Smrdibube nekad dolazile s lepim vremenom, sad ih ima preko cele godine - evo zašto

Smrdibube su nekada bile insekti koji su sezonski posetioci, a sada ih ima gotovo cele godine.
Smrdibube nekad dolazile s lepim vremenom, sad ih ima preko cele godine - evo zašto
Foto: Pixabay
Jasna Mastilović sa Instituta BioSens objašnjava da su za brojnost smrdibuba krive toplije zime i klimatske promene.
Kako Mastilović piše za portal Klima 101, u poslednjih nekoliko godina se sve češće, i u sve većem broju, naseljavaju i smrdibube, tvrdokrilni, leteći insekti veličine jedan do dva centimetra, sivkasto smeđe boje, štitastog oblika sa tri para tankih nožica.
Čak i tokom hladnijih dana suočavamo se gotovo sa najezdom ovih buba, koje ranije nismo često sretali u kućnim uslovima.
 
Njihovom preseljenju u mnoge krajeve sveta je otvaranje puteva globalne trgovine, koji su doprineli tome da se ovi insekti, sakriveni u tovarima robe koja se transportuje širom sveta, neopaženo uvuku u nova staništa.
 
Ali tu je i drugi faktor koji je doprineo tome da ovi insekti prežive i da se namnože: promena vremenskih uslova usled klimatskih promena.
 
Daleko od toga da se ranije nije dešavalo da se poneka stenica provuče do naših krajeva, ali su hladne zime, praćene mrazevima i dubokim minusima doprinosile tome da preživljavanje jedinki preko zime bude malo.
 
Sada mogu da prežive zimu, nekada nisu
 
Sve blaže zime, koje beležimo kao posledicu klimatskih promena, rezultirale su povećenjem procenta preživljavanja stenica u zimskom periodu tokom niza prethodnih godina.
 
Sa povećanjem broja jedinki koje sa početkom hladnih dana počinju da traže sklonište gde će da prežive zimu, pored prirodnih skloništa ispod lišća, kore drveća ili kamenja, pod opsadom su se našli i naši građevinski objekti: šupe, tavani, vikendice, a potom i kuće i stanovi.
 
Kad se jednom usele, ne ostaje nam ništa mnogo efikasnije od toga da se izveštimo u tome da ih uhvatimo i izbacimo napolje, a da pri tome izbegnemo ispuštanje njihovog neprijatnog mirisa. To ćemo postići ako smrdibubu uhvatimo nežno sa bočnih strana oklopa ne dodirujući stomak ili leđni deo. Ako uspemo nakon toga brzo da je izbacimo spasićemo se napasti i izbeći njen nesnosni smrad.
 
One ne ujedaju i ne hrane se našim namrnicama, pa se može reći da su za nas, ako izuzmemo neprijatnost što u kući vidimo veliku bubu, bezopasne.
 
 
Odbrambeni mehanizam koji je priroda podarila ovom insektu je mogućnost da kada se oseti ugrožen ispušta intenzivan neprijatan miris koji je teško opisati ili sa nekim drugim mirisom uporediti, ali ga je zato vrlo neprijatno osetiti.
 
Bezopasne u domaćinstvima, ali mogu da oštete poljoprivredne plodove
 
Smrdibube ili kako se stručno zovu stenice čine veliku grupu insekata koji poreklo vode sa azijskog kontinenta, iz zemalja Srednjeg i Dalekog istoka gde im je prirodno stanište. Stenice čine veliku grupu insekata sa više hiljada različitih vrsta, a ona koju u poslednje vreme srećemo u domovima je braon mramorasta stenica ili latinski Halyomorpha halys.
To je vrsta stenice koju najčešće primećujemo ali nije se samo njena brojnost povećala. U velikom broju prisutna je i zelena ili povrtna stenica, koja nije uočljiva često u domovima ali koja može naneti velike štete na poljoprivrednim zasadima. Povremeno se pojavljuje i povećan broj žitnih stenica koje ugrožavaju ratarske useve.
 
Iako je za čoveka bezopasan, ovaj insekt je kada je u pitanju poljoprivreda još kako štetan. Odrasle jedinke koju su prezimile u svojim zimskim skrovištima se u proleće bude iz hibernacije, izleću i nastanjuju se na biljkama ne birajući biljnu vrstu. Tu se pare i polažu jaja iz kojih se izleže mlada generacija koja, kada je brojna može napraviti pravi haos u poljoprivrednim zasadima.
 
Napadaju mnoge biljne vrste ubadajući tkivo ploda i sisajući sok. Kao posledica uboda na plodovima se pojavljuju regioni nekrotičnog, odumrlog tkiva koji narušavaju izgled plodova, doprinose njihovom brzom kvarenju i umanjuju im tržišnu vrednost.
 
Ceo tekst portala Klima 101 o smrdibubama možete pročitati OVDE.
  • stručnjaci

    10.05.2023 14:57
    „Ne hrane se našim namirnicama“????
    Očigledno vaš stručnjak nije upoznat kakvu pustoš iza sebe smrdibube ostavljaju na: paradajzu, paprici, trešnji, kajsiji, šljivi, grožđu..... ma na svemu iz čega stenica može da se hrani. Šta me briga što dva martina mogu da zasmrde u kući na 2 minuta ali uništavaju rod sezonama već.
  • Selo

    10.05.2023 14:39
    Poklon
    To su nam prijatelji poklonili. Ono,kao biološka bomba. Kao zlatica, ambrozija,kukuruzni crv, bolesti žita, krompirov moljac... Dok ne zavlada jedna lepa glad,ovi naši po tom pitanju neće ni prstom da mrdnu. Kažu u pss da se njih to ne tiče.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja