Novi Sad je izgubio ljudsku suštinu
Novi Sad i ja se više ne (pre)poznajemo. Metaforički, ali i bukvalno. Kako je to moguće?
Foto: 021.rs
Svako pre podne, u sedam hiljada brzih koraka, u zavisnosti od odabrane maršrute, obiđem, recimo, zgrade četiri osnovne škole iz mog vremena, Tozinu, Mošinu i Jovinu gimnaziju, Gradsku kuću i Banovinu.
Kad ne zastanem, projurim pored Limanske, Futoške i Riblje pijace, pičim pored teniskih terena, koje su kadgod zimi osvajali klizači i hokejaši, pa dalje pored zgrada gde su bile prostorije fudbalskih klubova Novi Sad i Vojvodina, a tu je, odmah preko puta, zdanje u kojom je bio Radio Novi Sad gde se zapatila novosadska televizija, prođem pored tri novosadska pozorišta, evo poslastičarnica City i Carigrad, tu su kafane koje su se nekada zvale Kafe, Kec i Gurman, eto me pored spomenika Miletiću... sve u sat vremena, brzog hoda.
Kako se onda Novi Sad i ja ne (pre)poznajemo? Tu su mi svi bitni toponimi odrastanja, školovanja, važni i za moju porodicu, za poslove kojima sam se bavio. I?
Pa, nema ljudi koji su omeđili to vreme, dakle, i mene. Onih koje sam sretao po gradskim ulicama, na sportskim terenima, na pozornicama, u kafanama... Ne poznajem ove nove ljude, ne znaju oni mene. Za sat vremena, možda se tek nekom javim.
Ni po jada za mene, ionako sam tek grudvica lanjskog snega. Boli me što u svakom segmentu gradskog organizma nedostaju naslednici - metaforično opet, ali i doslovce - onih koji su činili Grad, bili njegov ponos. Od politike do sporta. Od umetnosti do rokenrola.
Grad je izgubio svoju ljudsku supstancu, iliti "hjuman risorsis", kako veli glamurozni novogovor. Govor forme, govor bez suštine. Novi Sad je izgubio ljudsku suštinu.
Ilustracija prva: kada sam, početkom šezdesetih, kao četrnaestogodišnji šiljokuran priključen prvom timu hokejaškog kluba Mladost, sa ogromnim poštovanjem doživljavao sam starije saigrače, u gradu poznate kao dokazane fudbalere, tenisere ili rukometaše.
Hokej je bio - sticajem tužne okolnosti da Novi Sad tada još nije imao veštačko klizalište - samo snažna zimska strast. Onda kada temperatura sklizne u debeli minus, a bezbroj puta opričani čika Janika Jakubec, domaćin terena teniskog kluba Vojvodina, neviđenom brigom i umešnošću, celu noć polivajući šljakastu podlogu, načini usred Dunavskog parka, ledenu čaroliju.
No, da se vratim starijim saigračima, mojim tada sportskim idolima. Gotovo svi su, ili već kao svršene fakultetlije imali dobra zaposlenja, ili su bili odlični studenti koji će se, vrlo skoro, priključiti ovim prvim, kao takođe, uspešni pravnici, tehnolozi, lekari ili inženjeri.
Bio je to obavezujući novosadski patern: biti zaokupljen - bez ikakve frke ili talambasanja - samonametnutim obavezama, ali i velikim zadovoljstvom: uspešno školovanje ili studiranje, usput i sport, muzika, razni hobiji...
Ilustracija druga: u mom gimnazijskom razredu - u svakom smislu prosečnom po tadašnjem prepoznavanju vanrednih vrednosti ili izuzetnosti - imali smo i prvoligaškog fudbalera, i hokejaša, i gimnastičara, dva glumaca amatera, osnivače i ključne članove dve, za jugoslovenske prilike, relevantne muzičke grupe, i pevača koji je snimao za Radio Novi Sad... Posle završenih studija, jedan postade prvak u Srpskom narodnom pozorištu, petorica odoše među novinare novosadske televizije, ostali behu priznati advokati, lekari, profesori ili direktori uspešnih firmi...
"Multitelentid pipl", kazali bi Englezi. Potpuno normalno, rezonovali su tada Novosađani. Radiš ono što znaš, umeš i voliš. Drugi odlučuju koliko to, zapravo, vredi. U svakom smislu. Jednostavno, svako je znao nekog, ko je znao nekog vrednog pažnje i poštovanja. I priča se tako (za)vrtela. Priča "starosadska"...
Kada sam onomad - drugim povodom, u drugom vremenu, posvećenu drugim ljudima - završio knjigu "Nostalgija", pre nego što sam je u "Prometeju" predao Zoranu Kolundžiji na čitanje i, eventualno štampanje, zamolio sam imenjaka Trifunovića, tek odomaćenog Sarajliju u Novom Sadu, da je pročita i, ako mu se svidi, napiše nešto poput pogovora.
"E moj Duca, i tebe tresu uspomene. Sećanja su opasna stvar. Prevrtljiva, lažljiva. Znaju da bole, kao tvoj naslov - nostalgija. To je, da te podstim, povratak bola, kako je na starogrčkom osnova te reči."
Sećanja bole, reče Duško i dade mi, verovatno, najpoetičniji tekst napisan povodom neke moje knjige. Velemajstor reči.
Beše to predavne 1996. Evo me - drugi povodima, o drugim ljudima - u novom krugu sećanja. I, opet trešnja. Povratak odveć ličnom, subjektivnom, neskriveno nostalgičnom. Bolnom? Verovatno. Uz osenčenja koje sobom nosi dugi protok vremena. Senke sećanja...
***
"Senke sećanja" su nova kolumna Duška Bogdanovića na portalu 021.rs. U novoj kolumni publika će u tekstovima poznatog novosadskog novinara i publiciste moći da čita o stvarnom i mogućem, istinitom i verovatnom iz dva veka i dva milenijuma. O Novom Sadu i svetu.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče
Novi Sad - Voša - Borovo: Fudbalska groznica
29.10.2024.•
3
Relativno rano, sa 12 godina, uključio sam se u pionirski sastav Fudbalskog kluba Vojvodina.
Jedno drugačije novosadsko detinjstvo
22.10.2024.•
0
Priča Duška Bogdanovića o jednom drugačijem novosadskom detinjstvu...
Kad led proključa u Novom Sadu
15.10.2024.•
3
Hokej na ledu je u Novom Sadu imao neverovatnu uzlaznu liniju.
"Pino Silvestre" pokret u Novom Sadu: Kako smo zamirisali
08.10.2024.•
12
Kada su muški primerci moje generacije i oni sa nekoliko godina starijim krštenicama - takozvani "bumeri" - počeli da (se) mirišu?
Kako su patike osvojile Novi Sad
01.10.2024.•
2
Patike. Prve sam dobio ranih pedestih kada sam pošao u zabavište.
Farmerke, pesnice i Džejms Din sa Podbare
24.09.2024.•
9
Farmerke ili farke - kako ih danas zovu mladi - kao klinac sam video u "kaubojskim" filmovima.
Novosadski sport nekad: Za koga se navijalo i zašto je ovo čudan grad?
17.09.2024.•
11
Tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, moje detinjstvo i rana mladost bili su u znaku totalne zaluđenosti sportom.
Najbolje ocenjena mesta u Novom Sadu: Restorani koje vam preporučuje internet
08.08.2024.•
50
Kada vas neko pita za preporuku gde da jedu u Novom Sadu, ponekad se nađete u dilemi - šta da odgovorite? Iz pozicije Novosađana, sva mesta su "izvikana".
Arhitekta kojeg Novi Sad nije želeo: Poznati objekti su mogli da izgledaju drugačije
31.07.2024.•
15
Ljubitelji likovne umetnosti u Novom Sadu ne mogu da se požale, u gradu podno Petrovaradinske tvrđave i tokom letnjih raspusta ima atraktivnih događanja.
FOTO: Pothodnik u centru Novog Sada čuva stare mape koje niko ne primećuje - o čemu se radi?
24.07.2024.•
28
U pothodniku ispod Bulevara Mihajla Pupina, blizu stepenica koje vode ka zgradi Pošte, nalazi se izlog, malo prljav, ali u kojem se mogu videti karte Novog Sada sa ponekom svetlećom lampicom.
Šta se o Štrandu pisalo pre 100 godina: Pesak nije uzoran, preterano skup bife i Šerlok Holms
19.06.2024.•
9
Tokom leta mnogi Novosađani pohrle na Štrand kako bi pronašli osveženje u Dunavu ili kraj reke.
Graditelj socijalističkog Novog Sada
03.06.2024.•
13
Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.
Novi Sad koji sanjamo
25.05.2024.•
19
Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.
Novosadska kultna mesta: Gde ste išli na koncerte i žurke?
21.05.2024.•
84
Novosadsku muzičku istoriju, ali i onu istoriju svakodnevnice i zabave, čine mesta u kojima se ona stvara.
VIDEO: Prepoznajete li ovaj grad - šta se radilo u Novom Sadu proleća 1939. godine?
18.04.2024.•
25
Pre 85 godina Novi Sad je bio znatno drugačiji grad. Najpre, u njemu je živelo gotovo sedam puta manje ljudi.
Bombardovanje 1999. godine - čega se sećaju Novosađani: Esmeralda, trčanje po čvarke, žurke...
24.03.2024.•
31
Povom 25. godišnjice od početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, portal 021.rs vam donosi priče Novosađana o 78 dana 1999. godine.
Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"
24.03.2024.•
7
Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...
VIDEO: Sećanje na "Žutu kuću" živi - trag Novog Sada kojeg sve manje ima
20.03.2024.•
25
Na lokaciji na kojoj se nekada nalazila kultna novosadska "Žuta kuća" gradska vlast planira izgradnju crkve posvećenoj stradalima u južnoj Bačkoj tokom Drugog svetskog rata.
FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?
26.02.2024.•
18
Prava Bosanska brvnara sa etnografskom zbirkom predmeta starih i 200 godina može se pronaći u Veterniku.
Student nije zapalio žito
05.02.2024.•
5
Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.
FOTO, VIDEO Novosadski lekar čuva grad u starim mapama: Ovo je njegova priča
01.02.2024.•
3
Novosađanin Dušan Jovanović, lekar gastroenterohepatolog i onkolog, tokom februara imaće izloženu prvu izložbu starih mapa i grafika Novog Sada i Petrovaradina iz njegove velike kolekcije.
Komentari 41
Rade
Veliki Lakat
Sve ostalo je statistika. Bleda i nevažna.
Bogica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar