Arhitekta kojeg Novi Sad nije želeo: Poznati objekti su mogli da izgledaju drugačije

Živan Lazić

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com
Novi Sad
31.07.2024.
10:23 > 14:48
Ljubitelji likovne umetnosti u Novom Sadu ne mogu da se požale, u gradu podno Petrovaradinske tvrđave i tokom letnjih raspusta ima atraktivnih događanja.
Ovog puta sjajnu postavku je ponudila Galerija Akademije umetnosti u Novom Sadu na Bulevaru Mihajla Pupina, nastala preuređenjem legendarnog lokalnog bircuza "Mrca". Jedva da je prošla godina od osnivanja, novi sadržaj je već privukao brojnu publiku.
 
Grad Moderne
 
Ovog leta pažnju privlači izložba "Nerealizovani projekti", o arhitekti Milanu Zlokoviću i njegovim pokušajima da i u Novom Sadu iza sebe ostavi reprezentativno delo. Mada je između dva svetska rata učestvovao na brojnim značajnim konkursima u gradu, investitor se na kraju nije odlučio za njegove projekte. 
 
Nije bio uspešniji na konkursima u drugim vojvođanskim varošima, od Sombora do Sremskih Karlovaca. Informativan i obiman katalog priredili su autori izložbe Nebojša Antešević i Ilija Gubić.
Neobično je da grad čiji se razvoj u Kraljevini Jugoslaviji zasnivao na osvajanju novih prostora prema Dunavu i prepun je objekata u modernističkom duhu nema niti jedno zdanje jednog od najvećih jugoslovenskih projektanata, pri čemu još i važi za autora "čije zgrade čine najkoherentnije svedočenje modernističkom etosu epohe".
 
I da stvar bude apsurdnija, Zloković je poznat baš po tome što je voleo da se izmakne iz prestonice, pa je u manjim mestima ostavio povelik broj reprezentativnih zdanja. I danas studenti uče o njegovoj školi u Jagodini, hotelu "Žiča" u Mataruškoj Banji, carinarnici u Kotoru, Domu zdravlja u Risnu, Privrednoj komori u Skoplju ili zgradi Državne hipotekarne banke u Sarajevu.
Više od 60 nagrada
 
Naravno, znao je da bez uspeha u glavnom gradu nema pravog priznanja, pa je Beogradu podario Univerzitetsku dečiju kliniku u Tiršovoj, salon "Fijata", stambenu zgradu u Kralja Milutina, poznate vile Šterić i Premdić, sopstvenu kuću na Neimaru... Iz poratnog perioda, kada stvara uglavnom sa sinom i ćerkom, takođe arhitektama, zapaženi su Hotel "Mediteran" u Ulcinju, Pedagoška akademija i Učiteljska škola u Prizrenu.
 
Ako se zna da je Zloković ceo život, od 1923. pa gotovo do smrti 1965. godine, bio asistent, potom profesor na katedri za arhitekturu Tehničkog fakulteta u Beogradu i to baš na predmetu projektovanje javnih objekata, razumljivo je njegovo intenzivno učešće na konkursima pri izgradnji reprezentativnih zgrada širom bivše države. 
 
Samo u međuratnom periodu je sudelovao na blizu 140 konkursa, pri čemu su njegovi radovi bili nagrađeni ili otkupljeni više od 60 puta. Posebno je gajio afinitet prema pozorišnim i bioskopskim zgradama, te je posedovao međunarodno vrednu biblioteku posvećenu ovoj temi.
 
Novi Sad ga nije hteo
 
Prvo učešće na novosadskim konkursima bilo je povodom namere da se izgradi nova zgrada Srpskog narodnog pozorišta. U noći između 22. i 23. januara 1928. godine u požaru je izgorela postojeća zgrada, poklon Dunđerskih iz 1895. godine, locirana u bašti današnjeg Hotela "Vojvodina", u to vreme Hotela "Jelisaveta". Već u februaru formiran je odbor za izgradnju nove zgrade, ali je konkurs raspisan tek 8. decembra, najviše stoga što nije bilo lako doći do finansija.
 
Već u pripremi konkursa bilo je dosta nelogičnosti, pre svega izbor Dragiše Brašovana u žiri, uprkos tome što je i sam bio učesnik konkursa. Neobično je i da se odbor odlučio za konkurs, ali je istovremeno naručio projekat od nemačkog arhitekte dr Martina Diflera. 
 
Protesta je bilo naročito nakon što je 31. marta 1930. godine objavljen rezultat konkursa: prva nagrada nije dodeljena, druga je pripala Lazaru Dunđerskom, izuzetno talentovanom mladom novosadskom arhitekti, treća Zagrepčaninu Alfredu Albiniju, dok je pet radova otkupljeno. 
 
Članovi odbora su Zlokovićev rad označili suviše savremenim i ne baš jasne ideje. Odbor se, međutim, odlučio da izvođenje poveri Dunđerskom i Tabakoviću, za koga se već tada govorilo da ga lokalna vrhuška favorizuje u svakoj prilici. No, kako je izbor značio da će se samo poraditi na Diflerovom projektu, obojica su odbila učešće. Nastao je tihi hod, niko nije znao šta da radi i stvar je prvo odložena, potom stavljena na stranu. 
 
Banovina
 
Drugo učešće je u vezi sa izgradnjom Banovine, danas zdanje kojim se Novi Sad reprezentuje u svim udžbenicima arhitekture. Pošto je raspuštanjem Skupštine Kraljevine SHS 1929. godine uveo ličnu vlast, kralj Aleksandar je administrativno preoblikovao državu uvodeći sedam teritorijalnih banovina. Centar Dunavske je bio u Novom Sadu.
 
Plan je bio u svakoj izgraditi novi, reprezentativni administrativni centar. Konkurs za novosadsku je raspisan već u martu 1930. godine. Tri meseca kasnije odlučeno je da među 19 pristiglih radova niti jedan nije dovoljno dobar za prvu nagradu. Dodeljene su dve druge, jedna treća nagrada i dva rada su otkupljena.
 
Među pet izdvojenih radova nema niti Zlokovićevog, niti Brašovanovog. Istoričari umetnosti još nisu razjasnili kako se dogodilo da izrada projekta, na osnovu uvida u 19 pristiglih radova, bude već 1931. poverena Brašovanu, mada ovaj još bezmalo pet godina nije ništa ozbiljno radio po ovom pitanju. 
 
Tek 1936. počinje izgradnja, a Brašovan, u velikoj meri se oslanjajući na konkursne radove drugih, nudi projekat koji doživljava međunarodnu slavu. Zanimljivo je da među stručnjacima današnjih vremena predlog Zlokovića za pozorišnu zgradu izgleda superiorno, baš kao što i projekat za Banovinu deluje ubedljivo. 
 
Tanurdžićeva palata
 
Zloković, uprkos razočaranju, i dalje učestvuje na važnijim novosadskim konkursima. Prvo nudi rešenje za palatu "Habag" udruženja Nemačke zajednice koje se, ipak, odlučuje za ponudu arhitekte iz svojih redova.
 
 
 Konkursni rad za palatu "Habat"; Izvor: Fondacija Milan Zloković
 
Usledio je novi konkurs i novo osiono ponašanje naručioca, bogataša Nikole Tanurdžića. Od 139 pristiglih predloga za palatu "Silesija" (danas poznatu kao Tanurdžićeva), žiri je izdvojio rad arhitekte Žardela iz Pariza, drugu nagradu su podelila tri predloga, dok je lokalni projektant Lazar Dunđerski trećom nagradom potvrdio već veoma solidnu reputaciju. 
 
No, naručilac isplaćuje sve nagrade i odlučuje da izradu novog projekta ponudi Đorđu Tabakoviću. Ovakav tok dodatno pohranjuje sumnje da novosadska vrhuška ima svog favorita nezavisno od rezultata konkursa.
 
 
Konkursni rad za Tanurdžićevu palatu; Fondacija Milan Zloković
Teško je dokazati se u Novom Sadu
 
Ni peto učešće Zlokovića, za izgradnju Učiteljskog doma, nije bilo rezultatski uspešno. Nadležni odbor se opet koristio ustaljenom praksom da ne dodeli prvu nagradu, a pet rešenja izdvojenih otkupom, drugom ili trećom nagradom ponudi nekom lokalnom projektantu (ovoga puta Kaćanskom) da po njima sačini konačan predlog.
 
Zanimljivo je da ni pokušaj da u Novom Sadu projektuje zdanje Državne hipotekarne banke nije dao rezultat. Do današnjih dana nisu pronađeni radovi sa ovog konkursa, zna se samo da je autor zdanja koje stariji Novosađani pamte kao "SDK" Beograđanin Bogdan Ignjatović.
 
Poslednje učešće je zapravo poziv vlade Vojvodine za učešće na konkursu zgrade Tehnološkog fakulteta iz 1960. godine. Pozvane su četiri grupe arhitekata, među njima i Zlokovićeva. Sam po sebi Tehnološki fakultet je, usled specifičnih uslova za laboratorije i velikog broja studijskih grupa i studenata, izazov. 
 
 
 Konkursni rad za Tehnološki fakultet; Izvor: Legat Milana Zlokovića, Muzej Beograda
 
Ovoga puta reč je i o zdanju kojim započinje gradnja današnjeg kampusa Univerziteta u Novom Sadu. Mada je prva nagrada dodeljena timu Dejana Nastića, izvođačko rešenje je dobrim delom isprojektovano na osnovu sva četiri pristigla rada.
 
Tako se svih sedam učešća slavnog arhitekta na novosadskim konkursima okončalo, a da niti jednom nije došao u priliku da uradi izvođački projekat. Izgleda, nije lako dokazati se u gradu podno Petrovaradinske stene.

Teme

ARHITEKTURA urbanizam

Komentari 15

Hronološki Najpopularniji

  • DrNS

    01.08.2024 • 07:48
    prevedite
    Šta znači "najkoherentnije svedočenje modernističkom etosu epohe" ?

  • Gari

    31.07.2024 • 22:43
    Mrca
    Ziv je "Mrca" umro nije. Jos uvek radi na radost lokalnih posetilaca, ljubitelja dobre kapljice na brzaka

  • Paolo

    31.07.2024 • 16:06
    U pravu je Prvosrbijanac, galerija ne radi u naznačeno radno vreme. Više puta sam poljubio vrata...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 15 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

VIDEO Snimak novosadskih policajaca i bicikliste privukao veliku pažnju: Zašto je priveden?
VIDEO Snimak novosadskih policajaca i bicikliste privukao veliku pažnju: Zašto je priveden?
Direktori škola očajnički traže nastavnike i učitelje - na društvenim mrežama, među studentima...
Direktori škola očajnički traže nastavnike i učitelje - na društvenim mrežama, među studentima...
Biografija koja obećava: Ko je nova direktorka Nacionalnog parka
Biografija koja obećava: Ko je nova direktorka Nacionalnog parka "Fruška gora"?

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Graditelj socijalističkog Novog Sada

03.06.2024.• 13
Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.
Novi Sad koji sanjamo

Novi Sad koji sanjamo

25.05.2024.• 19
Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.
Kako su Novosađani naučili NATO

Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"

24.03.2024.• 7
Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...
Student nije zapalio žito

Student nije zapalio žito

05.02.2024.• 5
Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.