Ispod bivšeg doma Hermana Geringa pronađeno pet kostura

Arheolozi amateri iskopali su pet ljudskih kostura kojima nedostaju ruke i noge ispod nekadašnjeg doma nacističkog ratnog zločinca Hermana Geringa u vojnom štabu Vučja jazbina u današnjoj Poljskoj.
Ostaci, za koje se veruje da pripadaju istoj porodici, otkriveni su tokom iskopavanja na lokaciji u blizini severoistočnog grada Ketrzina, gde su nacističke vođe provele velik deo Drugog svetskog rata. Nije poznato ko su žrtve, ko ih je zakopao i da li je Gering znao da su kosti tamo. 
 
Smatralo se da je objekta od cigle u šumovitom močvarnom području temeljno istražen, pre nego što je tim nemačkih i poljskih ljubitelja arheologije krenuo u svoj arheološki pohod. Oktavijan Bartoževski, izdavač časopisa "Relikte der Geschichte" (Relikti istorije), rekao je da je tim Fundacja Latebra iz Gdanjska godinama radio na tom mestu, često otkrivajući banalne kućne predmete poput posuđa i alata.
Fundacja Latebra jedna je od retkih organizacija s izričitim dopuštenjem za sprovođenje arheoloških istraživanja u Vučjoj jazbini, koja privlači više od 200.000 posetilaca godišnje. Bartoževski je istakao kako je tim bio "potpuno šokiran" kada je u februaru otkrivena lobanja oko 10 cm ispod zemlje.
 
Odmah je obaveštena policija. Daljim iskopavanjem otkriveno je pet kostura, za koje je naknadna analiza pokazala da su tri odrasle osobe, tinejdžer i beba. 
 
"Kostur bebe je bio najstrašnija stvar koju smo pronašli. Svi su ležali jedan pored drugog, u istom smeru", naveo je Bartoževski.
Nije bilo tragova odeće ili drugih ličnih predmeta, što znači da su leševi verovatno skinuti pre nego što su tamo stavljeni. Iako je moguće da su se kosti šake i stopala jednostavno raspale, ne može se isključiti da su bile amputirane, piše "Gardijan".
 
Puno je nagađanja o tome da je li je Gering znao da su tela zakopana ispod njegovih prostorija ili su tamo stavljena nakon rata. Nemački mediji pišu da je porodica mogla biti žrtva masovnog ubistva koje su možda izvršili nacisti. 
 
Poljsko tužilaštvo sprovodi istragu.
 
Stariji nacisti, uključujući Hitlera i Geringa, ali i Martina Bormana, Vilhelma Kajtela i Alfreda Jodla, koristili su Vučju jazbinu kao izolovani, dobro zaštićeni kompleks iz kog su planirali vojne pohode, kao i zločine Holokausta.
Hitler je proveo više vremena u Vučjoj jazbini nego bilo gde drugde tokom rata. Bilo je to mesto neuspelog puča 20. jula 1944. u kom je Klaus Šenk Graf fon Štaufenberg, nemački grof, pod sto od hrastovine podmetnuo aktovku s bombom u neuspelom pokušaju atentata na Hitlera.
 
Gering, Hitlerov imenovani zamenik, naslednik i šef Luftvafea, bio je najviši nacistički oficir kom se sudilo u Nirnbergu. Ubio se tabletom cijanida 1946. uoči planiranog pogubljenja.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.