Nemojte uvlačiti stomak da biste izgledali bolje: To može naneti ozbiljnu štetu zdravlju
Trbušni mišići spadaju u najzaposlenije mišiće u našem telu. Uključeni su u skoro svaki naš pokret.
Foto: Pixabay
Održavaju telo stabilnim i uravnoteženim, štite našu kičmu i čak obezbeđuju da naši unutrašnji organi ostanu tamo gde bi trebalo da budu.
Određena zdravstvena stanja, pa čak i nepotrebno zatezanje mišića tokom svakodnevnog života, mogu dovesti do neuravnoteženosti trbušnih mišića. Vremenom, ovo može dovesti do stanja zvanog sindrom peščanog sata - štetne promene u strukturi trbušnog zida, što može prouzrokovati stvaranje vidljivog nabora na sredini abdomena. I ne samo to, već ova promena može imati i štetni efekat na unutrašnje organe i druge delove tela ako se ne leči, napominje dr Adam Tejlor, profesor anatomije na Univerzitetu u Lankasteru.
Postoje četiri glavna uzroka sindroma peščanog sata. Svaki od njih dovodi do disbalansa u funkciji trbušnih mišića.
Prvi uzrok su određena urođena stanja (kao što su gastrošiza ili pupčana kila) koja dovode do nepravilnog razvoja abdominalnih mišića i leče se operativno plastičnim hirurškim procedurama, na rođenju i kasnije.
Loše držanje je još jedan uzrok. Dovodi do toga da se kičma udaljava od svoje normalne zakrivljenosti u obliku slova S, što dovodi do negativnih promena u napetosti i funkciji trbušnih mišića i uslovljava neravnotežu. Bol u abdomenu (bilo zbog problema sa varenjem, jetrom ili žučnom kesom) takođe može prouzrokovati da osoba namerno ili nevoljno stegne svoje trbušne mišiće kako bi umanjila ili izbegla bol.
Ali još jedan iznenađujući uzrok sindroma peščanog sata može biti slika koju imamo o svom telu, što je sve veći problem. Ljudi koji su nezadovoljni izgledom svoga tela ili žele da imaju ravan stomak, često namerno stežu trbušne miđiće kako bi postigli željeni izgled.
Neravnoteža mišića
Kada uvlačimo stomak to uzrokuje da se naši ravni trbušni mišići (musculus rectus abdominis), takozvane "pločice" skupljaju. Ali pošto uglavnom skladištimo više masnog tkiva u donjem delu stomaka, mišići na vrhu stomaka imaju tendenciju da budu aktivniji. Ovo stvara nabor, ili tokom dužeg perioda, brazdu na stomaku, pri čemu se pupak povlači nagore.
Bez obzira na to da li namerno ili nesvesno uvlačimo stomak, mesta koja trpe veći pritisak su i donji deo leđa i vrat. To je zato što sada moraju da kompenzuju promene u stabilnosti jezgra.
Kompresija stomaka takođe smanjuje količinu prostora dostupnog za unutrašnje trbušne organe. Ako stomak zamislite kao tubu paste za zube, kaže profesor Tejlor, kada stisnete na sredini tube, stvarate pritisak na vrhu i na dnu. Pritisak na vrhu utiče na disanje tako što čini da dijafragma (glavni mišić uključen prilikom udisaja) ne može da se povuče što dalje.
Pritisak na dnu stvara veću silu na mišiće karličnog dna jer se trbušna šupljina smanjuje u zapremini kada uvlačimo stomak. Pored toga, pojačane su sile na zglobove kičme i karlice jer su trbušni mišići manje sposobni da apsorbuju udar kada su napeti.
Iako postoji malo istraživanja koja su se bavila uticajem samog sindroma peščanog sata na kapacitet disanja, istraživanje na ispitanicima kojima je bio vezan stomak (ceo stomak ili samo deo kako bi se pomogao oporavak od povrede mišića ili posle operacije) pokazala su da dolazi do smanjenja od 34 odsto količine vazduha koji se izdahne i 27 do 40 odsto smanjenja ukupnog kapaciteta pluća.
Nepoznato je da li to dovodi i do dugoročnih promena u kapacitetu disanja. Ali kratkoročno, ovo može otežati vežbanje – a možda ćete i ranije osetiti umor zbog smanjenog unosa kiseonika u krvotok, napominje profesor.
Uvlačenje stomaka dovodi i do opterećenja karličnog dna, što će uticati na funkciju bešike, materice i rektuma, potencijalno izazivajući curenje urina ili fekalnih materija, kao i prolaps materice. Za ljude koji već imaju problema sa disfunkcijom karličnog dna (kao što je urinarna ili fekalna inkontinencija), uvlačenje stomaka može samo da pogorša ove probleme.
Postoji rešenje
Na sreću, sindrom peščanog sata je reverzibilan. Lečenje mišićne neravnoteže kroz vežbe koje jačaju sve mišiće jezgra će pomoći. Vežbe kao što su sklekovi ili most su neke od tih. Slično, aktivnosti kao što su joga ili pilates će takođe verovatno biti korisne u opuštanju mišića.
Sindrom peščanog sata je verovatno nešto što će se razviti tokom dužeg perioda, nakon nedelja stalnog uvlačenja stomaka. Tako da u nekim izuzetnim situacijama ako malo i uvučemo stomak da bismo ostavili bolji utisak, neće izazvati tako dramatične probleme.
Takođe postoji mnogo načina na koje to možemo da izbegnemo, napominje profesor Tejlor. Ako imate neobjašnjiv ili dugotrajan bol u stomaku, najbolje je potražiti savet lekara - ne samo da biste sprečili neravnotežu mišića, već i da biste lečili osnovni uzrok bola.
Ako pak uvlačite stomak da biste poboljšali svoj izgled, vežbe koje jačaju mišiće i leđa biće korisne za održavanje dobrog držanja i ravnavanje stomaka.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Belgijski naučnici razvili vakcinu koja jača imunitet zaraženih HIV-om
23.12.2024.•
0
Istraživači sa univerziteta u Briselu i Gentu napravili su veliki korak napred za pacijente zaražene virusom HIV-a, preneo je portal Fokus na Belgiju.
Budućim majkama je potreban jod
23.12.2024.•
0
Svetska zdravstvena organizacija ističe da je unošenje joda izuzetno važno za razvoj mozga deteta tokom trudnoće.
Nikada ne podgrevajte ovu hranu za decu
22.12.2024.•
0
Najzdravije je jesti sveže pripremljenu hranu, ali ponekad ne možemo zbog ubrzanog načina života.
U Australiji sve više slučajeva bakterije koja jede meso
22.12.2024.•
0
U australijskoj saveznoj državi Viktoriji došlo je do naglog porasta slučajeva oboljevanja od Buruli ulcera, bolesti izazvane bakterijom koja jede meso.
Kardiolog dr Igor Ivanov: Kardiovaskularni bolesnici sve mlađi, menjanje navika najbolja prevencija
22.12.2024.•
7
Profesor dr Igor Ivanov, načelnik Odeljenja za ishemijske bolesti srca i koronarnu patofiziologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, lekar je koji godišnje uradi 250 kateterizacija.
Lekar upozorava: Ako mislite da imate srčani udar - nemojte ovo raditi
22.12.2024.•
2
Ako mislite da imate srčani udar, nemojte se oslanjati na savet koji se širi internetom jer bi to moglo pogoršati situaciju i ugroziti vaš život, upozorio je britanski lekar Karan Rajan.
Ovo su znaci da pijete previše kafe
22.12.2024.•
0
Ljubitelji kafe se često oslanjaju na svoju omiljenu jutarnju šoljicu da započnu dan puni energije. Međutim, stručnjaci upozoravaju da preterivanje sa kafom može da izazove neprijatne nuspojave.
Prošle nedelje više od 6.500 slučajeva oboljenja sličnih gripu
20.12.2024.•
1
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je danas da se od 9. do 15. decembra u Srbiji beleži 6.585 slučajeva oboljenja sličnih gripu.
Lončar: Nema više lista čekanja za operaciju katarakte
20.12.2024.•
9
Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar saopštio je da od danas više nema lista čekanja za operaciju katarakte i izrazio očekivanje da će u narednim danima još neke liste čekanja biti ukinute.
U toku klinička ispitivanja leka za rast nedostajućih zuba: Potencijalno "zbogom" implantima
18.12.2024.•
7
Ljudima kojima nedostaju zubi možda će moći da izrastu novi, kažu japanski stomatolozi koji testiraju pionirski lek za koji se nadaju da će ponuditi alternativu protezama i implantatima.
Da li držite mobilni telefon pored kreveta dok spavate? Evo kako to utiče na kvalitet sna
17.12.2024.•
3
Mobilni telefoni su u našim životima svaki dan, u našim rukama tokom dana, a većina ljudi drži svoje mobilne telefone blizu sebe čak i dok spavaju.
Terapija inovativnim lekovima za rak dojke dostupna u još 30 bolnica širom Srbije
16.12.2024.•
1
Pacijentkinjama koje se leče inovativnim lekovima za rak dojke omogućeno je da deo terapije primaju u još 30 opštih bolnica širom Srbije umesto samo u kliničkim centrima, saopštio je RFZO.
Grip, respiratorni, adenovirusi i kovid: Evo kako da se zaštitite od zimskih virusa koji cirkulišu
16.12.2024.•
0
Evropske zemlje su od pandemije koronavirusa videle ko-cirkulaciju zimskih virusa, a zdravstveni sistemi suočeni su s potencijalnom "trostrukom pretnjom" bolesti, kažu zdravstvene agencije.
Ako koristite slušalice: Evo kako i koliko često bi trebalo da ih čistite
15.12.2024.•
1
Iako su slušalice neizostavan deo svakodnevnog života, mnogi ljudi ih ne čiste redovno, što može uticati na kvalitet zvuka i zdravlje ušiju.
Broj zahteva za eutanaziju u Španiji porastao za 24,8 odsto
15.12.2024.•
0
Broj zahteva za eutanaziju u Španiji je prošle godine porastao 24,8 odsto u odnosu na 2022, na 766, od čega je za 334 ljudi izvršeno asistirano samoubistvo, saopštilo je špansko Ministarstvo zdravlja.
Šestogodišnji dečak u Brazilu preživeo više od 1.100 uboda pčela
15.12.2024.•
0
Šestogodišnji dečak u Brazilu preživeo je više od 1.100 uboda pčela nakon što ga je napao roj insekata na farmi u brazilskoj državi Mato Groso do Sul, preneo je britanski Miror.
Postoji veza između vitamina D i depresije: Ovo je idealna doza
14.12.2024.•
3
Neka istraživanja sugerišu vezu između depresije i drugih mentalnih zdravstvenih problema i nedostatka vitamina D.
Dečaku iz Srbije transplantirani jetra i bubreg u Italiji o trošku RFZO
13.12.2024.•
3
Dvanaestogodišnjem dečaku iz Srbije urađena je istovremena transplantacija jetre i bubrega u Italiji o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, saopštio je danas RFZO.
Pulmolog Ivan Kopitović: Kako se rešiti kašlja?
13.12.2024.•
0
Prof. dr Ivan Kopitović, pulmolog iz Sremske Kamenice, donosi nam svoje iskustvo u pomaganju pacijentima sa disajnim tegobama.
I zimi možemo da dehidriramo: Ovo su simptomi
12.12.2024.•
2
S obzirom na to da tokom zime žeđ nije toliko izražena, može se dogoditi da zaboravimo redovno da pijemo dovoljno vode, pa dehidratacija nije retka pojava.
Da sva deca skaču: Mali i veliki heroji rame uz rame
11.12.2024.•
0
Inspirativne priče o malim i velikim herojima čuli smo na konferenciji Da sva deca skaču, koju su organizovali Fondacija Nataša Kovačević i kompanija AbelaPharm, u sredu, 11. decembra, u Beogradu.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar