Šta nam radi inflacija: Ljudi se odriču svega ostalog u korist osnovnih životnih potreba

Autor: Danas, Politika

Info

25.04.2023.

08:28 > 08:41

Prosečno domaćinstvo u Srbiji je prošle godine skoro polovinu budžeta davalo na osnovne potrebe.

Šta nam radi inflacija: Ljudi se odriču svega ostalog u korist osnovnih životnih potreba

Foto: 021.rs

Kako prenosi Danas, u 2022. godini na hranu je prosečno domaćinstvo, prema anketi za potrošnju Zavoda za statistiku, trošilo 28.246 dinara. To je skoro 15 odsto više nego 2021, kada je mesečno za hranu i bezalkoholna pića izdvajano 24.622 dinara.

Istovremeno, učešće svih ostalih segmenata potrošnje smanjeno je u odnosu na 2021. godinu.

Gordana Matković iz Centra za socijalnu politiku objašnjava da je rast cena hrane bio veći od indeksa potrošačkih cena.

"Ljudi su se odricali svega ostalog kako bi zadovoljili osnovne životne potrebe. Rast cena hrane i stanovanja doveo je do toga da ljudi moraju da smanjuju druge rashode", kaže Matković za Danas i dodaje da je to posebno izraženo kod najsiromašnijih delova stanovništva.

U 2021. godini, prosečno učešće hrane u potrošnji iznosilo je 34,3 odsto. Kod najsiromašnijih domaćinstava hrana je učestvovala u potrošnji sa čak 45,5 odsto. Kako se ide prema bogatijim slojevima društva, hrana sve manje učestvuje u potrošnji.

S obzirom na to da je prosečna inflacija u 2022. godini iznosila 11, 9 odsto, a u 2021. četiri odsto, kao i da je najveći deo inflacije poticao od rasta cena hrane, lako je zaključiti da su najviše pogođeni najsiromašniji, piše Danas.

Koliko je poskupela hrana?

Proizvođačke cene poljoprivrednih proizvoda i onih iz sektora ribarstva povećane su za 26 odsto za godinu dana, piše Politika.

Prema poslednjem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, najveći uticaj na rast cena, koji se prelio i na maloprodajne u radnjama, imala su poskupljenja stočnih proizvoda (61 odsto), stoke i živine (27,8 odsto), dok je cena žitarica u ovom periodu uvećana za 14,9 odsto.

Povrće je za godinu dana poskupelo za 21,3 odsto, a izdvaja se krompir koji se već dugo nalazi na listi poljoprivrednih proizvoda sa najvećim rastom cena. Konkretno, od februara prošle godine poskupeo je u otkupu za 31 odsto. Cene voća bile su veće za 13,6 odsto.

Proizvođačke cene svinja uvećane su za 40 odsto, goveda za 13,5, a živine za 13,6.

U ovom periodu ipak su najviše porasle cene mleka - za 67,3 odsto, dok su jaja bila skuplja u nabavci za 50 odsto.

Politika piše da bi cene mogle delimično da se stabilizuju. Pad cena na svetskoj i domaćoj berzi žitarica doprineo je smanjenju ukupnih proizvođačkih cena u februaru, u poređenju sa januarom ove godine i to u proseku za 1,9 odsto.

Ipak, agrarni analitičari još ne izlaze sa prognozama kada bi moglo da dođe do pada cena u maloprodaji. Opšta očekivanja su da bi od jeseni moglo da dođe do manjeg pojeftinjenja mesa i mleka.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

inflacija Poskupljenja

Komentari 11

Hronološki Najpopularniji

oseti

27.04.2023 • 08:23

se

pa ljudi jedva 5 puta odu na godišnji

2 1 +1
Vera

26.04.2023 • 21:12

Inflacija je oko 20%, i ja iskreno verujem da je to istinit podatak, iako generalno nemam poverenja u vlast. Nije inflacija ta koja nas tera u duznicko ropstvo, vec otimacina trgovinskih lanaca. Svi su u ekstraprofitu. Sto to nije tema?!

5 1 +4
Zanovetalo

26.04.2023 • 19:53

Lupaci minusa odgovorite...

Kakav je vas standard pa ne osecate krizu i na jadanje postenog sveta lupate minuse.Da li ste tako dobro placeni da ne osecate inflaciju i skupocu, ili se mozda hranite na kazanu i spavate u svratistu o trosku drzave?Sram vas bilo!

6 8 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.