Komarci pronalaze ljude infracrvenim detektovanjem

Komarci koriste infracrveno detektovanje ne bi li pronašli plen, to jest nekog kome će da isisaju krv.
Komarci pronalaze ljude infracrvenim detektovanjem
Foto: Pixabay
"Postoji nešto na ljudima što komarce jednostavno jako privlači. Osim mirisa i daha, izložena ljudska koža na njih deluje kao svojevrstan neonski reklamni natpis na kojem je istaknuto da je "bar s krvlju" za njih otvoren. To je zato što komarci koriste infracrvene senzore smeštene u pipcima koji se sastoje od 15 segmenata da bi pronašli plen, pokazalo je novo istraživanje", prenosi portal "Science Alert".
 
Naučnici više od 100 godina pokušavaju da otkriju kako komarcima uspeva da pronađu prikladnog domaćina.
U mnogim delovima sveta ubodi komaraca više su od iritacije. Oni šire patogene poput denge, žute groznice i virusa zike. Malarija, koju širi komarac "Anopheles gambiae" u 2022. godini je prouzrokovala više od 600 hiljada smrtnih slučajeva, podaci su Svetske zdravstvene organizacije (WHO). 
 
Da bi izbegli težu bolest ili samo izluđujući svrab, ljudi žarko žele da otkriju na koji način da spreče ubode ovih napasnih insekata. Naučnici već više od stotinu godina pokušavaju da otkriju kako im uspeva pronalaženje domaćina.
Istraživanje je pokazalo da komarci imaju infracrvenu detekciju
 
Istraživanje koje su proveli naučnici s kalifornijskog univerziteta "Santa Barbara" (UCSB) pokazalo je da komarci imaju još jedno čulo - infracrvenu detekciju, uz ostale znakove za čije postojanje smo znali i ranije, poput nosa za ugljen-dioksid u ljudskome dahu i određenih telesnih mirisa, a sve da bi pronašli prikladnog domaćina.
 
"Vrsta komarca koju proučavamo, "Aedes aegypti", naročito je vešta u pronalaženju ljudskog domaćina", čijom će se krvlju hraniti, rekao je molekularni biolog Nikolas Debeaubijen s UCSB-a. Dobro je poznato da komarci poput ovoga koriste više tragova da bi pronašli žrtvu na daljinu.
 
"To je ugljen-dioksid koji ljudi izdišu, mirisi, vlažnost i toplina njihovih tela, no sve ima ograničenje jer insekti loše vide, a jak vetar i brzi pokreti mogu da poremete njihova hemijska čula", rekao je Debeaubijen.
 
Zbog toga su se naučnici zapitali mogu li komarci da primete i nešto pouzdanije kada je posredi pronalazak "obroka", a pokazalo se da je to infracrveno zračenje našeg tela.
 
Mužjaci bezopasni, ženkama krv potrebna za razvoj jajašaca
 
Poznato je da su mužjaci komaraca bezopasni, no ženkama je krv potrebna za razvoj jajašaca. 
 
Proučavajući ženke komaraca istraživači su postavili kaveze i u svaki smestili 80 ženki starih od jedne do tri nedelje uz razne lažne domaćine koje su predstavljale razne kombinacije termoelektričnih ploča, ugljen-dioksida iz koncentracije ljudskog daha i mirisi čoveka, a sve da bi snimili petominutne videozapise i pratili njihovo ponašanje u potrazi za domaćinima.
 
Opisali su "sletanje komarca i guranje pipaka kroz mrežicu kaveza, što podseća na sletanje ženke na čoveka te potom traženje mesta na kojemu svojim pipkom uzimaju uzorak s površine kože."
 
Neki od komaraca bili su izloženi termoelektričnoj ploči prosečne temperature ljudske kože od 34 stepena Celzijusa, koja je takođe služila kao izvor infracrvenog zračenja. Drugi su bili izloženi temperaturi okoline od 29,5 stepena za koju se zna da komarcima odgovara, ali ne emituje infracrveno zračenje.
 
Želja komarca za krvlju udvostručila se kad je mamcu s CO2 i mirisom dodat i infracrveni faktor
 
Svaki mamac zasebno – CO2, miris ili infracrveno zračenje – nije uspeo da probudi interesovanje komaraca. Znači da bilo koji pojedinačni mamac sam po sebi ne stimuliše komaraca i aktivnost potrage za domaćinom. Ipak, očigledna potreba ovog insekta za krvlju udvostručila se kad je mamcu s CO2 i mirisom dodat i infracrveni faktor.
 
Na udaljenosti od 10 centimetara ovi insekti mogu da detektuju temperaturu naše kože i direktno je osete kada slete na površinu kože. Mogu je osetiti i na većoj udaljenosti, jer se ona pretvara u elektromagnetske talase, uglavnom u infracrvenom spektru.
 
Primera radi, životinje poput otrovnica mogu osetiti infracrveno zračenje svog plena, pa su se naučnici zapitali mogu li i komarci.
 
Tim istraživača je ustvrdio da se u njihovim pipcima nalaze infracrveni senzori u kojima je protein osetljiv na temperaturu - TRPA1. Kad je tim uklonio gen za ovaj protein komarci nisu uspeli da detektuju infracrveno zračenje.
 
Rezultati istraživanja objašnjavaju zašto komarce posebno privlači izložena ljudska koža i zašto je široka odeća – kroz koju se raspršuje infracrveno zračenje – tako efikasan, nevidljivi plašt protiv njih.
 
I to bi saznanje moglo rezultirati nešto efikasnijom odbranom od komaraca, poput mogućnosti za stvaranje zamki koje bi kao mamac koristile toplotno zračenje temperature kože.
"Premda su tako sićušni komarci su odgovorni za više ljudskih smrti od bilo koje druge životinje", kazao je Debeaubijen. "Naše je istraživanje poboljšalo razumevanje načina na koji komarci napadaju ljude i ponudilo nove mogućnosti kontrole prenosa bolesti koje ovi insekti prenose."
 
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature.
  • xyz

    13.09.2024 13:30
    Naviknuti smo mi na mnogo opasnije krvopije tako da nam komarci ne predstavljaju neki problem.
  • Đorđe

    12.09.2024 17:41
    Zar ni jedan komentar na ovako zanimljiv prilog?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja