Veštačka inteligencija kao budućnost školovanja: Kako se koristi u Gimnaziji Smart

Zakupljen prostor

marketing@021.rs

Novi Sad

09.10.2024.

09:00 > 11:02

U procesu učenja važan je i put, a ne samo cilj, zbog čega je učestvovanje u projektima Evropske unije značajan deo školovanja u Gimnaziji Smart.

Ova privatna gimnazija, koja postoji 15 godina, vaspitno-obrazovna je ustanova za opšte srednje obrazovanje, sa smerovima za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku, kao i opšti tip gimnazije.

Direktorka Gimnazije Smart Jelena Desnica za 021.rs objašnjava da ova škola učestvuje u više projekata Evropske unije (EU).

Ovim projektima promovišu se načini kako se veštačka inteligencija (AI) može koristiti u učenju, zatim kao prevencija u cilju dobrog mentalnog zdravlja mladih, ali i učenje o klimatskim promenama i multikulturalnom pristupu učenju kroz učeničke razmene, ekologiju i zaštitu životne sredine.

Desnica dodaje da su ovakvi projekti važni ne samo za učenike i nastavnike, nego i za celo građanstvo na koje takođe treba da utiču ovi projekti, namenjeni opštem dobru i zajednici.

Veštačka inteligencija kao inovacija u školskom životu mora biti sastavni deo procesa učenja, kako kroz metodologiju prenošenja znanja tako i kroz praktičnu primenu znanja, ali i kontrolu postignuća, smatra direktorka ove škole.

Gimnazija Smart učestvuje u dva projekta EU koja se tiče upravo inkorporisanja veštačke inteligencije u svakodnevni školski život kako učenika, tako i nastavnika.

Prvim projektom radi se na kreiranju čet bota čiji je cilj detektovanje promena u mentalnom zdravlju mladih i smernicama u traženju pomoći, dok se drugi odnosi na pomoć u nastavi i učenju.

Foto: Tanja Đurić (Gimnazija Smart)

Kako navodi direktorka ove škole Jelena Desnica za 021.rs, cilj prvog projekta "AI@Smile" jeste da se kreira AI alat u službi prevencije mentalnog zdravlja mladih koji ima za cilj prevenciju kao i da korišćenjem veštačke inteligencije podigne osvešćenost mladih i njihovih roditelja ka prihvatanju I rešavanju problema mentalnog zdravlja.

"Mladima je danas lakše da preko kompjutera i veštačke inteligencije komuniciraju, dopisuju se i analiziraju svoja osećanja - nego da se nekome uživo obrate za pomoć. Specijalizovanim AI čet botom moći će da se služe kako roditelji i eksperti tako i mladi, a zadatak je u prevenciji i edukaciji o ovoj temi. Njegova namena nije da leči, piše recepte i slično jer to može samo stručno lice, već isključivo kao prevencija i ukazivanje na potrebu za stručnom pomoći", kaže ona.

Foto: Tanja Đurić (Gimnazija Smart)

Desnica dodaje da Gimnazija Smart trenutno učestvuje u prikupljanju informacija kroz anketiranje učenika, uz pismenu saglasnost roditelja.

"Ankete su potpuno anonimne, sa pitanjima o mentalnom zdravlju i osećanju mladih o mogućnostima da se obrate i budu primećeni u slučaju da im je takva vrsta pomoći potrebna. Kada se budu obradili svi podaci iz svih škola iz Evrope koji su učesnici ovog projekta, onda će se na nekoliko fakulteta praviti AI specijalizovana vrsta čet bota sa preporukama kome da se obrate, koji su prvi koraci koje mogu da preduzmu", kaže ona.

Direktorka ove gimnazije poziva i druge škole, direktore i roditelje koji žele da njihovo dete učestvuje u ovom delu projekta za mlade od 14 do 17 godina da se uključe, a mogu se javiti preko Gimnazije Smart, na gimnazija@smart.edu.rs.

Foto: Tanja Đurić (Gimnazija Smart)

Drugi projekat EDUAID baziran je za implementaciji veštačke inteligencije u nastavi, on počinje od 1. novembra i ima za cilj da obuči nastavnike, direktore i edukatore kako da koriste AI u nastavi, da bi oni dalje naučili đake kako da na pametan način koriste veštačku inteligenciju u cilju sticanja znanja i razvijanja kreativnosti.

"To je projekat koji će podići nivo obrazovanja, a mi u obrazovanju ne smemo da kaskamo za tehnološkim inovacijama i promenama. Mi moramo biti ispred promena koje predstoje. Jedino tako možemo naše đake pripremiti za život i njihovu drugačiju budućnost koja neumitno dolazi i kako bismo ih pripremili za tržište koje sve više postaje neumoljivo. Početkom 1980-ih važila je rečenica da će svako ko ne bude znao da koristi računar biti nepismen. Sada je to već davno prošlo vreme i važi nova rečenica - 'svako ko ne bude znao da koristi veštačku inteligenciju biće nepismen'", kaže Desnica.

Podseća i da se AI već uveliko koristi svuda u svetu u nauci, medicini, arhitekturi za pametne zgrade, puteve, u genetici, sudstvu, finansijama, čak i i poljoprivredi, a tek posebno i u IT svetu.

Foto: Tanja Đurić (Gimnazija Smart)

Direktorka Gimnazije Smart ističe da je cilj ove škole da učenici koji izađu iz nje budu konkurentni svojim znanjem i iskustvom u praktičnom znanju, ali i korišćenjem savremenih tehnologija.

"Postoje različiti softveri koji mogu da doprinesu razvijanju logičkog mišljenja i sticanja znanja. U procesu učenja je važan i put, a ne samo cilj, jer istraživanje do sticanja traženog znanja i konstantna praktična primena je garancija za konkurentno tržišno upotrebno znanje", dodaje sagovornica 021.rs.

Koji se još projekti sprovode?

Gimnazija Smart deo je nekoliko projekata Evropske unije, a jedan od njih je program razmene učenika. Ove godine konkurišu i za Erazmus, iako su i do sada već imali razmene sa Sicilijom i Severnom Makedonijom.

"Suština je razmena učenika kroz koje se obrađuju različite teme, koje povezuju učenike iz drugih regiona i država da uče jedni o drugima i njihovim kulturama. Mi smo u prošlosti imali uglavnom saradnju sa Sicilijom i sa jednom školom u Severnoj Makedoniji, odnosno Skoplju. Generalni cilj je da kroz lična iskustva steknu što više znanja o drugim narodima, kulturama, običajima i da kroz te aktivnosti tokom razmene uče o toleranciji, multikulturalnosti, prihvatanju različitosti, a predstavljaju i svoje narode i običaje", kaže Desnica.

Foto: Tanja Đurić (Gimnazija Smart)

Još jedan projekat u kome je ova škola učestvovala poslednje tri godine je projekat Horizon 2020 - "GreenScent", čiji je cilj bio podizanje svesti mladih i građanstva o štetnosti uticaja zagađivača na životnu sredinu kroz razne aktivnosti u kojima mladi učestvuju.

"Počeli smo prvo od naše škole, te smo tako uveli da ne postoje više plastične čaše na aparatima za vodu, nego smo to pitanje rešili kvalitetnim ekološkim Taperver flašicama koje đaci u školi dobiju na početku godine i oni su svi naučili da ih održavaju jer su kvalitetne i mogu da im traju četiri godine. Za neke promene su đaci sami izrazili želju i rekli 'hajde da budemo ekološki osvešćeni i da promenimo neke stvari prvo u našoj kući pa ćemo onda moći i da ih promenimo u društvu'. Tako smo minimanizovali upotrebu hartije, sproveli maksimalnu digitalizaciju koja je njima bliska", kaže direktorka Gimnazije Smart.

Jelena Desnica posebno ističe i da su učenici ove škole pre dve godine pobedili na takmičenju u Parizu, sa temom takmičenja u preduzetničkim inovacijama u ekologiji kroz "YouthAssemble" koji je deo projekta "GreenScent", u konkurenciji od 156 timova iz Evrope.

"Naši učenici su tada osmislili robota koga su nazvali 'Smećko Srećko'. U tom robotu bi se skupljala plastika, čepovi, staklo i limenke do 10 kilograma težine po sirovini, koje bi bile sabijene presom. Po dostizanju željene težine, bio bi poslat signal dostavljačima da mogu preuzeti sirovine za dalju obradu i mladi bi mogli da zarade tako što bi po principu dostave na biciklu te količine isporučivali reciklažnim centrima. Građani bi svakim ubačenim artiklom sakupljali nagradne bodove očitavanjem bar-koda i kada bi građani sakupili dovoljan broj bodova bili bi nagrađeni kartom za neko dešavanje, koncert, pozorište, bioskop, bazen, klizanje i slično. Čepovi bi, naravno, išli za već poznatu humanitarnu akciju 'Čepom do osmeha'", kaže Desnica.

Foto: Jovana Stojšić (Gimnazija Smart)

Đaci i njihova nastavnica su nakon pobede bili pozvani u Gradsku kuću i ovu ideju predstavili članici Gradskog veća za obrazovanje.

"Oni su tada dobili podršku da bi grad posredovao u ostvarivanju popusta na događaje, a na proleće ove godine smo na ulicama grada već mogli videti prve slične aparate i prve takve proizvođače. Cilj naših đaka je bio čist grad i čist Kej, kao šetalište mladih naš moderni korzo. Nadamo se da će ova ideja zaživeti, posebno zato što mi kao zemlja još uvek nemamo razvijenu industriju prerade sekundarnih sirovina i otpada, u čemu je ogroman potencijal za investitore", objašnjava ona.

U još jednom EU projektu za koji očekuju pozitivan odgovor, a na koji su nedavno konkurisali, baviće se ekologijom.

U pitanju je tzv. "storytelling" o klimatskim promenama, koji je u pripremi, a ideja je da se edukacija o ovoj temi predstavi učenicima putem inovativnih, interaktivnih i zanimljiv metoda, kakva je digitalni storiteling.

Više informacija o školovanju i učestvovanju u ovim projektima možete dobiti i na društvenim mrežama i zvaničnim profilima Gimnazije Smart, Fejsbuk, TikTok, Linkedin, Instagram, Youtube, X, putem veb sajta škole ili mejlom na gimnazija@smart.edu.rs.