Plodovi mora postaju sve rizičniji za ishranu zbog klimatskih promena

Klimatske promene postaju sve ozbiljnije i utiču na sve, pa tako i na morsku hranu, a zbog sve viših temperatura na Zemlji ona bi mogla da postane opasna za konzumaciju, i to zbog bakterija.
Plodovi mora postaju sve rizičniji za ishranu zbog klimatskih promena
Foto: pixabay
Prema podacima službe za klimatske promene Kopernikus, ponedeljak 22. jul bio je najtopliji dan u novijoj istoriji i tog dana je prosečna temperatura na Zemlji bila 17,15 stepeni Celzijusa.
 
Evropska agencija za sigurnost hrane u je svom novom izveštaju navela da bi zbog klimatskih promena količina Vibrio bakterija u plodovima mora mogla da poraste, posebno u vodama niskog saliniteta ili u delovima gde se reke ulivaju u more, kako u Evropi tako i na globalnom nivou.
Vibrio ili V. vulnificus je vrsta bakterije koja može da uđe u ljudsko telo nakon konzumacije sirovih ili nedovoljno termički obrađenih školjki ili kroz otvorenu ranu na telu. Kada uđu u telo, ove bakterije mogu da dovedu do sepse ili velikih balona koji se šire po telu i uništavaju tkivo.
 
Ovi morski plodovi u sebi imaju najviše opasnih hemikalija, pokazalo je istraživanje.
Ove bakterije su vrlo retke, ipak nekoliko smrtnih slučajeva povezano je s njima, najviše u SAD. Prošle godine se nekoliko osoba u Konektikatu, Njujorku i Severnoj Karolini zarazilo vibriozom, nakon rekordnih toplotnih talasa u julu.
 
Osim SAD, najranjivije zone u Evropi su Baltičko more, prelazne vode Baltičkog i Severnog mora i Crno more. Ipak, nije problem samo u klimatskim promenama i bakterijama.
 
Problem i u plastici ojačanoj staklom ("Glass reinforced plastic", negde je naverdeno i samo "Fiberglass")
 
Istraživanje koje su proveli naučnici sa Univerziteta u Brajtonu i Univerziteta u Portsmutu otkrilo je čestice tog materijala u školjkama i dagnjama prikupljenima u luci Čičester na južnoj obali Engleske.
 
Te su školjke i dagnje ulovljene u blizini brodogradilišta, a nakon analize utvrđeno je da školjke imaju do 11.220 čestica plastike ojačanom staklenim vlaknima po kilogramu, a dagnje 2740 čestica po kilogramu.
Količina tog materijala pronađena u školjkama i dagnjama bila je najveća tokom zimskih meseci, kada su se brojni brodovi popravljali u obližnjem brodogradilištu. 
 
Pomenuti materijal se koristi u konstrukciji, popravci i održavanju čamaca i brodova, a osim što čestice štete školjkama, one utiču i na ljudsko zdravlje, pokazalo je drugo istraživanje.
  • Mima

    01.08.2024 03:58
    Nebriga
    Ljudska vrsta je postala toliko bahata i ne vodi računa o zagađenjima koja vrši da ce pomorom prirode uništiti i svoj opstanak na ovoj krhkoj planeti Zemlji.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće