Pet veoma loših posledica stresa
Mnogi stres smatraju isključivo lošom pojavom, ali stvari ipak nisu tako jednostavne budući da je stres prirodna, ali i vrlo dragocena telesna reakcija.
Foto: Pixabay
U situaciji koju ocenimo pretećom naše telo stavlja se u visok stepen pripravnosti.
"U našem mozgu se pokreće reakcija", kaže dr Ralf Sur, predsednik berlinske Fondacije za zdravstvenu pismenost, neprofitne organizacije čiji je cilj da omogući ljudima donošenje informisanih zdravstvenih odluka.
Signalni molekuli koji se nazivaju hormoni stresa, kao što su noradrenalin, adrenalin i kortizol, otpuštaju se u krvotok. Zalihe energije stavljaju se u pogon, a organizam postaje budniji i sposobniji da brže reaguje. Takvo stanje u sklopu kog organizam bira da se bori, beži ili parališe se, bilo je vitalno za naše praistorijske pretke kada bi se, na primer iznenada suočili sa zveri.
Danas je susret s divljim medvedom retko okidač stresa. U moderno doba to su drugi, svakodnevni stresori, kao što su porodični ili finansijski problemi, zahtevan šef, stalna stiska s vremenom ili preopterećenje u žustrom digitalno povezanom svetu.
Ti okidači uzrokuju hroničan stres i organizmu ostavljaju nedovoljnu priliku da se vrati u normalno, opušteno stanje, a time podstiču biohemijske procese koji mogu dovesti do bolesti.
"Međutim, studije nisu nedvosmisleno pokazale direktnu vezu između stresa i konkretnih bolesti", kaže Sur.
Ipak, razne su bolesti u korelaciji s hroničnim stresom, jer on potencijalno opterećuje naš imuni sistem i tako nas čini podložnijima infekcijama. Uz to, ljudi pod stresom često usvajaju nezdrave navike poput pušenja, nedovoljnog spavanja ili povećanog konzumiranja nezdrave hrane.
Kakav je uticaj stresa na određene telesne procese i sisteme?
1. Gastrointestinalni trakt
Stres može rezultirati smetnjama u varenju, čak i od hrane koju inače dobro podnosimo, a "to mnoge ljude čini sklonima dijareji", otkriva psihijatar i naučnik koji se bavi problemom stresa dr Mazda Adli, glavni lekar u berlinskoj klinici "Fliedner" i upravnik odeljenja za istraživanje afektivnih poremećaja u univerzitetskoj bolnici "Charité".
Hronični stres takođe može učiniti creva lenjim, smanjiti apetit, dovesti do žgaravice ili gore, do sindroma iritabilnog creva, navodi Adli.
2. Kardiovaskularni sistem
Akutni stres povećava broj otkucaja srca i krvni pritisak, a hronični može dovesti do zdravstvenih stanja kao što je hronično visoko krvni pritisak.
"Moguće su i srčane aritmije", upozorava Adli.
Hronični stres je i faktor srčanog i moždanog udara, a rizik se povećava nezdravim navikama kao što je pušenje.
3. Muskulatura
Stres može rezultirati napetošću mišića. Mišići vrata mogu postati zategnuti do mere da otežavaju pokretljivost vrata i glave, a pojavljuju se i bolovi u leđima. Sve to potencijalno dovodi do neravnomerne raspodele težine u mišićno-koštanom sistemu s bolnim posledicama poput lumbaga ili hernije intervertebralnog diska.
4. Metabolizam
Smatra se da je stres moguć uzrok metaboličkih poremećaja poput dijabetesa tipa 2 i visokog nivoa holesterola.
"Budući da se oseća ugroženim, telo pod stresom stavlja u pogon više zaliha energije, i šećera i masti. Istovremeno hormoni stresa podstiču otpornost na insulin, povećavajući nivo šećera u krvi", objašnjava Adli.
Štaviše, hormon stresa kortizol na telo deluje tako da ono neprestano obnavlja svoje zalihe šećera i masti, što može rezultirati time da na raspolaganje stavi više energije nego što mu je potrebno. Dodatni šećer i masnoće mogu doprineti gomilanju štetnog sala na stomaku, ograničiti protok krvi, opteretiti krvne sudove i podstaći metaboličke poremećaje.
5. Mentalno zdravlje
"Mozak, a time i psiha, vrlo je osetljiv na hronični stres", kaže Adli.
Stalno stanje budnosti dovodi do mentalnih bolesti, a "najpoznatija duševna komplikacija stresa je depresija", upozorava Adli.
Osim toga, pojačano otpuštanje kortizola u krvotok može imati i negativan efekat na koncentraciju, a stalni stres uzrokovati probleme s pamćenjem. Budući da je stres obično popraćen teskobom, on može i dugoročno podstaći teskobu i napade panike.
Dakle, ako mislite da ste pod hroničnim stresom, trebali bi nešto da promenite. Dobar početak je tokom dana uzimati redovne pauze za odmor. One bi trebalo da uključuju kratke vežbe usmerene na svesnost, kao što je fokus na disanje. Redovna fizička aktivnost takođe pomaže.
Za trajno oslobađanje od stresa važno je promeniti obrasce ponašanja i razmišljanja koji do njega dovode, a jedan od njih je i perfekcionizam. Korisni su negovanje prijateljstava i bavljenje hobijima.
"Svi ovi napori ne samo da pogoduju mentalnom opuštanju i pozitivnim emocijama, već i direktno utišavaju zvukove stalne biološke uzbune našeg tela", zaključuje Adli.
.jpg "Kako što duže da zadržite osećaj odmora nakon letnjeg putovanja i povratka na posao")
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Stalno žudite za nečim slatkim nakon obroka? Studija otkriva zašto je to tako
23.02.2025.•
0
Većini nas poznat je osećaj kad se dobro najedemo, ali još želimo nešto slatko.
Batut: Više od 14.000 obolelih od gripa i prehlade prošle nedelje
21.02.2025.•
0
Od 10. do 16. februara u Srbiji su zabeležena 14.072 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Doktorka objašnjava: Kako vitamin K2 utiče na vaše kosti i zbog čega je važan?
18.02.2025.•
0
Vitamin D igra glavnu ulogu u izgradnji i održavanju zdravlja kostiju, ali deluje i direktno na imunološki odgovor organizma.
Doktori održali srce u životu van tela rekordnih 12 sati
18.02.2025.•
0
Univerzitetska bolnica u Bernu saopštila je da su lekari uspeli da održe srce živim izvan ljudskog tela rekordnih 12 sati pre nego što je uspešno obavljena transplantacija.
Uz pomoć testa sa kukuruzom izračunajte koliko hrana putuje kroz vaš organizam
16.02.2025.•
4
Brzina kretanja hrane kroz naša creva je važna jer njen način prolaska kroz digestivni trakt utiče na zdravlje, i to na više načina.
Salo na stomaku znatno povećava rizik od oštećenja jetre pri konzumiranju alkohola
16.02.2025.•
1
Osobe koje pate od dijabetesa ili imaju masnoće koncentrisane oko stomaka, više nego dvostruko su sklonije ozbiljnom oštećenju jetre pri unosu alkohola, pokazali su rezultati novog istraživanja.
Dremka tokom radnog vremena dobra ideja ili ne: Evo šta su pokazala istraživanja
16.02.2025.•
1
Dremanje tokom dana je u pojedinim delovima sveta kulturna norma, ali da li dremanje može promeniti radni dan? Stručnjaci razmatraju potencijalne prednosti dremanja na poslu.
SZO: Na alkoholnim pićima štampati upozorenje o opasnosti od raka
15.02.2025.•
5
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je nove nalaze o "alarmantom" nedostatku svesti o povezanosti konzumiranja alkohola sa oboljenjima raka širom Evrope
Službeni glasnik: Proglašen prestanak epidemije kovida19 na teritoriji Srbije
14.02.2025.•
2
Ministar zdravlja doneo je naredbu o proglašenju prestanka epidemije kovida na osnovu člana 50. stav 4. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i člana 15. stav 3. Zakona o državnoj upravi,
Psihoterapeut otkriva: Kako nastaju depresija i anksioznost
14.02.2025.•
1
Sve veći broj ljudi pati od anksioznog ili depresivnog poremećaja a poznati hrvatski psihoterapeut Laslo Pinter otkriva koje su sličnosti i razlike ta dva stanja.
Jod - važan za organizam
14.02.2025.•
0
Jod igra značajnu ulogu u zdravlju štitne žlezde i celokupnog organizma.
U Srbiji sve više slučajeva sifilisa: Najmlađi oboleli imao 14, a najstariji 75 godina
13.02.2025.•
2
Načelnik Službe za venerične bolesti u Gradskom zavodu za kožne i venerične bolesti Milan Bjekić rekao je da su u Srbiji, kao i u Evropi, polne bolesti poslednjih nekoliko godina u porastu.
Doktorka Batuta o tome ko najčešće oboleva od gripa i kada se očekuje pik
12.02.2025.•
0
U Srbiji je ukupno registrovan 14.081 slučaj oboljenja sličnih gripu, sa srednjim intenzitetom virusne aktivnosti, a u naredne dve nedelje se bližimo piku obolevanja.
Digitalno naprezanje očiju uvod u mnoge komplikacije sa vidom: Praviti pauze od 20 minuta
11.02.2025.•
1
Ukoliko je sedenje ispred ekrana vaša radna svakodnevica, velike su šanse da imate problema sa očima i vidom, a kao najčešće tegobe mogu se javiti glavobolja, suve ili crvene oči i zamagljen vid.
Indonezija pokrenula program besplatnih zdravstvenih pregleda za 60 miliona ljudi
10.02.2025.•
2
Indonezija je pokrenula program besplatnog lekarskog pregleda za 60 miliona ljudi, i to je predizborno obećanje predsednika Prabova Subjanta.
Suva usta mogla bi biti simptom stanja koje zahteva hitnu pomoć
09.02.2025.•
1
Ako imate suva usta, to bi mogao biti simptom manje poznatog zdravstvenog problema.
Pojeo previše voća odjednom i stvorio mu se "kamen" - pa morao da bude operisan
09.02.2025.•
3
Ministarstvo zdravlja Novosibirske oblasti u Rusiji objavilo je na svom Telegram kanalu da je meštanin morao da bude operisan pošto je odjednom pojeo 10 japanskih ili kaki jabuka.
Naučnici: Čak 80 odsto ljudi radi jednu stvar na poslu koja pogoršava nesanicu
09.02.2025.•
0
Studija objavljena u januaru 2025. u "Journal of Occupational Health Psychology" sugeriše da postoji nešto što 80 odsto nas radi tokom radnog dana što bi mnogi lako mogli rešiti kako bi poboljšali san
Ne jedete više nego inače, a gojite se: Ovo su mogući razlozi
09.02.2025.•
1
Ako jedete više nego inače ili se manje krećete, povećanje telesne težine ne bi trebalo da vas iznenadi. Ali šta ako se pridržavate iste rutine, a brojke na vagi ipak rastu?
Kako sve dugotrajna vožnja utiče na zdravlje?
09.02.2025.•
1
Sedajući za volan malo je onih koji će o tome razmišljati, a trebalo bi jer zdravstvene tegobe vozača, bilo profesionalca ili onih kojima to nije poziv, mogu iznenaditi.
Doručak pre 9 sati ujutro može smanjiti rizik od depresije
09.02.2025.•
1
Ako ste navikli da preskačete doručak ili da ga pojedete tek kasnije ujutro, možda bi trebalo da razmislite o promeni svojih navika.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar