Populacija grlice tokom zabrane lova porasla za 25 odsto: Ministarstvo nije najavilo šta dalje

Autor: 021.rs

Život

16.07.2024.

13:13 > 13:18

Populacija grlice je nakon zabrane lova porasla za čak 25 odsto u zapadnoj Evropi, u periodu od 2021. do 2023. godine.

Kako navode iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS), ovo predstavlja dodatnih 400.000 gnezdećih parova širom ovog regiona.

Vest o oporavku, dodaju, stiže nakon što su vlade Francuske, Španije i Portugala potvrdile da će zabrana lova biti produžena i četvrtu godinu zaredom.

Međutim, trogodišnja zabrana lova na grlice u Srbiji je istekla, dodaju iz Društva i ističu da Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nije javnosti saopštila šta dalje namerava sa statusom grlice.

Ova ptica, inače, nalazi se na Crvenoj listi ptica u Srbiji sa statusom ugrožene vrste (VU) i malom gnezdilišnom populacijom od svega 49.000-68.000 parova čiji je dugoročni trend opadajući i nepovoljan.

Grlica je ptica iz porodice golubova, nešto sitnija i šarenija od čestih gugutki. Prepoznatljiva je po braonkastim krilima prošaranim crnim mrljama i crnim flekama sa belim linijama na obe strane vrata. Karakterističnog, promuklog, treperavog oglašavanja, poput predenja. Izbegava naselja, stanovnik je šarenolikih predela sa žbunjem i drvećem u ravnici i pobrđu. Gnezdi se u Evropi (zapadni Palearktik), a zimuje u podsaharskoj Africi.

"Do 2018. godine samo u Francuskoj, Španiji i Portugalu ubijano je oko milion ovih ptica svake jeseni, što se pokazalo kao neodrživo za ovu vrstu, pa je uspostavljen novi sistem upravljanja koji je započet privremenom zabranom lova. Vidljivi rezultati nakon samo tri godina dali su podsticaj da se lov zabrani i četvrtu godinu za redom", navode iz Društva.

Dodaju i da su ornitolozi u Srbiji gotovo dve decenije vodili borbu za zaštitu grlice i prepelice.

"To su radili kako bi na vreme upozorili da su populacije ovih ptica u opadanju i da su ozbiljno ugrožene lovom koji je vremenom postao mnogo štetniji po biodiverzitet, udružen sa drugim ugrožavajućim faktorima kao što je sveprisutan nestanak različitih divljih staništa i njihovom prenamenom za potrebe poljoprivrede", ističu oni.

Dalje objašnjavaju da je lov na ove dve vrste godinama podstican kroz lovni turizam koji je dovodio strane lovce i omogućavao im lov u nedovoljno kontrolisanim uslovima.

Činjenica da su u bogatim restoranima zapodnoevropskih zemlja grlice i prepelice smatrane skupocenim raritetom apsurdne gastronomije, ističu iz Društva, dodatno je podsticao šverc ovih ptica iz Srbije. Obe ove vrste su decenijama unazad lovljene u stotinama hiljada komada.

Izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Milan Ružić objasnio je da je borba urodila plodom tek 2021. od kada je skraćena lovna sezona na prepelice.

"Tada je na snagu je stupio moratorijum na lov grlice, međutim ne postoji jasan akcioni plan za upravljanje i očuvanje populacije ovih vrsta u Srbiji. U periodu lovostaja nije primećen značajan porast populacije grlice u Srbiji, međutim u Vojvodini su tokom jeseni posmatrana jata od po nekoliko hiljada jedinki, a takva jata nisu posmatra decenijama unazad", izjavio je on.

Teme

Društvo za zaštitu i pručavanje ptica Srbije

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

Логичар

17.07.2024 • 21:33

Лов на грлице?!

Стварно?! И то зову ловом? Голубове лове?!

1 1 0
Pavle

16.07.2024 • 20:23

N(l)ovci

Ubijanje bilo koje ugrožene vrste je zločin i sada i prema budućim generacijama. Nema govora o nastavku lova na grlice. Nikakav novac, a posebno krvavi "sport" to ne može da opravda.

9 4 +5
Lovac

16.07.2024 • 15:14

Kvote

Uvesite odstrelne godišnje kvote koje će se u zavisnosti od brojnog stanja i godišnjeg prirasta svake godine korigovati i svi zadovoljni, i zeleni i lovci.

6 5 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.