Uvođenje poreza bankama u Srbiji po ugledu na Italiju: Izvodljivo ili ne?

Autor: Danas

Info

29.08.2023.

10:30 > 13:38

Pre godinu dana je Narodna banka Srbije apelovala na banke da umanje naknade i provizije za 30 odsto ili ih vrate na nivo pre prethodnih povećanja.

Uvođenje poreza bankama u Srbiji po ugledu na Italiju: Izvodljivo ili ne?

Foto: Pixabay

NBS je apelovala i da odustanu od daljih poskupljenja u narednih godinu dana, što su banke i prihvatile.

Rok trajanja te odluke ističe 1. septembra i postavlja se pitanje šta će banke uraditi i da li će vratiti naknade i provizije na nivoe pre smanjenja, odnosno faktički povećati ove namete svojim korisnicima ili će možda krenuti drugim putem, piše Danas.

U periodu niskih kamatnih stopa i kamatne marže, odnosno razlike između kamatnih stopa koje banke plaćaju za svoje izvore finansiranja i kamatnih stopa na kredite koje plasiraju, takođe su bile niske, u apsolutnim iznosima.

U tom periodu, bankari su objašnjavali da moraju da nadoknade prihode na drugoj strani, a to su naknade.

Tako je krenuo talas poskupljenja održavanja tekućih računa, a neke usluge su odjednom počeli da naplaćuju, na primer plaćanja računa putem elektronskog bankarstva ili proveru stanja računa na bankomatu.

Neto prihodi bankarskog sektora od naknada i provizija u 2021. godini u odnosu na 2020. su povećani za 50 odsto na 55,7 milijardi dinara, a u 2022. za još 20 odsto na 67 milijardi i pored pomenutog vraćanja cena usluga u septembru. Neto prihod od kamata iznosio je prošle godine 147 milijardi dinara, za 14 odsto više nego godinu pre.

S druge strane, situacija na tržištu kamatnih stopa znatno se promenila. Prethodnih godinu dana rastu kamatne stope i Evropske centralne banke koje utiču na kredite u evrima i Narodne banke Srbije koje utiču na kredite u dinarima.

Prosečna kamatna stopa na stambeni kredit indeksiran u evrima u julu prošle godine iznosila je 3,1 odsto, a ove 6,7 odsto.

Prosečna kamatna stopa na keš kredite koji se odobravaju uglavnom u dinarima povećana je sa 10,8 odsto prošlog jula na 14 odsto u julu ove godine, prema poslednjim objavljenim podacima Narodne banke.

Ako uzmemo podatke NBS o prosečnim ponderisanim kamatnim stopama na kredite i štednju, razlika, odnosno kamatna marža je u julu ove godine iznosila 3,2 odsto, naspram 0,6 odsto u julu prošle godine.

Prosečna kamatna stopa na kredite u evrima je u julu iznosila 6,8 odsto, a za kredite u dinarima 11,5 odsto.

S druge strane, prosečna kamatna stopa na štednju u evrima je iznosila u julu 2,95 odsto, a u dinarima 5,9 odsto. Treba reći i da su kamatne stope na depozite privredi daleko veće od kamatnih stopa na štednju stanovništva.

Zvanične podatke o kretanju kamatnih marži u ovoj godini juče nismo dobili od NBS, a nažalost centralna banka je prestala da objavljuje kvartalne izveštaje o poslovanju bankarskog sektora (poslednji je za treće tromesečje 2019. godine), kao i kvartalne nerevidirane bilanse banaka (poslednji je objavljen za treće tromesečje 2022. godine).

Profesor ekonomije Đorđe Đukić ističe da su u evrozoni dugi niz godina kamatne stope na štednju bile blizu nuli što je faktički značilo da su štediše oporezovane.

Prema Đukićevim rečima, i kamatne stope na štednju u Srbiji su bile jako niske, posebno ako uzmemo da su u koroni građani zbog straha u velikoj meri prebacivali štednju na depozite po viđenju i tako znatno smanjili prinos.

"Onda dolazi period povećanja referentnih kamatnih stopa, prvo FED-a, a zatim i ECB, što je za nas važnije. Banke su reagovale na to bržim rastom kamata na kredite i druge bankarske usluge nego na štednju, odnosno povećane su kamatne marže i profiti banaka", objašnjava.

Dodaje da je struka u Italiji zbog toga reagovala i tražila da se ispita da li postoji kartelizacija u bankarskom sektoru.

"Mislim da svaka zemlja treba to da uradi, pa i Srbija", napominje Đukić pozivajući se na odluku italijanske vlade da uvede porez na ekstradobit bankama.

Inače, bankarski sektor u Srbiji je u 2022. godini zabeležio rekordan iznos neto dobiti od 742 miliona evra, naspram 383 miliona u 2021. godini.

Đukić ističe i da je još pre krize 2008. godine apelovao na NBS i Komisiju za zaštitu konkurencije da ispitaju da li eventualno postoji kartelizacija u bankarskom sektoru, ali bez odgovora.

"Ako nema dokaza da postoji kartelizacija, onda nema ni potrebe za porezom na ekstradobit. Institucija koja je zadužena za finansijsku stabilnost trebalo bi da vodi računa da li banke ostvaruju ekstremne profite zahvaljujući bržem rastu aktivnih od pasivnih kamatnih stopa", napominje Đukić dodajući i da je to i političko pitanje, pa je Orban u Mađarskoj uveo bankama porez još pre korone.

On ističe da ipak uvođenje poreza bankama nije izvodljivo u Srbiji.

"Mi godinama baziramo našu politiku na privlačenju stranih investicija i mi ne smemo tako nešto da uradimo. Osim toga imamo stendbaj aranžman sa MMF i verujem da bi oni bili brana uvođenju tako nečega. Na kraju, banke kod nas su u rukama stranaca i takav potez bi izazvao daleko više negativnih efekata nego što bi donelo prihoda u budžet", smatra Đukić.

Dodaje i da je protiv administriranja i ograničavanja cena, jer to je "dokaz da regulator nije dobro radio posao".

On takođe ističe i da se menadžeri banaka ponašaju očekivano i pokušavaju da maksimiziraju profite svojim akcionarima.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner NBS, protiv je eventualnog uvođenja poreza na ekstradobit bankama zato što to uvodi nesigurnost u poslovanje.

"Osim toga, banke će svaki porez prevaliti na krajnjeg korisnika, što bi značilo više kamatne stope, a to niko ne želi", napominje Šoškić.

On ističe i da bi konkurencija trebalo da ograniči rast provizija banaka.

"Konkurencija bi trebalo da bude korektiv, ako ne postoji neki dogovor ili kartelizacija na tržištu, a nikada ne možete biti 100 odsto sigurni. Verujem da su provizije banaka kod nas bile previsoke i više nego u istim tim bankama u EU. Ipak, regulator ne bi trebalo da administrativnim putem ograničava cene usluga banaka, već da razgovara sa njima, da pruži smernice, da ukaže na cene njihovih usluga na matičnim EU tržištima i ovde", napominje Šoškić, dodajući da s obzirom na rast prihoda od kamata, banke možda i odustanu od povećanja provizija nakon 1. septembra.

Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača "Efektiva" je pesimističan i očekuje da će banke povećati provizije nakon isteka roka.

"Građani treba da znaju i da je NBS naterala banke da ponude osnovni tekući račun od 150 dinara u okviru kog je besplatno elektronsko bankarstvo i taj paket je dovoljan većini korisnika", kaže Gavrilović.

Gavrilović ističe i da je dobar deo provizija nezakonit i da same banke ne umeju da objasne koju uslugu naplaćuju.

"Kada sam pitao banku koja je to usluga održavanje računa i da je ne želim, oni nisu znali da mi odgovore. Ovih dana imamo pozive ljudi koji tvrde da im banke naplaćuju održavanje neaktivnih računa. Profit bankarskog sektora meri se stotinama miliona evra i jedino objašnjenje za poskupljenje usluga je da hoće još veći profit", zaključuje Gavrilović.

Teme

banke

Komentari 14

Hronološki Najpopularniji

Dr mr

30.08.2023 • 21:00

Baba

Dala baba dinar da se uhvati u kolo ,a sad ako oce da izadje dace dva dinara

3 2 +1
Treba

29.08.2023 • 19:30

Nešto preduzeti

PDV za uvozne proizvode treba podići na 24% a iz toga domaće fabrike dodatno pokriti tj vratiti im značajan deo. Dodatni porez treba da plate banke, zagađivači, trovači i oni koji na bilo koji način negativno utiču na životnu sredinu. Podići porez na dobit svim pravnim licima na 40% koja dobit iznose van Srbije a domaće fabrike koje investiraju u Srbiju potpuno oslobotiti poreza i odložiti im plaćanne pdv-a za ulazne sirovine na 3 meseca.
Od poreza treba osloboditi majke koje imaju više od troje dece i dodatno ih zaštititi na svaki način itd Srbija treba da bude država

1 3 -2
Odrale su me banke

29.08.2023 • 18:59

Mafijaško bankarsto

Nažalost Srbija je po kompletnom mafijašluku odavno prestigla Italiju. Pošto su mnogi srpski političari koji bi trebalo da "proguraju" odluku o oporezivanju banaka ako zaradu ostvarenu u našoj državi ne reinvestiraju u srpsku privredu, žargonski rečeno na "kazanu" kod bankara, od oporezivanja nema ništa. Slično je bilo i sa kamatama. Dok su u Zapadnoj evropi kamate na kredite bile samo od 1,8-2,5% kod na su bile i do 10 %. Znači - u mafijaškoj državi- mafijaško bankarstvo!

4 4 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.