Uvođenje poreza bankama u Srbiji po ugledu na Italiju: Izvodljivo ili ne?
Pre godinu dana je Narodna banka Srbije apelovala na banke da umanje naknade i provizije za 30 odsto ili ih vrate na nivo pre prethodnih povećanja.
Foto: Pixabay
NBS je apelovala i da odustanu od daljih poskupljenja u narednih godinu dana, što su banke i prihvatile.
Rok trajanja te odluke ističe 1. septembra i postavlja se pitanje šta će banke uraditi i da li će vratiti naknade i provizije na nivoe pre smanjenja, odnosno faktički povećati ove namete svojim korisnicima ili će možda krenuti drugim putem, piše Danas.
U periodu niskih kamatnih stopa i kamatne marže, odnosno razlike između kamatnih stopa koje banke plaćaju za svoje izvore finansiranja i kamatnih stopa na kredite koje plasiraju, takođe su bile niske, u apsolutnim iznosima.
U tom periodu, bankari su objašnjavali da moraju da nadoknade prihode na drugoj strani, a to su naknade.
Tako je krenuo talas poskupljenja održavanja tekućih računa, a neke usluge su odjednom počeli da naplaćuju, na primer plaćanja računa putem elektronskog bankarstva ili proveru stanja računa na bankomatu.
Neto prihodi bankarskog sektora od naknada i provizija u 2021. godini u odnosu na 2020. su povećani za 50 odsto na 55,7 milijardi dinara, a u 2022. za još 20 odsto na 67 milijardi i pored pomenutog vraćanja cena usluga u septembru. Neto prihod od kamata iznosio je prošle godine 147 milijardi dinara, za 14 odsto više nego godinu pre.
S druge strane, situacija na tržištu kamatnih stopa znatno se promenila. Prethodnih godinu dana rastu kamatne stope i Evropske centralne banke koje utiču na kredite u evrima i Narodne banke Srbije koje utiču na kredite u dinarima.
Prosečna kamatna stopa na stambeni kredit indeksiran u evrima u julu prošle godine iznosila je 3,1 odsto, a ove 6,7 odsto.
Prosečna kamatna stopa na keš kredite koji se odobravaju uglavnom u dinarima povećana je sa 10,8 odsto prošlog jula na 14 odsto u julu ove godine, prema poslednjim objavljenim podacima Narodne banke.
Ako uzmemo podatke NBS o prosečnim ponderisanim kamatnim stopama na kredite i štednju, razlika, odnosno kamatna marža je u julu ove godine iznosila 3,2 odsto, naspram 0,6 odsto u julu prošle godine.
Prosečna kamatna stopa na kredite u evrima je u julu iznosila 6,8 odsto, a za kredite u dinarima 11,5 odsto.
S druge strane, prosečna kamatna stopa na štednju u evrima je iznosila u julu 2,95 odsto, a u dinarima 5,9 odsto. Treba reći i da su kamatne stope na depozite privredi daleko veće od kamatnih stopa na štednju stanovništva.
Zvanične podatke o kretanju kamatnih marži u ovoj godini juče nismo dobili od NBS, a nažalost centralna banka je prestala da objavljuje kvartalne izveštaje o poslovanju bankarskog sektora (poslednji je za treće tromesečje 2019. godine), kao i kvartalne nerevidirane bilanse banaka (poslednji je objavljen za treće tromesečje 2022. godine).
Profesor ekonomije Đorđe Đukić ističe da su u evrozoni dugi niz godina kamatne stope na štednju bile blizu nuli što je faktički značilo da su štediše oporezovane.
Prema Đukićevim rečima, i kamatne stope na štednju u Srbiji su bile jako niske, posebno ako uzmemo da su u koroni građani zbog straha u velikoj meri prebacivali štednju na depozite po viđenju i tako znatno smanjili prinos.
"Onda dolazi period povećanja referentnih kamatnih stopa, prvo FED-a, a zatim i ECB, što je za nas važnije. Banke su reagovale na to bržim rastom kamata na kredite i druge bankarske usluge nego na štednju, odnosno povećane su kamatne marže i profiti banaka", objašnjava.
Dodaje da je struka u Italiji zbog toga reagovala i tražila da se ispita da li postoji kartelizacija u bankarskom sektoru.
"Mislim da svaka zemlja treba to da uradi, pa i Srbija", napominje Đukić pozivajući se na odluku italijanske vlade da uvede porez na ekstradobit bankama.
Inače, bankarski sektor u Srbiji je u 2022. godini zabeležio rekordan iznos neto dobiti od 742 miliona evra, naspram 383 miliona u 2021. godini.
Đukić ističe i da je još pre krize 2008. godine apelovao na NBS i Komisiju za zaštitu konkurencije da ispitaju da li eventualno postoji kartelizacija u bankarskom sektoru, ali bez odgovora.
"Ako nema dokaza da postoji kartelizacija, onda nema ni potrebe za porezom na ekstradobit. Institucija koja je zadužena za finansijsku stabilnost trebalo bi da vodi računa da li banke ostvaruju ekstremne profite zahvaljujući bržem rastu aktivnih od pasivnih kamatnih stopa", napominje Đukić dodajući i da je to i političko pitanje, pa je Orban u Mađarskoj uveo bankama porez još pre korone.
On ističe da ipak uvođenje poreza bankama nije izvodljivo u Srbiji.
"Mi godinama baziramo našu politiku na privlačenju stranih investicija i mi ne smemo tako nešto da uradimo. Osim toga imamo stendbaj aranžman sa MMF i verujem da bi oni bili brana uvođenju tako nečega. Na kraju, banke kod nas su u rukama stranaca i takav potez bi izazvao daleko više negativnih efekata nego što bi donelo prihoda u budžet", smatra Đukić.
Dodaje i da je protiv administriranja i ograničavanja cena, jer to je "dokaz da regulator nije dobro radio posao".
On takođe ističe i da se menadžeri banaka ponašaju očekivano i pokušavaju da maksimiziraju profite svojim akcionarima.
Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner NBS, protiv je eventualnog uvođenja poreza na ekstradobit bankama zato što to uvodi nesigurnost u poslovanje.
"Osim toga, banke će svaki porez prevaliti na krajnjeg korisnika, što bi značilo više kamatne stope, a to niko ne želi", napominje Šoškić.
On ističe i da bi konkurencija trebalo da ograniči rast provizija banaka.
"Konkurencija bi trebalo da bude korektiv, ako ne postoji neki dogovor ili kartelizacija na tržištu, a nikada ne možete biti 100 odsto sigurni. Verujem da su provizije banaka kod nas bile previsoke i više nego u istim tim bankama u EU. Ipak, regulator ne bi trebalo da administrativnim putem ograničava cene usluga banaka, već da razgovara sa njima, da pruži smernice, da ukaže na cene njihovih usluga na matičnim EU tržištima i ovde", napominje Šoškić, dodajući da s obzirom na rast prihoda od kamata, banke možda i odustanu od povećanja provizija nakon 1. septembra.
Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača "Efektiva" je pesimističan i očekuje da će banke povećati provizije nakon isteka roka.
"Građani treba da znaju i da je NBS naterala banke da ponude osnovni tekući račun od 150 dinara u okviru kog je besplatno elektronsko bankarstvo i taj paket je dovoljan većini korisnika", kaže Gavrilović.
Gavrilović ističe i da je dobar deo provizija nezakonit i da same banke ne umeju da objasne koju uslugu naplaćuju.
"Kada sam pitao banku koja je to usluga održavanje računa i da je ne želim, oni nisu znali da mi odgovore. Ovih dana imamo pozive ljudi koji tvrde da im banke naplaćuju održavanje neaktivnih računa. Profit bankarskog sektora meri se stotinama miliona evra i jedino objašnjenje za poskupljenje usluga je da hoće još veći profit", zaključuje Gavrilović.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Uhapšen Milorad Grčić")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
13.02.2025.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Prvo Benetton, a sad i Johnson Electric: Država dala subvencije, a stotine radnika ostaje bez posla
13.02.2025.•
38
Situacija se dodatno komplikuje na jugu Srbije, jer kako piše Glas juga, oko 300 radnika u Johnson Electric-u dobilo je predlog za sporazumni raskid ugovora o radu.
Udruženje banaka: Nije bilo rasta kredita u januaru
12.02.2025.•
1
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju januara iznosili su oko 3.796 milijardi dinara, približno koliko i u decembru prošle godine, objavilo je danas Udruženje banaka Srbije.
Procena preduzeća: Expo će koštati 1,29 milijardi evra
12.02.2025.•
4
Ukupni troškovi organizovanja izložbe u Beogradu iznosiće 1,29 milijardi evra, objavilo je preduzeće Expo.
.jpg "Ko najviše duguje EPS-u od preduzeća i firmi: Objavljen prvi izveštaj u 2025.")
Ko najviše duguje EPS-u od preduzeća i firmi: Objavljen prvi izveštaj u 2025.
12.02.2025.•
4
Najveći dužnici Elektroprivrede Srbije (EPS) nagomilali su od kraja decembra prošle godine do 27. januara 2025. još oko pola milijarde dinara duga.
United media: SBB prodat, N1 i Nova će biti vidljivi, Arena preuzima prenose Sport kluba
12.02.2025.•
111
United media zvanično je jutros saopštila ono što se nagađa mesecima, a to je da je prodat kablovski operater SBB.
NBS: Devizne rezerve smanjene u januaru
11.02.2025.•
2
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju januara bile oko 29,12 milijardi evra i u odnosu na kraj decembra smanjene su za 276,1 milion evra, saopštila je NBS.
Nove Trampove odluke: Povećao carine na uvoz čelika i aluminijuma, vratio plastične slamčice
11.02.2025.•
3
Predsednik SAD Donald Tramp odlučio je sinoć da ukine izuzeća i bescarinske kvote na carine na čelik uvedene 2018. godine, što znači da će carina na uvezeni čelik iznositi najmanje 25 odsto.
Meta počinje da deli hiljade otkaza
11.02.2025.•
3
Kompanija Meta počela je da obaveštava zaposlene u SAD o otkazima, što bi do kraja meseca trebalo da dovede do gašenja hiljada radnih mesta.
Profesor Ekonomskog fakulteta: Bojkot kupovine neće dugoročno sniziti cene
10.02.2025.•
13
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković kaže da poziv na bojkot kupovine u pet trgovačkih lanaca neće imati dugoročne efekte na spuštanje visokih cena.
Klimatske promene i niske otkupne cene uništavaju tržište meda: Pčele stradaju, falsifikati cvetaju
09.02.2025.•
2
Promena klime, niža otkupna cena meda, i veliki broj falsifikata na tržištu su problemi s kojima se bore pčelari.
Srbija dobila pravilnik za korišćenje "letećih taksija"
09.02.2025.•
55
Direktorat civilnog vazduhoplovstva (DCV) ažurirao je 17. januara Pravilnik o uslovima za obavljanje vazdušnog saobraćaja sa novom regulativom.
Ovo je deset najskupljih modela automobila uvezenih u Srbiju: Najskuplji plaćen 570.000 evra
09.02.2025.•
14
U Srbiju je u 2024. uvezeno 346 putničkih vozila čija je vrednost veća od 100.000 evra.
Veliko interesovanje za gradnju zelenih solarnih elektrana: Vetroparkovi popularni u južnom Banatu
08.02.2025.•
1
Prijavljivanje za drugi krug aukcija za gradnju postrojenja zelene energije je završeno a prema rečima savetnika u ministarstvu energetike, interesovanje je veliko, naročito za solarne elektrane.
U Srbiji dvostruko veći uvoz polovnih automobila nego prodaja novih
08.02.2025.•
24
Prodaja novih vozila u Srbiji u 2024. godini porasla je deset odsto, što je najbolji rezultat u poslednjih pet godina, saopštila je Srpska asocijacija uvoznika i delova.
Saradnica MAT-a: U NIS od 2008. godine investirano četiri milijarde evra
07.02.2025.•
4
Primena sankcija protiv Naftne industrije Srbije će početi 27. februara, a odgovor na zvaničan zahtev američkom Ministarstvu za finansije za njihovo odlaganje na 90 dana, još nije stigao.
Izbegavanje sankcija NIS-u: Manevar vredan truda
07.02.2025.•
12
SAD su 10. januara donele odluku o uvođenju sankcija Naftnoj industriji Srbije.
Objavljene nove cene goriva
07.02.2025.•
8
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Vlada Srbije donela rešenje o uvećanju budžeta za visoko obrazovanje za 20 odsto
06.02.2025.•
6
Vlada Srbije donela je na današnjoj sednici rešenje kojim se obezbeđuje 12,01 milijardi dinara za visoko obrazovanje i studentski standard.
Radnicima Benetona u Nišu najavljeno zatvaranje fabrike
06.02.2025.•
13
Radnici niške fabrike Beneton juče su saznali da će ostati bez posla i da će proizvodnja biti zatvorena do aprila, a o tome da li će dobiti otpremnine ili drugi posao nemaju informacije.
Grade se i plaćaju da bi bili srušeni: Paviljoni za Ekspo će biti uklonjeni nakon izložbe
06.02.2025.•
30
Paviljoni na beogradskom Ekspu 2027. biće srušeni po završetku izložbe, a ko će i šta tamo graditi, ne zna se.
Komentari 14
Dr mr
Treba
Od poreza treba osloboditi majke koje imaju više od troje dece i dodatno ih zaštititi na svaki način itd Srbija treba da bude država
Odrale su me banke
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar