U Srbiji nekad poslovalo 74, sad ih ima 20: Kakve promene donosi ukrupnjavanje banaka?
Trend ukrupnjavanja banaka u Srbiji se nastavlja i to kao rezultat globalnih procesa u okviru bankarskih grupacija, a banaka je iz godine u godinu sve manje uglavnom zbog spajanja.
Foto: Pixabay
U nekadašnjoj SRJ poslovale su 84 banke, od čega 74 u Srbiji. U proteklih dvadesetak godina broj banaka je smanjen za oko 50 do sada. Međutim, veruje se da će broj banaka i u narednim godinama biti još smanjen, a trenutno ih u Srbiji posluje 20.
Stručnjaci smatraju da građane, koji sve češće dobijaju poruke od svojih banaka o promeni njihovog vlasnika, ceo taj proces spajanja ne bi trebalo da plaši jer za njih uglavnom ne bude velikih promena. Banke su u obavezi da o promenama, kao što je i preuzimanje banaka, unapred obaveste svoje klijente, odnosno korisnike njihovih usluga o tome šta se dešava i kako će teći taj proces spajanja banaka.
"Ono što je najvažnije za klijente, na primer one koji su korisnici kredita, jeste to da se ništa u njihovom odnosu sa bankama neće promeniti zato što su banke koje preuzimaju druge u obavezi prema zakonu da zadrže postojeće uslove poslovanja prema postojećim klijentima, do trenutka isteka njihovih finansijskih obaveza", rekao je za Euronews Srbija ekonomista iz organizacije Libek Mihajlo Gajić.
Drugim rečima, kako navodi Gajić, do kraja otplate kredita sve ostaje onako kako je i bilo u dogovoru sa prethodnom bankom, ništa se ne može promeniti, osim ukoliko se ne promeni na bolje za korisnike kredita.
Gajić kaže da banke deluju tako da klijenti i ne primete da je došlo do neke promene.
"Vi ćete videti da vaša banka ima drugačiji logo na svom ulazu. Ukoliko imate samo održavanje računa, tu može doći do manjih promena, ali recimo ako ste korisnici kredita onako kako ste potpisali prvi ugovor, tako će ostati i do kraja njegove otplate. To je zapravo najvažnije za korisnike bankarskih usluga. U nekim slučajevima može doći do apdejtovanja ili daunlodovanja nove verzije mobilne aplikacije pošto se ona menja da bi se integrisali različiti onlajn servisi plaćanja, ali i to je verovatno, čini mi se, najveća stavka koju će većina ljudi moći da primeti u svom odnosu sa bankom", kaže Gajić.
Objasnio je da se nekada mora promeniti mobilna aplikacija koja se koristi za onlajn plaćanje i da klijenti banaka moraju unapred znati šta se dešava.
Upitan do kakvih promana može doći u vezi sa aplikacijama za plaćanje, Gajić je naveo da to zavisi od banke do banke jer, kako objašnjava, neke banke moraju da uvežu svoje sisteme koji su rađeni na potpuno različitim platformama tako da je to težak i ozbiljan posao. Prema njegovim rečima, ranije je bilo pritužbi klijenata nekih banaka u vezi sa promenama koje se odnose na aplikacije, ali se na kraju ispostavilo da se sve to može rešiti.
"Recimo, to je bilo preuzimanje nekih banaka tokom prethodne godine koje nije imalo baš najbolje rezultate na kratak rok, ali sada te aplikacije ponovo funkcionišu kako bi trebalo. U nekim slučajevima bilo je potrebno da sa plej stora skinete neke novu verziju postojeće aplikacije ili ako ste korisnik neke banke koja je prešla u drugu, morali biste da instalirate potpuno novu aplikaciju. U nekim slučajevima čak ste morali lično da odete u tu banku da bi vam oni pomogli preko nameštanja tokena, kako bi moglo da funkcioniše mobilno bankarstvo ili nešto slično tome. Ali, ti procesi su prilično laki, bezbolni, brzi i efikasni", kaže Gajić.
Bankarsko tržište sazrelo za ukrupnjavanje
Prema podacima sa sajta Narodne banke Srbije, u Srbiji trenutno posluje 20 banaka. Njihov broj se iz godine u godinu smanjuje jer se manje banke utapaju u one veće kroz spajanje. Na primer, na bankarskom tržištu Srbije na kraju 2019. godine poslovalo ukupno 26 banaka, osam manje nego 2009. godine. Stručnjaci smatraju da tržište diktira ukrupnjavanje.
"Bankarsko tržište je sazrelo za ovu vrstu ukrupnjavanja iz prostog razloga što je bankarstvo malo skuplje nego što je bilo prethodnih godina, ujedno je i manje isplativo jer okruženje i zasićenje tržišta sa jedne strane, kreditna sposobnost sa druge strane, nekako pritiskaju sve te troškove banaka, zato dolazi do ukrupnjavanja, ali to nema suštinskog značaja za klijente", rekao je za Euronews Srbija urednik portala Kamatica Dušan Uzelac.
Nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić razloge ukrupnjavanja vidi i u veličini srpskog tržišta. Navodi da je srpski finansijski sistem relativno mali i da finansijske usluge koje veće banke pružaju građanima i privredi mogu potencijalno da budu jeftinije. Veruje i da bi građani mogli da imaju i koristi od spajanja banaka.
"Srpski finansijski sistem je relativno mali i nije logično da tu ima previše banaka jer onda njihovo samo postojanje u tako velikom broju sprečava neke efikasnosti koje mogu proisteći iz ekonomije obima. Kad je jedna banka veća, ona može određene troškove da smanji i da na taj način finansijske usluge koje pruža za privredu i stanovništvo budu potencijalno jeftinije", rekao je Šoškić za Euronews Srbija.
S druge strane, ističe da bi morao da se pronađe balans kako ne bi došlo do situacije da se velike banke dogovore međusobno i tako stvore monopol.
Ukrupnjavanje prema Uzelcu neće mnogo promeniti trenutno stanje.
"To se nekako dešavalo i do sada, zato što je ovo bilo neko kvazi-konkurentno tržište, zato što je dominiralo par banaka sa preko 60 odsto tržišta, a ostatak je bio podeljen na neke manje banke", rekao je Uzelac.
Spajanja banaka, veruje Šoškić, ne treba se plašiti i u celom tom poslu bi trebalo paziti ko su vlasnici banaka, ali i da oni ne bi trebalo da budu isključivo iz EU, nego sa više strana.
"Dobro je imati i neke druge banke, pa nije loše imati neku državnu banku koja može ponekad ne samo da konkuriše privatnim bankama sa vlasnicima iz inostranstva, nego i da na neki način tu bude više prisutna u domenu sprovođenja nekih ekonomskih politika u kontekstu kreditiranja", rekao je Šoškić.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Najbogatija žena u Indoneziji za samo tri dana ostala bez 3,6 milijardi dolara: Šta se desilo?
19.03.2025.•
0
Najbogatija žena u Indoneziji Marina Budiman koja je na čelu najvećeg loklanog operatera centara podataka "DCI Indonezija" izgubila je 3,6 milijardi dolara za samo tri dana.
Ruski maloprodajni lanac Fiks prajs stiže u Srbiju
19.03.2025.•
7
Ruski maloprodajni lanac Fiks prajs (Fix Price) priprema se za ulazak na srpsko tržište i planira da otvori nekoliko prodavnica u Srbiji do kraja 2025.
Srbija tražila dodatno odlaganje sankcija NIS-u
19.03.2025.•
0
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da postoji mogućnost dodatnog odlaganja rokova za uvođenje američkih sankcija NIS-u.
"Audi" će otpustiti 7.500 radnika
19.03.2025.•
4
Proizvođač luksuznih automobila "Audi", koji je u vlasništvu grupacije "Folksvagen", do 2029. godine će ukinuti 7.500 radnih mesta u Nemačkoj.
Simens će otpustiti više od 6.000 radnika zbog pada potražnje
19.03.2025.•
1
Nemačka industrijska kompanija Simens saopštila je da namerava da otpusti više od 6.000 zaposlenih širom sveta, uglavnom u svom vodećem odeljenju za digitalizaciju fabrike.
Šest najvećih banaka u Srbiji prošle godine imalo profit od 1,1 milijarde evra - najviše od kamata
18.03.2025.•
3
Šest najvećih banaka Srbiji ostvarilo je 2024. godine neto dobit od 1,1 milijarde evra, što je 30 odsto više nego u 2023. godini.
Dok državu potresaju protesti, ona se zadužila za više od milijardu evra - a planira još
18.03.2025.•
13
Srbija je u momentu velikih protesta i blokada u zemlji odlučila da više od tri puta proširi emisije državnih hartija od vrednosti i zaduži se na tržištu preko dinarskih desetoipogodišnjih obveznica.
Hrvatski ministar: JANAF bi mogao da otkupi ruski udeo u NIS-u
17.03.2025.•
11
Ministar privrede Hrvatske Ante Šušnjar ocenio je da bi Jadranski naftovod (Janaf) mogao da kupi ruski udeo u Naftnoj kompaniji Srbije kojoj, zbog ruskog suvlasništva, prete američke sankcije.
Tramp nema nameru da ublaži carine na čelik i alimunijum
17.03.2025.•
1
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da nema nameru da ublaži carinske mere od 25 odsto koje su nametnute američkim trgovinskim partnerima na čelik i aluminijum.
Folksvagen prodao više kobasica nego automobila
16.03.2025.•
2
Karivurst je kultna ulična hrana u Nemačkoj - kobasica sa posebnim kečapom i mnogo karija. Jednako je legendaran karivurst u radničkim kantinama automobilskog giganta Folksvagena.
NBS objavila maksimalne kamatne stope na kredite: Važe do 31. maja
15.03.2025.•
0
Narodna banka Srbije objavila je maksimalne kamatne stope na kredite koje će važiti do 31. maja.
.jpg "Izdato manje građevinskih dozvola u odnosu na prošlu godinu, najviše se gradi u Beogradu")
Izdato manje građevinskih dozvola u odnosu na prošlu godinu, najviše se gradi u Beogradu
14.03.2025.•
1
U Srbiji je u januaru ove godine izdato 1.526 građevinskih dozvola, što je 5,5 odsto manje u odnosu na januar 2024. godine.
Gorivo pojeftinilo: Pogledajte kolike su sada cene dizela i benzina
14.03.2025.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova do sledećeg petka, 21. marta.
NBS: Referentna kamatna stopa i dalje 5,75 odsto
13.03.2025.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, saopštila je NBS.
Pavle Petrović (SANU) o protestima: Gubici koji se možda dese zanemarljivi su prema mogućim dobicima
13.03.2025.•
2
Član SANU Pavle Petrović ocenio je da su bilo kakvi gubici za koje kaže da se do sada nisu desili ali da mogu da se dese ukoliko protesti potraju - zanemarljivi prema dobicima, kao njihov rezultat.
"Sloga": Sutra neće biti štrajka na Aerodromu "Nikola Tesla", prihvaćeni zahtevi sindikata
13.03.2025.•
4
Sindikat "Sloga" Aerodroma "Nikola Tesla" saopštio je da njegovi članovi sutra neće štrajkovati, kako je bilo najavljeno, pošto je njihov poslodavac prihvatio zahteve tog sindikata o povećanju zarada.
NBS prodala 745 miliona evra za dva meseca: Šta je uzrok veće tražnje za devizama?
13.03.2025.•
4
Za prva dva meseca ove godine Narodna banka Srbije prodala je 745 miliona evra intervenišući na međubankarskom deviznom tržištu "kako bi očuvala relativnu stabilnost kursa dinara prema evru".
Devizne rezerve NBS manje nego u januaru
13.03.2025.•
6
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju februara bile su na nivou od 28,79 milijardi evra, što je 225,3 miliona evra manje nego na kraju januara, objavila je NBS.
Međugodišnja inflacija u februaru 4,5 odsto
12.03.2025.•
1
Međugodišnja inflacija u Srbiji u februaru ove godine bila je 4,5 odsto, a mesečna 0,5 odsto.
Povećanje carina SAD na čelik i aluminijum stupilo na snagu, EU uvodi carine na američku robu
12.03.2025.•
3
Evropska komisija saopštila je da će od 1. aprila primeniti proporcionalne carine na niz američkih proizvoda, kao odgovor na američko povećanje carina od 25 odsto na čelik i aluminijum.
Mali: Prijavljivanje za kredite za stanove za mlade od 14. marta
11.03.2025.•
15
Mladi u Srbiji, starosti od 20 do 35 godina, će od 14. marta moći da se u poslovnim bankama prijavljuju za subvencionisane kredite ta stanove, najavio je ministar finansija Siniša Mali.
Komentari 6
NN
Lopovske institucije.
A cirkusa
Sber racuni preko noci ugaseni i sve pare prebacene na nove Aik racune, Sber app prazna, Aik app radi kad se aktivira u banci, ma cirkus.
Naravno nista od ovoga iznad NIJE predoceno Sber klijentima.
Najbolje od svega, Sber kartice i dalje rade i Aik NECE da vam izdaje nove kartice, a Sber niko napolju nece da vam prihvati posto je "Sberbanka zabranjena?!?!"
we
Najbolje je da ih imamo 0. Zasto? Jer ih svaka vlast koristila za bezomucnu kradju drzavnih para. Deljenje nekim projektima, firmama, ti krediti ("razvojni") su deljeni sakom i kapom, ogromne pare su nestale, uhodanim varijantama. Setimo se skandala Razvojne banke Vojvodine i koliko para je tu nestalo.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar