Korzo je imao svoj red: Lepe žene prolaze u podne
Beše prelepa, sunačna jesen 1965. Grad je blistao od razdragane mladosti.
Foto: 021.rs
Oko podneva, to je već bila svakodnevna rutina, okupljali smo se kod našeg drugara Rikija, u njegovoj poslastičarnici "Carigrad".
Saki Ćosić, "veseli arhivar" - kako smo ga zezali - ključni informator o svemu (ne)bitnom za našu malu zajednicu, imao je originalni predlog. Naime, godinama već, u gradu je funkcionisalo takozvani "balavi" korzo, na pločniku ispred robne kuće "Uzor".
Okupljanje mladeži počinjalo je oko pola sedam uveče, kada su se obično završavale popodevne smene u srednjim školama. Šetnje su kretale od ćoška "Uzora", preko puta "Miletića", i tako korak po korak - uz poneko zastajkivanje, dvoje po dvoje, nekad i u troje ili četvoro, drugari i drugarice, parovi ne baš zagrljeni, ali sa rukom u ruci - tako sve do prelepog ogromnog stoletnog stabla koprivića, gradskog simbola večne mladosti i novih ljubavi.
Bezbroj puta u krug, do pola osam, eventualno, osam uveče.
Tada je počinjalo "matoro" korzo, duž bulevara "Maršala Tita", od zgrade "Dunav-Tisa-Dunav", do Divildove apoteke. Tu je špartanje - uglavnom studenata i učenika završnih razreda u srednjim školama - trajalo devedestak minuta. A onda, razlaz...
Dakle, Ćosa je smislio varijantu da se naše okupljanje u "Carigradu", između dve školske smene, pametno iskoristi, te da samo mi, mirno i bez konkurencije, (o)šacujemo devojke, koje su, baš u to vreme, prolazile kroz grad. On je bio posvećenik prepozavanja "ko-je-ko" među mlađim gradskim devojačkim naraštajem.
Imao je dve linije interesovanja: za one "odrasle", sa ili bez momaka, sa neophodnim podacima o njima i, ako je moguće - tada pravim blagom - brojem kućnog telefona, i za one, takozvane "perspektivne" devojčice, koje su tek počele da izlaze, i - što je bilo takođe dragoceno saznanje - još nisu imale momke.
Sve je to bilo zapisano u njegovom čuvenom notesu. Bilo je tu još svega i svakoga onoga, što je našeg "arhivara" zanimalo. Zaljubljenik u fudbal, recimo, beležio je na svaku stranicu posebno, imena igrača poređanih po pozicijama u timu, ali obavezno na slovo, kojim je počinjalo njihovo prezime. Tu su se nalazili likovi poput aktuelnih državnih reprezentativaca, ali i oni iz najnižih liga, do čijih je imena dolazio, prateći izveštaje po svim, tada postojećim, sportskim novinama. I tako, bukvalno, od "A" do "Š".
I, po Ćosinom predlogu, oko podneva, naročito kada je bilo lepo vreme, izlazili smo ispred "Carigrada", i, šatro, nonšalantno posmatrali prolaznike. Devojke, posebno. Sastav naš, više-manje nepromenjiv: Ćosa, Jerus, Mudri, Duta, Spenser, Tole, Bljuta, Isija, Foksinela, Štanglica, Čikić...pa kako se kome, kog dana, uklapalo.
Ubrzo se, stotinak metara dalje, tamo ka Dunavskom parku, ispred poslastičarnice "Ohrid", verovatno sa istim namerama, pojavila još jedna ekipa: Karan, Dodika, Peša, Vlada, Damjan, Beli...
Potom, preko puta "Carigrada", pored telefonske govornice, počeli su da dolaze Bora Bajić, Gale, Mika, Žiks, Mojić, Rale Žiković... Sjajni momci, koju godinu mlađi od nas, uglavnom tu iz kraja, sa kojima smo se zbližili, a neki od nas su počeli i intenzivnije da se druže.
Navučeni pesmom "Wild Thing", grupe "Troggs", Gale i ja smo razmišljali da napravimo bend. Baš nam je išlo u ritmu udaranje šakama o sto, i urlajuće ponavljanje refrena. Pojma nismo imali sa sviranjem, loše smo pevali, pa što, mislili smo, ne bismo probali sa grupom?
Dobro je da nas je ta ideja držala vrlo kratko.
Ispred Divildove apoteke, tamo na uglu, u isto vreme, počela je da se okoplja grupa studenta, uglavnom pristiglih iz raznih mesta Vojvodine, ali i iz cele Jugoslavije. Sve đuture, zvali smo ih "Crnogorcima". Ništa zlobno. Više je to bio izraz odsustva komunikacije.
Uostalom, ni mi baš nismo bili obožavani u nekim društvima u gradu. Pogrdno su nas zvali "kremašima", pripisujući nam insistiranje na elitizmu i ekskluzivnoj "tapiji" na grad i, kao, prezir prema dođošima. Glupost, čista. Mi smo - nas petnaestak - po raznim kriterijumima, bili vrlo "razuđeni"; nacionalno, religijski, zavičajno, po roditeljima, makar... U Novi Sad su svi jednom, odnekud došli. Neko pre, neko docnije.
Jednostavno, nismo se "šmekali" sa tom ekipom. Ono, pogledi ispod obrva, susreti bez pozdrava. Međutim, po dobrom "starosadskom" običaju, vremenom su poneki od nas, sa nekim od njih, uspostavili sasvim bliske odnose, te je taj animozitet lagano nestajao.
Kako god bilo, Ćosina ideja je profunkcionisala. Iz dana u dan, oko podneva, bilo je na toj našoj novouspostavljenoj "štrafti", sve više šetača. Devojaka, naročito. Uključujući maturantkinje Jasnu, Tanju, Lilju i Ljupku, naše lepe drugarice, sa kojima smo delili spojene skamije u "Svetinoj" gimnaziji. Subotom i nedeljom, naročito, na toj je trasi, baš bio gužvanjac. Revija najlepših mladih Novosađanki.
Da se nešto neobično dešava, primetio je i Bora Vojnović, jedan od najboljih novosadskih fotoreportera i posvećeni gradski hroničar, te nas je zamolio za jedan grupni portret sa "Carigradom". Tu fotku je potom objavio u tadašnjoj "Ekspres Politici". Tek da se zna ko su bili promoteri nove gradske atrakcije, hehehe...
I još nešto, vrlo važno: uz sve svoje hobije, Ćosa je obožavao da "provodadžiše i međusobno upoznaje, za to zainteresovane, buduće mlade parove. Mnogima od nas, veoma je pomogao sa preporukama, ali i u neposrednoj intervenciji, za prve kontakte.
Njegov "tip", meni je, priznajem, direktno pomogao.
I, funkcioniše, evo već, više od pola veka...
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče
Novi Sad - Voša - Borovo: Fudbalska groznica
29.10.2024.•
3
Relativno rano, sa 12 godina, uključio sam se u pionirski sastav Fudbalskog kluba Vojvodina.
Jedno drugačije novosadsko detinjstvo
22.10.2024.•
0
Priča Duška Bogdanovića o jednom drugačijem novosadskom detinjstvu...
Kad led proključa u Novom Sadu
15.10.2024.•
3
Hokej na ledu je u Novom Sadu imao neverovatnu uzlaznu liniju.
"Pino Silvestre" pokret u Novom Sadu: Kako smo zamirisali
08.10.2024.•
12
Kada su muški primerci moje generacije i oni sa nekoliko godina starijim krštenicama - takozvani "bumeri" - počeli da (se) mirišu?
Kako su patike osvojile Novi Sad
01.10.2024.•
2
Patike. Prve sam dobio ranih pedestih kada sam pošao u zabavište.
Farmerke, pesnice i Džejms Din sa Podbare
24.09.2024.•
9
Farmerke ili farke - kako ih danas zovu mladi - kao klinac sam video u "kaubojskim" filmovima.
Novosadski sport nekad: Za koga se navijalo i zašto je ovo čudan grad?
17.09.2024.•
11
Tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, moje detinjstvo i rana mladost bili su u znaku totalne zaluđenosti sportom.
Najbolje ocenjena mesta u Novom Sadu: Restorani koje vam preporučuje internet
08.08.2024.•
50
Kada vas neko pita za preporuku gde da jedu u Novom Sadu, ponekad se nađete u dilemi - šta da odgovorite? Iz pozicije Novosađana, sva mesta su "izvikana".
Arhitekta kojeg Novi Sad nije želeo: Poznati objekti su mogli da izgledaju drugačije
31.07.2024.•
15
Ljubitelji likovne umetnosti u Novom Sadu ne mogu da se požale, u gradu podno Petrovaradinske tvrđave i tokom letnjih raspusta ima atraktivnih događanja.
FOTO: Pothodnik u centru Novog Sada čuva stare mape koje niko ne primećuje - o čemu se radi?
24.07.2024.•
28
U pothodniku ispod Bulevara Mihajla Pupina, blizu stepenica koje vode ka zgradi Pošte, nalazi se izlog, malo prljav, ali u kojem se mogu videti karte Novog Sada sa ponekom svetlećom lampicom.
Šta se o Štrandu pisalo pre 100 godina: Pesak nije uzoran, preterano skup bife i Šerlok Holms
19.06.2024.•
9
Tokom leta mnogi Novosađani pohrle na Štrand kako bi pronašli osveženje u Dunavu ili kraj reke.
Graditelj socijalističkog Novog Sada
03.06.2024.•
13
Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.
Novi Sad koji sanjamo
25.05.2024.•
19
Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.
Novosadska kultna mesta: Gde ste išli na koncerte i žurke?
21.05.2024.•
84
Novosadsku muzičku istoriju, ali i onu istoriju svakodnevnice i zabave, čine mesta u kojima se ona stvara.
VIDEO: Prepoznajete li ovaj grad - šta se radilo u Novom Sadu proleća 1939. godine?
18.04.2024.•
25
Pre 85 godina Novi Sad je bio znatno drugačiji grad. Najpre, u njemu je živelo gotovo sedam puta manje ljudi.
Bombardovanje 1999. godine - čega se sećaju Novosađani: Esmeralda, trčanje po čvarke, žurke...
24.03.2024.•
31
Povom 25. godišnjice od početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, portal 021.rs vam donosi priče Novosađana o 78 dana 1999. godine.
Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"
24.03.2024.•
7
Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...
VIDEO: Sećanje na "Žutu kuću" živi - trag Novog Sada kojeg sve manje ima
20.03.2024.•
25
Na lokaciji na kojoj se nekada nalazila kultna novosadska "Žuta kuća" gradska vlast planira izgradnju crkve posvećenoj stradalima u južnoj Bačkoj tokom Drugog svetskog rata.
FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?
26.02.2024.•
18
Prava Bosanska brvnara sa etnografskom zbirkom predmeta starih i 200 godina može se pronaći u Veterniku.
Student nije zapalio žito
05.02.2024.•
5
Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.
FOTO, VIDEO Novosadski lekar čuva grad u starim mapama: Ovo je njegova priča
01.02.2024.•
3
Novosađanin Dušan Jovanović, lekar gastroenterohepatolog i onkolog, tokom februara imaće izloženu prvu izložbu starih mapa i grafika Novog Sada i Petrovaradina iz njegove velike kolekcije.
Komentari 14
Dj
Salajčan
Jelena
uz obavezno zvakanje kasikice...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar