Uz pomoć testa sa kukuruzom izračunajte koliko hrana putuje kroz vaš organizam
Brzina kretanja hrane kroz naša creva je važna jer njen način prolaska kroz digestivni trakt utiče na zdravlje, i to na više načina.
Foto: Pixabay
Kada sažvaćete i progutate svoj obrok, hrana počinje svoje putovanje duž gastrointestinalnog trakta - to je dugačak i krivudavi put koji počinje u ustima i završava se u anusu. Usput, ona dolazi do raznih specijalizovanih organa koji na nju utiču tako što je vare (želudac), apsorbuju hranljive materije (tanko crevo) i apsorbuju vodu i soli (debelo crevo).
Pokretljivost creva delimično kontrolišu milijarde bakterija koje su prisutne u našim crevima. Mikrobiom creva je izuzetno važan jer bakterije pomažu razvoj našeg imunološkog sistema i razgradnju hrane.
Dakle, kada jedemo, ne hranimo se samo svoj organizam - hranimo i mikro-pomoćnike prisutne u crevima. Bakterije proizvode male molekule zvane metaboliti koji jačaju imuni sistem i podržavaju kretanje naših creva stimulišući crevne nerve tako da skupljaju i pomeraju hranu dalje na njenom putu.
Bez ovih bakterija i njihovih metabolita, naša creva bi bila manje sposobna da pomeraju hranu kroz gastrointestinalni trakt. To bi moglo izazvati nakupljanje unetih namirnica, što dovodi do zatvora i osećaja nelagodnosti.
Vreme prolaska hrane kroz creva varira od jedne osobe do druge. Nedavne procene sugerišu da taj proces može potrajati između 12 i 73 sata. Prosek je 23 do 24 sata, prenosi RTS.
Ova varijacija u tranzitu hrane kroz creva objašnjava neke od razlika u mikrobiomu creva koje se vide među ljudima, a samim tim i njihovo zdravlje.
Mnogi faktori takođe mogu uticati na vreme prolaska hrane kroz creva - uključujući genetiku, ishranu i mikrobiom našeg creva.
Ako je vreme prolaska kroz creva dugo (što znači da imate sporu pokretljivost creva), bakterije u debelom crevu proizvode drugačije metabolite. To je zato što, baš kao i mi, bakterije u našim crevima treba da budu hranjene.
Bakterije "vole" vlakna, ali ako je vreme prolaska hrane kroz creva dugo i vlakna dosta putuju do debelog creva, ovi stanovnici mikroba moraju da pređu na alternativni izvor hrane i okreću se proteinima.
Prelazak na proteine može dovesti do stvaranja toksičnih gasova koji dovode do zdravstvenih problema kao što su nadimanje i upale.
Spor prolaz kroz creva takođe može prouzrokovati da se delimično svarena hrana zaglavi u tankom crevu. To ima dodatne zdravstvene posledice kao što je prekomerni rast bakterija u tankom crevu, što izaziva simptome kao što su bol u stomaku, mučnina i nadimanje.
Međutim, i brzi prolaz hrane kroz creva takođe može negativno uticati na zdravlje. Postoji mnogo razloga zbog kojih se kod nekog javlja brzo kretanje hrane kroz creva.
Među uzrocima su anksioznost, inflamatorna bolest creva i sindrom iritabilnih creva, a sve to može da izazove dijareju.
U slučajevima brzog tranzita hrane, stolica je meka sa visokim sadržajem vode. To ukazuje da fekalna materija nije provela dovoljno vremena u crevima, sprečavajući dovoljnu apsorpciju vode i hranljivih materija.
U slučaju iritabilnih creva, to može dovesti do dehidracije.
Testiranje brzine vašeg creva
Na sreću, postoji vrlo jednostavan test koji možete uraditi kod kuće da biste proverili pokretljivost creva. Zove se "test kukuruzom".
Ne jedite kukuruz sedam do 10 dana i onda ste spremni da započnete test. Zabeležite datum i vreme i pojedite malo kukuruza - dovoljan je klip pečenog ili kuvanog kukuruza.
Pošto je spoljna ljuska kukuruza neprobavljiva, proći će kroz vaš gastrointestinalni trakt sa ostatkom hrane koju ste pojeli i na kraju će biti vidljiva u vašoj stolici.
Ono što ćete uraditi je da pazite na sledećih nekoliko stolica i zabeležite datum i vreme kada ugledate ostatke zrnaca kukuruza.
Ovaj kućni test svakako nije test čije rezultate treba definitivno prihvatiti - ali daje tranzitno vreme koje u proseku daje slične rezultate kao i sofisticiranije metode.
Ako kukuruz kroz vaš organizam prođe za 12 sati ili manje, vaša creva "rade brzo". Ako ne prođe za oko 48 sati ili više, onda su vam creva spora. U slučaju da otkrijete da vam je pokretljivost creva na bilo kom kraju spektra, na sreću postoje stvari koje možete da uradite da biste je poboljšali.
Ako je kretanje hrane kroz creva konstantno brzo, najbolje je da posetite svog lekara da vidite šta je osnovni uzrok. Ako je to kretanje sporo, a izgleda da nemate nikakve dodatne gastrointestinalne simptome kao što su nadimanje, bol u stomaku, nedostatak apetita ili mučnina, jedite više voća i povrća da biste povećali vlakna kojima hranite crevne bakterije, pijte više vode i vežbajte.
Uravnotežena ishrana će vam pomoći da vaša creva budu pokretna i zdrava.
Članak je objavljen u časopisu "The Conversation".
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Doktorka objašnjava: Kako vitamin K2 utiče na vaše kosti i zbog čega je važan?
18.02.2025.•
0
Vitamin D igra glavnu ulogu u izgradnji i održavanju zdravlja kostiju, ali deluje i direktno na imunološki odgovor organizma.
Doktori održali srce u životu van tela rekordnih 12 sati
18.02.2025.•
0
Univerzitetska bolnica u Bernu saopštila je da su lekari uspeli da održe srce živim izvan ljudskog tela rekordnih 12 sati pre nego što je uspešno obavljena transplantacija.
Salo na stomaku znatno povećava rizik od oštećenja jetre pri konzumiranju alkohola
16.02.2025.•
1
Osobe koje pate od dijabetesa ili imaju masnoće koncentrisane oko stomaka, više nego dvostruko su sklonije ozbiljnom oštećenju jetre pri unosu alkohola, pokazali su rezultati novog istraživanja.
Dremka tokom radnog vremena dobra ideja ili ne: Evo šta su pokazala istraživanja
16.02.2025.•
1
Dremanje tokom dana je u pojedinim delovima sveta kulturna norma, ali da li dremanje može promeniti radni dan? Stručnjaci razmatraju potencijalne prednosti dremanja na poslu.
SZO: Na alkoholnim pićima štampati upozorenje o opasnosti od raka
15.02.2025.•
5
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je nove nalaze o "alarmantom" nedostatku svesti o povezanosti konzumiranja alkohola sa oboljenjima raka širom Evrope
Službeni glasnik: Proglašen prestanak epidemije kovida19 na teritoriji Srbije
14.02.2025.•
2
Ministar zdravlja doneo je naredbu o proglašenju prestanka epidemije kovida na osnovu člana 50. stav 4. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i člana 15. stav 3. Zakona o državnoj upravi,
Psihoterapeut otkriva: Kako nastaju depresija i anksioznost
14.02.2025.•
1
Sve veći broj ljudi pati od anksioznog ili depresivnog poremećaja a poznati hrvatski psihoterapeut Laslo Pinter otkriva koje su sličnosti i razlike ta dva stanja.
Jod - važan za organizam
14.02.2025.•
0
Jod igra značajnu ulogu u zdravlju štitne žlezde i celokupnog organizma.
U Srbiji sve više slučajeva sifilisa: Najmlađi oboleli imao 14, a najstariji 75 godina
13.02.2025.•
2
Načelnik Službe za venerične bolesti u Gradskom zavodu za kožne i venerične bolesti Milan Bjekić rekao je da su u Srbiji, kao i u Evropi, polne bolesti poslednjih nekoliko godina u porastu.
Doktorka Batuta o tome ko najčešće oboleva od gripa i kada se očekuje pik
12.02.2025.•
0
U Srbiji je ukupno registrovan 14.081 slučaj oboljenja sličnih gripu, sa srednjim intenzitetom virusne aktivnosti, a u naredne dve nedelje se bližimo piku obolevanja.
Digitalno naprezanje očiju uvod u mnoge komplikacije sa vidom: Praviti pauze od 20 minuta
11.02.2025.•
1
Ukoliko je sedenje ispred ekrana vaša radna svakodnevica, velike su šanse da imate problema sa očima i vidom, a kao najčešće tegobe mogu se javiti glavobolja, suve ili crvene oči i zamagljen vid.
Indonezija pokrenula program besplatnih zdravstvenih pregleda za 60 miliona ljudi
10.02.2025.•
2
Indonezija je pokrenula program besplatnog lekarskog pregleda za 60 miliona ljudi, i to je predizborno obećanje predsednika Prabova Subjanta.
Suva usta mogla bi biti simptom stanja koje zahteva hitnu pomoć
09.02.2025.•
1
Ako imate suva usta, to bi mogao biti simptom manje poznatog zdravstvenog problema.
Pojeo previše voća odjednom i stvorio mu se "kamen" - pa morao da bude operisan
09.02.2025.•
3
Ministarstvo zdravlja Novosibirske oblasti u Rusiji objavilo je na svom Telegram kanalu da je meštanin morao da bude operisan pošto je odjednom pojeo 10 japanskih ili kaki jabuka.
Naučnici: Čak 80 odsto ljudi radi jednu stvar na poslu koja pogoršava nesanicu
09.02.2025.•
0
Studija objavljena u januaru 2025. u "Journal of Occupational Health Psychology" sugeriše da postoji nešto što 80 odsto nas radi tokom radnog dana što bi mnogi lako mogli rešiti kako bi poboljšali san
Ne jedete više nego inače, a gojite se: Ovo su mogući razlozi
09.02.2025.•
1
Ako jedete više nego inače ili se manje krećete, povećanje telesne težine ne bi trebalo da vas iznenadi. Ali šta ako se pridržavate iste rutine, a brojke na vagi ipak rastu?
Kako sve dugotrajna vožnja utiče na zdravlje?
09.02.2025.•
1
Sedajući za volan malo je onih koji će o tome razmišljati, a trebalo bi jer zdravstvene tegobe vozača, bilo profesionalca ili onih kojima to nije poziv, mogu iznenaditi.
Doručak pre 9 sati ujutro može smanjiti rizik od depresije
09.02.2025.•
1
Ako ste navikli da preskačete doručak ili da ga pojedete tek kasnije ujutro, možda bi trebalo da razmislite o promeni svojih navika.
Batut: Grip potvrđen na teritoriji 24 okruga
08.02.2025.•
0
Virusi gripa labaratorijski su potvrđeni na teritoriji 24 okruga, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Stvari koje treba da znate o osteoporozi: Objašnjava doktor
07.02.2025.•
0
Osteoporoza je oboljenje koje pogađa koštani sistem, dovodi do smanjenja gustine kostiju, pogoršanja kvalitativnih i kvantitativnih karakteristika kosti.
Komentari 4
w/e
Vlakna ne sadrze nista esencijalno za ljude i u potpunosti su nam nepotrebna. Besmislene deklaracije proizvoda koje govore o nekim nutritivnim vrednostima su neprimenljive jer se iz vlakana gotovo nista ne moze apsorbovati posto su nesvariva, a nemamo creva i mikrobiome biljojeda.
Veljko
To u nekoj knjizi bajki pise? Ljudi su ziveli u vegetarijanskom (ili 'veganskom') raju, a onda je neko zlo pile ponudilo jaje ili zla riba meso, ili zla krava mleko? I postasmo "karnisti"...
Za one koje veruju u bajke, esencijalne aminokiseline se slabo nalaze u biljkama, a dosta u mesu, mleku, jajima. Ne da ih nema, nego prosecan Homo Veganus nema blage veze gde su, a isto ni onaj koji mu je ispricao bajku. Ima sjajnih biljnih namirnica, ali ih ne vidim na "veganskim jelovnicima", tamo je vazno da bude cudno, da ne raste kod nas (ove sjajne rastu, ali to se ne isplati prodavcima magle).
A jel pise u toj slikovnici da se neke biljke tesko vare? A neke zivotinjske lako? Duboko verujem da ne pise.
Neki vegani su pristojan svet, ne idu i propovedaju i vredjaju druge, samo imaju principe. A neki su agresivni ideolozi i da mogu sve bi nas streljali. Sto bi bilo steta, jer smo vecina, a imamo i mnogo vise fundamentalnog znanja o ishrani i namirnicama.
Zoran
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar