Mast, slanina i luk - evo zašto je dobro da ih jedete
Kada pomislimo na zdravu ishranu, nju čine: voće, povrće, integralne žitarice, zdrava biljna ulja, semenke, orašasti plodovi...
Foto: Pixabay
No, postavlja se pitanje šta je sa tradicionalnim namirnicama, koje su pređašnje generacije rado koristile?
U nastavku otkrijte koja je uloga masti, slanine i luka, i koliko treba da budu zastupljeni na trpezi.
Svinjska mast
Mast jedna je od onih kontroverznih namirnica oko koje se i dan danas diže prašina u smislu da li je treba jesti ili zaobići. Iako se dugi iz godina smatrala lošom namirnicom, svinjska mast ima brojne benefite ako se koristi pravilno i umereno.
Iako se u kontekstu svinjske masti uvek spominju zasićene masti i holesterol, ona ima oko 40 odsto zasićenih masti, oko 50 odsto mononezasićene masti (najviše oleinske i palmitoleinske) i oko 10 odsto polinezasićenih masti (linolna, linolenska, arahidonska i DHA).
Svinjska mast bogata je vitaminima A, D i E, no osim toga, kao i sva ostala ulja i masnoće, sadrži i dosta kalorija zbog čega treba biti umeren. Zapravo, dnevni kalorijski unos iz masti ne bi trebalo da prelazi maksimalnih 30 odsto.
Osim što masnoće iz masti generalno pomažu i u apsorpciji vitamina, svinjska mast sadrži holesterol koji se u telu pod uticajem UV zraka pretvara u vitamin D značajan za apsorpciju kalcijuma.
Svinjska mast idealna je za prženje i termičku obradu hrane, jer pokazuje najveću otpornost pri visokim temperaturama. Odnosno ima visoku tačku dimljenja, zbog čega je jedno od najstabilnijih ulja za termičku obradu pri povišenim temperaturama.
Slanina
Masti u slanini su oko 50 odsto mononezasićene, a veliki deo njih je oleinska kiselina, ona ista koja se nalazi i u hvaljenom maslinovom ulju. Preostala masnoća u slanini je 40 odsto zasićena i 10 odsto višestruko nezasićena, uz pristojnu količinu holesterola. Holesterol u ishrani bio je problem u prošlosti, ali danas znamo da njegov unos može da ima manje efekte na nivo holesterola u krvi.
Iako se i dalje veruje da visok unos zasićenih masnoća može da poveća određene činioce rizika za bolesti srca, studije još nisu nisu uspele da dokažu nikakve konkretne veze između unosa zasićenih masti i bolesti srca.
Meso je generalno izvor brojnih nutrijenata, pa tako i slanina. Osim proteina, u njoj možemo naći vitamine B grupe, selen, fosfor, gvožđe, cink, itd. Još jedna stvar koju moramo da imamo na umu kod unosa slanine je činjenica da sarži dosta soli zbog čega ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska treba da budu oprezni.
Ukoliko kupujete slaninu, pripazite na mogući dodatak nitrata i nitrita koji, ako se podvrgnu visokoj temperaturi, prelaze u kancerogeni nitrozamin. Zbog toga bi slaninu najbolje bilo jesti u prirodnom obliku, a izbegavati prženje na visokim temperaturama.
Na kraju, slanina je namirnica koja se ne jede u velikim količinama. Iako sadrži oko 400 kalorija na 100 g i oko 40 odsto od toga je masnoća, vrlo je kvalitetna namirnica koja može i te kako da nađe mesto na tanjiru - ključ je, naravno, u umerenosti i pravilnom baratanju ovom namirnicom u kuhinji.
Luk
Luk je bogat hranjivim materijama, ima malo kalorija, ali puno vitamina i minerala. Jedna srednja glavica luka ima samo 44 kalorije, ali donosi znatnu dozu vitamina, minerala i vlakana.
Ovo povrće ima posebno visok sadržaj vitamina C, koji je uključen u regulaciju imuno sistema, proizvodnju kolagena, obnovu tkiva i apsorpciju gvožđa. Vitamin C takođe deluje kao snažan antioksidans u vašem telu, štiteći vaše ćelije od oštećenja uzrokovanih nestabilnim molekulima koji se nazivaju slobodni radikali.
Luk je takođe bogat vitaminima B, uključujući folnu kiselinu i vitamin B6 - koji igraju ključnu ulogu u metabolizmu, proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i funkciji nerava.
Kalijum je zaslužan za normalnu ćelijsku funkciju, ravnotežu tečnosti, pravilan rad nervnog sistema, rad bubrega i kontrakciju mišića. Luk sadrži antioksidanse i jedinjenja koja se bore protiv upala, smanjuju nivo triglicerida i holesterola - a sve to može da smanji rizik od srčanih bolesti.
Njihova snažna protivupalna svojstva takođe mogu da pomognu u smanjenju visokog krvnog pritiska i zaštiti od krvnih ugrušaka. Takođe, dokazano je da luk smanjuje nivo holesterola.
Zbog mnogih korisnih jedinjenja koja se nalaze u luku, njegova konzumacija može da pomogne u smanjenju visokog šećera u krvi. Luk ima antibakterijska svojstva i podstiče zdravlje sistema za varenje, što može da poboljša imuno funkciju.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Kupine iz Srbije povučene sa tržišta Švedske i Danske zbog norovirusa
21.11.2024.•
3
Švedska povlači sa tržišta kupine poreklom iz Srbije zbog prisustva norovirusa, objavio je RASFF evropski sistem za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani.
Puterasti ovčiji sir iz Portugala proglašen za najbolji na svetu
20.11.2024.•
3
Portugalski specijalitet "puterasti ovčiji sir" (Queijo de Ovelha Amanteigado) proglašen je najboljim sirom na svetu.
Ovo je trik "3:1" za savršeno skuvan pirinač
18.11.2024.•
1
Za idealano skuvan pirinač koji se ne lepi važno je da na jednu šolju pirinča u šerpu sipate tri šolje vode a u to možete dodati i koju kap soka od limuna.
Nekoliko razloga: Zašto je dobro piti gaziranu vodu?
18.11.2024.•
0
Postoji više razloga zbog kojih je dobro piti gaziranu vodu.
Naučnici otkrili koja vrsta kafe se povezuje s rakom, a koja je najzdravija
17.11.2024.•
7
Instant kafa najčešći je izbor kafopija u Evropi, ali stručnjaci upozoravaju da prekomerno konzumiranje takve kafe može povećati rizik od nekih vrsta raka.
Danas je Svetski dan baklave - sastojci se razlikuju od regiona do regiona
17.11.2024.•
0
Svetski dan baklave obeležava se 17. novembra.
Ponovo pokrenuta proizvodnja "Plazme", ali u smanjenom obimu
15.11.2024.•
16
Kompanija "Bambi" saopštila je večeras da je u fabrici u Požarevcu u smanjenom kapacitetu započela proizvodnju keksa "Plazma", nakon požara koji se u junu dogodio u tom pogonu.
"Chef" iz Novog Sada vam otkriva tajnu hrskavih krompirića
14.11.2024.•
0
Hrskavi krompirići su omiljena poslastica mnogih ljudi, a koja je tajna u dobijanju hrskave teksture, otkriva vam "Chef" Milica Petrušić koja za 021 predstavlja ukusne recepte.
Kako da vam palačinke više ne budu žilave: Pogledajte koji sastojak treba da dodate
13.11.2024.•
2
Palačinke su jelo koje gotovo svi obožavaju, bez obzira na to da li su slane ili slatke. Uvek su poželjne, bilo da ih pripremate za doručak, užinu ili neku specijalnu priliku.
Beli tartuf težak skoro kilogram prodat za 140.000 evra
13.11.2024.•
0
U Albi, u dvorcu Grincane Kavour, održana je 25. svetska aukcija belih tartufa.
Da li ste probali hačapuri: Tradicionalni gruzijski hleb sa sirom
12.11.2024.•
2
Hačapuri je tradicionalno gruzijsko jelo koje se sastoji od hleba punjenog sirom, a često uključuje i jaje i puter.
Spisak 10 najboljih peciva na svetu prema Taste Atlasu: Od mantija do kroasana
12.11.2024.•
0
Gastro vodič Taste Atlas objavio je snimak koji predstavlja listu od 10 najboljih peciva sveta, a zanimljivo je da je bosanski burek na 10. mestu, dok su prvu poziciju zauzele novopazarske mantije.
VIDEO Volite soja sos? Evo kako se on zapravo pravi - proces podrazumeva i buđ
12.11.2024.•
1
Azijska hrana sve je popularnija i kod nas i sve više ljudi priprema azijska jela kod kuće, a neizostavan dodatak mnogim takvim jelima je soja sos.
VIDEO: Ljudi putuju hiljadama kilometara kako bi probali ovu viralnu hranu
10.11.2024.•
0
Nije neuobičajeno da na osnovu hrane biramo koji ćemo grad ili državu posetiti.
Pogledajte kojih pet neobičnih dodataka širom sveta stavljaju na picu: Od banane do ribe
08.11.2024.•
0
Pica u drugim zemljama može izgledati sasvim drugačije nego u vašoj lokalnoj piceriji. Sir, feferoni i masline su među standardnim dodacima za picu širom sveta.
"Chef" Milica iz Novog Sada: Medeno kestenje za bolje varenje i bolji rad srca
07.11.2024.•
0
"Chef" Milica Petrušić radila je po vrhunskim restoranima u Srbiji i Evropi, uključujući i one s čuvenim Mišelinovim zvezdicama, a sada za 021.rs predstavlja ukusne i zdrave recepte.
Japanska pića sake i šoču Unesko će uvrstiti na listu svetske kulturne baštine
05.11.2024.•
0
Savetodavni odbor Uneska preporučio je da se japanska tradicionalna veština pravljenja alkoholnih pića sake i šoču uvrste na listu nematerijalne kulturne svetske baštine.
Lanac brze hrane "Taco Bell" stiže u Srbiju: Ljubiteljima košarke poznat i zbog Nikole Jokića
03.11.2024.•
2
Američki lanac brze hrane inspirisan meksičkom kuhinjom "Taco Bell" uskoro stiže u Srbiju.
"Koka-kola" dostupnija i jeftinija od vode u Meksiku: Tretira se kao božanstvo, piju je čak i bebe
03.11.2024.•
4
Stanovnik meksičke države Čijapas pije neverovatnih 821,2 litara koka-kole godišnje, što je otprilike 32 puta više od svetskog proseka.
"Chef" iz Novog Sada vam predstavlja smesu od rena za jačanje organizma ove zime
31.10.2024.•
2
Treba brinuti o zdravlju svakog dana, a uslugu svom organizmu možete da učinite tako što ćete jesti posebnu smesu od rena.
VIDEO: Jedna od najčešćih grešaka koju većina ljudi pravi kad prži hranu
31.10.2024.•
0
Znamo, pržena hrana nije najzdravija, ali s vremena na vreme joj ne možemo odoleti.
Komentari 7
Sabahudin
jova limanac
Slanina?
Em skupa, em puna hemije i vode, em gumena-nezrela, ni u jednom marketu se ne može naći prava zrlela ukusna slanina. Takva slanina se ne može pržiti pa da pušta svoju mast, nego se mora pržiti na masti/ulju, pri čemu pišta vodu.
Pitanje je da li je i privatni proizvođači prave po "starinski", jer ako rade naveliko, tu je već zastupljena hemija.
Slanina od nezrele svinje je žvakaća guma, a plus - ne odstoji u pušnici(veštačka aroma dima) a ni na vazduhu da se dobro ocedi i osuš.
Prema tome, sve što nam se nudi kao slanina, ni malo ne liči na pravu slaninu.
Pa ko voli tako - nek' izvoli.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar