Zašto su važne redovne laboratorijske analize i koliko često ih treba raditi

Laboratorijske analize važne su za rano otkrivanje bolesti, donošenje pravovremenih medicinskih odluka i za unapređenje zdravstvene zaštite građana.
Zašto su važne redovne laboratorijske analize i koliko često ih treba raditi
Foto: 021.rs

Dr Isidora Radosavkić iz Univerzitetskog Kliničkog centra Vojvodine objašnjava da se laboratorijskim analizama na biološkim uzorcima dobijaju informacije o zdravstvenom stanju pacijenata, a da je pravilan odabir analiza ključan za postavljanje tačne dijagnoze i praćenje zdravstvenog stanja pacijenta.

"Zato ih treba odabrati na osnovu simptoma bolesti koje ima pacijent i istorije bolesti, kako bi se postavila tačna dijagnoza. Trebalo bi se pridržavati relevantnih kliničkih smernica i protokola koji definišu kada i koje analize treba raditi. To pomaže u standardizaciji i smanjenju suvišnih testiranja. Takođe, potrebno je odabrati testove koji imaju visoku specifičnost i senzitivnost za postavljanje dijagnoze", kaže doktorka Radosavkić. 

Ona naglašava i to da je važno uzeti u obzir individualne karakteristike svakog pacijenta prilikom odabira laboratorijskih analiza, uključujući uzrast, pol, zdravstveno stanje i terapiju koju pacijent prima. 
 
"Praćenje prethodnih laboratorijskih rezultata pacijenta može takodje pružiti važne informacije o tome koje analize su zaista potrebne. Treba izbegavati testove koji ne pružaju značajne informacije ili ne utiču na lečenje. Saradnja između lekara, laboratorijskih stručnjaka i drugih članova zdravstvenog tima je timski rad na donošenju boljih kliničkih odluka".
Sagovornica 021.rs napominje da je za pacijente koji samoinicijativno žele da laboratorijskim analizama provere svoje zdravstveno stanje, važno da se uvek konsultuju sa lekarom kako bi se odabrale prave laboratorijske analize za određeno zdravstveno stanje i da se poštovanjem ovih pravila obezbeđuje preciznost rezulatata a samim tim i kvalitet pružene zdravstvene usluge pacijentu.
 
Osnovne laboratorijske analize
 
Osnovne laboratorijske analize obuhvataju širok spektar testova a deo su jednostavnih dijagnostičkih procedura koje se svakodnevno izvode u kliničko - biohemijskoj laboratoriji. 
 
Nakon postavljanja radne dijagnoze lekar upućuje svoga pacijenta na dopunske dijagnostičke procedure odnosno laboratorijske analize radi njenog potvrđivanja ili odbacivanja. 
 
"Pod biološkim uzorcima podrazumevaju se uzorci krvi, urina, pljuvačke, zatim uzorci stolice, likvora, vaginalnog sekreta, tkiva kao i aspiracijska punkcija limfnog čvora, štitne žlezde, promene na dojci, odnosno, bilo koji drugi biološki materijal koji se koristi za druge visokospecijalizovane preglede".
Dr Radosavkić ističe da u osnovne analize spada i određivanje sedimentacije eritrocita, kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom koja podrazumeva određivanje broja crvenih i belih krvnih zrnaca, diferenciranje pojedinih vrsta ćelija leukocita i određivanje vrednosti hemoglobina, hematokrita i broja trombocita.
 
"Važno je naglasiti da su među njima i biohemijski testovi a najčešće se određuje vrednost šećera, odnosno, glukoze u krvi, zatim, lipidnog statusa, odnosno vrednosti holesterola, triglicerida i takozvanog dobrog holesterola, vrednosti uree, kreatinina, mokraćne kiseline, aktivnost jetrenih enzima, vrednosti bilirubina, amilaze, ukupnih proteina i mnogih drugih testova koji se koriste za procenu funkcije jetre, bubrega i pankreasa".
 
Osnovni panel laboratorijskih testova obuhvata i pregled urina ali i analize kojima se ispituje poremećaj hemostaznog sistema, ističe doktorka Radosavkić i dodaje da se, osim određivanja broja trombocita u okviru kompletne krvne slike, po potrebi kontrolišu hormoni štitne žlezde, polni hormoni, koštani i tumor markeri i trombofilni markeri. Svi uzorci krvi za laboratorijske analize se uzimaju ujutru nakon noćnog gladovanja, 12 sati nakon poslednjeg obroka. O tome zašto moramo da gladujemo pre odlaska u laboratoriju, doktorka Radosavkić nema dilemu:
 
"Uzimanje hrane pre laboratorijskih analiza dovodi do povećanja koncentracije glukoze, holesterola, triglicerida, fosfata, proteina, gvožđa i vitamina. Trebalo bi izbegavati i veću fizičku aktivnost dva do tri dana pre vađenja krvi jer povećana fizička aktivnost može značajno da poveća aktivnost pojedinih enzima i nivo kalijuma. Takođe, pre vađenja krvi (u dogovoru sa lekarom) ne treba uzimati lekove i preparate koji mogu uticati na rezultat analiza kao što su gvožđe, vitamini, hormonska terapija, diuretici, analgetici i drugo", istakla je ona.
 
Kliničko-biohemijski testovi  
 
Kliničko-biohemijski testovi su laboratorijski testovi koji se koriste u proceni funkcije organa, dijagnostici bolesti, praćenju stanja pacijenata i efikasnosti terapije. Ovim testovima se mere nivoi različitih hemijskih supstanci, elektrolita, proteina, minerala i drugih komponenti u uzorcima krvi, urina ili drugih bioloskih materijala, ističe dr Radosavkić.
 
"Cilj ovih testova je da pruže informacije o funkciji različitih sistema u telu, uključujući jetru, bubrege, srce, pankreas i endokrine žlezde O važnosti rezultata dobijenih u kliničko - biohemijskih ispitivanjima govori podatak da je u preko 70% slučajeva dijagnoza bolesti postavljena baš na osnovu rezultata ovih testova".
 
Napominje da se mikrobiološke analize koriste za otkrivanje mikroorganizama kao što su bakterije, virusi, gljivice i paraziti u uzorcima biološkog materijala a koji mogu izazvati infekcije i narušiti zdravlje. Ove analize, kaže Radosavkić, uključuju uzimanje uzorka krvi, urina, ispljuvaka, briseva sluznice grla, nosa ili kože i njihovo testiranje radi identifikacije tj.pronalaženja uzročnika, određivanje najefikasnijeg načina lečenja kao i procenu osetljivosti na antibiotika.
 
Sedimentacija eritrocita je brzina taloženja eritrocita izazvana silom zemljine teže iz uzorka krvi sa antikoagulansom. Doktorka Radosavkić pojašnjava da, takozvani elektronegativni naboj na površini crvenih krvnih zrnaca, potiče od normalnog sastava njihove membrane i održava stabilnost suspenzije eritrocita u plazmi. Ističe da treba voditi računa i o razlozima za brže taloženje eritrocita. 
 
"Kada imamo neki upalni proces, sa porastom koncentracije nekih drugih jedinjenja smanjuje se ta elektronegativnost na membrani eritrocita, pa dolazi do bržeg taloženja. U fiziološkim uslovima, sedimentacija je ubrzana posle obilnih obroka, u toku menstruacije, trudnoće i u starosti kao i u akutnim i hroničnim infekcijama, zapaljenskim procesima, malignim bolestima i teškim anemijama. U slučaju hroničnih inflamatornih bolesti, u kojima je CRP često normalan ili blago povišen, SE je bolji indikator za praćenje bolesti. Prolazne inflamatorne infekcije, kao što su virusne infekcije, ne menjaju SE. Povišena SE se ne može smatrati dovoljno pouzdanim indikatorom inflamacije, već samo pruža dopunske informacije uz one iz medicinske istorije, kliničke slike i druge laboratorijske nalaze", kaže ona.
 
foto: Ladislav Pele
 
Prvo treba proveriti krvnu sliku, naglašava dr Radosavkić za 021.rs 
 
Analiza kompletne krvne slike je značajna zato što omogućava lekarima da steknu uvid u opšte zdravstveno stanje pacijenta, otkriju poremećaje kao što su anemija, infekcije, upale, poremećaji u zgrušavanju krvi i razne hematološke bolesti. Takođe može biti korisna u praćenju efekata terapije, poput hemoterapije ili lekova koji utiču na krvne ćelije. Određivanje kompletne krvne slike je osnovni i najčešće korišćeni laboratorijski sa ciljem prevencije i očuvanja našeg zdravlja, napominje dr Dragosavkić. 
 
"Analiza krvi i krvne slike radi se jednom godišnje, ili na svakih 6 meseci po preporuci lekara a uzorak krvi se uzima ujutru nakon noćnog gladovanja, 12 sati nakon poslednjeg obroka. Ovaj standardni laboratorijski termin podrazumeva određivanje koncentracija hemoglobina, broja eritrocita, broja leukocita, broja trombocita i hematokrita u jednom uzorku krvi", kaže ona.
 
Diferencijalna krvna slika: Važna alatka u dijagnostici i lečenju bolesti
 
Diferencijalna krvna slika je laboratorijska analiza koja se koristi za merenje i analizu različitih tipova belih krvnih zrnaca u krvi.U perifernoj krvi zdravih osoba cirkulišu tri vrste leukocita. To su zrele ćelije granulocitne, limfocitne i monocitne loze. Broj pojedinih vrsta leukocita se menja u sklopu mnogih bolesti, pri čemu su promene ukupnog broja leukocita  najčešće posledica promene broja neutrofilnih granulocita, kaže doktorka. 
 
"U tom smislu, Neutrofilija predstavlja povećenje broja neutrofila i najčešće se sreće kod akutnih bakterijskih infekcija a može je prouzeokovati oštećenje tkiva, nekroza i može se pojaviti pod uticajem nekih lekova i hemijskih jedinjenja ali i u sklopu nehematoloških malignih bolesti. Neutropenija je smanjenje broja neutrofila usled smanjenje produkcije zbog dejstva nekih lekova, u sklopu infektivnog agensa, kod autoimunih bolesti. Apsolutna limfocitoza je povećanje broja limfocita u perifernoj krvi kod odraslih, dok je ovo stanje fiziološka pojava kod dece. Najčešći uzroci povećenja broja limfocita su pojedine virusne infekcije, hronične infektivne bolesti (tuberkuloza) i maligne bolesti krvi (hronična limfocitna leukemija, limfomi ili akutna limfoblastna leukemija", naglašava dr Radosavkić.
Proces i procedura upućivanja pacijenta u laboratoriju
 
Doktorka Radosavkić kaže da proces upućivanja pacijenta u laboratoriju ali sama procedura mogu varirati u zavisnosti od zdravstvene ustanove i vrste analize koja se traži. 
 
"Ipak, uobičajeno je da lekar napiše uput za pacijenta koji će sadržati osnovne podatke, odnosno, ime i prezime pacijenta, pol i datum rođenja, adresu i broj telefona i jedinstveni matični broj bolesnika (JMBG). Da bi dobili ispravno izvođenje analize i tačne intrepretacije tih rezultata, uput bi trebalo da sadrži i podatke o lekaru koji je zatražio analize, njegovu adresu i naziv ordinacije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ili puni naziv bolničkog odeljenja, zatim podatke za tražene testove i svaku klinički bitnu informaciju o bolesniku, o njegovoj pripremi i terapiji koju prima", kaže dr Radosavkić za 021.rs.
 
Ona je podsetila na to da većina laboratorija dobija elektronske uputnice od strane lekara koji upućuje pacijenta ili pacijent donosi uput u papirnoj formi sa sobom u laboratoriju gde se rade testovi na uzorcima krvi, urina, ili se uzima bris. 
 
"Rezultati traženih laboratorijskih analiza se elektronski dostavljaju lekaru koji ih je i zahtevao, na osnovu kojih donosi  kliničke odluke.Takodje je jos uvek vrlo često da sam pacijent preuzima rezultate u laboratoriji u štampanoj formi i dalje nosi svom lekaru", kaže ona.
 
Ističe da je za rad jedne kliničko-biohemijske laboratorije potrebno mnogo različitih resursa i opreme a da bi svaka laboratorija trebalo da zapošljava kvalifikovano osoblje, pre svih, laboratorijske tehničare koje pacijenti odmah upoznaju i koji obavljaju veliki deo posla u svakoj kliničko - biohemijskoj laboratoriji. 
 
"Tu su, zatim, lekari specijalisti laboratorijske medicine i kliničke biohemije, medicinski biohemičari, magistri biohemije, medicinski tehničari i drugo osoblje sa odgovarajućom obukom i sertifikatima. Laboratorijski prostor podrazumeva adekvatan prostor za prijem pacijenata i uzimanje uzoraka. Prostor mora biti klimatizovan, ventiliran, dovoljno svetao i prostran a iste uslove trebalo bi da imaju i prostorije za skladištenje opreme i reagenasa. frižideri i zamrzivači u kojima se čuvaju uzorci, kancelarije osoblja i prostorije za odmor", objasnila je dr Radosavkić.
 
Opšta laboratorijska oprema - mikroskopi, centrifuge, inkubatori, pipete, analizatori krvi i urina, pH metri, spektrofotometri i druga oprema za obavljanje različitih analiza, neopohdni su su svakoj laboratoriji koja se pridržava relevantnih kliničkih smernica i protokola koji definišu kada i koje analize treba raditi, poručuje dr Radosavkić.
 
"To pomaže u standardizaciji i smanjenju suvišnih testiranja. Odabrati testove koji imaju visoku specifičnost i senzitivnost za postavljanje  dijagnoze. Praćenje prethodnih laboratorijskih rezultata pacijenta može takođe pružiti važne informacije o tome koje analize su zaista potrebne. Treba razmatrati troškove testova i njihovu koristi. Treba izbegavati testove koji ne pružaju značajne informacije ili ne utiču na lečenje", ističe ona.
 
Dodaje da se u modernoj medicini, lekari trude da urade samo neophodne testove i analize jer takav pristup pomaže i u smanjenju troškova zdravstvene zaštite i omogućava precizniju dijagnozu i efikasnije lečenje. Ona ističe da lekari i laboranti koriste nove tehnologije, digitalne alate i softvere kako bi se što preciznije analizirali dobijeni podaci testiranja. 
 
"Kvalitetno kontrolisani uzorci su rezultat prmenjenih standarda i kontrolnih uzoraka koji se koriste za proveru tačnosti i pouzdanosti rada aparata i samim tim tačnosti rezultata analiza, kao i uzoraka pacijenata koji su dobijeni na strogo kontrolisan načina, pravilnom identifikacijom pacijenta i proverom pripreme pacijenta za vađenje krvi. Laboratorija mora imati softver za upravljanje podacima pacijenata, unos rezultata analiza i praćenje uzoraka i generisanje izveštaja. Bezbednost i zaštita su takođe ključni a podrazumevaju pravilnu procedurau za odlaganje opasnih materijala, zaštitu od infekcija i bezbedno rukovanje uzorcima i reagensima", naglašava sagovornica 021.rs, dr Isidora Radosavkić.
  • Ina

    13.11.2024 00:43
    Zaposleni i ostali
    Do sada su radili sanitarnivsamo u proizvodnji hrane trebalo bi i uvprosveti zdravstvu i uvfirmama gde imw vise ljudi kaovi kod djaka
  • Kms

    12.11.2024 17:31
    Bila sam kod MOG izabranog lekara da trazim uput za laboratoriju da izvadim krv, napomenula sam da imam 67 god. I da se relativno dobro osecam, ali da bih eto zelela da se prekontrolisem jer davno nisam bila ni kod lekara niti sam vadila krv. Odbila me je her moze da mi da uput samo ako sam bolesna drugacije ne moze. Ovaj tekst je dobar za one zdrave, a kada se razbolete nece vam biti do citanja tekst.
  • Asas

    12.11.2024 12:38
    Sadržajno
    Dobar tekst ,naročito dobro objasnjeno oko gladovanja i fizičkih aktivnosti.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje