Distopija "in vitro": Pametnije bebe za bogate roditelje?
Američka startap kompanija "Heliospekt genomiks" nudi pomoć bogatim parovima da genetskim predviđanjem embriona utvrde koliki će biti koeficijent inteligencije njihovog potomstva.
Foto: Pixabay
Najveća briga budućih roditelja obično je, da li će moje dete biti zdravo? Današnja tehnologija im omogućava da na to pitanje odgovore na različite načine, uključujući i genetsku analizu, piše RTS.
Genetski skrining embriona nije nova stvar, niti je kontroverzan, naročito ukoliko postoji porodična istoriju bolesti poput srpaste anemije ili Hantingtonove bolesti – i zato je potrebno proveriti embrione kako bi se osiguralo da te ozbiljne bolesti ne budu prenete na buduće potomstvo.
Međutim, kako je otkrila nova istraga udruženja "Hope Not Hate“ (Nada ne mržnja), američki tehnološki startup možda namerava da ode korak dalje.
Novinarka Gardijana imala je uvid u tajne video-snimke na kojima se vidi kako kompanija "Heliospekt genomiks" nudi pomoć roditeljima da izaberu buduću decu na osnovu genetskih predviđanja inteligencije.
Tvrdili su da mogu rangirati embrione prema osobinama kao što su IQ, visina i rizik od mentalnih oboljenja. Gledajući te tajne sastanke gde prikazuju svojevrsne "menije" osobina koje roditelji mogu odabrati i optimizovati, kao da biraju osobine lika za video-igricu.
"Heliospekt" je američki startup koji još uvek ne radi javno, ali nudi parovima koji žele bebu mogućnost da provere embrione prema IQ-u, visini i čitavom nizu drugih fizičkih i mentalnih zdravstvenih stanja.
Do sada u Sjedinjenim Državama nema drugih kompanija koje javno nude stvari poput skrininga IQ-a. Ipak, ova kompanija je nudila svoje usluge dok je bila u fazi prikrivene delatnosti ograničenom broju parova.
Kompanija nije klinika za plodnost, već više liči na tehnološku kompaniju. Sve je ovo izašlo na videlo zahvaljujući tajnoj istrazi grupe "Hope Not Hate".
Istraživač koji je prisustvovao nekoliko sastanaka sa "Heliospektom" 2023. godine bio je u prilici da vidi ponudu za skrining do 100 embriona tokom petogodišnjeg perioda po ceni od 50.000 dolara.
Kako tačno funkcioniše ovaj skrining?
Osnovno je da se uzme par ćelija iz embriona, iz kojih se potom dobija genetska informacija. Klinika za veštačku oplodnju obezbeđuje te podatke ili se šalju trećoj strani specijalizovanoj za genetsku analizu embriona.
Zatim bi roditelji dobijene genetske podatke poslali "Heliospektu". Oni bi koristili svoje prediktivne algoritme kako bi analizirali hiljade gena, sabrali doprinose za osobinu koja ih zanima i dali predviđanja za visinu ili IQ.
U suštini, imali su prilično široku ponudu osobina koje bi roditeljima bile dostupne.
Kada je novinarka Gardijana kontaktirala kompaniju, rekli su da su u vreme kada su snimljeni tajni materijali imali 13 klijenata, od kojih je pet analiziralo embrione i koristilo ih u postupk vantelesne oplodnje. Generalni direktor Majkl Kristensen rekao je da su "bebe na putu".
Od čega zavisi koeficijent inteligencije
Deo koji je prilično poznat i nesporan kada se govori o ovoj temi jeste da je inteligencija delimično nasledna. Postoji mnogo studija koje porede jednojajčane blizance sa dvojajčanim blizancima i pokazuju da su jednojajčani blizanci mnogo sličniji po pitanjima poput obrazovnih postignuća ili uspeha na testovima inteligencije, što ukazuje na to da deo toga dolazi od genetike, a deo od uticaja sredine, poput vaspitanja i školovanja.
Ono što je teže jeste pronaći stvarnih gena koji definišu inteligenciju i razumevanje njihovog delovanja. Postoje različiti geni koje nasleđujemo, a koji možda direktno ne utiču na našu inteligenciju. To može biti nešto poput imunog sistema, koji će nam, recimo, omogućiti da ne izostajemo iz škole, što omogućava da postignemo bolje rezultate na testovima.
Postoji još jedan sloj komplikacije, a to su geni povezani, na primer, sa dobrim roditeljstvom. Takvi efekti su vrlo teški za odvajanje u genetici, posebno kada se govori o složenim osobinama koje obuhvataju hiljade gena i kada se naučnici bave većim skupovima podataka, više gena izgleda ima uticaj.
Testovi inteligencije, njihova povezanost sa obrazovnim postignućima, i poređenje genetike kako bi se otkrilo koji geni mogu igrati ulogu i koliko su uticajni, često izazivaju polemiku.
Testovi inteligencije su problematični, a isto tako, posmatranje obrazovnih postignuća propušta da prepozna koliko je inteligencija višeslojna. Svi poznajemo nekoga ko je uspešan na studijama, ali možda nije toliko dobar u drugim stvarima poput orijentacije, muzičkih sposobnosti, duhovitosti ili čak empatije – i obrnuto.
"Heliospekt" u svojoj prezentaciji tvrdi da bi izbor "najpametnijeg" od 10 embriona doveo do prosečnog povećanja IQ-a za više od šest poena, ali je potpuno nemoguće ispitati verodostojnost ovih tvrdnji. Postoje naučnici koji su se bavili pitanjem šta bi se moglo dobiti za predviđanje IQ-a u kontekstu skrininga embriona.
Pre svega, njihovi rezultati ukazuju da je procenjeni dobitak otprilike duplo manji od onoga što "Heliospekt" tvrdi.
Potom je potrebno osvrnuti se i na praktičnu stranu. Početak sa 10 embriona je relativno visok broj, ali ako se uzme u obzir stvarni proces vantelesne oplodnje, 10 embriona ne mora nužno rezultirati sa 10 održivih trudnoća, što za neke parove može značiti prolazak kroz veliki broj ciklusa za dobitak koji mnogi mogu smatrati marginalnim.
Ako se na ovo gleda kroz prizmu konvencionalne medicinske etike, gde se obično meri rizik - postoji rizik vezan za ventelesnu oplodnju i on nije zanemarljiv za ženu, naspram ovako neizvesnog dobitka, postavlja se pitanje da li bi ovo zadovoljilo standarde za medicinsku proceduru.
Šta dobijamo povećanjem koeficijenta inteligencije
Čak i da je moguće postići povećanje IQ-a od 10 ili 20 poena, postavlja se pitanje da li je to zaista poželjno ili postoji li druga strana medalje koja nas može odvesti u opasnijem pravcu. Jedno od ključnih pitanja je, kada se radi nešto ovako eksperimentalno, ne zna se sa sigurnošću koji drugi efekti se mogu izazvati.
Ako biramo embrione na osnovu inteligencije, da li slučajno biramo i nešto drugo, neku drugu osobinu ili vrstu ličnosti? To je svakako nešto što bi mnoge ljude navelo na razmišljanje i oprez pre nego što se upuste u ovakve procese bez dubljeg razumevanja.
Da bi moglo biti nepredviđenih posledica genetske selekcije, možemo pogledati primere iz ostatka sveta i način na koji smo uzgajali životinje. Postoje neki uspešni primeri - na primer, krave koje daju više mleka. Ali ako pogledamo pse, one koji su intenzivno uzgajani zbog specifičnih osobina, poznato je da mnogi od njih imaju brojne zdravstvene probleme.
Kada se uđe dublje u oblast spekulacija o tome šta bi moglo da se desi ako bi se ovakvi postupci ponavljali kroz nekoliko generacija. Pojedini zagovornici ovih tehnologija prave paralele sa svetom poljoprivrede, gde je selektivno uzgajanje domaćih životinja donelo značajan napredak u produktivnosti, ali su postojali i eksperimenti koji nisu prošli dobro.
Tehno-eugenika?
Ovo se svakako razlikuje od ideologije eugenike, koja je promovisana u nacističkoj Nemačkoj.
Ovde je reč o roditeljima koji sami donose odluke o načinu na koji mogu da utiču na genetiku svog deteta. Međutim, grupe koje su istraživale ovo pitanje, uključujući Centar za genetiku i društvo u Kaliforniji, koji se već duže vreme bavi ovom tematikom, istakle su da je ovo ipak korak ka onome što nazivaju tehno-eugenikom.
Oni navode da, iako ovde govorimo o vrsti dobrovoljne situacije u kojoj ljudi slobodno biraju da koriste ovu tehnologiju, i dalje postoji problem da bi to moglo normalizovati ideju da postoji superiorni i inferiorni genetike, odnosno da su neka deca genetski superiornija ili inferiornija u odnosu na drugu. Upozorili su da bi uvođenje ovakvih tehnologija moglo ojačati šire verovanje da nejednakost potiče iz biologije, a ne iz društvenih uzroka.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Porodica i dom
RZS: Srbija u trećoj deceniji depopulacije, sve više vanbračnih parova i jednoroditeljskih porodica
30.03.2025.•
4
Srbija je u trećoj deceniji depopulacije, odnosno smanjenja broja stanovnika, u kojoj dominira negativan prirodni priraštaj, ali je značajan i doprinos negativnog migracionog salda.
Analiza pokazala: Ove zemlje su najbolje za porodice i odgoj dece
23.03.2025.•
0
Dok na pomen odgoja dece mnogi najboljima smatraju skandinavske zemlje, na prvom mestu Remitly-eve top liste država za porodice iznenađujuće se našla Šri Lanka, a na osnovu istraživanja niza faktora.
Studija pokazala: Bebe pamte više nego što mislite
23.03.2025.•
0
Prve godine života period su intenzivnog učenja, ali ljudi se toga obično ne sećaju, što je pojava poznata kao infantilna amnezija.
Deci nikad ne treba braniti ovih 10 stvari
23.03.2025.•
0
Podsticati decu da isprobavaju nove stvari, uče i razvijaju se gradi njihovo samopouzdanje i otpornost i pomaže im da postanu baš onakvi ljudi kakve bi roditelji hteli.
Kako se otarasiti stenica: Ulje lavande i eukaliptusa može da pomogne
16.03.2025.•
2
Stenice mogu biti izvor velikog stresa i nelagode za mnoge domaćine.
VIDEO: Lamborghini predstavio dečija kolica od skoro 6.000 evra
16.03.2025.•
1
Italijanski proizvođač automobila Lamborghini udružio se s britanskom kompanijom za dečija kolica "Silver Cross" kako bi predstavili ograničeno izdanje kolica nazvano "Reef AL Arancio".
Studija: Brak povećava rizik od gojaznosti kod muškaraca, ali ne i kod žena
16.03.2025.•
2
Studija koju su sproveli naučnici sa Nacionalnog instituta za kardiologiju u Varšavi objavila je da brak povećava rizik od gojaznosti kod muškaraca, ali ne i kod žena.
Advokat savetuje: Evo kako deci reći da se roditelji razvode
23.02.2025.•
2
Razvod nije lak period za bračni par, a često je još teži i ima dugoročne posledice po decu.
Opasno je ljubiti bebu po glavi - evo zašto
23.02.2025.•
1
Više od polovine roditelja nema svest o tome koliko je opasno ljubiti novorođenče i koliki je to rizik za zdravlje bebe, naročito u prva dva meseca života.
VIDEO: Majka u Americi ostavila decu samu u kući četiri godine, hrana im stizala dostavom
23.02.2025.•
0
Žena iz Mičigena uhapšena je pre nekoliko dana zbog sumnje da je godinama napuštala svoju decu i ostavljala ih u jadnim uslovima, saopštila je Kanclearija šerifa okruga Oukland.
Ljubav prema povrću deca stiču još u maminom stomaku
16.02.2025.•
1
Većina dece ne preferira povrće, ali jedna studija otkrila je kako dečja preferencija prema povrću može nastati još za vreme trudnoće.
Da li bebe smeju da piju hladno mleko?
16.02.2025.•
0
Mnogi roditelji suočavaju se s pitanjem kako je najbolje hraniti svoju bebu, naročito kada je reč o temperaturi majčinog mleka.
Uprkos merama i željama vlasti: U Kini sve manje sklopljenih brakova i beba
10.02.2025.•
1
Broj sklopljenih brakova u Kini opao je u prošloj godini za petinu, što je rekordan pad uprkos naporima vlasti da podstaknu mlade parove da se venčavaju i rađaju decu u cilju porasta populacije.
Bebe počinju da usvajaju veštinu govora mnogo ranije nego što se mislilo
09.02.2025.•
0
Bebe su kao mali detektivi, koji neprestano sabiraju dokaze o svetu oko sebe.
Većina beba do određenog meseca nauči da prepozna svoje ime: Ovo su saveti šta ako se to ne dogodi
02.02.2025.•
0
Svaki roditelj s nestrpljenjem čeka trenutak kada će njihova beba prepoznati svoje ime i odgovoriti na njega.
Švajcarska zabranjuje međunarodna usvajanja dece zbog zloupotreba
02.02.2025.•
1
Švajcarska vlada saopštila je da planira da zabrani međunarodna usvajanja dece usled zabrinutosti zbog zloupotreba u praksi.
Paru isplaćeno 350.000 evra jer lekari nisu otkrili Daunov sindrom deteta na vreme
02.02.2025.•
0
Sud u Barseloni je naložio Katalonskoj zdravstvenoj službi da isplati bračnom paru 350.000 evra zbog propusta bolnice da ih informiše o tome da će njihovo dete biti rođeno sa Daunovim sinsdromom.
Ceni vaše mišljenje i ne plaši se ranjivosti: Pogledajte koje osobine treba da poseduje dobar muž
01.02.2025.•
0
Kada birate životnog partnera, lako je fokusirati se na površne osobine poput šarma, izgleda ili zajedničkog smisla za humor.
Miris novorođenčeta izaziva osećaj zadovoljstva sličan onom od droge
26.01.2025.•
1
Da li ste znali da miris beba izaziva osećaj zadovoljstva sličan onom koji droga uzrokuje kod zavisnika?
Istraživanje pokazalo: Roditelji ipak imaju omiljeno dete
26.01.2025.•
0
Da li je moguće da roditelji imaju omiljeno dete? Prema novoj studiji Američkog udruženja psihologa, odgovor je "da".
Kad bebe hrču: Da li je to normalno ili znak za brigu?
19.01.2025.•
0
Novorođenčad često proizvodi različite zvukove dok spava ili diše, a jedan od tih zvukova može biti hrkanje.
Komentari 6
Isidora
Šmrčem tigrokola
AA
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar