Bakterije na našem licu možda utiču na nastanak bora, kaže novo istraživanje
Dobro je poznata životna činjenica da se sa starenjem na našemu licu, ali i ostalim delovima tela, pojavljuje sve više bora.
Foto: Pixabay
Međutim, nije još sasvim poznato koji sve faktori utiču na taj proces. Pitanje je i šta ako na naboranost osim genetike, pušenja, izlaganja suncu i sličnih uzroka deluju i mikrobi koji se nalaze na našoj koži, prenosi Index.hr.
Naučnici su stoga u novom istraživanju, koje tek treba da prođe recenziju, odnosno pregled nezavisnih stručnjaka, pokušali da otkriju da li je mikrobiom kože – sve bakterije, gljivice, virusi i ostalo koji žive na površini našeg tela – na neki način upleten u proces starenja, piše Iflscience.
Značajne različite strukture mikrobioma lica kod mlađih i starijih osoba
"Hteli smo da ispitamo u kojoj se meri kožni mikrobiom razlikuje kod starijih ljudi s obzirom na to da smo već ranije utvrdili da na proces starenja kože utiču mnogi faktori poput stila života, etničke pripadnosti, mesta stanovanja, izloženosti suncu, karakteristika kože, higijenskih navika, te celokupnog zdravlja i dobi", rekla je za New Scientist genetičarka Julia Oh iz instituta Jackson Laboratory u Konektikaku.
Oh i njeni kolege uzeli su briseve s obraza 51 žene, od kojih su sve bile belkinje i živele u Parizu.
Otprilike polovina njih je bila u dobi od 20 do 26 godina, dok su ostale bile između 54 i 60 godina starosti.
Nakon što su identifikovane različite bakterijske vrste prisutne na koži svake ispitanice, posmatrali su nekoliko parametara starenja kože uključujući kvalitetu i razinu kolagena, za koje se zna da opadaju s godinama.
"Pronašli smo značajno različite strukture mikrobioma lica kod mlađih i starijih osoba. Što je još važnije, otkrili smo da se velik deo ove razlike može pripisati varijacijama u biofizičkim parametrima, posebno kolagenu", navode znanstvenici.
Povezanost između vrste bakterija i nivoa kolagena
Kao što se očekivalo, stručnjaci su kod starijih žena uočili gubitak kolagena.
Dodatno, kod svih ispitanica bile su najprisutnije tri vrste bakterija: cutibacterium acnes, staphylococcus epidermidis i corynebacterium kroppenstedtii.
Prve je bilo najviše u mlađoj grupi, dok su poslednje dve bile češće kod starije grupe učesnica.
Znanstvenici stoga smatraju da se tekom procesa starenja stvara neka vrsta povezanosti između spomenutih vrsta bakterija i pada nivoa kolagena.
Međutim, za sada nije utvrđen smer korelacije, odnosno moguće je da bakterije utiču na gubitak kolagena, ali i da gubitak kolagena menja mikrobiom kože.
Kako bismo dobili odgovor na to pitanje, potrebna su dalja istraživanja.
Upotreba antibiotika može da promeni karakteristike mikrobioma
Zanimljivo je spomenuti kako su naučnici takođe otkrili da su starije osobe imale veći broj bakterija s genima za otpornost na antibiotike.
Ne znamo ima li to ikakvog učinka na starenje kože, no postoji i ta mogućnost.
"Kako starimo, kumulativno smo izloženi antibioticima. Mikrobi iz okoline, ali i jedni od drugih, mogu preuzeti gene za otpornost na antibiotike. Upotreba antibiotika može promeniti karakteristike mikrobioma, što zauzvrat može uticati na imunitet i kožu", rekla je Oh.
Istraživanje naziva "Skin microbiome attributes associate with biophysical skin aging" možete da pročitate OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Otkriven novi gen koji izaziva Alchajmerovu bolest
21.01.2025.•
0
Naučnici iz Torina su otkrili novi gen koji izaziva Alchajmerovu bolest, pokazuje najnovija studija.
Važnost joda za zdravlje
20.01.2025.•
0
Jod je esencijalan mineral koji igra važnu ulogu u zdravlju, a njegov nedostatak može da izazove zdravstvene probleme.
Trećina radnika "generacije Z" zbog stresa bila na bolovanju
19.01.2025.•
7
Prošle godine, 35 odsto mladih od 18 do 24 godine uzelo je bolovanje da bi se izborilo sa pritiskom ili anksioznošću, pokazalo je istraživanje u Engleskoj.
Otkriveno na stotine novih genetskih faktora rizika za depresiju
19.01.2025.•
0
Istraživanje koje je objavio naučni časopis "Cell" otkrilo je 300 genetskih faktora rizika za razvoj depresije.
U kakvoj su vezi noćna apneja i sir?
19.01.2025.•
0
Nedavno istraživanje otkrilo je da konzumacija sira može smanjiti verovatnoću razvoja apneje u snu, ozbiljnog zdravstvenog stanja koje ometa disanje tokom spavanja.
Naučnici objavili popis hrane koju doručkujemo, a koja povećava rizik od raka
19.01.2025.•
4
Doručak se često naziva najvažnijim obrokom u danu, a ono što odaberemo da pojedemo ujutro može imati ozbiljne posledice po naše zdravlje.
Doktori mogu da predvide moždani udar preko očiju: Otkriveno 29 zdravstvenih indikatora
18.01.2025.•
1
Dok neki smatraju da su oči ogledalo duše, doktori već neko vreme znaju da oči mogu pružiti uvid i u opšte zdravlje osobe.
Više od 7.600 slučajeva prehlade i gripa za šest dana
18.01.2025.•
3
U Srbiji je od 6. do 12. januara zabeleženo 7.618 slučajeva oboljenja sličnih gripu.
Nadutost, manjak energije i pad raspoloženja: Krivi su ugljeni hidrati
17.01.2025.•
0
Ovo je pet signala koji nam govore da unosimo previše ugljenih hidrata u organizam.
Predložili: Nikotin u cigaretama smanjiti na nivo koji ne izaziva zavisnost
16.01.2025.•
6
Američka uprava za hranu i lekove (FDA) predložila je da količine nikotina u cigaretama budu ograničene na nivoe koji ne izazivaju zavisnost.
Stručnjaci: Potrebna nova definicija gojaznosti
15.01.2025.•
1
Izveštaj svetskih stručnjaka navodi da postoji opasnost da se previše ljudi pogrešno dijagnostikuje kao gojazno, pa bi trebalo da se koristi tačnija i detaljnija definicija, objavio je BBC.
Škotska zabranjuje rođendanske torte i slatkiše u vrtićima, a verovatno i čips i gazirane sokove
14.01.2025.•
6
Škotska vlada uvešće zabranu rođendanskih torti i slatkiša u dečjim vrtićima u pokušaju da smanji gojaznost kod najmlađih.
Pravilo 10 minuta: Kako da beli luk zadrži sva zdravstvena svojstva?
13.01.2025.•
0
Beli luk je veoma rasprostranjena začinska biljka koja može da ojača imunitet.
Prvi slučaj gripa A(H1) potvrđen kod dvogodišnjeg deteta u Vladimircima
13.01.2025.•
0
Prvi slučaj infekcije virusom gripa tip A(H1) potvrđen je u opštini Vladimirci kod dvogodišnjeg deteta.
Tri najsmrtonosnije bolesti koje se prenose hranom
13.01.2025.•
0
Svetska zdravstvena organizacija i Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) objavile su zajednički izveštaj u kom se rangiraju najčešće virusne bolesti koje se prenose hranom.
Ako često noću ustajete da piškite - evo koliko puta je normalno, a kad se treba zabrinuti
12.01.2025.•
0
Prema lekarima, mokrenje jednom tokom noći smatra se uobičajenim, ako ste mlađi od 60 godina.
Čaša mleka dnevno smanjuje rizik od raka creva za gotovo petinu
12.01.2025.•
4
Konzumiranje čaše mleka dnevno smanjuje rizik od razvoja raka creva za gotovo petinu, pokazala je dosad najveća sprovedena studija ovog tipa.
Batut: Grip potvrđen u 16 okruga
11.01.2025.•
2
Virus gripa potvrđen je do sada u 16 okruga u Srbiji.
Direktorka "Batuta" o novom virusu iz Kine: Ima li razloga za brigu?
10.01.2025.•
2
Poslednjih dana na društvenim mrežama kruže uznemirujući snimci, u kojima su navodno pune čekaonice u kineskim bolnicama. U redovima su i deca i stariji sa maskama.
Saveti gastroenterologa nakon prejedanja: "Kakva soda bikarbona, čoveče?!"
08.01.2025.•
6
Gastroenterolog dr Vojislav Perišić savetuje da protiv povišene kiseline u želucu jedemo pet izbalansiranih malih obroka, pijemo čajeve od kantariona i nane i uzimamo lekove koji imaju duži efekat.
Otkriven prvi slučaj nove varijante majmunskih boginja u Francuskoj
07.01.2025.•
0
U Francuskoj je otkriven prvi slučaj nove varijante majmunskih boginja, saopštilo je francusko ministarstvo zdravlja.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar