.jpg "Postavljen novi zamenik direktora Kliničkog centra Vojvodine")
Zašto su važne redovne laboratorijske analize i koliko često ih treba raditi
Laboratorijske analize važne su za rano otkrivanje bolesti, donošenje pravovremenih medicinskih odluka i za unapređenje zdravstvene zaštite građana.
Foto: 021.rs
Dr Isidora Radosavkić iz Univerzitetskog Kliničkog centra Vojvodine objašnjava da se laboratorijskim analizama na biološkim uzorcima dobijaju informacije o zdravstvenom stanju pacijenata, a da je pravilan odabir analiza ključan za postavljanje tačne dijagnoze i praćenje zdravstvenog stanja pacijenta.
"Zato ih treba odabrati na osnovu simptoma bolesti koje ima pacijent i istorije bolesti, kako bi se postavila tačna dijagnoza. Trebalo bi se pridržavati relevantnih kliničkih smernica i protokola koji definišu kada i koje analize treba raditi. To pomaže u standardizaciji i smanjenju suvišnih testiranja. Takođe, potrebno je odabrati testove koji imaju visoku specifičnost i senzitivnost za postavljanje dijagnoze", kaže doktorka Radosavkić.
Ona naglašava i to da je važno uzeti u obzir individualne karakteristike svakog pacijenta prilikom odabira laboratorijskih analiza, uključujući uzrast, pol, zdravstveno stanje i terapiju koju pacijent prima.
"Praćenje prethodnih laboratorijskih rezultata pacijenta može takodje pružiti važne informacije o tome koje analize su zaista potrebne. Treba izbegavati testove koji ne pružaju značajne informacije ili ne utiču na lečenje. Saradnja između lekara, laboratorijskih stručnjaka i drugih članova zdravstvenog tima je timski rad na donošenju boljih kliničkih odluka".
Sagovornica 021.rs napominje da je za pacijente koji samoinicijativno žele da laboratorijskim analizama provere svoje zdravstveno stanje, važno da se uvek konsultuju sa lekarom kako bi se odabrale prave laboratorijske analize za određeno zdravstveno stanje i da se poštovanjem ovih pravila obezbeđuje preciznost rezulatata a samim tim i kvalitet pružene zdravstvene usluge pacijentu.
Osnovne laboratorijske analize
Osnovne laboratorijske analize obuhvataju širok spektar testova a deo su jednostavnih dijagnostičkih procedura koje se svakodnevno izvode u kliničko - biohemijskoj laboratoriji.
Nakon postavljanja radne dijagnoze lekar upućuje svoga pacijenta na dopunske dijagnostičke procedure odnosno laboratorijske analize radi njenog potvrđivanja ili odbacivanja.
"Pod biološkim uzorcima podrazumevaju se uzorci krvi, urina, pljuvačke, zatim uzorci stolice, likvora, vaginalnog sekreta, tkiva kao i aspiracijska punkcija limfnog čvora, štitne žlezde, promene na dojci, odnosno, bilo koji drugi biološki materijal koji se koristi za druge visokospecijalizovane preglede".
Dr Radosavkić ističe da u osnovne analize spada i određivanje sedimentacije eritrocita, kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom koja podrazumeva određivanje broja crvenih i belih krvnih zrnaca, diferenciranje pojedinih vrsta ćelija leukocita i određivanje vrednosti hemoglobina, hematokrita i broja trombocita.
"Važno je naglasiti da su među njima i biohemijski testovi a najčešće se određuje vrednost šećera, odnosno, glukoze u krvi, zatim, lipidnog statusa, odnosno vrednosti holesterola, triglicerida i takozvanog dobrog holesterola, vrednosti uree, kreatinina, mokraćne kiseline, aktivnost jetrenih enzima, vrednosti bilirubina, amilaze, ukupnih proteina i mnogih drugih testova koji se koriste za procenu funkcije jetre, bubrega i pankreasa".
Osnovni panel laboratorijskih testova obuhvata i pregled urina ali i analize kojima se ispituje poremećaj hemostaznog sistema, ističe doktorka Radosavkić i dodaje da se, osim određivanja broja trombocita u okviru kompletne krvne slike, po potrebi kontrolišu hormoni štitne žlezde, polni hormoni, koštani i tumor markeri i trombofilni markeri. Svi uzorci krvi za laboratorijske analize se uzimaju ujutru nakon noćnog gladovanja, 12 sati nakon poslednjeg obroka. O tome zašto moramo da gladujemo pre odlaska u laboratoriju, doktorka Radosavkić nema dilemu:
"Uzimanje hrane pre laboratorijskih analiza dovodi do povećanja koncentracije glukoze, holesterola, triglicerida, fosfata, proteina, gvožđa i vitamina. Trebalo bi izbegavati i veću fizičku aktivnost dva do tri dana pre vađenja krvi jer povećana fizička aktivnost može značajno da poveća aktivnost pojedinih enzima i nivo kalijuma. Takođe, pre vađenja krvi (u dogovoru sa lekarom) ne treba uzimati lekove i preparate koji mogu uticati na rezultat analiza kao što su gvožđe, vitamini, hormonska terapija, diuretici, analgetici i drugo", istakla je ona.
Kliničko-biohemijski testovi
Kliničko-biohemijski testovi su laboratorijski testovi koji se koriste u proceni funkcije organa, dijagnostici bolesti, praćenju stanja pacijenata i efikasnosti terapije. Ovim testovima se mere nivoi različitih hemijskih supstanci, elektrolita, proteina, minerala i drugih komponenti u uzorcima krvi, urina ili drugih bioloskih materijala, ističe dr Radosavkić.
"Cilj ovih testova je da pruže informacije o funkciji različitih sistema u telu, uključujući jetru, bubrege, srce, pankreas i endokrine žlezde O važnosti rezultata dobijenih u kliničko - biohemijskih ispitivanjima govori podatak da je u preko 70% slučajeva dijagnoza bolesti postavljena baš na osnovu rezultata ovih testova".
Napominje da se mikrobiološke analize koriste za otkrivanje mikroorganizama kao što su bakterije, virusi, gljivice i paraziti u uzorcima biološkog materijala a koji mogu izazvati infekcije i narušiti zdravlje. Ove analize, kaže Radosavkić, uključuju uzimanje uzorka krvi, urina, ispljuvaka, briseva sluznice grla, nosa ili kože i njihovo testiranje radi identifikacije tj.pronalaženja uzročnika, određivanje najefikasnijeg načina lečenja kao i procenu osetljivosti na antibiotika.
Sedimentacija eritrocita je brzina taloženja eritrocita izazvana silom zemljine teže iz uzorka krvi sa antikoagulansom. Doktorka Radosavkić pojašnjava da, takozvani elektronegativni naboj na površini crvenih krvnih zrnaca, potiče od normalnog sastava njihove membrane i održava stabilnost suspenzije eritrocita u plazmi. Ističe da treba voditi računa i o razlozima za brže taloženje eritrocita.
"Kada imamo neki upalni proces, sa porastom koncentracije nekih drugih jedinjenja smanjuje se ta elektronegativnost na membrani eritrocita, pa dolazi do bržeg taloženja. U fiziološkim uslovima, sedimentacija je ubrzana posle obilnih obroka, u toku menstruacije, trudnoće i u starosti kao i u akutnim i hroničnim infekcijama, zapaljenskim procesima, malignim bolestima i teškim anemijama. U slučaju hroničnih inflamatornih bolesti, u kojima je CRP često normalan ili blago povišen, SE je bolji indikator za praćenje bolesti. Prolazne inflamatorne infekcije, kao što su virusne infekcije, ne menjaju SE. Povišena SE se ne može smatrati dovoljno pouzdanim indikatorom inflamacije, već samo pruža dopunske informacije uz one iz medicinske istorije, kliničke slike i druge laboratorijske nalaze", kaže ona.
foto: Ladislav Pele
Prvo treba proveriti krvnu sliku, naglašava dr Radosavkić za 021.rs
Analiza kompletne krvne slike je značajna zato što omogućava lekarima da steknu uvid u opšte zdravstveno stanje pacijenta, otkriju poremećaje kao što su anemija, infekcije, upale, poremećaji u zgrušavanju krvi i razne hematološke bolesti. Takođe može biti korisna u praćenju efekata terapije, poput hemoterapije ili lekova koji utiču na krvne ćelije. Određivanje kompletne krvne slike je osnovni i najčešće korišćeni laboratorijski sa ciljem prevencije i očuvanja našeg zdravlja, napominje dr Dragosavkić.
"Analiza krvi i krvne slike radi se jednom godišnje, ili na svakih 6 meseci po preporuci lekara a uzorak krvi se uzima ujutru nakon noćnog gladovanja, 12 sati nakon poslednjeg obroka. Ovaj standardni laboratorijski termin podrazumeva određivanje koncentracija hemoglobina, broja eritrocita, broja leukocita, broja trombocita i hematokrita u jednom uzorku krvi", kaže ona.
Diferencijalna krvna slika: Važna alatka u dijagnostici i lečenju bolesti
Diferencijalna krvna slika je laboratorijska analiza koja se koristi za merenje i analizu različitih tipova belih krvnih zrnaca u krvi.U perifernoj krvi zdravih osoba cirkulišu tri vrste leukocita. To su zrele ćelije granulocitne, limfocitne i monocitne loze. Broj pojedinih vrsta leukocita se menja u sklopu mnogih bolesti, pri čemu su promene ukupnog broja leukocita najčešće posledica promene broja neutrofilnih granulocita, kaže doktorka.
"U tom smislu, Neutrofilija predstavlja povećenje broja neutrofila i najčešće se sreće kod akutnih bakterijskih infekcija a može je prouzeokovati oštećenje tkiva, nekroza i može se pojaviti pod uticajem nekih lekova i hemijskih jedinjenja ali i u sklopu nehematoloških malignih bolesti. Neutropenija je smanjenje broja neutrofila usled smanjenje produkcije zbog dejstva nekih lekova, u sklopu infektivnog agensa, kod autoimunih bolesti. Apsolutna limfocitoza je povećanje broja limfocita u perifernoj krvi kod odraslih, dok je ovo stanje fiziološka pojava kod dece. Najčešći uzroci povećenja broja limfocita su pojedine virusne infekcije, hronične infektivne bolesti (tuberkuloza) i maligne bolesti krvi (hronična limfocitna leukemija, limfomi ili akutna limfoblastna leukemija", naglašava dr Radosavkić.
Pročitaj još
Proces i procedura upućivanja pacijenta u laboratoriju
Doktorka Radosavkić kaže da proces upućivanja pacijenta u laboratoriju ali sama procedura mogu varirati u zavisnosti od zdravstvene ustanove i vrste analize koja se traži.
"Ipak, uobičajeno je da lekar napiše uput za pacijenta koji će sadržati osnovne podatke, odnosno, ime i prezime pacijenta, pol i datum rođenja, adresu i broj telefona i jedinstveni matični broj bolesnika (JMBG). Da bi dobili ispravno izvođenje analize i tačne intrepretacije tih rezultata, uput bi trebalo da sadrži i podatke o lekaru koji je zatražio analize, njegovu adresu i naziv ordinacije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ili puni naziv bolničkog odeljenja, zatim podatke za tražene testove i svaku klinički bitnu informaciju o bolesniku, o njegovoj pripremi i terapiji koju prima", kaže dr Radosavkić za 021.rs.
Ona je podsetila na to da većina laboratorija dobija elektronske uputnice od strane lekara koji upućuje pacijenta ili pacijent donosi uput u papirnoj formi sa sobom u laboratoriju gde se rade testovi na uzorcima krvi, urina, ili se uzima bris.
"Rezultati traženih laboratorijskih analiza se elektronski dostavljaju lekaru koji ih je i zahtevao, na osnovu kojih donosi kliničke odluke.Takodje je jos uvek vrlo često da sam pacijent preuzima rezultate u laboratoriji u štampanoj formi i dalje nosi svom lekaru", kaže ona.
Ističe da je za rad jedne kliničko-biohemijske laboratorije potrebno mnogo različitih resursa i opreme a da bi svaka laboratorija trebalo da zapošljava kvalifikovano osoblje, pre svih, laboratorijske tehničare koje pacijenti odmah upoznaju i koji obavljaju veliki deo posla u svakoj kliničko - biohemijskoj laboratoriji.
"Tu su, zatim, lekari specijalisti laboratorijske medicine i kliničke biohemije, medicinski biohemičari, magistri biohemije, medicinski tehničari i drugo osoblje sa odgovarajućom obukom i sertifikatima. Laboratorijski prostor podrazumeva adekvatan prostor za prijem pacijenata i uzimanje uzoraka. Prostor mora biti klimatizovan, ventiliran, dovoljno svetao i prostran a iste uslove trebalo bi da imaju i prostorije za skladištenje opreme i reagenasa. frižideri i zamrzivači u kojima se čuvaju uzorci, kancelarije osoblja i prostorije za odmor", objasnila je dr Radosavkić.
Opšta laboratorijska oprema - mikroskopi, centrifuge, inkubatori, pipete, analizatori krvi i urina, pH metri, spektrofotometri i druga oprema za obavljanje različitih analiza, neopohdni su su svakoj laboratoriji koja se pridržava relevantnih kliničkih smernica i protokola koji definišu kada i koje analize treba raditi, poručuje dr Radosavkić.
"To pomaže u standardizaciji i smanjenju suvišnih testiranja. Odabrati testove koji imaju visoku specifičnost i senzitivnost za postavljanje dijagnoze. Praćenje prethodnih laboratorijskih rezultata pacijenta može takođe pružiti važne informacije o tome koje analize su zaista potrebne. Treba razmatrati troškove testova i njihovu koristi. Treba izbegavati testove koji ne pružaju značajne informacije ili ne utiču na lečenje", ističe ona.
Dodaje da se u modernoj medicini, lekari trude da urade samo neophodne testove i analize jer takav pristup pomaže i u smanjenju troškova zdravstvene zaštite i omogućava precizniju dijagnozu i efikasnije lečenje. Ona ističe da lekari i laboranti koriste nove tehnologije, digitalne alate i softvere kako bi se što preciznije analizirali dobijeni podaci testiranja.
"Kvalitetno kontrolisani uzorci su rezultat prmenjenih standarda i kontrolnih uzoraka koji se koriste za proveru tačnosti i pouzdanosti rada aparata i samim tim tačnosti rezultata analiza, kao i uzoraka pacijenata koji su dobijeni na strogo kontrolisan načina, pravilnom identifikacijom pacijenta i proverom pripreme pacijenta za vađenje krvi. Laboratorija mora imati softver za upravljanje podacima pacijenata, unos rezultata analiza i praćenje uzoraka i generisanje izveštaja. Bezbednost i zaštita su takođe ključni a podrazumevaju pravilnu procedurau za odlaganje opasnih materijala, zaštitu od infekcija i bezbedno rukovanje uzorcima i reagensima", naglašava sagovornica 021.rs, dr Isidora Radosavkić.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Kako efikasno lečiti afte?
16.04.2025.•
0
Afte su bolne ranice koje se pojavljuju u ustima, a bol se najviše javlja pri žvakanju ili kada se jede začinjena hrana.
Naučnici razvijaju žvaku koja bi mogla da štiti od gripa
14.04.2025.•
1
Američki istraživači razvijaju žvakaću gumu sa biljnim sastojcima koji neutrališu viruse u ustima i grlu, uključujući viruse gripa i herpesa.
Stručnjaci savetuju: Evo kada prestati sa konzumiranjem alkoholnih pića
13.04.2025.•
6
Konzumiranje alkoholnih pića među kojima prednjače pivo i vino, široko je rasprostranjena.
Naučnici otkrili vezu između dugovečnosti i elokvencije
13.04.2025.•
1
Nedavna studija otkriva iznenađujuću vezu između dugovečnosti i verbalne elokvencije - sposobnosti efikasnog prisećanja i upotrebe rečnika.
Naučnici otkrili: Aorta funkcioniše kao "drugo srce"
13.04.2025.•
0
Tim lekara sa Univerziteta Južne Kalifornije otkrio je da aorta - najveća arterija u telu - funkcioniše kao "drugo srce", jer aktivno pomaže u pumpanju krvi i olakšava rad srčanog mišića.
Otkrivena iznenađujuća veza između šećera i raka pluća
13.04.2025.•
0
Kada je u pitanju rizik od raka pluća prvo se pomisli na pušenje ili zagađenje vazduha, ali naučnici su otkrili intrigantnu vezu između ove bolesti i kvaliteta ishrane.
Dijabetes tipa 2 može da menja mozak kao Alchajmerova bolest
13.04.2025.•
0
Novo istraživanje sa Univerziteta Nevade (UNVL) u Las Vegasu pokazalo je da dijabetes tipa 2 može da utiče na memoriju i druge kognitivne funkcije.
Istraživanje pokazalo: Svaka treća osoba ima mizokineziju
13.04.2025.•
0
Osećaj stresa izazvan gledanjem kako se drugi ljudi vrpolje je neverovatno česta psihološka pojava, koja pogađa čak jednu od tri osobe, pokazalo je jedno istraživanje.
Alkoholizam u Kini leče ugradnjom "čipa za otrežnjenje"
13.04.2025.•
0
Nedavno je prvi put u istočnokineskoj provinciji Anhui u telo alkoholičara uspešno ugrađen specijalni "čip za otrežnjenje" koji bi trebalo značajno da smanji žudnju pacijenata za alkoholom.
SZO objavio prve globalne smernice za borbu protiv meningitisa
12.04.2025.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je prve globalne smernice za dijagnozu i lečenje meningitisa i njegovih posledica.
Vitamini koje ne treba uzimati istovremeno: Lekarka objašnjava koje kombinacije izbegavati
10.04.2025.•
3
Kultura zdravstvene zaštite sve je prisutnija i čini se da je na policama više dijetetskih suplemenata nego ikada ranije, ali lekari upozoravaju na to da je kombinacija nekih vitamina čak i štetna.
Batut: Imunizacija u aprilu i maju za decu koja nisu primila MMR vakcinu
09.04.2025.•
0
Institut "Batut" saopštio je da se u više domova zdravlja u aprilu i maju sprovodi akcija dopunske imunizacije za decu koja nisu primila vakcinu protiv malih boginja, zaušaka i rubeole (MMR).
Šta nedostatak sna može učiniti mozgu: Počinje da razgrađuje sopstvene zdrave ćelije
06.04.2025.•
0
Usled nedostatka sna mozak počinje da razgrađuje sopstvene zdrave ćelije, pokazala je nedavna studija objavljena u "The Journal of Neuroscience".
VIDEO Manji od zrna pirinča: Ovako izgleda najmanji pejsmejker na svetu
03.04.2025.•
1
Američki naučnici osmislili su i napravili najmanji pejsmejker na svetu, privremeni regulator otkucaja srca manji od zrna pirinča koji se može ubrizgati i kontrolisati svetlošću.
Broj obolelih od gripa u Srbiji smanjen za 10 odsto u odnosu na prošlu nedelju
03.04.2025.•
0
U poslednjih sedam dana marta u Srbiji je zabeleženo 7.879 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopšteno je iz Instituta za javno zdravlje Srbije.
Testirano više od 93.000 beba: Od početka skrininga SMA otkrivena kod 10 mališana
01.04.2025.•
0
Od početka obaveznog skrininga na spinalnu mišićnu atrofiju (SMA) u septembru 2023, testirano je 93.269, a dijagnoza je utvrđena kod 10 beba, saopštilo je udruženje SMA Srbija.
Nedostatak joda u ishrani
31.03.2025.•
0
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, nedostatak joda je jedan od uzroka oštećenja mozga u detinjstvu, što dovodi do poremećenog kognitivnog i motoričkog razvoja.
Sve više mladih u Holandiji traži eutanaziju zbog depresije
30.03.2025.•
5
Broj ljudi koji su umrli eutanazijom u Holandiji prošle godine je porastao za 10 odsto, pokazali su novi podaci, a nadzorno telo pozvalo je lekare na veliki oprez u slučajevima psihičkih bolesti.
Meksiko zabranio brzu hranu u školama
30.03.2025.•
0
Meksiko je uveo zabranu brze hrane u školama širom zemlje, čime vlada nastoji da reši rastući problem gojaznosti i dijabetesa u toj zemlji.
Problemi sa zubima: Zanemarivanje može dovesti do teških infekcija i ozbiljnijih problema
29.03.2025.•
0
Pokvareni zubi kod čoveka nisu samo estetski problem -oni značajno utiču na celokupno zdravlje čoveka i stanje organizma.
Prvi put u ljudsko biće presađena genetski midifikovana svinjska jetra
27.03.2025.•
3
Kineski lekari prvi su put u svetu transplantirali svinjsku jetru ljudskom primaocu, objavili su naučnici s vojnog medicinskog univerziteta u Sijanu u severozapadnoj Kini.
Komentari 3
Ina
Kms
Asas
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar