U Srbiji nekad poslovalo 74, sad ih ima 20: Kakve promene donosi ukrupnjavanje banaka?
Trend ukrupnjavanja banaka u Srbiji se nastavlja i to kao rezultat globalnih procesa u okviru bankarskih grupacija, a banaka je iz godine u godinu sve manje uglavnom zbog spajanja.
Foto: Pixabay
U nekadašnjoj SRJ poslovale su 84 banke, od čega 74 u Srbiji. U proteklih dvadesetak godina broj banaka je smanjen za oko 50 do sada. Međutim, veruje se da će broj banaka i u narednim godinama biti još smanjen, a trenutno ih u Srbiji posluje 20.
Stručnjaci smatraju da građane, koji sve češće dobijaju poruke od svojih banaka o promeni njihovog vlasnika, ceo taj proces spajanja ne bi trebalo da plaši jer za njih uglavnom ne bude velikih promena. Banke su u obavezi da o promenama, kao što je i preuzimanje banaka, unapred obaveste svoje klijente, odnosno korisnike njihovih usluga o tome šta se dešava i kako će teći taj proces spajanja banaka.
"Ono što je najvažnije za klijente, na primer one koji su korisnici kredita, jeste to da se ništa u njihovom odnosu sa bankama neće promeniti zato što su banke koje preuzimaju druge u obavezi prema zakonu da zadrže postojeće uslove poslovanja prema postojećim klijentima, do trenutka isteka njihovih finansijskih obaveza", rekao je za Euronews Srbija ekonomista iz organizacije Libek Mihajlo Gajić.
Drugim rečima, kako navodi Gajić, do kraja otplate kredita sve ostaje onako kako je i bilo u dogovoru sa prethodnom bankom, ništa se ne može promeniti, osim ukoliko se ne promeni na bolje za korisnike kredita.
Gajić kaže da banke deluju tako da klijenti i ne primete da je došlo do neke promene.
"Vi ćete videti da vaša banka ima drugačiji logo na svom ulazu. Ukoliko imate samo održavanje računa, tu može doći do manjih promena, ali recimo ako ste korisnici kredita onako kako ste potpisali prvi ugovor, tako će ostati i do kraja njegove otplate. To je zapravo najvažnije za korisnike bankarskih usluga. U nekim slučajevima može doći do apdejtovanja ili daunlodovanja nove verzije mobilne aplikacije pošto se ona menja da bi se integrisali različiti onlajn servisi plaćanja, ali i to je verovatno, čini mi se, najveća stavka koju će većina ljudi moći da primeti u svom odnosu sa bankom", kaže Gajić.
Objasnio je da se nekada mora promeniti mobilna aplikacija koja se koristi za onlajn plaćanje i da klijenti banaka moraju unapred znati šta se dešava.
Upitan do kakvih promana može doći u vezi sa aplikacijama za plaćanje, Gajić je naveo da to zavisi od banke do banke jer, kako objašnjava, neke banke moraju da uvežu svoje sisteme koji su rađeni na potpuno različitim platformama tako da je to težak i ozbiljan posao. Prema njegovim rečima, ranije je bilo pritužbi klijenata nekih banaka u vezi sa promenama koje se odnose na aplikacije, ali se na kraju ispostavilo da se sve to može rešiti.
"Recimo, to je bilo preuzimanje nekih banaka tokom prethodne godine koje nije imalo baš najbolje rezultate na kratak rok, ali sada te aplikacije ponovo funkcionišu kako bi trebalo. U nekim slučajevima bilo je potrebno da sa plej stora skinete neke novu verziju postojeće aplikacije ili ako ste korisnik neke banke koja je prešla u drugu, morali biste da instalirate potpuno novu aplikaciju. U nekim slučajevima čak ste morali lično da odete u tu banku da bi vam oni pomogli preko nameštanja tokena, kako bi moglo da funkcioniše mobilno bankarstvo ili nešto slično tome. Ali, ti procesi su prilično laki, bezbolni, brzi i efikasni", kaže Gajić.
Bankarsko tržište sazrelo za ukrupnjavanje
Prema podacima sa sajta Narodne banke Srbije, u Srbiji trenutno posluje 20 banaka. Njihov broj se iz godine u godinu smanjuje jer se manje banke utapaju u one veće kroz spajanje. Na primer, na bankarskom tržištu Srbije na kraju 2019. godine poslovalo ukupno 26 banaka, osam manje nego 2009. godine. Stručnjaci smatraju da tržište diktira ukrupnjavanje.
"Bankarsko tržište je sazrelo za ovu vrstu ukrupnjavanja iz prostog razloga što je bankarstvo malo skuplje nego što je bilo prethodnih godina, ujedno je i manje isplativo jer okruženje i zasićenje tržišta sa jedne strane, kreditna sposobnost sa druge strane, nekako pritiskaju sve te troškove banaka, zato dolazi do ukrupnjavanja, ali to nema suštinskog značaja za klijente", rekao je za Euronews Srbija urednik portala Kamatica Dušan Uzelac.
Nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić razloge ukrupnjavanja vidi i u veličini srpskog tržišta. Navodi da je srpski finansijski sistem relativno mali i da finansijske usluge koje veće banke pružaju građanima i privredi mogu potencijalno da budu jeftinije. Veruje i da bi građani mogli da imaju i koristi od spajanja banaka.
"Srpski finansijski sistem je relativno mali i nije logično da tu ima previše banaka jer onda njihovo samo postojanje u tako velikom broju sprečava neke efikasnosti koje mogu proisteći iz ekonomije obima. Kad je jedna banka veća, ona može određene troškove da smanji i da na taj način finansijske usluge koje pruža za privredu i stanovništvo budu potencijalno jeftinije", rekao je Šoškić za Euronews Srbija.
S druge strane, ističe da bi morao da se pronađe balans kako ne bi došlo do situacije da se velike banke dogovore međusobno i tako stvore monopol.
Ukrupnjavanje prema Uzelcu neće mnogo promeniti trenutno stanje.
"To se nekako dešavalo i do sada, zato što je ovo bilo neko kvazi-konkurentno tržište, zato što je dominiralo par banaka sa preko 60 odsto tržišta, a ostatak je bio podeljen na neke manje banke", rekao je Uzelac.
Spajanja banaka, veruje Šoškić, ne treba se plašiti i u celom tom poslu bi trebalo paziti ko su vlasnici banaka, ali i da oni ne bi trebalo da budu isključivo iz EU, nego sa više strana.
"Dobro je imati i neke druge banke, pa nije loše imati neku državnu banku koja može ponekad ne samo da konkuriše privatnim bankama sa vlasnicima iz inostranstva, nego i da na neki način tu bude više prisutna u domenu sprovođenja nekih ekonomskih politika u kontekstu kreditiranja", rekao je Šoškić.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vlast voli da se hvali ekonomskim rastom Srbije: Da li to osećaju građani?
12.01.2025.•
0
Srbija je u 2024. godini bila jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi, pokazalo je istraživanje Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).
Prevoznici: Moguća blokada granica EU, tražimo izuzeće iz uredbe o ograničenju boravka
12.01.2025.•
0
Predstavnici prevozničkih firmi van šengenskog područja nedavno su dobili negativan odgovor Brisela na svoj zahtev.
Sijarto: Sankcije NIS-u mogu dovesti do nestašica i poskupljenja na evropskom tržištu
12.01.2025.•
1
Mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto izjavio je da bi američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) mogle da dovedu do nestašice i poskupljenja nafte na evropskom tržištu.
Stanovnici Belgije među najbogatijim u Evropi
12.01.2025.•
2
Stanovnici Belgije su među najbogatijima u Evropi i znatno su bogatiji od proseka u evrozoni, saopštila je Nacionalna banka Belgije (NBB).
Vučić: Ipak neće biti obustave gasa iz Azerbejdžana, sad me obavestila naša braća
12.01.2025.•
38
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je danas da je iz Bakua obavešten da neće biti obustave gasa za Srbiju.
SAD uvele sankcije NIS-u, a uspostavljaju strateški dijalog sa Srbijom: Evo šta to konkretno znači
12.01.2025.•
31
Poslednjih godinu dana u Srbiji turbulencije na unutrašnjem planu direktno su proporcionalne diplomatskim uspesima na spoljnjem.
Đedović Handanović o sankcijama NIS-u: Nikakvih kanistera neće biti, bitno da pričaju Vučić i Putin
12.01.2025.•
7
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je za RTS da građani i privreda Srbije nemaju nikakvih razloga za briguzbog uvođenja sankcija NIS-u.
O'Brajen o sankcijama NIS-u: Da se rusko prisustvo ukloni i uspostavi zdraviji vlasnički odnos
12.01.2025.•
22
Pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejms O'Brajen je izjavio da neće biti poremećaja u snabdevanju naftom Srbije iako su SAD uvele sankcije NIS-u.
Akcija "Najbolja cena" najavljena kao način da se uspori inflacija - da li je uspela?
12.01.2025.•
14
Tokom jeseni prošle godine, pod pritiskom javnosti ili željom da se pokaže kako država brine o građanima ili oba, Vlada Srbije je pokrenula akciju "Najbolja cena".
Subvencije za kupovinu e-vozila i u ovoj godini: Na 5.000 evra mogu da računaju i kupci "pande"
12.01.2025.•
2
Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović izjavila je da će Ministarstvo i u 2025. godini nastaviti da subvencioniše kupovinu električnih vozila.
Tesla opozvala oko 240.000 vozila zbog problema sa kamerom
12.01.2025.•
0
Kompanija Tesla objavila je da je opozvala oko 239.000 svojih vozila zbog problema koji bi mogao da dovede do poremećaja rada zadnje kamere.
Kako da sačuvate novac tokom januara a možda i februara: Plansko budžetiranje i štednja
11.01.2025.•
9
Januar je poznat kao "najduži" mesec u godini pa je potrebno uštedeti koji dinar posle praznične euforije i potrošačke groznice.
Stručnjaci za energetiku o sankcijama NIS-u: Posledice će biti jasnije kada se odluka precizira
11.01.2025.•
10
Stručnjaci za energetiku ističu da ne mogu sa sigurnošću da ocene posledice uvođenja američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije zbog nepreciznosti te odluke, ali kažu da je ta odluka bez presedana.
Javni dug Srbije na kraju novembra iznosio 38 milijardi evra
11.01.2025.•
21
Javni dug Srbije na kraju novembra prošle godine iznosio je oko 38,39 milijardi evra, što je bilo 46,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
NIS: Poslovanje se u ovom trenutku odvija neometano, analiziraćemo sve posledice sankcija
10.01.2025.•
2
Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je večeras da se poslovanje te kompanije u ovom trenutku, nakon uvođenja američkih sankcija, odvija neometano.
Gaspromnjeft: Nastavljamo da radimo
10.01.2025.•
2
Kompanija "Gaspromnjeft" saopštila je da je odluka o uključivanju njene imovine na američku listu sankcija neosnovana i nelegitimna.
Amerikanci dodali NIS na listu sankcionisanih
10.01.2025.•
33
Sjedinjene Američke Države su objavile ažuriranu listu sankcionisanih ličnosti i firmi, na kojoj je i Naftna industrija Srbije.
Proizvođači mleka posle sastanka: Mlekare neće da odustanu od smanjenja otkupnih cena
10.01.2025.•
15
Predstavnici nekoliko udruženja proizvođača mleka u Srbiji nisu danas uspeli da od mlekara izdejstvuju odluku da ponište smanjenje otkupnih cena sirovog mleka od pet do 11 dinara po litru.
NBS zadržala kamatnu stopu na 5,75 odsto
10.01.2025.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Mlekare smanjile otkupne cene, danas razgovor u ministarstvu
10.01.2025.•
0
Predstavnici udruženja proizvođača mleka u Srbiji razgovaraće danas u Ministarstvu poljoprivrede sa predstavnicima mlekara koje su smanjile otupne cene sirovog mleka od pet do 11 dinara po litri.
Poskupelo gorivo u Srbiji - ovo su nove cene
10.01.2025.•
19
Gorivo u Srbiji je poskupelo za dva dinara u proseku.
Komentari 6
NN
Lopovske institucije.
A cirkusa
Sber racuni preko noci ugaseni i sve pare prebacene na nove Aik racune, Sber app prazna, Aik app radi kad se aktivira u banci, ma cirkus.
Naravno nista od ovoga iznad NIJE predoceno Sber klijentima.
Najbolje od svega, Sber kartice i dalje rade i Aik NECE da vam izdaje nove kartice, a Sber niko napolju nece da vam prihvati posto je "Sberbanka zabranjena?!?!"
we
Najbolje je da ih imamo 0. Zasto? Jer ih svaka vlast koristila za bezomucnu kradju drzavnih para. Deljenje nekim projektima, firmama, ti krediti ("razvojni") su deljeni sakom i kapom, ogromne pare su nestale, uhodanim varijantama. Setimo se skandala Razvojne banke Vojvodine i koliko para je tu nestalo.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar