VMA daje savete: Kako prepoznati otrovnu gljivu?
U prethodnom periodu je bilo više kišnih dana praćenih toplinom, što je izazvalo nagli rast i bujanje jestivih, ali i otrovnih gljiva. Iz tih razloga, Vojnomedicinska akademija daje nekoliko saveta.
Foto: Pixabay
Osim nekoliko stotina jestivih, nejestivih i lekovitih, postoji nekoliko desetina otrovnih gljiva.
Pod pojmom otrovne gljive podrazumevaju se sve one vrste koje u organizmu izazivaju patološke promene i oštećenja organa. Neke izazivaju blage reakcije kao što su bolovi u stomaku, mučnina, povraćanje ili alergijske reakcije koje su prolazne, ali postoji i jedan broj vrsta koje izazivaju mnogo ozbiljnija oštećenja i smrt.
Do trovanja najčešće dolazi zbog zamene jestivih gljiva onima koje su otrovne. "Biserke" se mogu zameniti otrovnom panterovkom, "zeke" su takođe problem i zahtevaju dobro poznavanje gljiva jer im boja šešira često varira.
Trovanja sa kratkim inkubacionim periodom (od pola do tri sata) ispoljavaju se u vidu pet sindroma: gastrointestinalni, muskarinski, muscimolski (mikoatropinski), psilocibinski (psihotomimetski) i koprinski (alergijski). Ova trovanja imaju povoljan tok i ishod.
Gastrointestinalni sindrom izazivaju gljive poznate kao "bljuvara, ludara, tigrasta vitezovka, zavodnica..."
Dug inkubacioni period, u trajanju od tri sata do nekoliko dana, karakteriše trovanja sa oštećenjem jetre i bubrega. Ona imaju tešku kliničku sliku i često smrtni ishod.
Kako prepoznati otrovnu gljivu?
Postoje razni mitovi kako najsigurnije prepoznati otrovnu gljivu:
- otrovne potamne ako se kuvaju sa srebrnom kašikom,
- daju žutu boju pirinču kad se kuvaju zajedno
- beli luk kuvan sa njima potamni
- ne mogu se ljuštiti,
- ako živina jede otpatke od gljiva dobre su (jedan od najopasnijih jer životinje imaju drugačiji gastrointestinalni trakt)
Samo hemijskom analizom tačno se može utvrditi otrovnost gljiva.
Bez dobrog poznavanja gljiva i društva osobe koja je odličan poznavalac ne treba se upuštati u branje gljiva. Postoji zabluda da ima potpuno identičnih jestivih i otrovnih gljiva. One se mogu raspoznavati po određenim karakteristikama.
Amanitinski (faloidinski) sindrom izazivaju "zelena pupavka" (Amanita phalloides), "bela pupavka" (Amanita verna), "smrdljiva pupavka" (Amanita virosa), ali i 14 drugih gljiva. Smrtna doza je od pet do deset miligrama, odnosno 20 grama gljive.
Latentni period je 12 sati, zatim se javljaju gastrointestinalne tegobe, drugog do trećeg dana toksični hepatitis (uvećana jetra, povišeni enzimi, bilirubin, smanjena sintetska funkcija jetre), toksična lezija bubrega. Pored lavaže želuca uz primenu aktivnog uglja, nadoknade tečnosti i elektrolita, primenjuju se hepatoprotektivi, druga simptomatska i podržavajuća terapija, a odlične rezultate daje plazmafereza. Šanse za izlečenje su znatno veće ako se sa specifičnom terapijom započne u prvih 48 sati.
"Upozorenje svima onima koji koriste gljive za jelo, kao i beračima gljiva je da budu maksimalno oprezni. Odgovornost za zdravlje i ličnu bezbednost je na svakome ko bere i jede samonikle gljive. Takođe, treba biti pažljiv prilikom kupovine pečuraka na pijacama. Na deklaraciji bi trebalo da bude istaknuto ime pečurke, uzgajivača i koja institucija je obavila kontrolu kvaliteta", poručuju na VMA.
Upozorenje zdravstvenim radnicima je da obavezno konsultuju Nacionalni centar za kontrolu trovanja VMA na telefon 011/3608-440, jer je specifičnu terapiju neophodno započeti u prvih 48 sati.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Naučnici otkrili protein koji izaziva starenje
04.03.2025.•
0
Sede vlasi, pojava bora, biološko opadanje... Starenje je prirodan proces, a naučnici su sada otkrili da je za njega odgovoran jedan protein – AP2A1.
Parodontopatija: Šta pomaže u prevenciji bolesti i sprečavanju gubitka zuba?
03.03.2025.•
0
Parodontopatija je oboljenje koje može dovesti do gubitka zuba iako sami zubi mogu biti zdravi.
Zašto nam ponekad zuji u ušima?
01.03.2025.•
3
Neki ljudi ponekad čuju zvuk u ušima koji podseća na zujanje, škripu, zviždanje.
Vitamin C važno unositi svakog dana: Ovo su znaci koji ukazuju na njegov nedostatak u organizmu
01.03.2025.•
0
Vitamin C se rastvara u vodi, što znači da se ne skladišti u telu, već se izlučuje putem urina.
Jod - tihi vladar štitne žlezde
28.02.2025.•
0
Jod je esencijalni mineral koji igra ključnu ulogu u radu štitne žlezde, organa odgovornog za regulaciju metabolizma, rasta i razvoja tela.
Batut: Najviše gripa među decom do četiri godine
27.02.2025.•
0
Od 17. do 23. februara u Srbiji je zabeleženo 14.315 slučajeva oboljenja sličnih gripu.
Zdraviji i manje na bolovanju: Vozite bicikl do posla
24.02.2025.•
12
Nova studija otkrila je da se ljudi koji biciklom idu na posao retko razbolevaju i mnogo su mentalno i fizički zdraviji i opušteniji.
Aditivi u hrani kao okidači za razna oboljenja i stanja: Znamo li šta jedemo?
23.02.2025.•
4
Aditivi koji su zabranjeni u Americi i Evropskoj uniji i dalje se nalaze na trpezama u Srbiji.
Osim šefova i kolega: Neočekivane stvari koje mogu podići krvni pritisak
23.02.2025.•
1
Visok krvni pritisak ili hipertenzija ponekad je povezan s uobičajenim uzrocima kao što su prekomerni unos soli i stres.
Stalno žudite za nečim slatkim nakon obroka? Studija otkriva zašto je to tako
23.02.2025.•
3
Većini nas poznat je osećaj kad se dobro najedemo, ali još želimo nešto slatko.
Batut: Više od 14.000 obolelih od gripa i prehlade prošle nedelje
21.02.2025.•
0
Od 10. do 16. februara u Srbiji su zabeležena 14.072 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Doktorka objašnjava: Kako vitamin K2 utiče na vaše kosti i zbog čega je važan?
18.02.2025.•
0
Vitamin D igra glavnu ulogu u izgradnji i održavanju zdravlja kostiju, ali deluje i direktno na imunološki odgovor organizma.
Doktori održali srce u životu van tela rekordnih 12 sati
18.02.2025.•
0
Univerzitetska bolnica u Bernu saopštila je da su lekari uspeli da održe srce živim izvan ljudskog tela rekordnih 12 sati pre nego što je uspešno obavljena transplantacija.
Uz pomoć testa sa kukuruzom izračunajte koliko hrana putuje kroz vaš organizam
16.02.2025.•
4
Brzina kretanja hrane kroz naša creva je važna jer njen način prolaska kroz digestivni trakt utiče na zdravlje, i to na više načina.
Salo na stomaku znatno povećava rizik od oštećenja jetre pri konzumiranju alkohola
16.02.2025.•
1
Osobe koje pate od dijabetesa ili imaju masnoće koncentrisane oko stomaka, više nego dvostruko su sklonije ozbiljnom oštećenju jetre pri unosu alkohola, pokazali su rezultati novog istraživanja.
Dremka tokom radnog vremena dobra ideja ili ne: Evo šta su pokazala istraživanja
16.02.2025.•
1
Dremanje tokom dana je u pojedinim delovima sveta kulturna norma, ali da li dremanje može promeniti radni dan? Stručnjaci razmatraju potencijalne prednosti dremanja na poslu.
SZO: Na alkoholnim pićima štampati upozorenje o opasnosti od raka
15.02.2025.•
5
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je nove nalaze o "alarmantom" nedostatku svesti o povezanosti konzumiranja alkohola sa oboljenjima raka širom Evrope
Službeni glasnik: Proglašen prestanak epidemije kovida19 na teritoriji Srbije
14.02.2025.•
2
Ministar zdravlja doneo je naredbu o proglašenju prestanka epidemije kovida na osnovu člana 50. stav 4. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i člana 15. stav 3. Zakona o državnoj upravi,
Psihoterapeut otkriva: Kako nastaju depresija i anksioznost
14.02.2025.•
1
Sve veći broj ljudi pati od anksioznog ili depresivnog poremećaja a poznati hrvatski psihoterapeut Laslo Pinter otkriva koje su sličnosti i razlike ta dva stanja.
Jod - važan za organizam
14.02.2025.•
0
Jod igra značajnu ulogu u zdravlju štitne žlezde i celokupnog organizma.
U Srbiji sve više slučajeva sifilisa: Najmlađi oboleli imao 14, a najstariji 75 godina
13.02.2025.•
2
Načelnik Službe za venerične bolesti u Gradskom zavodu za kožne i venerične bolesti Milan Bjekić rekao je da su u Srbiji, kao i u Evropi, polne bolesti poslednjih nekoliko godina u porastu.
Komentari 1
Rodoljub Tanasić
- gljive koje jedu puževi nisu otrovne.
Cvrc!
Nema univerzalnih pravila za raspoznavanje otrovnih od neotrovnih gljiva!
Berite i konzumirajte samo ono u šta ste apsolutno sigurni. Nema eksperimentisanja, jer je eksperimentisanje ovde igra sa životom.
I da znate, samo jedan šeširić najjačih otrovnica u loncu, može doći glave svima koji jedu!
Ne postoji protivotrov kao kod zmija npr.
Moj savet (autor sam knjige Opstanak, priručnik za preživljavanje u prirodi):
Prvo naučite da raspoznajete otrovne gljive i to one „najgore“. Njih je manje vrsta nego jestivih.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar