Na današnji dan: Rođeni Pančo Vilja i Lorka, umrli Ronald Regan i Rej Bredberi

Autor: Beta

Život

05.06.2023.

13:53

Pregled najznačajnijih dešavanja kroz istoriju u svetu i kod nas na današnji dan, 5. jun.

754 - Ubijen je Bonifacije, nazvan Apostol Nemačke, misionar pape Grgura II. Tokom misije među germanskim plemenima od 719. osnovao je biskupije u više mesta na germanskom području. Ubio ga je jedan paganin Frizijac.

1723 - Rođen je škotski ekonomista i filozof Adam Smit, uz Dejvida Rikarda najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije ("Bogatstvo naroda", "Teorija moralnih osećanja").

1806 - Napoleon je proglasio Holandiju kraljevinom i za kralja postavio svog brata Luja Bonapartu.

1819 - Rođen je engleski astronom i matematičar Džon Kauč Adams. Na osnovu nepravilnosti u kretanju Urana, odredio je, skoro istovremeno sa Irbenom Leverjeom, putanju Neptuna.

1826 - Umro je nemački kompozitor i pijanista Karl Marija fon Veber, jedan od kreatora romantičnog izraza u nemačkoj muzici, a njegovo remek delo "Čarobni strelac" smatra se prototipom nemačke romantične opere.

1827 - Turske trupe zauzele su Akropolj i ušle u Atinu, nakon što su slomile ustanak za oslobođenje Grčke.

1837 - Srpski knez Miloš Obrenović postavio je prve ekonome (agronomi), čiji je zadatak bio da savetuju seljake i nastoje da svaki od njih zaseje određenu količinu pšenice, ovsa, ječma, kukuruza, krompira...

1873 - Pod pritiskom Britanije, sultan Zanzibara Said bin Bargaš zatvorio je zanzibarsko tršište robova.

1878 - Rođen je meksički revolucionar Fransisko Pančo Vilja, lider seljačke revolucije u Meksiku (1910-17), uz Emilijana Zapatu najpopularniji meksički narodni tribun. Proglašen je 1966. za meksičkog nacionalnog junaka.

1883 - Rođen je engleski ekonomista Džon Majnard Kejnz, poznat po delu "Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca", koje je donelo radikalan zaokret u ekonomskoj teoriji.

1887 - Rođen je srpski lekar Kosta Todorović, infektolog i mikrobiolog, član Srpske akademije nauka i umetnosti i Nacionalne akademije za medicinu u Parizu. Pored naučnih, značajan je njegov rad na bibliografiji jugoslovenskih publikacija iz mikrobiologije, imunologije, epidemiologije i higijene.

1898 - Rođen je španski pesnik i dramski pisac Federiko Garsija Lorka, jedna od najznačajnijih ličnosti španske književnosti 20. veka. Streljali su ga pripadnici Frankove civilne garde 1936. ("Ciganski romansero", "Pesnik u Njujorku", "Krvava svadba", "Dom Bernarde Albe").

1915 - Žene su u Danskoj dobile pravo glasa.

1916 - Britanski feldmaršal irskog porekla, lord Horejšo Herbert Kičener, osvajač Sudana i ministar rata u Prvom svetskom ratu, potonuo je sa oklopnom krstaricom "Hempšir", koja je, ploveći u Rusiju, naišla na minu.

1941 - Eksplodiralo je spremište municije nemačke vojske u smederevskoj tvrđavi u Drugom svetskom ratu. Poginulo je više hiljada ljudi, a srušeno i oštećeno više stotina kuća. Uzrok eksplozije ostao je nepoznat.

1945 - Predstavnici SSSR-a, SAD, Velike Britanije i Francuske potpisali su u Berlinu Deklaraciju o preuzimanju vrhovne komande nad poraženom Nemačkom u Drugom svetskom ratu i njenoj podeli na četiri okupacione zone.

1947 - Državni sekretar SAD Džordž Maršal izneo je plan o finansijskoj pomoći Evropi razorenoj u Drugom svetskom ratu. "Maršalov plan", kojim su SAD u periodu od 1948. do 1952. dodelile pomoć od 15 milijardi dolara evropskim zemljama, usvojen je iste godine na Ekonomskoj konferenciji u Parizu.

1967 - Počeo je rat između Izraela i arapskih zemalja - Egipta, Sirije i Jordana. Izraelske snage su u narednih šest dana izbile na Suecki kanal, zauzele Sinajsko poluostrvo, pojas Gaze, deo Jordana i Golansku visoravan u Siriji.

1968 - Palestinac Sirhan Sirhan je u atentatu u Los Anđelesu smrtno ranio američkog senatora Roberta Kenedija, mlađeg brata predsednika Džona Kenedija, koji je takođe ubijen u atentatu, 1963. u Dalasu. Robert Kenedi je narednog dana podlegao ranama.

1972 - U Stokholmu je počela prva konferencija UN posvećena problemima zaštite i unapređenja čovekove okoline.

1975 - Suecki kanal, koji je bio zatvoren od izraelsko-arapskog rata 1967, ponovo je otvoren za međunarodni saobraćaj.

1992 - Jugoslovenska narodna armija (JNA) napustila je kasarnu "Maršal Tito" u Sarajevu, čime se završilo povlačenje JNA iz Bosne i Hercegovine.

2000 - Poslednjeg dana posete Rusiji predsednik SAD Bil Klinton govorio je u Državnoj dumi, kao prvi američki predsednik koji se obratio ruskom parlamentu.

2000 - Apelacioni sud u Santjagu ukinuo je poslanički imunitet bivšem čileanskom diktatoru Augustu Pinočeu, i time otvorio put za sudski proces zbog zločina počinjenih u Čileu tokom njegovog režima. Sud je naredne godine suspendovao proces proglasivši Pinočea mentalno nesposobnim.

2001 - Laburistička stranka ubedljivo je pobedila na izborima u Velikoj Britaniji, a Toni Bler je postao prvi premijer laburista sa dva uzastopna mandata.

2001 - Ujedinjene nacije obeležile 20-ogodižnjicu pojave AIDS-a. Procenjuje se da je 58 miliona ljudi zaraženo HIV virusom i da je više od 22 miliona umrlo u poslednje dve decenije.

2003 - SAD i Južna Koreja postigle su dogovor o izmeštanju američkih trupa iz demilitarizovane zone koja je razdvajala Južnu i Severnu Koreju. Američke trupe su izmeštene u baze južno od te zone.

2004 - Umro je bivši američki predsednik Ronald Regan. Za vreme njegova mandata (1981-1989) došlo je do otopljavanja odnosa sa Rusijom, čiji je predsednik bio Mihail Gorbačov, a dvojica državnika postigla su veliki broj sporazuma u cilju zaustavljanja trke u naoružanju.

2005 - Na referendumu u Švajcarskoj odlučeno je da se ta država pridruži "šengenskoj zoni."

2012 - Umro je legendarni pisac naučne fantastike Rej Bredberi, autor kultnog romana "Farenhajt 451" po kome je snimljen istoimeni filmski hit. Autor je 27 romana, desetina zbirki priča i više od 600 kratkih priča. Najpoznatiji su mu romani "Marsovski letopisi", "Tetovirani čovek", "Zlatne jabuke sunca" i "Okrobarska zemlja", kao i priče za popularne serije "Zona sumraka" i "Pozorište Reja Bredberija".

2017 - Crna Gora je postala punopravna članica Severnoatlantskog vojnog saveza NATO.

2018 - U erupciji vulkana Fuego u Gvatemali poginulo je 109 osoba, a više od 200 vodi se kao nestalo.

Teme

ISTORIJA

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.