije, a vozač i dalje sam određuje meru ličnog napora.

Razvoj prema potrebama svih

Veoma brzo osmišljen je i električni tricikl, namenjen onima koji, što je u starijem dobu češći slučaj, teže održavaju ravnotežu na dvotočkašu. Bio je to pun pogodak i dodatan podsticaj razvoju urbanih vozila i sabraćaja. Razlog je jednostavan, na triciklu je mnogo jednostavnije namontirati spremnik za potrebe prevoza tereta, pa se tako razvija i lakši teretni saobraćaj.

Štaviše, postoji i spremnik prilagođen prevozu male dece ili kućnih ljubimaca. Za samo nekoliko godina počeo je snažno da se razvija tipično urbani način prevoza, a za sada, "novim vozilima" se savladava i distanca između bližih susednih varoši. Praktično, klasičan automobil se vozi samo na dužim relacijama, recimo kada se ide na godišnji odmor.

Najveća prepreka za razvoj novih i gotovo svima dostupnih vozila je infrastruktura. Koriste se saobraćajne trase, sve više i pešačke staze na kojima se linijom odvaja trasa za bickle i tricikle tako da i pešacima ostane dovoljno prostora. U Helsinkiju je nedavno ispod brda koje deli dva važna kvarta grada izgrađen tunel samo za bicikle, tricikle i pešake.

Kako stvari danas deluju, izgleda da je rešenje pitanja internog gradskog saobraćaja na vidiku. Bitno je samo da se i dalje insistira na potrebama i interesima običnog čoveka.

Pročitaj još

Istraživanje: U Srbiji automobil koristi više od 50 odsto građana, u Sloveniji 90

Ovo su razlozi zašto treba da vozite bicikl bar jedan sat dnevno