Simbol Dana primirja u Srbiji Natalijina ramonda potencijalna baza leka za Parkinsonovu bolest
Cvet koji je u Srbiji simbol primirja u Prvom svetskom ratu Natalijina ramonda mogao bi da doprinese razvoju novih lekova za lečenje Parkinsonove bolesti.
Biljka vaksrnica, poznatija kao srpska ramonda, simbol je današnjeg praznika, Dana primirja i ima sposobnost da nakon dugog perioda suše oživi, piše Euronews Srbija.
Kod biljaka ove vrste, zapaženo je da tokom dehidratacije, dolazi do povećanja proteina koji tokom nestanka vode igraju ulogu molekulskog štita.
Tim naučnika sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja Hemijskog fakulteta Univerziteta Singidunum i Instituta a molekularnu genetiku ovaj cvet poslužio je kao inspiracija za istraživanje koje bi potencijalno moglo da dođe do leka za Parkinsonovu bolest.
Naučnica Marija Vidović vodila se idejom da to svojstvo iskoristi i kod ljudi spreči nagomilavanje proteina koji su uzročnici mnogih ljudskih bolesti, uključujući i Parkinsonovu bolest.
"Da Ramonda nije zaštićena, bilo bi jako teško izvesti izolovanjem iz biljke, znači ne bismo dobili u toj količini i te čistoće protein, a posebno je Ramonda serbika na crvenoj listi zaštićenih i svakako ne bismo mogli da koristimo samu biljku za protein. Mi smo samo iskoristili sekvencu proteina da nam drugi organizam u ovom slučaju bakterija, napravi dovoljnu količinu tih protetina, koju mi zatim prečistimo, proverimo čistoću i onda krenemo u laboratorijska ispitivanja", rekla je za Euronews Srbija Marija Vidović.
Identifikovanje proteina u Ramondi do sada nikada nije bilo rađeno, a kako bi sproveli istraživanje i napravili protein u laboratorijskim uslovima, potrebne su im bakterije.
Nakon završtetka kliničkih studija, postupak registracije leka započinje tako što proizvođač ili ovlašćeno lice, uz određenu dokumentaciju podnosi zahtev za registraciju leka Agenciji za lekove i medicinska sredstva.
Ukoliko se pri istraživanju pokaže da je moguće sprečiti nagomilavanje proteina, to bi potencijalno vodilo ka razvoju novih lekova za lečenje Parkinsonove bolesti, te bi za razliku od današnjih terapija koje leče posledice, novi lek, lečio bi uzrok.
Jedinstveni cvet sa istoka Srbije
Natalijina ramonda, jedinstven je cvet koji raste na istoku Srbije i koji je prvi klasifikovao Josif Pančić 1874. godine.
Pančić je ovom cvetu dao ime srpska ramonda, ali je cvet ostao poznat pod imenom koje mu je ranije dao dr Sava Petrović, Natalijina ramonda. Naime, Petrović je 1884. godine otkrio ovaj cvet, ali ga je Pančić kasnije klasifikovao. Sava Petrović je ovaj cvet prvo uočio na Rtnju, a potom i u okolini Niša. On je cvetu koji je otkrio ime dao po srpskoj kraljici Nataliji, supruzi kralja Milana Obrenovića.
Takođe, ovaj cvet poznat je i kao cvet feniks jer i kad uvene i potpuno se osuši može da oživi ako se i malo zalije. Danas raste u istočnoj Srbiji, kao i na Kajmakčalanu, gde je srpska vojska vodila bitke tokom Prvog svetskog rata. Zbog ugroženosti, ova biljka je u Srbiji strogo zaštićena.
Pročitaj još
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Prebijanje studentkinje u Novom Sadu: Hitna pomoć ne dostavlja informacije portalu 021.rs")
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Prvi put u ljudsko biće presađena genetski midifikovana svinjska jetra
27.03.2025.•
2
Kineski lekari prvi su put u svetu transplantirali svinjsku jetru ljudskom primaocu, objavili su naučnici s vojnog medicinskog univerziteta u Sijanu u severozapadnoj Kini.
Studija: Žvakaće gume oslobađaju mikroplastiku direktno u usta
27.03.2025.•
0
Žvakaće gume oslobađaju stotine čestica mikroplastike direktno u usta, pokazala je nova studija.
Naučnici upozoravaju: Čaj u kesici može biti opasan po zdravlje - evo zašto
25.03.2025.•
0
Količina mikroplastike povećava se u svetu oko nas, pa samim tim i u našim telima, budući da je unosimo na razne načine.
Nedostatak joda u ishrani
24.03.2025.•
0
Nedostatak joda može uzrokovati različite probleme sa kožom i kosom, jer je jod važan za pravilno funkcionisanje štitne žlezde, koja utiče na rast i regeneraciju tkiva.
Holandska vlada pooštrava propise za reklamiranje nezdrave hrane
23.03.2025.•
2
Holandska vlada pokušava da ograniči prodaju nezdravih grickalica i pića deci, pooštravanjem propisa o televizijskim reklamama i ambalaži proizvoda.
Studija pokazala: Vruća hrana u plastičnim posudama može ugroziti zdravlje srca
23.03.2025.•
0
Rezultati su pokazali da ljudi koji često jedu hranu iz plastičnih kontejnera češće imaju srčane probleme, posebno kongestivnu srčanu insuficijenciju, piše "Njujork post".
Srce je organ koji brže stari: Evo kako da ga "podmladite"
22.03.2025.•
0
Možda mislite da sa svakim rođendanom vaše srce postaje starije, ali u stvarnosti, vaše srce ponekad stari brže od vas.
Ne škodi ponoviti: Evo šta nikako ne smete da radite ako vam se uvuče krpelj
22.03.2025.•
3
Lepo vreme i češći boravak u prirodi povezani su, nažalost, i sa neprijatnim susretima sa krpeljima.
Veliko otkriće na pomolu: Nova nada za terapiju Parkinsonove bolesti
21.03.2025.•
2
Australijski naučnici došli su do potencijalno revolucionarnog otkrića, koje bi moglo otvoriti put razvoju novih lekova za Parkinsonovu bolest, najbrže rastućoj neurodegenerativnoj bolesti na svetu.
Kad je teško pronaći pravu reč: Znak da mozak slabi
19.03.2025.•
0
Mnogi od nas osećaju da tokom godina u svakodnevnom životu imamo poteškoća da pronađemo pravu reč.
Kognitivne sposobnosti i starenje: Kako se gube i da li je to nužno?
18.03.2025.•
0
Nova studija o moći ljudskog mozga ukazuje da pad kognitivnih sposobnosti u kasnijem periodu života nije nužno dat.
Naučnici otkrili koji je najgori bol koji možemo osetiti
16.03.2025.•
5
Istraživanjem iz 2020. godine u kom je učestvovalo preko 1.600 ljudi upoređivan je nivo bola izazvan različitim stanjima, poput lomova kostiju, ubodnih rana, migrena i sličnih neugodnosti.
Švajcarski lekari prepisuju posete muzejima kao terapiju
16.03.2025.•
3
Lekari u Švajcarskoj proširuju terapijske metode za pacijente sa mentalnim poteškoćama i hroničnim bolestima, uključujući šetnje u javnim vrtovima, galerijama i muzejima.
Postoji nekoliko hormona sreće: Koji su i kako da znamo da imamo njihov manjak?
16.03.2025.•
0
Dopamin, serotonin, endorfin i oksitocin čine četiri glavna hormona sreće. Ovi neurotransmiteri sarađuju, dopunjuju jedni druge i imaju složene uloge u telu.
Neurolozi upozoravaju: Ova popularna pića ozbiljno štete zdravlju mozga
15.03.2025.•
1
Često razmišljamo o ishrani kao o načinu poboljšanja fizičkog zdravlja, kao što je održavanje optimalne telesne težine, zdravlja srca i ravnoteže šećera u krvi.
Ima neka tajna veza: Evo kako pistaći utiču na vid
13.03.2025.•
3
Naučnici sa Univerziteta Tafts otkrili su da konzumiranje samo dve šake pistaća dnevno može pomoći u zaštiti od makularne degeneracije, glavnog uzroka gubitka vida kod starijih osoba.
Operacija katarakte - prilika da zauvek zaboravite na naočare
12.03.2025.•
0
Zamislite da ponovo potpuno jasno vidite svet – bez katarakte i naočara.
Naučnici razvili bioprinter za imitaciju ljudskog tkiva koji ubrzava razvoj leka
11.03.2025.•
0
Naučnici su razvili 3D bioprinter veličine aparata za kafu koji proizvodi tkivo nalik ljudskom, što budi nadu da će se ubrzati razvoj novih lekova.
Nokti mogu da ukažu na način na koji starimo
09.03.2025.•
2
Izgled noktiju može otkriti mnogo o našem zdravlju i o tome kako starimo.
Voće može da smanji rizik od depresije za čak 20 odsto: Evo i koje
08.03.2025.•
2
Zdrav mikrobiom creva igra ključnu ulogu u proizvodnji neurotransmitera poput serotonina, koji utiču na raspoloženje.
Šta remeti naš imuni sistem: Dovoljna je i jedna neprospavana noć
07.03.2025.•
0
Naučnici sa Instituta za dijabetes Dasman u Kuvajtu pokušali su da razumeju uticaj nedostatka sna na cirkulišuće imune ćelije, kao što su monociti, i njegovu povezanost sa sistemskom upalom.
Komentari 3
Nina
Nauka! Znanje!
HQ
Svaka čast mladim naučnicima na otkriću mogućeg leka za tako opaku bolest!
A tek ime po kome je cvet nazvan, Natalijina romanda!
Slucaj
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar