FOTO: U Novom Sadu su nekada štrajkovali i đaci - ovo je priča o tome
Spomen-ploča uspešnom protestu učenika nekadašnje Srednje tehničke škole, koji je predvodio Boško Palkovljević Pinki, potonji narodni heroj, obeležje je kakvo se retko gde sreće.
Foto: 021.rs
Ploča koja se nalazi na zgradi u Školskoj 1, a vidi se sa Trga Komenskog, svedoči događaju koji se dogodio tokom Drugog svetskog rata, ali i o tome da je borba protiv fašističkih ideja uveliko trajala.
"Đački štrajk", kako su ga istoričari nazvali, nije samo rezultat borbe sa upravom škole za bolje uslove, nego i sukob sa "Zborom".
U školi, pre štrajka, delovala su dva udruženja učenika. Jedno je bilo "Tehničar", blisko ilegalnom Savezu komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), te "Zbor", koje je imalo podršku škole, a samo ime govori o bliskosti sa tadašnjim profašisitčkim pokretom.
Osim okupljanja učenika za vannastavne aktivnosti, "Tehničar" se zalagao i za đačku menzu u kojoj bi učenici povoljnije ili besplatno ručali, kao i za bolje uslove u školi. Nasuprot tome, "Zbor" je nastojao da spreči delovanje "Tehničara", što mu je i uspelo u decembru 1940. godine.
Mladi Boško Palkovljević Pinki je tada kao sekretar "Tehničara" sa drugovima otišao kod direktora i tražio da se poništi zabrana rada menze. Oni su takođe podneli i druge zahteve koji se tiču situacije u školi: peći su bile neispravne, učionice zapuštene, nužnici nehigijenski, nije bilo dovoljno stolica. Tražili su i poboljšanje nastave i rada u radionicama, bolji postupak nastavnika prema učenicima i nesmetan rad đačkog udruženja.
Sa Pinkijem je bio i Ivan Šenk. Njih dvojica su od direktora umesto podrške dobili ukore, a nastavničko veće ih je proglasilo za politički nepodobne učenike i tražilo je da budu najoštrije kažnjeni.
Nakon ovakve odluke rukovodstva škole, Pinki organizuje štrajk koji je počeo 10. decembra i u njemu je učestvovalo oko 120 učesnika, što je velika većina. Podržali su ih i drugi školarci i Novosađani.
Veliki broj učenika se, umesto u školi, okupljao u Dunavskom parku i na obali Dunava. Podršku štrajku učenika dali su Sindikat grafičara, učenici Prve muške gimnazije, učenice Ženske gimnazije i Ženske učiteljske škole, dva profesora Srednje tehničke škole, te mnogi roditelji.
Štrajkački odbor, na čijem je čelu bio Pinki, zahtevao je da se pregovara sa prosvetnim vlastima i Banskom upravom oko rešenja problema u školi. Nakon dobijenih pismenih garancija da će svi zahtevi učenika biti ispunjeni, štrajk je prekinut 17. decembra.
Međutim, iako je uspeo da se izbori za svoje drugove, Pinki se našao na meti režima. Krajem decembra, prilikom štrajka tekstilaca, policija je upala u prostorije sindikata i među uhapšenima se našao i Pinki. U montiranom procesu optužen je za "destruktivno delovanje" zbog čega je izbačen iz škole.
Početkom marta Pinki je oslobođen pred sudom. Uskoro je došao i rat u kojem je Pinki bio jedan od prvih jugoslovenskih partizana.
Istakao se u borbama protiv ustaša, Nemaca i drugih nacističkih saradnika. Poginuo je 10. juna 1942. godine, kod Male Remete, braneći zbeg meštana. Položivši život za druge, Pinki je postao jedan od prvih narodnih heroja Jugoslavije.
Na zgradi škole u kojoj je Pinki predvodio đački štrajk, 1949. godine postavljena je tabla na kojoj piše:
"U ovoj zgradi je pod rukovodstvom Komunističke Partije Jugoslavije, decembra meseca 1940. godine, narodni heroj Boško Palkovljević Pinki sa drugovima organizovao uspešan sedmodnevni štrajk učenika Srednje-tehničke škole. 10. oktobra 1949. godine Pokrajinski komitet narodne omladine Srbije za Vojvodinu".
Ova ploča stoji na zgradi u Školskoj ulici 1 već više od sedamdeset godina i danas je uglavnom zaboravljena, prljava je i nad njom visi i klima.
Realizaciju ovog teksta podržala je Turistička organizacija Novog Sada.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče
Novi Sad - Voša - Borovo: Fudbalska groznica
29.10.2024.•
3
Relativno rano, sa 12 godina, uključio sam se u pionirski sastav Fudbalskog kluba Vojvodina.
Jedno drugačije novosadsko detinjstvo
22.10.2024.•
0
Priča Duška Bogdanovića o jednom drugačijem novosadskom detinjstvu...
Kad led proključa u Novom Sadu
15.10.2024.•
3
Hokej na ledu je u Novom Sadu imao neverovatnu uzlaznu liniju.
"Pino Silvestre" pokret u Novom Sadu: Kako smo zamirisali
08.10.2024.•
12
Kada su muški primerci moje generacije i oni sa nekoliko godina starijim krštenicama - takozvani "bumeri" - počeli da (se) mirišu?
Kako su patike osvojile Novi Sad
01.10.2024.•
2
Patike. Prve sam dobio ranih pedestih kada sam pošao u zabavište.
Farmerke, pesnice i Džejms Din sa Podbare
24.09.2024.•
9
Farmerke ili farke - kako ih danas zovu mladi - kao klinac sam video u "kaubojskim" filmovima.
Novosadski sport nekad: Za koga se navijalo i zašto je ovo čudan grad?
17.09.2024.•
11
Tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, moje detinjstvo i rana mladost bili su u znaku totalne zaluđenosti sportom.
Najbolje ocenjena mesta u Novom Sadu: Restorani koje vam preporučuje internet
08.08.2024.•
50
Kada vas neko pita za preporuku gde da jedu u Novom Sadu, ponekad se nađete u dilemi - šta da odgovorite? Iz pozicije Novosađana, sva mesta su "izvikana".
Arhitekta kojeg Novi Sad nije želeo: Poznati objekti su mogli da izgledaju drugačije
31.07.2024.•
15
Ljubitelji likovne umetnosti u Novom Sadu ne mogu da se požale, u gradu podno Petrovaradinske tvrđave i tokom letnjih raspusta ima atraktivnih događanja.
FOTO: Pothodnik u centru Novog Sada čuva stare mape koje niko ne primećuje - o čemu se radi?
24.07.2024.•
28
U pothodniku ispod Bulevara Mihajla Pupina, blizu stepenica koje vode ka zgradi Pošte, nalazi se izlog, malo prljav, ali u kojem se mogu videti karte Novog Sada sa ponekom svetlećom lampicom.
Šta se o Štrandu pisalo pre 100 godina: Pesak nije uzoran, preterano skup bife i Šerlok Holms
19.06.2024.•
9
Tokom leta mnogi Novosađani pohrle na Štrand kako bi pronašli osveženje u Dunavu ili kraj reke.
Graditelj socijalističkog Novog Sada
03.06.2024.•
13
Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.
Novi Sad koji sanjamo
25.05.2024.•
19
Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.
Novosadska kultna mesta: Gde ste išli na koncerte i žurke?
21.05.2024.•
84
Novosadsku muzičku istoriju, ali i onu istoriju svakodnevnice i zabave, čine mesta u kojima se ona stvara.
VIDEO: Prepoznajete li ovaj grad - šta se radilo u Novom Sadu proleća 1939. godine?
18.04.2024.•
25
Pre 85 godina Novi Sad je bio znatno drugačiji grad. Najpre, u njemu je živelo gotovo sedam puta manje ljudi.
Bombardovanje 1999. godine - čega se sećaju Novosađani: Esmeralda, trčanje po čvarke, žurke...
24.03.2024.•
31
Povom 25. godišnjice od početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, portal 021.rs vam donosi priče Novosađana o 78 dana 1999. godine.
Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"
24.03.2024.•
7
Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...
VIDEO: Sećanje na "Žutu kuću" živi - trag Novog Sada kojeg sve manje ima
20.03.2024.•
25
Na lokaciji na kojoj se nekada nalazila kultna novosadska "Žuta kuća" gradska vlast planira izgradnju crkve posvećenoj stradalima u južnoj Bačkoj tokom Drugog svetskog rata.
FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?
26.02.2024.•
18
Prava Bosanska brvnara sa etnografskom zbirkom predmeta starih i 200 godina može se pronaći u Veterniku.
Student nije zapalio žito
05.02.2024.•
5
Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.
FOTO, VIDEO Novosadski lekar čuva grad u starim mapama: Ovo je njegova priča
01.02.2024.•
3
Novosađanin Dušan Jovanović, lekar gastroenterohepatolog i onkolog, tokom februara imaće izloženu prvu izložbu starih mapa i grafika Novog Sada i Petrovaradina iz njegove velike kolekcije.
Komentari 4
S
Bot i moler
kirgistania
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar