Otkriveni moždani signali za hroničan bol
Naučnici su otkrili moždane signale koji pokazuju količinu bola koju osoba trpi i nadaju se da će to otvoriti put ka novom načinu lečenja onih koji trpe hronični bol.
Foto: Pixabay
To je prvi put da su naučnici dekodirali moždanu aktivnost koja se nalazi u osnovi hroničnog bola kod pacijenata, zbog čega se nadaju da bi stimulacione terapije mozga, koje se koriste kod Parkinsonove bolesti i teških oblika depresije, mogle da pomognu i ljudima koji trpe neizdrživ bol.
"Naučili smo da hronični bol može uspešno da bude praćen i da se predvidi tokom svakodnevnih aktivnosti, poput šetanja psa ili kada ustanu ujutru", kaže Prasad Širvalkar, neurolog i vođa istraživačkog projekta na Univerzitetu Kalifornija u San Francisku.
Uprkos tome što je stanje hroničnog bola dovelo do prave epidemije izdavanja opioida i drugih analgetika, ne postoji nijedan medicinski tretman koji direktno leči stanje, što je nateralo stručnjake da potpuno revidiraju postojeće načine lečenja hroničnog bola.
Širvalkar je zajedno sa kolegama u novom istraživanju, objavljenom u časopisu "Nature Neuroscience", hirurški ugradio elektrode u četiri pacijenta sa stanjem hroničnog bola koje je počelo nakon šloga ili gubitka uda. Ugrađeni uređaji su takođe omogućavali pacijentima da na pritisak dugmeta snimaju aktivnost u prednjem cingularnom korteksu i orbifrontalnom korteksu.
Nekoliko puta tokom dana, volonteri su zamoljeni da ispune kratke upitnike o snazi i tipu bola koji trpe, a potom i da snime trenutnu aktivnost mozga.
Sa informacijama od pacijenata i snimcima moždane aktivnosti, naučnici su shvatili da mogu da naprave algoritam da predvidi bol na osnovu električnih signala u orbitofrontalnom korteksu.
"Razvili smo objektivan biomarker za taj tip bola", naveo je Širvalkar.
Fundamentalne razlike između hroničnog i akutnog bola
U odvojenom istraživanju, isti tim utvrdio je da se različita moždana aktivnost javlja kod kratkog, akutnog bola, poput onog kada se neko opeče. Njihovi zaključci mogu da pomognu u objašnjavanju zašto su uobičajeni analgetici manje efikasni u tretiranju hroničnog bola nego akutnog.
"Hronični bol nije samo dugotrajnija verzija akutnog bola, već je fundamentalno drugačiji u mozgu. Nadamo se da ćemo, kako se naše razumevanje bude povećavalo, moći da razvijemo personalizovane terapije moždane stimulacije za najteže oblike bola", ističe neurolog.
Otkrića američkih naučnika mogla bi da imaju primenu u kliničkim ispitivanjima koja se već sprovode.
Stimulacija dubljih delova mozga šalje električne pulseve u mozak kako bi prekinula problematične signale. Pošto podrazumeva operaciju na mozgu, ta vrsta terapija je uvek poslednja opcija, ali se i kao takva koristi kod onih koji pate od Parkinsonove bolesti ili teških oblika depresije.
Da bi bila efikasna, međutim, doktori moraju da precizno znaju koje signale da ciljaju.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Naučnici upozoravaju: Čaj u kesici može biti opasan po zdravlje - evo zašto
25.03.2025.•
0
Količina mikroplastike povećava se u svetu oko nas, pa samim tim i u našim telima, budući da je unosimo na razne načine.
Nedostatak joda u ishrani
24.03.2025.•
0
Nedostatak joda može uzrokovati različite probleme sa kožom i kosom, jer je jod važan za pravilno funkcionisanje štitne žlezde, koja utiče na rast i regeneraciju tkiva.
Holandska vlada pooštrava propise za reklamiranje nezdrave hrane
23.03.2025.•
2
Holandska vlada pokušava da ograniči prodaju nezdravih grickalica i pića deci, pooštravanjem propisa o televizijskim reklamama i ambalaži proizvoda.
Studija pokazala: Vruća hrana u plastičnim posudama može ugroziti zdravlje srca
23.03.2025.•
0
Rezultati su pokazali da ljudi koji često jedu hranu iz plastičnih kontejnera češće imaju srčane probleme, posebno kongestivnu srčanu insuficijenciju, piše "Njujork post".
Srce je organ koji brže stari: Evo kako da ga "podmladite"
22.03.2025.•
0
Možda mislite da sa svakim rođendanom vaše srce postaje starije, ali u stvarnosti, vaše srce ponekad stari brže od vas.
Ne škodi ponoviti: Evo šta nikako ne smete da radite ako vam se uvuče krpelj
22.03.2025.•
3
Lepo vreme i češći boravak u prirodi povezani su, nažalost, i sa neprijatnim susretima sa krpeljima.
Veliko otkriće na pomolu: Nova nada za terapiju Parkinsonove bolesti
21.03.2025.•
2
Australijski naučnici došli su do potencijalno revolucionarnog otkrića, koje bi moglo otvoriti put razvoju novih lekova za Parkinsonovu bolest, najbrže rastućoj neurodegenerativnoj bolesti na svetu.
Kad je teško pronaći pravu reč: Znak da mozak slabi
19.03.2025.•
0
Mnogi od nas osećaju da tokom godina u svakodnevnom životu imamo poteškoća da pronađemo pravu reč.
Kognitivne sposobnosti i starenje: Kako se gube i da li je to nužno?
18.03.2025.•
0
Nova studija o moći ljudskog mozga ukazuje da pad kognitivnih sposobnosti u kasnijem periodu života nije nužno dat.
Naučnici otkrili koji je najgori bol koji možemo osetiti
16.03.2025.•
5
Istraživanjem iz 2020. godine u kom je učestvovalo preko 1.600 ljudi upoređivan je nivo bola izazvan različitim stanjima, poput lomova kostiju, ubodnih rana, migrena i sličnih neugodnosti.
Švajcarski lekari prepisuju posete muzejima kao terapiju
16.03.2025.•
3
Lekari u Švajcarskoj proširuju terapijske metode za pacijente sa mentalnim poteškoćama i hroničnim bolestima, uključujući šetnje u javnim vrtovima, galerijama i muzejima.
Postoji nekoliko hormona sreće: Koji su i kako da znamo da imamo njihov manjak?
16.03.2025.•
0
Dopamin, serotonin, endorfin i oksitocin čine četiri glavna hormona sreće. Ovi neurotransmiteri sarađuju, dopunjuju jedni druge i imaju složene uloge u telu.
Neurolozi upozoravaju: Ova popularna pića ozbiljno štete zdravlju mozga
15.03.2025.•
1
Često razmišljamo o ishrani kao o načinu poboljšanja fizičkog zdravlja, kao što je održavanje optimalne telesne težine, zdravlja srca i ravnoteže šećera u krvi.
Ima neka tajna veza: Evo kako pistaći utiču na vid
13.03.2025.•
3
Naučnici sa Univerziteta Tafts otkrili su da konzumiranje samo dve šake pistaća dnevno može pomoći u zaštiti od makularne degeneracije, glavnog uzroka gubitka vida kod starijih osoba.
Operacija katarakte - prilika da zauvek zaboravite na naočare
12.03.2025.•
0
Zamislite da ponovo potpuno jasno vidite svet – bez katarakte i naočara.
Naučnici razvili bioprinter za imitaciju ljudskog tkiva koji ubrzava razvoj leka
11.03.2025.•
0
Naučnici su razvili 3D bioprinter veličine aparata za kafu koji proizvodi tkivo nalik ljudskom, što budi nadu da će se ubrzati razvoj novih lekova.
Nokti mogu da ukažu na način na koji starimo
09.03.2025.•
2
Izgled noktiju može otkriti mnogo o našem zdravlju i o tome kako starimo.
Voće može da smanji rizik od depresije za čak 20 odsto: Evo i koje
08.03.2025.•
2
Zdrav mikrobiom creva igra ključnu ulogu u proizvodnji neurotransmitera poput serotonina, koji utiču na raspoloženje.
Šta remeti naš imuni sistem: Dovoljna je i jedna neprospavana noć
07.03.2025.•
0
Naučnici sa Instituta za dijabetes Dasman u Kuvajtu pokušali su da razumeju uticaj nedostatka sna na cirkulišuće imune ćelije, kao što su monociti, i njegovu povezanost sa sistemskom upalom.
Lekari savetuju: Četiri simptoma koje muškarci stariji od 40 godina ne bi trebalo da ignorišu
06.03.2025.•
0
Bez obzira da li je razlog strah, poricanje, minimiziranje simptoma ili pogrešno shvaćena muškost, posledice izbegavanja medicinske pomoći postaju sve ozbiljnije.
Vitamin C: Neophodan kada smo prehlađeni, ali je i mnogo više od toga
06.03.2025.•
0
Najnovija istraživanja pokazuju da je i u razvijenim zemljama često prisutna hipovitaminoza odnosno nedostatak C vitamina.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar