Zašto moramo malo da prilegnemo posle ručka?
Nakon užurbanog prepodneva, čini nam se da je ručak upravo ono što nam treba.
Foto: Pixabay
Ali posle tog obroka za koji smo mislili da će nam dati energiju, jedino što smo sposobni da uradimo je da malo prilegnemo.
Osećaj umora posle ručka, ili posle obroka uopšte, stručno se naziva postprandijalna somnolencija. Deo ove pojave je posledica osnovne fiziologije: kada jedemo, većina naše krvi odlazi u organe za varenje kako bi preradili hranu.
Posle jela naše telo proizvodi više serotonina, neurotransmitera koji reguliše san i raspoloženje – posebno ako je hrana bila bogata esencijalnom aminokiselinom triptofanom, koja se nalazi u proteinima kao što su piletina, sir i riba.
To što smo umorni i pospani posle jela ne znači da sa nama nešto nije u redu. Međutim, ako treba da nastavite s poslom, onda to svakako predstavlja problem, prenosi RTS.
Ali postoje dodatni činioci koji pojačavaju ovu prirodnu reakciju, čineći da nam ostatak dana prođe tako što nam se bilo koja aktivnost čini kao isuviše naporna.
Nutricionisti savetuju na šta bi trebalo da pazimo i kako da se oslobodimo tog naleta umora i pospanosti.
Kada je reč o tome zašto se osećamo preterano umorno posle jela, čest uzrok je konzumiranje obroka koji su teški u smislu količine ili kvaliteta.
Često se prejedamo umesto da stanemo kada osetimo prijatnu sitost, posebno ako tokom jela radimo još nešto, odnosno čitamo poruke na telefonu ili gledamo televizijski program. Ako nismo doručkovali, to takođe utiče da se za ručak prejedemo jer nam prekomerna glad otežava kontrolu apetita, napominju nutricionisti.
Oni koji se osećaju jako umorno posle obroka, trebalo bi da sporije jedu i smanje porcije kako se ne bi prejedali.
Bez obzira na to šta jedemo – bilo da su u pitanju ugljeni hidrati, masti, proteini – ako pojedemo više nego što naše telo može da podnese, trebaće mu mnogo više vremena da svari svu tu hranu.
Takođe, bilo bi dobro da se makar pet minuta posvetimo samo obroku, bez gledanja u bilo koji ekran.
Ponekad, međutim, sastav određene hrane može doprineti umoru. Masti su najteži nutrijent za varenje jer su njihovi molekuli mnogo veći od molekula proteina ili ugljenih hidrata. Ako ste jeli obrok sa visokim sadržajem masti – poput pržene hrane ili pice – to će pre izazvati osećaj umora. Obroci bogati dodatim šećerom ili rafinisanim ili visoko obrađenim ugljenim hidratima mogu imati isti efekat zbog načina na koji telo metaboliše ove namirnice u odnosu na šećer ili ugljene hidrate u prirodnoj ili minimalno obrađenoj hrani.
Vlakna u minimalno obrađenoj hrani usporavaju apsorpciju šećera u telu, što znači da ne izazivaju skokove šećera u krvi ili insulina, već vam daju stabilniju, trajniju energiju.
Ako nam se ručak uglavnom sastoji od ugljenih hidrata, a zatim pojedemo i kolač, nivo šećera u krvi i insulina se naglo povećavaju.
Dešava se i da nivo šećera u krvi padne ispod nivoa koji je bio pre obroka, što takođe predstavlja energetski okidač.
Baš kao i hrana sa visokim sadržajem šećera, slatka pića takođe utiču na osećaj umora. Pored toga, alkohol je sedativ, tako da ako obično pijete alkoholna pića uz ručak, ako želite da izbegnete pospanost posle jela, jedini način je da se uzdržite od pića.
Odabir uravnoteženijih obroka i grickalica može nam pomoći da se osećamo manje umorno posle jela, kažu stručnjaci. To bi mogla da bude krem supa na bazi pasulja i salata sa prelivom od maslinovog ulja i balzamika; nemasni proteini kao što su losos, belo pileće meso ili pasulj. Ako ste u škripcu, pokušajte da pojedete jabuku sa puterom od orašastih plodova umesto da zgrabite čokoladicu.
Preporuka je i da na posao ponesemo hranu od kuće što nam može pomoći da se uzdržimo od grickalica, brze hrane ili čokoladica.
Pet minuta šetnje posle jela ili nešto slično, takođe pomaže da poboljšamo cirkulaciju i budnost.
San reguliše naše hormone, uključujući i one za varenje. A ako nismo naspavani, naše telo će verovatno potisnuti hormon leptin koji signalizira "sit/a sam i ne treba mi više" ili podići grelin, hormon koji naređuje "nahrani me".
Ukoliko smo nedovoljno odmorni, to takođe negativno utiče na našu sposobnost odlučivanja, emocionalnu stabilnost i region mozga koji reguliše unos hrane, što otežava odupiranje žudnji za ukusnom, ali nekvalitetnom hranom.
Umor posle obroka nekima može biti signal da je u pitanju nešto ozbiljnije.
Podaci pokazuju da mnogi ljudi imaju dijabetes ili predijabetes, a da to i ne znaju. Kada neko ne može pravilno da metaboliše ugljene hidrate i ima visok nivo insulina u krvi, to smanjuje nivo energije.
Ukoliko se uvek osećate pospano posle kvalitetnog i izbalansiranog obroka, preporučuje se da uradite test koji meri prosečne nivoe šećera u krvi i pokazuje koliko je glukoze vezano za hemoglobin u crvenim krvnim zrncima.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Doktor objašnjava: Zašto svaka vakcina protiv gripa ne deluje isto kod svih?
20.11.2024.•
0
Neke vakcine imaju slabiju efikasnost kod pojedinih osoba u odnosu na druge.
Kako znati da su nam bubrezi, jetra i pankreas zdravi i na šta ukazuje povišen bilirubin u krvi
19.11.2024.•
0
Biohemijske laboratorijske analize pokazuju opšte zdravstveno stanje jetre, pankreasa i bubrega a što je bolja dijagnostika, to su i naši vitalni organi zdraviji, kaže za 021.rs dr Ivana Isakov.
Virus koji izaziva dečiju paralizu otkriven u kanalizaciji u Poljskoj
19.11.2024.•
1
Poljske zdravstvene vlasti pozvale su na vakcinaciju dece protiv dečije paralize nakon što je virus otkriven u kanalizaciji Varšave tokom redovnih testova ovog meseca.
Evropska unija da hitno deluje zbog prekomerne upotrebe antibiotika
18.11.2024.•
3
Evropska unija treba da preduzme hitne i odlučne mere u borbi protiv otpornosti na antimikrobna sredstva, ocenio je danas Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC).
Ovo su namirnice koje usporavaju metabolizam
17.11.2024.•
1
Metabolizam je jako bitan za gubljenje kilograma i kompletno zdravlje, a na njega utiču faktori poput genetike i dobi. Osim toga, jako je bitna i pravilna ishrana.
Istraživanje pokazalo: Za petinu slučajeva denga groznice krive - klimatske promene
17.11.2024.•
0
Klimatske promene su izazvale gotovo petinu slučajeva groznice denge što i dalje raste.
Britanci će brašnu dodavati folnu kiselinu kako bi bilo manje urođenih mana
17.11.2024.•
1
Folna kiselina dodavaće se pšeničnom brašnu od necelog zrna u Ujedinjenom Kraljevstvu kako bi se sprečile urođene mane, piše BBC.
Istraživači: Ljubitelji piva više jedu i puše, a manje vežbaju
17.11.2024.•
1
Novo istraživanje sugeriše da ljubitelji piva imaju lošije prehrambene navike, više puše i manje se bave fizičkom aktivnošću od ljubitelja vina i žestokih pića.
Sedenje u toaletu duže od 10 minuta opasno po zdravlje
17.11.2024.•
0
Poznato je da mnogi imaju naviku da u toaletu čitaju novine ili nose telefon. Zato se trominutni odlazak u toalet lako pretvori u 15 minuta čitanja, skrolovanja i objavljivanja.
Koliko dugo možete da stojite na jednoj nozi: Flamingo test kao indikator opšteg zdravlja
17.11.2024.•
0
Ko može dugo da stoji na jednoj nozi, živi duže. Takozvani flamingo test važi kao dobar instrument za proces starenja.
Zašto su važni pregledi urina
14.11.2024.•
1
Rezultati osnovnog pregleda urina pokazuju stanje naših bubrega, njegovih izvodnih kanala i mokraćne bešike, a ti rezultati važni su za sve, naročito za trudnice i hronične bolesnike.
Koliko trbušnjaka možete da uradite: Postoji određen broj u zavisnosti od godina i pola
14.11.2024.•
0
Instruktori fitnesa smatraju da su trbušnjaci najjednostavniji i najbolji test koji može da otkrije koliki je stepen fizičke kondicije i izdržljivosti ljudi bez obzira na pol i starosnu dob.
Dr Sandra Jovanović: Šta treba da znate o dijabetesu i dijabetesnoj retinopatiji
14.11.2024.•
0
Širom sveta danas, 14. novembra, obeležava se Dan borbe protiv dijabetesa i njegovih komplikacija.
Od bolesti pluća tokom prošle godine u Srbiji umrlo više od 5.700 građana
12.11.2024.•
2
U Srbiji je tokom prošle godine od bolesti pluća umrlo više od 5.700 osoba, a tokom sezone respiratornih infekcija je na bolničko lečenje zbog upale pluća primljeno više od 15.000 pacijenata.
Zašto su važne redovne laboratorijske analize i koliko često ih treba raditi
12.11.2024.•
3
Laboratorijske analize važne su za rano otkrivanje bolesti, donošenje pravovremenih medicinskih odluka i za unapređenje zdravstvene zaštite građana.
Žene u istočnim delovima sveta ulaze u menopauzu ranije nego one na Zapadu: Evo zašto
12.11.2024.•
0
Žene u istočnim delovima sveta u proseku ulaze u menopauzu ranije nego one na Zapadu.
Antivakser u Britaniji osuđen na pet godina zatvora
11.11.2024.•
4
Protivnik vakcina, koji je na društvenim mrežama pozivao na nasilje nad naučnicima, političarima i zvaničnicima javnog zdravlja tokom pandemije kovida, osuđen je u Britaniji na pet godina zatvora.
U Kanadi zabeležen prvi slučaj infekcije ptičjeg gripa kod čoveka
10.11.2024.•
0
Kanadska provincija Britanska Kolumbija saopštila je da je na njenoj teritoriji otkriven prvi slučaj infekcije virusom ptičjeg gripa H5 kod ljudi.
Najmanje 10 ljudi umrlo, a još 100 završilo u bolnici zbog lažnog Ozempika
10.11.2024.•
0
Najmanje 10 Amerikanaca je umrlo, a 100 je hospitalizovano nakon uzimanja apotekarskih imitacija leka za dijabetes Ozempik, koji se takođe često koristi za mršavljenje.
Švajcarska bolnica pacijente u delirijumu (eksperimentalno) leči pivom
10.11.2024.•
4
Univerzitetska bolnica u Bazelu u okviru kliničke studije propisuje pacijentima na intenzivnoj nezi pivo za lečenje efekata delirijuma.
Vozilo Hitne pomoći udarilo biciklistu, pa mu naplaćeno 1.800 dolara za prevoz do bolnice
10.11.2024.•
0
Biciklista iz Oregona, 71-godišnji Vilijam Hoš, tužio je službu Hitne pomoći zbog toga što mu je naplatila račun od 1.862 dolara za prevoz do bolnice nakon što ga je ambulantno vozilo udarilo na ulici
Komentari 2
Dd
B
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar