Borba zbog softvera: Slučaj američkih farmera

Još do pre godinu dana u slučaju kvara pametnog telefona, kompjutera ili digitalizovanog traktora, popravka je bila moguće samo kod proizvođača.
Borba zbog softvera: Slučaj američkih farmera
Foto: Pixabay

Međutim, sada i najveći lideri polako otvaraju mogućnost pristupa softveru, pa će uskoro i obični majstori iz komšiluka biti u mogućnosti da pomognu. 

Tako je u državi Njujork donet Zakon o fer popravci, prema kome su proizvođači obavezni da omoguće otvaranje softvera i kada je reč o komšiji majstoru, a ne samo svom ovlašćenom servisu. Time počinje rešavanje problema koji poduže vreme muči stanovništvo, posebno najrazvijenijih država gde se proces digitalizacije odvija neuporedivo brže.

Farmeri prvi na udaru
 
Nedaće je verovatno najviše pogađalo farmere sa velikim voznim parkom. Kako bi opstali u žestokoj konkurenciji svi su veoma brzo prešli na moderne, digitalizovane, traktore. Njihova upotreba ne samo da ubrzava trudan i dug zemljoradnički posao, već i rade znatno kvalitetnije od tradicionanih. Pri tome je i upotreba poprilično jeftinija od oranja klasičnom mašinom.
 
Kako su paori prvi osetili prednosti modernizacije, tako su i prvi osetili čašu žuči. Pokazalo se da su u slučaju kvara nevolje mnogo veće nego u slučaju zastoja odgovarajuće nedigitalizovane mašine. Reč je o bitno otežanim uslovima popravke, čak i kada je reč o manjem kvaru.
 
Poenta je u činjenici da digitalizovanim mašinama upravljaju softveri u potpunom vlasništvu kompanije. Stoga seljaku u slučaju kvara nije mogao pomoći lokalni majstor, jednostavno nema pristup softveru, a tada je besmislena i kupovina odgovarajućeg alata. 
 
Drugim rečima, farmeri su bili prinuđeni da traktor šalju do najbližeg ovlašćenog predstavnika kompanije. U ogromnoj državi kakve su SAD to može biti i po 350 kilometara daleko. Ceo proces ne samo da dugo traje, već je i skup. Ovlašćeni majstori su bili u monopolskoj poziciji, pa su farmere pelješili do gole kože.
 
Pomoć sa istoka Evrope
 
Poljoprivrednici su se bunilii, ali njihove apele dugo niko nije želeo ni da čuje. Moderni traktori su gotovo potpuno digitalizovani i teško da se neki, makar i manji kvar može popraviti bez pristupa softveru i posedovanja odgovarajućeg alata. 
 
Desetak sezona su proizvođači blago rečeno preplaćivali popravke, kada je farmerima palo na pamet da pomoć potraže tamo gde je malo ko očekivao. Počeli su da se obraćaju hakerima iz istočnoevropskih zemalja koji su američkim poljoprivrednicima počeli da prodaju "otključavanje softvera".
 
Haker koji se predstavlja kao Sick Codes je na posebnim tematskim skupovima više puta javno demonstrirao tajne neovlašćenog otvaranja softvera i seljaci su počeli da sve češće sami, ilegalno, popravljaju mašinu.
 
Prvi se "Džon Dir", najveći svetski proizvođač traktora, odlučio da pristup softveru omogući i običnom majstoru, pa je od tekuće godine američkim farmerima olakšana i pojeftinjena popravka. 
 
Naravno da je ceo posao osigurala kompetentna osiguravajuća kuća, pri čemu su zaštićena intelektualna prava vlasnika softvera. Seljaci sada imaju pristup softveru, dok su obavezni da čuvaju poslovnu tajnu proizvođača, te im je zabranjeno bilo šta da menjaju u pogledu bezbednosti ili umanjenja emisije štetnih gasova.
 
Pristup softveru
 
Međutim, tu nije kraj. Olakšanje se odnosi samo na traktore. Svaki farmer ima po još nekoliko mašina i priključnih naprava. Naravno da je sve digitalizovano i da se sve alatke, makar bile i najmodernije, povremeno kvare. 
 
Preostaje borba da se olakša popravka svih poljoprivrednih mašina. Posle svega, farmeri mogu da budu zadovoljni prvim krakom, ali još mnogo toga moraju da učine kako bi sami popravljali sve svoje mašine. Ovako, imaju utisak da nisu u potpunosti vlasnici onoga štu su kupili i skupo platili.
 
Svakako da nisu u pitanju samo traktori i druge alatke. Mnogi Ameri žele da poprave pametne telefone i kompjutere. Suočeni su sa istim problemom, nemaju pristupu softveru, niti poseduju odgovarajući alat, bez čega teško da išta može da se uradi. Posebno je nezgodno vlasnicima manjih automobilskih radionica. 
 
Njima je posao prepolovljen, pa je lane samo u državi Njujork čak 327 manjih radionica prodato većim koji su ušle u neku vrstu aranžmana sa proizvođačima vozila. Time je konkurencija bitno smanjena, a cene uvećane, što se vidi iz žalbe njujorških taksista. Cene popravke su tolike da je često, i kada nije u pitanju preterano velik kvar, isplativije kupiti nov pametni telefon, kompjuter, pa i automobil, nego popravljati stari aparat.
Majstor iz komšiluka
 
Ima proizvođača koji su od početka pokazivali razumevanje za nedaće potrošača. Epl, Gugl i Samsung su od pre dve godine počeli da proizvode moderne alate i napisana uputstva za pristup softveru. Sve je, naravno, u prodaji, pa sada i majstor iz komšiluka nakon što pribavi uputstvo za softver i odgovarajući alat, može popraviti kvar. 
 
Ipak, reč je o dobroj volji nekoliko vodećih proizvođača digitalne industrije i ponuda se odnosi samo na proizvode ovih kompanija. Pretežno na kompjutere i pametne telefone.
 
Kako je u Americi sve digitalizovano i radi na softver, mnogi Ameri postavljaju pitanje zašto majstori iz komšiluka ne bi mogli da popravljaju i belu tehniku, pre svega frižider i mašinu za pranje veša, dve neobično potrebne mašine svakoj porodici.
 
Manje otpada
 
Čini se da je pitanje vremena kada će potrošači uspeti da izbore nove povoljne mogućnosti i, kako se slikovito opisuje, povrate sva prava koja im kao kupcima pripadaju. Ceo pokret je naglo ojačao kada se čvršće oslonio na pojedine aktivističke grupe i zelene pokrete. 
 
Jednostavno, u celom svetu postaje jasno da je ponašanju u stilu "odloži pokvarenu mašinu i kupi novu" došao kraj. 
 
Pokazalo se da izrazito komotno ponašanje strahovito uvećava otpad. Popravke bi, za relativno kraće vreme, kada se ustale u svakodnevici, drastično smanjile otpadne stogove.
  • Silver

    23.08.2023 15:52
    dok se oralo sejao i skidalo sa konjima i volovima trebalo je samo hardver kakav softver,kamdzija sofer ......
  • Silver

    23.08.2023 15:44
    dok se oralo sejao i skidalo sa konjima i volovima trebalo je samo hardver kakav softver,kamdzija sofer ......
  • Mirko

    22.08.2023 13:58
    Neko misli da za milioniti deo proizvodnog procesa (ideja, razvoj, kocept, analize, test, serijska proizvodnja) kupovinom traktora treba da poseduje i pravo na patente.

    Kupite Belarus, IMT. Čemu Claas , John Deer?

    E sad će te još skuplje proći jer narastajuća automatizacija vas neće ni trebati.

    Ljudska alavost i shvatanje ekonomije na "socijalistički" način.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Živković: EPS je spreman za zimu

Generalni direktor "Elektroprivrede Srbije" (EPS) Dušan Živković izjavio je da su svi proizvodni kapaciteti tog preduzeća spremni za zimsku sezonu.