Milenijalci i generacija iks podložniji karcinomu u odnosu na starije generacije
Milenijalci i generacija iks suočavaju se sa većim rizikom od 17 karcinoma u odnosu na bejbi-bumere.
Foto: Pixabay
Slučajevi raka kod mlađih generacija nastavljaju da rastu uznemirujućom brzinom, pokazala je nova masovna studija Američkog društva za rak (ACS).
Analiza je uzela u obzir zdravstvene podatke više od 23 miliona američkih pacijenata, rođenih između 1920. i 1990. godine, kojima je kasnije dijagnostikovan rak od 2000. do 2019. godine.
U poređenju sa bejbi-bumerima, istraživači su otkrili da su generacije iks i milenijalci u većem riziku od razvoja 17 od 34 karcinoma, uključujući leukemiju, rak dojke i rak želuca.
U poređenju sa bejbi-bumerima, istraživači su otkrili da su generacije iks i milenijalci u većem riziku od razvoja 17 od 34 karcinoma, uključujući leukemiju, rak dojke i rak želuca.
Milenijalci rođeni 1990. imali su dva do tri puta veću verovatnoću da razviju rak pankreasa, bubrega ili tankog creva nego bejbi-bumeri rođeni 1955. Žene milenijalci takođe se suočavaju sa povećanim rizikom od raka jetre i žučnih kanala.
Devet karcinoma, za koje su stope incidencije uglavnom opale kod starijih generacija, kao što su rak dojke, rak jajnika, rak materice, rak testisa i rak analnog otvora, u porastu su kod mlađih ljudi.
Sam rak materice ima 169 odsto veće šanse da utiče na osobu rođenu 1990-ih nego na ljude rođene 1930-ih. Rizik od smrti od ovih karcinoma takođe raste.
To nije dobar znak, i ukazuje na to da je došlo do tihe, generacijske promene u riziku od raka tokom prošlog veka, piše portal Science Alert.
Istraživači sumnjaju da je situacija takva delom i zbog toga što su generacije mlađe od 50 godina, sve više izložene kancerogenima u ranom životu ili mlađoj odrasloj dobi.
"Te rizične izloženosti, međutim, još treba da budu razjašnjene i definisane", naveli su istraživači.
Gojaznost kao važan fakor rizika
Deset od 17 karcinoma čija se incidenca povećava među milenijalcima i generacijom iks, vezano je za gojaznost, koja bi takođe mogla da igra ulogu u generacijskom disparitetu.
"Pošto se povećani rizik kod mlađih generacija prenosi kako pojedinci stare, sveukupno povećanje opterećenja karcinoma moglo bi se desiti u budućnosti, zaustavljajući ili preokrenuvši decenije napretka bolesti", kaže epidemiolog za rak Ahmedin Džemal iz ACS-a.
"Podaci naglašavaju kritičnu potrebu da se identifikuju i adresiraju osnovni faktori rizika u generaciji iks i populaciji milenijalaca kako bi smo se dodatno informisali o strategijama prevencije. Rezultati trenutne analize proširuju se na prethodna istraživanja, koja su otkrila da je stopa raka kod ljudi mlađih od 50 godina porasla za skoro 80 procenata za 30 godina", navode istraživači.
Ako se ti trendovi nastave, Svetska zdravstvena organizacija upozorava da bi do 2050. godine broj slučajeva raka mogao skočiti za dodatnih 77 odsto. Zvaničnici okrivljuju duvan, alkohol, gojaznost i zagađenje vazduha kao ključne faktore.
Drugi faktori rizika, kao što su loša ishrana, sedalni način života ili poremećaji spavanja, takođe mogu igrati ulogu u incidenciji raka, iako su ovi faktori "i dalje slabo shvaćeni", primećuju istraživači.
Nije sve tako crno
Međutim, u nedavnoj analizi ACS-a kriju se i neke dobre vesti.
"Ubrzani pad" kod mladih ljudi sa rakom grlića materice "pokazuje efikasnost vakcinacije protiv HPV-a, posebno kod žena rođenih otprilike 1990. godine", koje su bile u pravom uzrastu kada je vakcina odobrena u SAD.
Prethodne studije su pokazale da su slučajevi raka grlića materice pali za 90 odsto od pojave te vakcine.
Pored toga, karcinomi povezani sa pušenjem, kao što su rak pluća i grla, takođe opadaju kod mlađih
"Novi nalazi doprinose rastućim dokazima o povećanom riziku od raka u generacijama nakon bejbi-bumera. Iako smo identifikovali trendove raka povezane sa godinama rođenja, još nemamo jasno objašnjenje zašto te stope rastu", kaže epidemiolog za rak Hjuna Sung iz ACS.
Studija je objavljena u časopisu "The Lancet Public Health".
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Nedostatak joda u ishrani
31.03.2025.•
0
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, nedostatak joda je jedan od uzroka oštećenja mozga u detinjstvu, što dovodi do poremećenog kognitivnog i motoričkog razvoja.
Sve više mladih u Holandiji traži eutanaziju zbog depresije
30.03.2025.•
3
Broj ljudi koji su umrli eutanazijom u Holandiji prošle godine je porastao za 10 odsto, pokazali su novi podaci, a nadzorno telo pozvalo je lekare na veliki oprez u slučajevima psihičkih bolesti.
Meksiko zabranio brzu hranu u školama
30.03.2025.•
0
Meksiko je uveo zabranu brze hrane u školama širom zemlje, čime vlada nastoji da reši rastući problem gojaznosti i dijabetesa u toj zemlji.
Problemi sa zubima: Zanemarivanje može dovesti do teških infekcija i ozbiljnijih problema
29.03.2025.•
0
Pokvareni zubi kod čoveka nisu samo estetski problem -oni značajno utiču na celokupno zdravlje čoveka i stanje organizma.
Prvi put u ljudsko biće presađena genetski midifikovana svinjska jetra
27.03.2025.•
3
Kineski lekari prvi su put u svetu transplantirali svinjsku jetru ljudskom primaocu, objavili su naučnici s vojnog medicinskog univerziteta u Sijanu u severozapadnoj Kini.
Studija: Žvakaće gume oslobađaju mikroplastiku direktno u usta
27.03.2025.•
0
Žvakaće gume oslobađaju stotine čestica mikroplastike direktno u usta, pokazala je nova studija.
Naučnici upozoravaju: Čaj u kesici može biti opasan po zdravlje - evo zašto
25.03.2025.•
0
Količina mikroplastike povećava se u svetu oko nas, pa samim tim i u našim telima, budući da je unosimo na razne načine.
Nedostatak joda u ishrani
24.03.2025.•
0
Nedostatak joda može uzrokovati različite probleme sa kožom i kosom, jer je jod važan za pravilno funkcionisanje štitne žlezde, koja utiče na rast i regeneraciju tkiva.
Holandska vlada pooštrava propise za reklamiranje nezdrave hrane
23.03.2025.•
2
Holandska vlada pokušava da ograniči prodaju nezdravih grickalica i pića deci, pooštravanjem propisa o televizijskim reklamama i ambalaži proizvoda.
Studija pokazala: Vruća hrana u plastičnim posudama može ugroziti zdravlje srca
23.03.2025.•
0
Rezultati su pokazali da ljudi koji često jedu hranu iz plastičnih kontejnera češće imaju srčane probleme, posebno kongestivnu srčanu insuficijenciju, piše "Njujork post".
Srce je organ koji brže stari: Evo kako da ga "podmladite"
22.03.2025.•
0
Možda mislite da sa svakim rođendanom vaše srce postaje starije, ali u stvarnosti, vaše srce ponekad stari brže od vas.
Ne škodi ponoviti: Evo šta nikako ne smete da radite ako vam se uvuče krpelj
22.03.2025.•
3
Lepo vreme i češći boravak u prirodi povezani su, nažalost, i sa neprijatnim susretima sa krpeljima.
Veliko otkriće na pomolu: Nova nada za terapiju Parkinsonove bolesti
21.03.2025.•
2
Australijski naučnici došli su do potencijalno revolucionarnog otkrića, koje bi moglo otvoriti put razvoju novih lekova za Parkinsonovu bolest, najbrže rastućoj neurodegenerativnoj bolesti na svetu.
Kad je teško pronaći pravu reč: Znak da mozak slabi
19.03.2025.•
0
Mnogi od nas osećaju da tokom godina u svakodnevnom životu imamo poteškoća da pronađemo pravu reč.
Kognitivne sposobnosti i starenje: Kako se gube i da li je to nužno?
18.03.2025.•
0
Nova studija o moći ljudskog mozga ukazuje da pad kognitivnih sposobnosti u kasnijem periodu života nije nužno dat.
Naučnici otkrili koji je najgori bol koji možemo osetiti
16.03.2025.•
5
Istraživanjem iz 2020. godine u kom je učestvovalo preko 1.600 ljudi upoređivan je nivo bola izazvan različitim stanjima, poput lomova kostiju, ubodnih rana, migrena i sličnih neugodnosti.
Švajcarski lekari prepisuju posete muzejima kao terapiju
16.03.2025.•
3
Lekari u Švajcarskoj proširuju terapijske metode za pacijente sa mentalnim poteškoćama i hroničnim bolestima, uključujući šetnje u javnim vrtovima, galerijama i muzejima.
Postoji nekoliko hormona sreće: Koji su i kako da znamo da imamo njihov manjak?
16.03.2025.•
0
Dopamin, serotonin, endorfin i oksitocin čine četiri glavna hormona sreće. Ovi neurotransmiteri sarađuju, dopunjuju jedni druge i imaju složene uloge u telu.
Neurolozi upozoravaju: Ova popularna pića ozbiljno štete zdravlju mozga
15.03.2025.•
1
Često razmišljamo o ishrani kao o načinu poboljšanja fizičkog zdravlja, kao što je održavanje optimalne telesne težine, zdravlja srca i ravnoteže šećera u krvi.
Ima neka tajna veza: Evo kako pistaći utiču na vid
13.03.2025.•
3
Naučnici sa Univerziteta Tafts otkrili su da konzumiranje samo dve šake pistaća dnevno može pomoći u zaštiti od makularne degeneracije, glavnog uzroka gubitka vida kod starijih osoba.
Operacija katarakte - prilika da zauvek zaboravite na naočare
12.03.2025.•
0
Zamislite da ponovo potpuno jasno vidite svet – bez katarakte i naočara.
Komentari 2
BB
Kiki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar