VMA daje savete: Kako prepoznati otrovnu gljivu?
U prethodnom periodu je bilo više kišnih dana praćenih toplinom, što je izazvalo nagli rast i bujanje jestivih, ali i otrovnih gljiva. Iz tih razloga, Vojnomedicinska akademija daje nekoliko saveta.
Foto: Pixabay
Osim nekoliko stotina jestivih, nejestivih i lekovitih, postoji nekoliko desetina otrovnih gljiva.
Pod pojmom otrovne gljive podrazumevaju se sve one vrste koje u organizmu izazivaju patološke promene i oštećenja organa. Neke izazivaju blage reakcije kao što su bolovi u stomaku, mučnina, povraćanje ili alergijske reakcije koje su prolazne, ali postoji i jedan broj vrsta koje izazivaju mnogo ozbiljnija oštećenja i smrt.
Do trovanja najčešće dolazi zbog zamene jestivih gljiva onima koje su otrovne. "Biserke" se mogu zameniti otrovnom panterovkom, "zeke" su takođe problem i zahtevaju dobro poznavanje gljiva jer im boja šešira često varira.
Trovanja sa kratkim inkubacionim periodom (od pola do tri sata) ispoljavaju se u vidu pet sindroma: gastrointestinalni, muskarinski, muscimolski (mikoatropinski), psilocibinski (psihotomimetski) i koprinski (alergijski). Ova trovanja imaju povoljan tok i ishod.
Gastrointestinalni sindrom izazivaju gljive poznate kao "bljuvara, ludara, tigrasta vitezovka, zavodnica..."
Dug inkubacioni period, u trajanju od tri sata do nekoliko dana, karakteriše trovanja sa oštećenjem jetre i bubrega. Ona imaju tešku kliničku sliku i često smrtni ishod.
Kako prepoznati otrovnu gljivu?
Postoje razni mitovi kako najsigurnije prepoznati otrovnu gljivu:
- otrovne potamne ako se kuvaju sa srebrnom kašikom,
- daju žutu boju pirinču kad se kuvaju zajedno
- beli luk kuvan sa njima potamni
- ne mogu se ljuštiti,
- ako živina jede otpatke od gljiva dobre su (jedan od najopasnijih jer životinje imaju drugačiji gastrointestinalni trakt)
Samo hemijskom analizom tačno se može utvrditi otrovnost gljiva.
Bez dobrog poznavanja gljiva i društva osobe koja je odličan poznavalac ne treba se upuštati u branje gljiva. Postoji zabluda da ima potpuno identičnih jestivih i otrovnih gljiva. One se mogu raspoznavati po određenim karakteristikama.
Amanitinski (faloidinski) sindrom izazivaju "zelena pupavka" (Amanita phalloides), "bela pupavka" (Amanita verna), "smrdljiva pupavka" (Amanita virosa), ali i 14 drugih gljiva. Smrtna doza je od pet do deset miligrama, odnosno 20 grama gljive.
Latentni period je 12 sati, zatim se javljaju gastrointestinalne tegobe, drugog do trećeg dana toksični hepatitis (uvećana jetra, povišeni enzimi, bilirubin, smanjena sintetska funkcija jetre), toksična lezija bubrega. Pored lavaže želuca uz primenu aktivnog uglja, nadoknade tečnosti i elektrolita, primenjuju se hepatoprotektivi, druga simptomatska i podržavajuća terapija, a odlične rezultate daje plazmafereza. Šanse za izlečenje su znatno veće ako se sa specifičnom terapijom započne u prvih 48 sati.
"Upozorenje svima onima koji koriste gljive za jelo, kao i beračima gljiva je da budu maksimalno oprezni. Odgovornost za zdravlje i ličnu bezbednost je na svakome ko bere i jede samonikle gljive. Takođe, treba biti pažljiv prilikom kupovine pečuraka na pijacama. Na deklaraciji bi trebalo da bude istaknuto ime pečurke, uzgajivača i koja institucija je obavila kontrolu kvaliteta", poručuju na VMA.
Upozorenje zdravstvenim radnicima je da obavezno konsultuju Nacionalni centar za kontrolu trovanja VMA na telefon 011/3608-440, jer je specifičnu terapiju neophodno započeti u prvih 48 sati.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Naučnici veruju da su pronašli "okidač" za epidemiju kancera kod mlađih od 50 godina
24.04.2025.•
3
Naučnici su otkrili jedinstvene genetske promene u digestivnom traktu obolelih, koje su uzrokovane toksinima koje luče sojevi E. coli.
Sve više ljudi zavisno od kapi za nos - mogu izazvati ozbiljna oštećenja
24.04.2025.•
1
Ono što za mnoge počinje kao bezazleno rešenje za zapušen nos, može se pretvoriti u opasnu zavisnost sa ozbiljnim posledicama.
Ljubičić: Trenutno najprisutniji polen drveća, "mace" nisu alergeni
23.04.2025.•
0
Beli delovi plodova topole, poznatiji kao mace, sve su prisutniji, ali oni ne predstavljaju alergene i nisu uzročnici poremećaja zdravlja.
Jednostavan test otkriva očekivani životni vek kod starijih osoba
21.04.2025.•
1
Koliko životinja mogu stariji ljudi da nabroje za 90 sekundi? Desetak, ili preko 30? Prema novoj studiji, rezultat bi mogao da predvidi koliki im je životni vek.
Beli hleb i slatkiši loše utiču na san: Stručnjaci savetuju povrće, mahunarke i avokado
21.04.2025.•
1
Ako ste ikada ležali budni posle kasne i "teške" večere, možda je vreme da preispitate šta jedete pred spavanje.
Deset (ne)očekivanih simptoma menopauze o kojima se retko govori
20.04.2025.•
3
Menopauza je prirodna faza u životu žene koja se obično javlja između 45. i 55. godine i često je povezana sa poznatim tegobama kao što su talasi vrućine ili neredovna menstruacija.
Najstariji donor: Hirurzi u Padovi presadili jetru 99-ogodišnje žene
20.04.2025.•
0
Specijalizovani hirurški tim Univerzitetske bolnice u Padovi uspešno je sinoć obavio transplantaciju jetre koju je donirala 99-godišnja žena, najstariji donor do sada.
Batut savetuje: Ako ste postili - polako pređite sa posne na mrsnu hranu
20.04.2025.•
1
Prelazak sa posne na mrsnu hranu treba da bude postepen, ukazao je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" povodom prestanka uskršnjeg posta.
Mikroplastika po prvi put pronađena u jajnicima
20.04.2025.•
0
Italijanski naučnici prvi put su otkrili mikroplastiku u folikularnoj tečnosti jajnika i postavili su pitanje o uticaju toksičnih supstanci na plodnost žena.
Berberi i frizeri u gradu u Engleskoj će učiti kako da razgovaraju s muškarcima o mentalnom zdravlju
20.04.2025.•
1
Berberi i frizeri u gradu Svindonu, u okrugu Viltšir u jugozapadnoj Engleskoj, proćiće obuku kako da sa svojim klijentima razgovaraju o mentalnom zdravlju muškaraca, prenosi BBC.
Preterani umor posle jela može biti znak ozbiljnih zdravstvenih problema
19.04.2025.•
1
Mnogi od nas osećaju pad energije nakon jela, ali u nekim slučajevima to može biti pravi razlog za zabrinutost.
Masna jetra veliki problem u zdravlju muškaraca: Kako do dijagnoze i terapije?
18.04.2025.•
0
Bolest masne jetre najviše pogađa muškarce, već i oko 30. godine života. Upravo zato su bitni sistematski pregledi - kako bi se bolest otkrila na vreme.
Kako efikasno lečiti afte?
16.04.2025.•
0
Afte su bolne ranice koje se pojavljuju u ustima, a bol se najviše javlja pri žvakanju ili kada se jede začinjena hrana.
Naučnici razvijaju žvaku koja bi mogla da štiti od gripa
14.04.2025.•
1
Američki istraživači razvijaju žvakaću gumu sa biljnim sastojcima koji neutrališu viruse u ustima i grlu, uključujući viruse gripa i herpesa.
Stručnjaci savetuju: Evo kada prestati sa konzumiranjem alkoholnih pića
13.04.2025.•
7
Konzumiranje alkoholnih pića među kojima prednjače pivo i vino, široko je rasprostranjena.
Naučnici otkrili vezu između dugovečnosti i elokvencije
13.04.2025.•
1
Nedavna studija otkriva iznenađujuću vezu između dugovečnosti i verbalne elokvencije - sposobnosti efikasnog prisećanja i upotrebe rečnika.
Naučnici otkrili: Aorta funkcioniše kao "drugo srce"
13.04.2025.•
0
Tim lekara sa Univerziteta Južne Kalifornije otkrio je da aorta - najveća arterija u telu - funkcioniše kao "drugo srce", jer aktivno pomaže u pumpanju krvi i olakšava rad srčanog mišića.
Otkrivena iznenađujuća veza između šećera i raka pluća
13.04.2025.•
0
Kada je u pitanju rizik od raka pluća prvo se pomisli na pušenje ili zagađenje vazduha, ali naučnici su otkrili intrigantnu vezu između ove bolesti i kvaliteta ishrane.
Dijabetes tipa 2 može da menja mozak kao Alchajmerova bolest
13.04.2025.•
0
Novo istraživanje sa Univerziteta Nevade (UNVL) u Las Vegasu pokazalo je da dijabetes tipa 2 može da utiče na memoriju i druge kognitivne funkcije.
Istraživanje pokazalo: Svaka treća osoba ima mizokineziju
13.04.2025.•
0
Osećaj stresa izazvan gledanjem kako se drugi ljudi vrpolje je neverovatno česta psihološka pojava, koja pogađa čak jednu od tri osobe, pokazalo je jedno istraživanje.
Komentari 1
Rodoljub Tanasić
- gljive koje jedu puževi nisu otrovne.
Cvrc!
Nema univerzalnih pravila za raspoznavanje otrovnih od neotrovnih gljiva!
Berite i konzumirajte samo ono u šta ste apsolutno sigurni. Nema eksperimentisanja, jer je eksperimentisanje ovde igra sa životom.
I da znate, samo jedan šeširić najjačih otrovnica u loncu, može doći glave svima koji jedu!
Ne postoji protivotrov kao kod zmija npr.
Moj savet (autor sam knjige Opstanak, priručnik za preživljavanje u prirodi):
Prvo naučite da raspoznajete otrovne gljive i to one „najgore“. Njih je manje vrsta nego jestivih.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar