Uvođenje poreza bankama u Srbiji po ugledu na Italiju: Izvodljivo ili ne?
Pre godinu dana je Narodna banka Srbije apelovala na banke da umanje naknade i provizije za 30 odsto ili ih vrate na nivo pre prethodnih povećanja.
Foto: Pixabay
NBS je apelovala i da odustanu od daljih poskupljenja u narednih godinu dana, što su banke i prihvatile.
Rok trajanja te odluke ističe 1. septembra i postavlja se pitanje šta će banke uraditi i da li će vratiti naknade i provizije na nivoe pre smanjenja, odnosno faktički povećati ove namete svojim korisnicima ili će možda krenuti drugim putem, piše Danas.
U periodu niskih kamatnih stopa i kamatne marže, odnosno razlike između kamatnih stopa koje banke plaćaju za svoje izvore finansiranja i kamatnih stopa na kredite koje plasiraju, takođe su bile niske, u apsolutnim iznosima.
U tom periodu, bankari su objašnjavali da moraju da nadoknade prihode na drugoj strani, a to su naknade.
Tako je krenuo talas poskupljenja održavanja tekućih računa, a neke usluge su odjednom počeli da naplaćuju, na primer plaćanja računa putem elektronskog bankarstva ili proveru stanja računa na bankomatu.
Neto prihodi bankarskog sektora od naknada i provizija u 2021. godini u odnosu na 2020. su povećani za 50 odsto na 55,7 milijardi dinara, a u 2022. za još 20 odsto na 67 milijardi i pored pomenutog vraćanja cena usluga u septembru. Neto prihod od kamata iznosio je prošle godine 147 milijardi dinara, za 14 odsto više nego godinu pre.
S druge strane, situacija na tržištu kamatnih stopa znatno se promenila. Prethodnih godinu dana rastu kamatne stope i Evropske centralne banke koje utiču na kredite u evrima i Narodne banke Srbije koje utiču na kredite u dinarima.
Prosečna kamatna stopa na stambeni kredit indeksiran u evrima u julu prošle godine iznosila je 3,1 odsto, a ove 6,7 odsto.
Prosečna kamatna stopa na keš kredite koji se odobravaju uglavnom u dinarima povećana je sa 10,8 odsto prošlog jula na 14 odsto u julu ove godine, prema poslednjim objavljenim podacima Narodne banke.
Ako uzmemo podatke NBS o prosečnim ponderisanim kamatnim stopama na kredite i štednju, razlika, odnosno kamatna marža je u julu ove godine iznosila 3,2 odsto, naspram 0,6 odsto u julu prošle godine.
Prosečna kamatna stopa na kredite u evrima je u julu iznosila 6,8 odsto, a za kredite u dinarima 11,5 odsto.
S druge strane, prosečna kamatna stopa na štednju u evrima je iznosila u julu 2,95 odsto, a u dinarima 5,9 odsto. Treba reći i da su kamatne stope na depozite privredi daleko veće od kamatnih stopa na štednju stanovništva.
Zvanične podatke o kretanju kamatnih marži u ovoj godini juče nismo dobili od NBS, a nažalost centralna banka je prestala da objavljuje kvartalne izveštaje o poslovanju bankarskog sektora (poslednji je za treće tromesečje 2019. godine), kao i kvartalne nerevidirane bilanse banaka (poslednji je objavljen za treće tromesečje 2022. godine).
Profesor ekonomije Đorđe Đukić ističe da su u evrozoni dugi niz godina kamatne stope na štednju bile blizu nuli što je faktički značilo da su štediše oporezovane.
Prema Đukićevim rečima, i kamatne stope na štednju u Srbiji su bile jako niske, posebno ako uzmemo da su u koroni građani zbog straha u velikoj meri prebacivali štednju na depozite po viđenju i tako znatno smanjili prinos.
"Onda dolazi period povećanja referentnih kamatnih stopa, prvo FED-a, a zatim i ECB, što je za nas važnije. Banke su reagovale na to bržim rastom kamata na kredite i druge bankarske usluge nego na štednju, odnosno povećane su kamatne marže i profiti banaka", objašnjava.
Dodaje da je struka u Italiji zbog toga reagovala i tražila da se ispita da li postoji kartelizacija u bankarskom sektoru.
"Mislim da svaka zemlja treba to da uradi, pa i Srbija", napominje Đukić pozivajući se na odluku italijanske vlade da uvede porez na ekstradobit bankama.
Inače, bankarski sektor u Srbiji je u 2022. godini zabeležio rekordan iznos neto dobiti od 742 miliona evra, naspram 383 miliona u 2021. godini.
Đukić ističe i da je još pre krize 2008. godine apelovao na NBS i Komisiju za zaštitu konkurencije da ispitaju da li eventualno postoji kartelizacija u bankarskom sektoru, ali bez odgovora.
"Ako nema dokaza da postoji kartelizacija, onda nema ni potrebe za porezom na ekstradobit. Institucija koja je zadužena za finansijsku stabilnost trebalo bi da vodi računa da li banke ostvaruju ekstremne profite zahvaljujući bržem rastu aktivnih od pasivnih kamatnih stopa", napominje Đukić dodajući i da je to i političko pitanje, pa je Orban u Mađarskoj uveo bankama porez još pre korone.
On ističe da ipak uvođenje poreza bankama nije izvodljivo u Srbiji.
"Mi godinama baziramo našu politiku na privlačenju stranih investicija i mi ne smemo tako nešto da uradimo. Osim toga imamo stendbaj aranžman sa MMF i verujem da bi oni bili brana uvođenju tako nečega. Na kraju, banke kod nas su u rukama stranaca i takav potez bi izazvao daleko više negativnih efekata nego što bi donelo prihoda u budžet", smatra Đukić.
Dodaje i da je protiv administriranja i ograničavanja cena, jer to je "dokaz da regulator nije dobro radio posao".
On takođe ističe i da se menadžeri banaka ponašaju očekivano i pokušavaju da maksimiziraju profite svojim akcionarima.
Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner NBS, protiv je eventualnog uvođenja poreza na ekstradobit bankama zato što to uvodi nesigurnost u poslovanje.
"Osim toga, banke će svaki porez prevaliti na krajnjeg korisnika, što bi značilo više kamatne stope, a to niko ne želi", napominje Šoškić.
On ističe i da bi konkurencija trebalo da ograniči rast provizija banaka.
"Konkurencija bi trebalo da bude korektiv, ako ne postoji neki dogovor ili kartelizacija na tržištu, a nikada ne možete biti 100 odsto sigurni. Verujem da su provizije banaka kod nas bile previsoke i više nego u istim tim bankama u EU. Ipak, regulator ne bi trebalo da administrativnim putem ograničava cene usluga banaka, već da razgovara sa njima, da pruži smernice, da ukaže na cene njihovih usluga na matičnim EU tržištima i ovde", napominje Šoškić, dodajući da s obzirom na rast prihoda od kamata, banke možda i odustanu od povećanja provizija nakon 1. septembra.
Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača "Efektiva" je pesimističan i očekuje da će banke povećati provizije nakon isteka roka.
"Građani treba da znaju i da je NBS naterala banke da ponude osnovni tekući račun od 150 dinara u okviru kog je besplatno elektronsko bankarstvo i taj paket je dovoljan većini korisnika", kaže Gavrilović.
Gavrilović ističe i da je dobar deo provizija nezakonit i da same banke ne umeju da objasne koju uslugu naplaćuju.
"Kada sam pitao banku koja je to usluga održavanje računa i da je ne želim, oni nisu znali da mi odgovore. Ovih dana imamo pozive ljudi koji tvrde da im banke naplaćuju održavanje neaktivnih računa. Profit bankarskog sektora meri se stotinama miliona evra i jedino objašnjenje za poskupljenje usluga je da hoće još veći profit", zaključuje Gavrilović.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vlast voli da se hvali ekonomskim rastom Srbije: Da li to osećaju građani?
12.01.2025.•
0
Srbija je u 2024. godini bila jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi, pokazalo je istraživanje Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).
Prevoznici: Moguća blokada granica EU, tražimo izuzeće iz uredbe o ograničenju boravka
12.01.2025.•
0
Predstavnici prevozničkih firmi van šengenskog područja nedavno su dobili negativan odgovor Brisela na svoj zahtev.
Sijarto: Sankcije NIS-u mogu dovesti do nestašica i poskupljenja na evropskom tržištu
12.01.2025.•
0
Mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto izjavio je da bi američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) mogle da dovedu do nestašice i poskupljenja nafte na evropskom tržištu.
Stanovnici Belgije među najbogatijim u Evropi
12.01.2025.•
2
Stanovnici Belgije su među najbogatijima u Evropi i znatno su bogatiji od proseka u evrozoni, saopštila je Nacionalna banka Belgije (NBB).
Vučić: Ipak neće biti obustave gasa iz Azerbejdžana, sad me obavestila naša braća
12.01.2025.•
38
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je danas da je iz Bakua obavešten da neće biti obustave gasa za Srbiju.
SAD uvele sankcije NIS-u, a uspostavljaju strateški dijalog sa Srbijom: Evo šta to konkretno znači
12.01.2025.•
31
Poslednjih godinu dana u Srbiji turbulencije na unutrašnjem planu direktno su proporcionalne diplomatskim uspesima na spoljnjem.
Đedović Handanović o sankcijama NIS-u: Nikakvih kanistera neće biti, bitno da pričaju Vučić i Putin
12.01.2025.•
7
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je za RTS da građani i privreda Srbije nemaju nikakvih razloga za briguzbog uvođenja sankcija NIS-u.
O'Brajen o sankcijama NIS-u: Da se rusko prisustvo ukloni i uspostavi zdraviji vlasnički odnos
12.01.2025.•
22
Pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejms O'Brajen je izjavio da neće biti poremećaja u snabdevanju naftom Srbije iako su SAD uvele sankcije NIS-u.
Akcija "Najbolja cena" najavljena kao način da se uspori inflacija - da li je uspela?
12.01.2025.•
14
Tokom jeseni prošle godine, pod pritiskom javnosti ili željom da se pokaže kako država brine o građanima ili oba, Vlada Srbije je pokrenula akciju "Najbolja cena".
Subvencije za kupovinu e-vozila i u ovoj godini: Na 5.000 evra mogu da računaju i kupci "pande"
12.01.2025.•
2
Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović izjavila je da će Ministarstvo i u 2025. godini nastaviti da subvencioniše kupovinu električnih vozila.
Tesla opozvala oko 240.000 vozila zbog problema sa kamerom
12.01.2025.•
0
Kompanija Tesla objavila je da je opozvala oko 239.000 svojih vozila zbog problema koji bi mogao da dovede do poremećaja rada zadnje kamere.
Kako da sačuvate novac tokom januara a možda i februara: Plansko budžetiranje i štednja
11.01.2025.•
9
Januar je poznat kao "najduži" mesec u godini pa je potrebno uštedeti koji dinar posle praznične euforije i potrošačke groznice.
Stručnjaci za energetiku o sankcijama NIS-u: Posledice će biti jasnije kada se odluka precizira
11.01.2025.•
10
Stručnjaci za energetiku ističu da ne mogu sa sigurnošću da ocene posledice uvođenja američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije zbog nepreciznosti te odluke, ali kažu da je ta odluka bez presedana.
Javni dug Srbije na kraju novembra iznosio 38 milijardi evra
11.01.2025.•
21
Javni dug Srbije na kraju novembra prošle godine iznosio je oko 38,39 milijardi evra, što je bilo 46,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
NIS: Poslovanje se u ovom trenutku odvija neometano, analiziraćemo sve posledice sankcija
10.01.2025.•
2
Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je večeras da se poslovanje te kompanije u ovom trenutku, nakon uvođenja američkih sankcija, odvija neometano.
Gaspromnjeft: Nastavljamo da radimo
10.01.2025.•
2
Kompanija "Gaspromnjeft" saopštila je da je odluka o uključivanju njene imovine na američku listu sankcija neosnovana i nelegitimna.
Amerikanci dodali NIS na listu sankcionisanih
10.01.2025.•
33
Sjedinjene Američke Države su objavile ažuriranu listu sankcionisanih ličnosti i firmi, na kojoj je i Naftna industrija Srbije.
Proizvođači mleka posle sastanka: Mlekare neće da odustanu od smanjenja otkupnih cena
10.01.2025.•
15
Predstavnici nekoliko udruženja proizvođača mleka u Srbiji nisu danas uspeli da od mlekara izdejstvuju odluku da ponište smanjenje otkupnih cena sirovog mleka od pet do 11 dinara po litru.
NBS zadržala kamatnu stopu na 5,75 odsto
10.01.2025.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Mlekare smanjile otkupne cene, danas razgovor u ministarstvu
10.01.2025.•
0
Predstavnici udruženja proizvođača mleka u Srbiji razgovaraće danas u Ministarstvu poljoprivrede sa predstavnicima mlekara koje su smanjile otupne cene sirovog mleka od pet do 11 dinara po litri.
Poskupelo gorivo u Srbiji - ovo su nove cene
10.01.2025.•
19
Gorivo u Srbiji je poskupelo za dva dinara u proseku.
Komentari 14
Dr mr
Treba
Od poreza treba osloboditi majke koje imaju više od troje dece i dodatno ih zaštititi na svaki način itd Srbija treba da bude država
Odrale su me banke
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar