Šta bi bilo da svi građani u panici povuku štednju iz banaka: Tri scenarija
Ukoliko bi građani Srbije danas krenuli u panici da podižu štednju iz banaka kao u krizi 2008. godine kad su povukli milijardu evra, ili čak i mnogo više od toga, bankarski sektor bi ostao likvi
Foto: Pixabay
To pokazuje analiza Narodne banke Srbije u Godišnjem izveštaju o stabilnosti finansijskog sistema u 2022. godini, a prenosi Nova ekonomija.
Depoziti koje građani i privreda drže u bankama u Srbiji osnovni su izvor finansiranja banka.
Narodna banka je napravila analizu uz pomoć stres-testova likvidnosti kako bi utvrdila da li bi u slučaju nastupanja sličnog ili snažnijeg šoka nego 2008. godine bankarski sektor mogao da nastavi s normalnim poslovanjem.
Tri scenarija
Scenario "već viđeno" - pretpostavlja povlačenje depozita u iznosu od oko 439 milijardi dinara (11 odsto ukupnih depozita) kao u slučaju povlačenja depozita u periodu septembar 2008 - januar 2009;
Scenario "prelivanje rizika" - osim povlačenja depozita u oktobru 2008. godine, pretpostavlja i odsustvo podrške matica zbog međunarodne bankarske krize, čime se ukupno povlačenje depozita povećava na oko 609 milijardi dinara (15 odsto ukupnih depozita);
"Najgori scenario" - pretpostavlja dvostruko veći šok od onog koji se desio u oktobru 2008, odnosno povlačenje depozita u iznosu od oko 866 milijardi dinara (21 odsto ukupnih depozita).
Prema scenariju "već viđeno", kao i u slučaju realizacije scenarija "prelivanje rizika", pokazatelj likvidnosti se ni kod jedne banke ne bi našao ispod regulatornog minimuma.
U slučaju "najgoreg scenarija", koji podrazumeva veliki šok, pad pokazatelja likvidnosti ispod regulatornog minimuma imala bi banka na koju se odnosi 2,8 odsto ukupne bilansne aktive bankarskog sektora. Ostale banke bi se našle u sigurnoj zoni.
Ako se pretpostavi da bi se iz banaka povuklo prema scenariju "već viđeno" (tokom finansijske krize 2008. godine), pokazatelj likvidnosti bankarskog sektora spustio bi se na 1,5 sa 2,2 (mesečni pokazatelj) koliko je iznosio na kraju prošle godine, ocenjuje se u Izveštaju Narodne banke Srbije (NBS).
Pod pretpostavkom da se iz banaka povuče 33,7 odsto ukupnih depozita pokazatelj likvidnosti spustio bi se na jedan koliko je i propisani minimum.
Koliko bankarski sektor može da podnese?
Kako se navodi u analizi, bankarski sektor u Srbiji, prema rezultatima stres testova, može da izdrži 11 radnih dana u uslovima dnevnog povlačenja depozita po umerenom scenariju, odnosno šest radnih dana po najgorem scenariju kad bi se povuklo oko 866 milijardi dinara.
U slučaju iznenadnog povlačenja štednje iz banaka, preporuka MMF-a za opstanak banke zbog povlačenja depozita obuhvata period od pet radnih dana. Smatra se da će banka posle ovog perioda imati dovoljno vremena za konsolidaciju poslovanja.
Ukupna štednja građana i privrede na kraju avgusta prošle godine iznosila je oko 14 milijardi evra.
Naglo povlačenje depozita krajem 2008. godine usled svetske finansijske krize i posledice privremenog gubitka poverenja u matične evropske banke koje posluju u Srbiji ukazuje na značaj praćenja ovog rizika, ukazuje NBS.
Podsećanja radi, 2008. godine sa početkom svetske finansijske krize građani su panično povlačili depozite iz domaćih banaka plašeći se da ne izgube ušteđevinu, tako je samo za šest nedelja iz banaka povučeno više od milijardu evra štednje.
Prema podacima NBS, u oktobru 2008. godine ukupno je povučeno 1,3 milijarde evra depozita ili 10,4 odsto ukupnih depozita bankarskog sektora. Nakon toga je Vlada Srbije odlučila da poveća iznos osiguranih depozita na 50.000 evra, kako bi građani stekli poverenje u stabilnost bankarskog sektora.
Nova ekonomija je ranije pisala da su ukupni osigurani depoziti u Srbiji iznosili 25,3 milijarde evra (građani i privreda), krajem trećeg kvartala prošle godine, saopštila je Agencija za osiguranje depozita.
Ukupan iznos osiguranih depozita je trostruko veći nego 2008. godine.
Ukupna sredstva na računima građana, preduzetnika i mikro, malih i srednjih pravnih lica u poslednjih 14 godina u proseku su rasla za 10 odsto godišnje.
Dve trećine svih osiguranih depozita čine depoziti građana. Depozite položene kod banaka čini štednja stanovništva, privrede, javnih preduzeća, nemonetarnog sektora.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Tramp saglasan da Mask kupi i TikTok u Americi
22.01.2025.•
1
Američki predsednik Donald Tramp saglasan je s idejom da popularnu kinesku aplikaciju TikTok, koja je u SAD privremeno zabranjena, preuzme vlasnik platforme X Ilon Mask.
Poljoprivrednici: Nisu isplaćene subvencije za 2024, povraćaj akcize kasni...
21.01.2025.•
5
Poljoprivrednicima u Srbiji još nisu isplaćene sve subvencije iz prošle godine, rekao je predsednik Skupštine Uduženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković.
Skaču cene goriva: Vreme da država (konačno) smanji akcize?
21.01.2025.•
16
U poslednje tri nedelje cene i dizela i benzina u Srbiji porasle su za po sedam dinara.
Električne "fiat pande" još ni od korova, a Srbiju čeka "strahoviti rast automobilske industrije"
21.01.2025.•
18
Ima li šanse za "strahoviti rast automobilske industrije" ove godine dok proizvodnja električne "grande pande" u Kragujevcu kasni mesecima?
Više od 10.000 milionera za godinu dana napustilo Veliku Britaniju
21.01.2025.•
3
Više od 10.000 milionera napustilo je Veliku Britaniju u protekloj godini, navode analitičari firme "New World Wealth", pripisujući to višestrukim razlozima.
Skoro pola čovečanstva u siromaštvu a najbogatiji još bogatiji: I to za 2.000 milijardi dolara više
20.01.2025.•
2
Bogatstvo svetskih milijardera poraslo je za dve hiljade milijardi dolara u 2024. godini dok se, prema istraživanjima, polovina čovečanstva nalazi u siromaštvu a među njima su najčešće žene.
Prošle godine krivotvoreno 3.840 novčanica: Vrednost lažnih dinara i deviza 26 miliona dinara
20.01.2025.•
0
U Srbiji je prošle godine falsifikovano ukupno 3.840 komada novčanica, od čega je 1.697 novčanica u dinarima i 2.143 novčanica efektivnog stranog novca, objavila je Narodna banka Srbije.
Presek spoljne trgovine u 2024. godini: Šta se 100 puta više uvozilo iz Konga?
20.01.2025.•
2
Presek spoljne trgovine Srbije u prvih 10 meseci prošle godine skrenuo je pažnju na jednu afričku zemlju a ispostavilo se da nam je uvoz iz Konga - neverovatno porastao.
Poljoprivrednici u Subotici: NIS na nekim pumpama obustavio prodaju dizela po povlašćenim cenama
20.01.2025.•
9
Naftna industrija Srbje (NIS) obustavila je na pojedinim pumpama u Subotici prodaju dizela na agrokartice po povlašćenim cenama od 179 dinara za litar.
Subvencije prošle godine dobile 54 kompanije: Dominira autoindustrija
19.01.2025.•
3
Srbija već godinama isplaćuje milione evra stranim i domaćim kompanijama, kao podsticaj za ulaganja.
Kako banke sve zarađuju na klijentima, a ne bi smele: Pet najčešćih načina
19.01.2025.•
8
Banke, po prirodi svog posla, pokušavaju da zarade na korisnicima finansijskih usluga, ali to često rade na nepošten način, što je u svom izveštaju potvrdila i Narodna banka Srbije (NBS).
Planira se privatizacija šest državnih preduzeća u ovoj godini: Ovo je spisak
19.01.2025.•
15
U 2025. godini očekuje se novi talas privatizacije u Srbiji, sa mogućnošću objave javnih poziva za kompanije iz različitih sektora, vidi se u planu Ministarstva privrede.
Banke šalju nove obračune stambenih kredita: Veće rate za većinu dužnika
19.01.2025.•
12
Građani koji otplaćuju stambene kredite proteklih dana od svojih banaka dobijaju nove obračune za rate koje plaćaju od januara ove godine.
Broker Jorgić: Umesto da potroše na skupo putovanje, građani bi mogli da ulože u NIS
19.01.2025.•
30
Ukoliko ishod američkih sankcija bude taj da NIS ponovo bude u većinskom vlasništvu države preuzimanjem oko 56 odsto akcija, to bi moglo da se, smatra stručna javnost, negativno odrazi na poslovanje.
Cene stanova u EU značajno rasle u 2024: Ovo je situacija u Srbiji
19.01.2025.•
2
U trećem kvartalu 2024. godine cene stanova u EU porasle su 3,8 odsto, dok su cene iznajmljivanja porasle 3,2 odsto u odnosu na treći kvartal 2023. godine.
Mađarski trgovinski lanac dolazi u Srbiju, prvo otvara prodavnice u Vojvodini
19.01.2025.•
4
Mađarska Family Market grupa ulazi na srpsko maloprodajno tržište.
Tramp ima svoju kriptovalutu $TRUMP inspirisanu pokušajem atentata na njega
19.01.2025.•
0
Novoizabrani predsednik SAD-a Donald Tramp je tokom predizborne kampanje dosta govorio o značaju kriptoindustrije pri čemu se i sam upustio u nju formiranjem $TRUMP kriptovalute.
Nigerija postala "zemlja-partner" BRIKS-a
19.01.2025.•
1
Nigerija je kao "zemlja-partner" primljena u grupu ekonomija u razvoju BRIKS, objavio je Brazil, predsedavajući te grupe.
Više od 130 osuđujućih presuda za pranje novca: Odakle stižu pare?
19.01.2025.•
0
Srbija je prema nedavno završenoj proceni, u srednjem riziku od pranja novca.
Politiko: Evropa troši milijarde na ruski gas
18.01.2025.•
4
Evropa kupuje ruski gas po stopi bez presedana u 2025. godina, čime troši milijarde dolara koje Kremlj može da koristi za finansiranje svog rata u Ukrajini, prenosi Politiko.
Mićović o sankcijama NIS-u: Minimalan uslov za tržište goriva je da rafinerija u Pančevu nastavi rad
18.01.2025.•
11
Srbija nastavlja razgovore sa SAD-om i Rusijom podovom uvođenja sankcija NIS-u.
Komentari 17
Ekonomija
Štednja jeste jedan od lošijih načina ulaganja, neću reći najgori jer ipak ima i gorih. No razumete naravno da ste upravo vi odabrali taj, po vašim rečima "najgori vid ulaganja", nije vas na to niko terao? Banke nisu socijalne ustanove, to su kompanije kojima je cilj rast i profit kao i svim drugim kompanijama, a čudi me da ste od svih vidova ulaganja vi odabrali baš taj nagori i da se sada žalite na banke kao da su one krive za vaš odabir... možda biste trebali da se žalite na samog sebe jer ste ipak vi taj koji je svesno odabrao najgore? Zašto niste odabrali bilo koji drugi način ulaganja?
Dragan
EUfreedom
Meni navedeni podatak ne uliva poverenje.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar