Biznis i zaštita životne sredine u Srbiji: Kad želite da poslujete održivo, ali nemate uslove za to
Kako se baviti održivim poslovanjem i "zelenim" biznisom u Srbiji kada država sama ne poštuje ili uopšte nema propise iz oblasti zaštite životne sredine?
Foto: Pixabay
Odgovor je - teško, ali ne i nemoguće. Zelene ideje postaju sve više zastupljene, sa sve više fondova koji se otvaraju ka ovim preduzetnicima.
Tu su i standardi koji se menjaju i zakoni koji će, pre ili kasnije, morati da stanu na stranu zaštite životne sredine. Više standarde i neke ekološke prakse u Srbiju donose i strane kompanije, koje pažljivo biraju dobavljače i favorizuju one koji takođe drže do načela zaštite životne sredine.
U ovom izdanju "Biznis plana" na 021.rs govorimo o održivom preduzetništvu, koje podrazumeva manje generisanja otpada, reciklažu više vrsti materijala i nultu emisiju zagađujućih materija. Ovakvim firmama fokus neretko nije na profitu koliko na održivom konceptu poslovanja. Sve ovo zvuči korisno i neophodno, ali koliko je u Srbiji izvodljivo u serijalu "Biznis plan" otkriva Rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije Siniša Mitrović.
Srbiju je, kaže Mitrović, muka naterala da krene ka održivosti, da se preutemelji i shvati da su klimatske promene jedne od najvećih rizika po zdravlje, ali i sve druge oblasti života.
"To preusmerenje počinje kad je počelo i globalno zagrevanje, a ono nije od juče. Mi smo sada zapravo u pojasu globalnog ključanja i čitav svet se okreće zelenim idejama. One su nastale još sredinom prošlog veka, kad su utemeljene u zaštiti biodiverziteta i prirode, a i danas su deo javnih politika. O zelenim idejama pričaju i civilne organizacije i političke elite i biznis asocijacije i ako bismo tražili šta je to zeleno u njima, naišli bismo na prilično jednostavne principe", otvara ovu temu naš sagovornik.
Srbija je, podseća, i ustavno regulisala pravo na životnu sredinu, temu kojom počinjemo da se bavimo nakon bombardovanja 1999. godine.
"Tad počinje ciklus kad mi intenzivno pratimo životnu sredinu, a sve do 2000. godine mi smo imali prilično romantičan pogled na sve, po modelu 'više cveća, manje smeća'. To je socijalna ekologija, a danas je ekologija matematika i ekonomija, deo je profita i procesa", dodaje Mitrović i naglašava da je Srbija od posledica klimatskih promena u poslednje 23 godine imala direktnu štetu koja iznosi više od osam milijardi evra.
Našem boljitku ne pomaže prilagođavanje romantizacije zaštite životne sredine, kad mnogi koriste izraze koje uopšte ne razumeju. Tako je danas sve "održivo".
"Ova pojava je prisutna kod nas i naziva se 'green washing', kada imitirate održivost i zapravo ne radite ono što je po zakonima prirode i čemu se moramo vratiti. Mi nemamo izbora, kao država i društvo - moramo resetovati navike, potrebe, potrošnju, kretanje, moramo zaboraviti na život koji je bio pre jer nas čeka potpuno novi ciklus u budućnosti, a biće jako zahtevan", kaže naš sagovornik iz Privredne komore Srbije i dodaje da su pred nama novi apokaliptični periodi.
To faktički znači da ćemo mi morati da se suočavamo sa posledicama kakve su po nas ovog jula imale superćelijske oluje, a te posledice su bile prilično užasne.
Čime se bave naše održive kompanije?
Pre svega, treba reći da održivost kao koncept poslovanja nisu stvorile naše firme, a ceo posao sa svojim standardima donele su nam i inostrane kompanije, uz izuzetke firmi koji su ovu ideju pokrenule i primenjuju kod nas. Kad je reč o tim multinacionalnim kompanijama, one su podigle alate održivosti i odgovornost lokalne zajednice, ali i odnos prema svojim zaposlenima što automatski menja i propise u Srbiji. Firme koje neguju ove principe održivost uglavnom biraju da sarađuju sa sličnim kompanijama, pa se sada lanci dobavljača prilagođavaju ovim novinama da bi opstali u poslu. Siniša Mitrović kaže da Privredna komora prati ova kretanja od 2018. godine.
"Tržište je nemilosrdno i jasno je postavilo pravila igre. Vi ne možete da opstanete danas sa vašim proizvodom ako nemate kvalitetno razgradivu ambalažu, ako ne upravljate životnim ciklusom, odnosno šta se dešava sa vašim proizvodom kada postane otpad. Da li ste koristili obnovljive izvore energije, koliko ste uzeli prirodnih, a koliko reciklabilnih resursa, to su sve pitanja koja su vrlo aktuelna. Evropska komisija je donošenjem paketa cirkularne ekonomije jasno postavila ciljeve do 2030. godine koji se baziraju na klimatskoj, resurnoj i energetskoj neutralnosti. Mi izvozimo 80 odsto naše robe na evropsko tržište i preti nam velika opasnost da, ako ne usvojimo standarde održivosti i cirkularnosti, naše tržište bude zatvoreno", upozorava naš sagovornik.
Srbija je 1. oktobra ove godine konačno počela da obračunava emisije ugljenika, metala i veštačkih đubriva i to je jedan način na koji se prilagođava ekološkim standardima.
Postoji mit da se ovim zelenim idejama u Srbiji bave samo mladi jer postoje ljudi koji su decenijama u poslu i neguju principe smanjenja zagađenja u preduzetništvu. Vlada generacijski miks, kaže Mitrović i dodaje da su sve zastupljenija održiva mala i srednja preduzeća, koja svakako čine više od 99 odsto cele privrede.
"Verujem da se ova nova generacija mladih (generacija Z) zaista okreće startapima i novim rešenjima koja imaju komponentu održivosti i to je dobar proces, izuzetno je bitno da to podrže i država i velike kompanije. Postoji veliki interes da se 'ozeleni' biznis i uvedu rešenja jer svaka zelena investicija jeste ušteda - ona u početku proizvodi troškove, ali na kraju donosi veliku dobit", priča Siniša Mitrović iz PKS u serijalu "Biznis plan".
Srbija troši četiri puta više energije po jedinici proizvoda. To mora da postane prošlost i potpuno je neoprostivo, smatra naš sagovornik.
"Kao problem primećujem da mi imamo prilično tesan regulatorni okvir, a tržište jasno traži promene u vidu novih rešenja, tehnologija, koje će omogućiti da se sa što manje proizvodnje škarta, generisanja otpada i drugih trošenja resursa privređuje", stava je Mitrović.
Šta ukoliko neko, kao ambiciozan preduzetnik-početnik, želi da otvori firmu i reciklira, odlaže otpad propisno, ali ubrzo shvata da to ne može u punom obimu?
Kad je reč o reciklaži, Srbija danas ima skromne resurse, a uprkos postojanju subvencija za sve više energetski održivih ideja, to neće rešiti naše probleme. Moramo, kaže Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije, osloboditi održive preduzetnike taksi i drugih troškova-barijera kako bi oni bili u mogućnosti da rade svoj posao u punom kapacitetu, što se naročito odnosi na startap kompanije. Njima je održivi razvoj faktički u DNK, dodaje naš sagovornik.
"Naš finansijski mehanizam oporezivanja moramo redizajnirati da stvorimo uslove da kompanije koje se podižu imaju predvidiv tok oslobađanja dažbina. Mi nemamo izvore zelenog finansiranja osim komercijalnih kredita, nemamo posebne linije i fondove koji bi pratili zelene investicije. U Privrednoj komori Srbije zagovaramo osnivanje nacionalnog javno-privatnog fonda koji bi mogao da finansira transformaciju na tržištu jer se naše firme najvećim delom naslanjaju na komercijalne banke", objašnjava Mitrović.
Dodaje da se u PKS ovih dana intenzivno razgovara o zelenim korporativnim obveznicama koje bi mogle da emituju kompanije sa održivom politikom.
Green deal
"Takav proces može biti vrlo privlačan za investicije jer je danas rast zelenih investicija u svetu nekoliko puta uvećan u odnosu na prethodnu godinu. Nama treba potpuno nov green deal, nacionalni konsenzus o ozelenjavanju infrastrukture, graditeljstva, saobraćaja - pa nama je prosek starosti vozila 18 godina, imamo velike emisije zagađenja u vazduh, prosek grejnih tela je 30 godina, nizak nam je tretman otpadnih voda, generišemo previše otpada, a imamo mali stepen reciklaže. Aktivno zagovaramo promene i u tome učestvuju predstavnici civilnog sektora i vladinih institucija", kaže Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije za "Biznis plan".
Ovo je deo razgovora o promenama u oblasti zaštite životne sredine i preduzetništva. Emisiju u celosti možete da poslušate OVDE ili u nastavku.
U narednom izdanju bavimo se još jednom izuzetno bitnom temom - mladi preduzetnici koji ostvaruju svoje ideje i način na koji to čine.
Pratite "Biznis plan" do kraja godine i saznajte detalje o različitim preduzetničkim temama, koje su naročito korisne početnicima. Radijske emisije slušajte premijerno nedeljom u 9h na radio021.rs ili na 92,2 MHz, a članke čitajte ponedeljkom na našem portalu.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Voren Bafet nakon prodaje akcija Epla: "Teži" za 325 milijardi dolara u kešu
02.11.2024.•
2
Američki milijarder Voren Bafet trenutno poseduje više od 325 milijardi dolara u gotovini, nakon što je ove godine prodao nekoliko milijardi dolara vredne akcije kompanije Epl i Benk of Amerika.
Četvrtina zaposlenih bi pristala na manju platu samo da rade od kuće
02.11.2024.•
6
Oko 23 odsto zaposlenih u Srbiji pristalo bi na smanjenje zarade da bi zadržali mogućnost da rade od kuće.
U Srbiju moguć uvoz vozila starih i 24 godine: Ove godine će stići 130.000 polovnjaka
02.11.2024.•
9
Prosečna starost automobila u Srbiji 17 godina i jedina smo zemlja u regionu u kojoj je dozvoljen uvoz automobila sa euro 3 i 4 motorom.
Poreska uprava šalje rešenja frilenserima za porez iz 2019. godine
01.11.2024.•
1
Poreska uprava je utvrdila poreske obaveze frilensera, koji su od 1. januara do 31. decembra 2019. godine ostvarili prihode na osnovu naknade za autorska i srodna prava i naknade za izvršeni rad.
Ilić: U Srbiju se uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva, pitanje gde ono završi
01.11.2024.•
5
Poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Slobodan Ilić kazao je da se u Srbiju nekontrolisano uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva.
EPS ugasio više od 100 blagajni za naplatu struje: Dodatni popusti za slanje računa na mejl
01.11.2024.•
7
Elektroprivreda Srbije (EPS) je ugasila 106 blagajni za naplatu električne energije.
Đedović Handanović: Ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklernih postrojenja do kraja godine
01.11.2024.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da očekuje da izmene Zakona o energetici budu u parlamentu do kraja godine.
Nove cene goriva: Pojeftinili dizel i benzin
01.11.2024.•
6
Dizel i benzin će danas od 15 sati na pumpama u Srbiji pojeftiniti za po jedan dinar po litru.
Kraj akcije "Najbolja cena": Vučevićeva bleda kopija Vučićevog populističkog čeda
31.10.2024.•
27
Akcija "Najbolja cena" privodi se kraju. Poslednji predviđeni dan akcije je 31. oktobar. I, nekako se dolazi da je prošlogodišnja "Bolja cena" bila bolje od ovogodišnje "Najbolje cene".
Vlada usvojila predloge finansijskih i poreskih zakona: Povećava se neoporezivi iznos zarade
31.10.2024.•
1
Vlada Srbije usvojila je danas set predloga zakona iz oblasti finansija, kao i set poreskih zakona.
Google kažnjen sa 20.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 dolara
31.10.2024.•
11
Rusija je kaznila Google novčanom kaznom u iznosu od neverovatnih 20 kvintilijardi dolara, nakon što je američki tehnološki gigant uklonio jedan ruski kanal sa Youtube-a.
Stelantis beleži dalji pad prodaje: Dva faktora koji utiču na to
31.10.2024.•
2
Grupa Stelantis, koja je matična kuća Pežoa, Fijata i Krajslera, beleži pad prodaje u trećem kvartalu ove godine od 27 odsto, na 33 milijardi evra.
SAD uvele sankcije za dve firme iz Srbije i Crne Gore zbog prodaje opreme Rusiji
31.10.2024.•
4
Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije za skoro 400 novih pojedinaca i kompanija iz više desetina zemalja zbog pružanja vojne podrške Rusiji, među kojima su i dve firme iz Srbije i Crne Gore.
EU pokreće istragu protiv Temua zbog prodaje falsifikovanih i nebezbednih proizvoda
31.10.2024.•
4
Evropska komisija će otvoriti formalni postupak protiv kineske platforme za onlajn prodaju Temu kako bi ispitala da li krši pravila o suzbijanju prodaje nelegalnih proizvoda, prenosi Blumberg.
Svaki treći stomatolog u Srbiji ne izdaje fiskalne račune
31.10.2024.•
18
Svaki treći stomatolog u Srbiji ne izdaje fiskalne račune.
.jpg "Za registrovana gazdinstva: Do 10. novembra subvencionisana cena dizela od 179 dinara po litru")
Za registrovana gazdinstva: Do 10. novembra subvencionisana cena dizela od 179 dinara po litru
30.10.2024.•
2
Do 10. novembra obezbeđena je subvencionisana cena dizela od 179 dinara po litru za sva registrovana poljoprivredna gazdinstva u Srbiji.
Vučić bi sa trgovinskim lancima razgovarao o marži: Džaba sve kad je plata mala
30.10.2024.•
24
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je trgovinskim lancima da zarađuju na količini, a ne na visokim cenama.
.jpg "Analiza pokazala: Srbiji će u narednoj deceniji biti potrebno bar 100.000 radnika")
Analiza pokazala: Srbiji će u narednoj deceniji biti potrebno bar 100.000 radnika
30.10.2024.•
9
Iako je potencijal za stvaranje zajedničkog tržišta rada u zemljama Zapadnog Balkana veliki, u praksi do radnih migracija ne dolazi i najveći deo migracija sa Zapadnog Balkana usmeren je na EU.
Građani Srbije u proseku uštede 6.500 dinara: "Savet je da to budu tri, četiri mesečne plate"
30.10.2024.•
8
Prosečna mesečna ušteđevina u 2024. godini iznosila je 6.500 dinara, što je za 500 dinara više nego u prošloj godini, rezultat je istraživanja, uoči 31. oktobra - Svetskog dana štednje.
Britanski maloprodajni lanac otvara prodavnice u Srbiji
30.10.2024.•
3
Prve prodavnice Miller Grupe u Srbiji biće otvorene tokom novembra i decembra na aerodromu "Nikola Tesla".
Zašto nam je sve skupo: Ekonomista smatra da su krivci država i pasivna regulatorna tela
29.10.2024.•
10
Ekonomista Saša Đogović ocenio je da jedan od glavnih razloga zašto su cene u Srbiji, posebno prehrambenih proizvoda, više nego na drugim tržištima jesu upravo marže.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar