Distopija "in vitro": Pametnije bebe za bogate roditelje?
Američka startap kompanija "Heliospekt genomiks" nudi pomoć bogatim parovima da genetskim predviđanjem embriona utvrde koliki će biti koeficijent inteligencije njihovog potomstva.
Foto: Pixabay
Najveća briga budućih roditelja obično je, da li će moje dete biti zdravo? Današnja tehnologija im omogućava da na to pitanje odgovore na različite načine, uključujući i genetsku analizu, piše RTS.
Genetski skrining embriona nije nova stvar, niti je kontroverzan, naročito ukoliko postoji porodična istoriju bolesti poput srpaste anemije ili Hantingtonove bolesti – i zato je potrebno proveriti embrione kako bi se osiguralo da te ozbiljne bolesti ne budu prenete na buduće potomstvo.
Međutim, kako je otkrila nova istraga udruženja "Hope Not Hate“ (Nada ne mržnja), američki tehnološki startup možda namerava da ode korak dalje.
Novinarka Gardijana imala je uvid u tajne video-snimke na kojima se vidi kako kompanija "Heliospekt genomiks" nudi pomoć roditeljima da izaberu buduću decu na osnovu genetskih predviđanja inteligencije.
Tvrdili su da mogu rangirati embrione prema osobinama kao što su IQ, visina i rizik od mentalnih oboljenja. Gledajući te tajne sastanke gde prikazuju svojevrsne "menije" osobina koje roditelji mogu odabrati i optimizovati, kao da biraju osobine lika za video-igricu.
"Heliospekt" je američki startup koji još uvek ne radi javno, ali nudi parovima koji žele bebu mogućnost da provere embrione prema IQ-u, visini i čitavom nizu drugih fizičkih i mentalnih zdravstvenih stanja.
Do sada u Sjedinjenim Državama nema drugih kompanija koje javno nude stvari poput skrininga IQ-a. Ipak, ova kompanija je nudila svoje usluge dok je bila u fazi prikrivene delatnosti ograničenom broju parova.
Kompanija nije klinika za plodnost, već više liči na tehnološku kompaniju. Sve je ovo izašlo na videlo zahvaljujući tajnoj istrazi grupe "Hope Not Hate".
Istraživač koji je prisustvovao nekoliko sastanaka sa "Heliospektom" 2023. godine bio je u prilici da vidi ponudu za skrining do 100 embriona tokom petogodišnjeg perioda po ceni od 50.000 dolara.
Kako tačno funkcioniše ovaj skrining?
Osnovno je da se uzme par ćelija iz embriona, iz kojih se potom dobija genetska informacija. Klinika za veštačku oplodnju obezbeđuje te podatke ili se šalju trećoj strani specijalizovanoj za genetsku analizu embriona.
Zatim bi roditelji dobijene genetske podatke poslali "Heliospektu". Oni bi koristili svoje prediktivne algoritme kako bi analizirali hiljade gena, sabrali doprinose za osobinu koja ih zanima i dali predviđanja za visinu ili IQ.
U suštini, imali su prilično široku ponudu osobina koje bi roditeljima bile dostupne.
Kada je novinarka Gardijana kontaktirala kompaniju, rekli su da su u vreme kada su snimljeni tajni materijali imali 13 klijenata, od kojih je pet analiziralo embrione i koristilo ih u postupk vantelesne oplodnje. Generalni direktor Majkl Kristensen rekao je da su "bebe na putu".
Od čega zavisi koeficijent inteligencije
Deo koji je prilično poznat i nesporan kada se govori o ovoj temi jeste da je inteligencija delimično nasledna. Postoji mnogo studija koje porede jednojajčane blizance sa dvojajčanim blizancima i pokazuju da su jednojajčani blizanci mnogo sličniji po pitanjima poput obrazovnih postignuća ili uspeha na testovima inteligencije, što ukazuje na to da deo toga dolazi od genetike, a deo od uticaja sredine, poput vaspitanja i školovanja.
Ono što je teže jeste pronaći stvarnih gena koji definišu inteligenciju i razumevanje njihovog delovanja. Postoje različiti geni koje nasleđujemo, a koji možda direktno ne utiču na našu inteligenciju. To može biti nešto poput imunog sistema, koji će nam, recimo, omogućiti da ne izostajemo iz škole, što omogućava da postignemo bolje rezultate na testovima.
Postoji još jedan sloj komplikacije, a to su geni povezani, na primer, sa dobrim roditeljstvom. Takvi efekti su vrlo teški za odvajanje u genetici, posebno kada se govori o složenim osobinama koje obuhvataju hiljade gena i kada se naučnici bave većim skupovima podataka, više gena izgleda ima uticaj.
Testovi inteligencije, njihova povezanost sa obrazovnim postignućima, i poređenje genetike kako bi se otkrilo koji geni mogu igrati ulogu i koliko su uticajni, često izazivaju polemiku.
Testovi inteligencije su problematični, a isto tako, posmatranje obrazovnih postignuća propušta da prepozna koliko je inteligencija višeslojna. Svi poznajemo nekoga ko je uspešan na studijama, ali možda nije toliko dobar u drugim stvarima poput orijentacije, muzičkih sposobnosti, duhovitosti ili čak empatije – i obrnuto.
"Heliospekt" u svojoj prezentaciji tvrdi da bi izbor "najpametnijeg" od 10 embriona doveo do prosečnog povećanja IQ-a za više od šest poena, ali je potpuno nemoguće ispitati verodostojnost ovih tvrdnji. Postoje naučnici koji su se bavili pitanjem šta bi se moglo dobiti za predviđanje IQ-a u kontekstu skrininga embriona.
Pre svega, njihovi rezultati ukazuju da je procenjeni dobitak otprilike duplo manji od onoga što "Heliospekt" tvrdi.
Potom je potrebno osvrnuti se i na praktičnu stranu. Početak sa 10 embriona je relativno visok broj, ali ako se uzme u obzir stvarni proces vantelesne oplodnje, 10 embriona ne mora nužno rezultirati sa 10 održivih trudnoća, što za neke parove može značiti prolazak kroz veliki broj ciklusa za dobitak koji mnogi mogu smatrati marginalnim.
Ako se na ovo gleda kroz prizmu konvencionalne medicinske etike, gde se obično meri rizik - postoji rizik vezan za ventelesnu oplodnju i on nije zanemarljiv za ženu, naspram ovako neizvesnog dobitka, postavlja se pitanje da li bi ovo zadovoljilo standarde za medicinsku proceduru.
Šta dobijamo povećanjem koeficijenta inteligencije
Čak i da je moguće postići povećanje IQ-a od 10 ili 20 poena, postavlja se pitanje da li je to zaista poželjno ili postoji li druga strana medalje koja nas može odvesti u opasnijem pravcu. Jedno od ključnih pitanja je, kada se radi nešto ovako eksperimentalno, ne zna se sa sigurnošću koji drugi efekti se mogu izazvati.
Ako biramo embrione na osnovu inteligencije, da li slučajno biramo i nešto drugo, neku drugu osobinu ili vrstu ličnosti? To je svakako nešto što bi mnoge ljude navelo na razmišljanje i oprez pre nego što se upuste u ovakve procese bez dubljeg razumevanja.
Da bi moglo biti nepredviđenih posledica genetske selekcije, možemo pogledati primere iz ostatka sveta i način na koji smo uzgajali životinje. Postoje neki uspešni primeri - na primer, krave koje daju više mleka. Ali ako pogledamo pse, one koji su intenzivno uzgajani zbog specifičnih osobina, poznato je da mnogi od njih imaju brojne zdravstvene probleme.
Kada se uđe dublje u oblast spekulacija o tome šta bi moglo da se desi ako bi se ovakvi postupci ponavljali kroz nekoliko generacija. Pojedini zagovornici ovih tehnologija prave paralele sa svetom poljoprivrede, gde je selektivno uzgajanje domaćih životinja donelo značajan napredak u produktivnosti, ali su postojali i eksperimenti koji nisu prošli dobro.
Tehno-eugenika?
Ovo se svakako razlikuje od ideologije eugenike, koja je promovisana u nacističkoj Nemačkoj.
Ovde je reč o roditeljima koji sami donose odluke o načinu na koji mogu da utiču na genetiku svog deteta. Međutim, grupe koje su istraživale ovo pitanje, uključujući Centar za genetiku i društvo u Kaliforniji, koji se već duže vreme bavi ovom tematikom, istakle su da je ovo ipak korak ka onome što nazivaju tehno-eugenikom.
Oni navode da, iako ovde govorimo o vrsti dobrovoljne situacije u kojoj ljudi slobodno biraju da koriste ovu tehnologiju, i dalje postoji problem da bi to moglo normalizovati ideju da postoji superiorni i inferiorni genetike, odnosno da su neka deca genetski superiornija ili inferiornija u odnosu na drugu. Upozorili su da bi uvođenje ovakvih tehnologija moglo ojačati šire verovanje da nejednakost potiče iz biologije, a ne iz društvenih uzroka.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Porodica i dom
Kad bebe hrču: Da li je to normalno ili znak za brigu?
19.01.2025.•
0
Novorođenčad često proizvodi različite zvukove dok spava ili diše, a jedan od tih zvukova može biti hrkanje.
Stiže generacija Beta: Koje će biti njene odlike?
13.01.2025.•
0
Prvog januara na svet je stupila generacija "Beta". Šta možemo očekivati od Beta generacije, kako ih razumeti i da li će im uloge roditelja, nastavnika, drugara zameniti veštačka inteligencija?
Upotreba papirnih ubrusa u domaćinstvu: Ovo su četiri razloga zašto ih treba izbegavati
11.01.2025.•
4
Papirni ubrusi mogu oštetiti posuđe, nisu ekološki prihvatljivi i nisu jeftini. Iako su praktični, postoji mnogo razloga zašto bi trebalo da prestanete da ih koristite.
U Škotskoj za sedam godina rođeno 1.500 beba zavisnih od droge ili alkohola
07.01.2025.•
0
U poslednjih sedam godina u Škotskoj je rođeno više od 1.500 beba kod kojih je ustanovljena zavisnost od droge ili alkohola, pokazuju zvanični podaci.
Namirnice koje mame koje doje treba da jedu u manjim količinama
02.01.2025.•
0
Majčino mleko je najvažniji izvor hrane za novorođenčad. Međutim, ono što majka konzumira može značajno uticati na kvalitet mleka, pa je važno obratiti pažnju na prehrambene navike tokom dojenja.
Grčka uvodi aplikaciju kako bi roditelji imali bolji nadzor nad telefonima dece
31.12.2024.•
0
Grčka vlada je objavila planove za uvođenje aplikacije za roditelje kako bi imali bolji nadzor nad mobilnim uređajima njihove dece preko digitalne verifikacije starosti i kontrole pretrage interneta.
Pet zabluda o carskom rezu
29.12.2024.•
0
Stope carskih rezova u svetu su u porastu; glavni razlog tome je sve veći broj složenih porođaja.
U jednoj zemlji kolica za pse su prodavanija od dečijih kolica
29.12.2024.•
0
Južna Koreja se suočava s ogromnim promenama među stanovnicima, sa najnižom stopom fertiliteta na svetu.
Roditelji hteli da se razvedu zbog imena bebe - sud rešio spor
22.12.2024.•
0
Nije neobično da se parovi svađaju oko davanja imena svojoj bebi, ali to obično ne završi na sudu.
Deca igraju istu igru ili gledaju istu emisiju iznova i iznova: Objašnjeno zašto je to dobro
22.12.2024.•
1
Poznato je većini roditelja. bez obzira na to šta predlažu, njihov predškolac samo želi da ponovo pogleda tu epizodu crtaća, bez obzira što je upravo završena.
I dalje najbolje sredstvo protiv kamenca: Kombinacija alkoholnog sirćeta, sode bikarbone i limuna
21.12.2024.•
1
Alkoholno sirće u kombinaciji sa sodom bikarbonom i limunom najefikasnije uklanja kamenac na prirodniji način ali uz pravilnu primenu i mere opreza.
FOTO: Švedska aplikacija deli kućne poslove na "ravne časti" među ukućanima
18.12.2024.•
2
Švedski studenti programiranja pokrenuli su aplikaciju za praćenje i deljenje zadataka u domaćinstvu, sa ciljem da se smanje nejednakost u opterećenju i podstakne bolja komunikacija u porodici.
Voren Bafet savetuje: Svaki roditelj pre smrti treba da uradi jednu stvar
15.12.2024.•
7
Voren Bafet, jedan od najpoznatijih investitora na svetu, ima savet za sve roditelje, bez obzira na njihovo bogatstvo - "Pustite decu da pročitaju vaš testament pre nego što ga potpišete".
Švedska možda zabrani deci da koriste društvene mreže: Da ih bande ne bi vrbovale
15.12.2024.•
0
Nakon što je Australija deci zabranila da koriste društvene mreže, Švedska bi mogla povući isti potez, ali iz drugačijih razloga.
Alternativa za bezbedne hemikalije: 500 puta veća količina ftalata pronađena u dečijoj kabanici
12.12.2024.•
2
Organizacija ALHem sopšila je da je laboratorijska analiza 30 proizvoda od PVC plastike, kupljenih u prodavnicama u Beogradu, pokazala da se u 63 odsto proizvoda nalazi rizičan procenat ftalata.
Holandija na šest godina zabranjuje usvajanje dece iz inostranstva
10.12.2024.•
0
Holandija će ukinuti međunarodni proces usvajanja u narednih šest godina, nakon izveštaja iz 2021. godine koji je izazvao zabrinutost zbog mogućeg zlostavljanja, preneo je Rojters.
Radikalna mera za povećanje fertiliteta: Tokio uvodi četvorodnevnu radnu nedelju
08.12.2024.•
0
Tokio će uvesti četvorodnevnu radnu nedelju za svoje administrativne radnike kako bi pomogao zaposlenim majkama i povećao stopu fertiliteta koja je trenutno rekordno niska.
Intuicija beba: Mogu da osete ko je dobar, a ko je loš?
04.12.2024.•
3
Istraživači su pre deceniju i po istražili da li bebe mogu da razlikuju dobro od lošeg ponašanja a rezultati su pokazali da bebeća intuicija vrlo dobro razlikuje pomagača od ometača.
Bračni par se venčavao i razvodio 12 puta - sad ih tužila država
04.12.2024.•
5
Bračni par penzionera iz austrijske pokrajine Štajerske osumnjičen je da je 35 godina zloupotrebljavao Zakon o razvodu braka, kako bi sebi pribavio finansijsku korist.
Namirnica koja može da smanji hrkanje: Imate je u frižideru, a redukuje apneju
02.12.2024.•
0
Konzumiranje sira može da smanji hrkanje a novo istraživanje je pokazalo da ljudi koji redovno konzumiraju mlečne proizvode imaju 28 odsto manji rizik od apneje u snu što uzrokuje jako hrkanje.
Istraživanje: Jedna od četiri odrasle osobe ostaće sama do kraja života
01.12.2024.•
2
Podaci Pew Research Centra iz SAD-a tvrde da će jedna od četiri mlade odrasle osobe ostati sama do kraja života, a kao razloge za ovu tvrdnju navode da mlade osobe danas imaju druge prioritete.
Komentari 6
Isidora
Šmrčem tigrokola
AA
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar