Italijani žele da espreso bude na Uneskovoj listi

Autor: Hina

Život

24.02.2022.

10:22

Šoljica tamne, baršunaste kafe više je od brze doze kofeina: italijanski espreso cenjen je društveni i kulturološki ritual koji u Italiji smatraju nacionalnom baštinom vrednom Uneskovog statusa.

Italijani žele da espreso bude na Uneskovoj listi

Foto: Pixabay

Italijani popiju otprilike 30 miliona šoljica espresa dnevno. Od Venecije do Sicilije, u porcelanskim šoljicama ili u malim čašama, s kapljicom mleka ili bez njega, svaka šoljica predstavlja im gest prijateljstva.

"Espreso je prilika da kažete prijatelju da vam je stalo", kazao je vlasnik napuljskog kafića "Đambrinus" Masimilijano Rosati, koji je pomogao u pripremi pridloga za stavljanje espresa na UN listu svetske nematerijalne baštine.

"Espreso se pije svakodnevno u svako doba. To je trenutak zajedništva, trenutak čari", izjavio je za AFP.

Svetlucavi aparat iza mermernog pulta šišti i zvecka, dok barmen u portafilter stavlja mlevenu kafu, škljocne ga na mesto i pritisne taster, nakon čega iz aparata preko mlevene kafe počinje da teče gotovo ključala voda.

Prema savetima Italijanskog instituta za espreso, on mora da ima "zaokružen, bogat i baršunast" ukus i "lešnik-smeđu do tamno-smeđu penicu, s karakterističnim žućkastim sjajem".

Mora da ima dugotrajnu aromu koja ima "note cveća, voća, tosta i čokolade"; kažu iz instituta osnovanog za očuvanje espresa.

Italija je na listu nematerijalne baštine već uvrstila brojne tradicije i običaje među kojima su traženje tartufa, umeće izrade napuljske pice, mediteranska ishrana i tradicionalna izrada violina iz Kremone, rodnog mesta Antonija Stradivarija.

Ispijanje espresa je "gotovo pa sveti ritual", rekla je sedamdesetogodišnja učiteljica u penziji Anamarija Konte.

Neki vole uz espreso da pojedu princes krofne, male pice ili uštipke, uz čavrljanje između zalogaja.

"Kad sam u inostranstvu vidim da ljudi na svoju kafu čekaju u redovima, neki s ajfonom u ruci, a neki u ćošku, čitajući knjigu. Ovde to nije tako", kazao je vlasnik Rosati.

"U nekim delovima Napulja i danas je uobičajeno da se prilikom poseta nekome ne nose kolači i cveće, nego kafa i šećer."

Anđelo Moriondo iz Torina 1884. patentirao je prvi parni aparat za espreso, ali za dalji razvoj i masovnu proizvodnju zaslužan je Deziderio Pavoni iz Milana koji je za to imao novca.

Ubrzo su aparati postali rasprostranjeni širom Italije, a svaki od 20 regiona imao je malo drugačiju varijantu espresa - kraći, produženi, manje ili više intenzivan, ponekad i s mineralnom vodom sa strane.

"Imam puno uspomena na dolaske u ovaj kafić i ispijanje ove jako dobre kafe", kazala je dvadesetosmogodišnja turistkinja Jael Lesin-Dejvis, dok je preuzimala svoj "Moretto" espresso s penicom od mleka i kakao prahom.

Raimondo Riči, vlasnik kafića "Sveti Eustahije" u starom centru Rima, kaže da espreso pomaže u smanjenju usamljenosti, čak i kada se pije u samoći, daleko od kafića.

"Ponekad kad kod kuće pravimo kafu društvo nam čini aparat koji ispuni prostoriju, ispuni kuću", rekao je. Dodao je da to vraća "uspomene na srećna vremena".

Teme

kafa espreso

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Može

24.02.2022 • 17:03

Slažemo se

do u slovo

4 2 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.