Nemci mesečno uštede 300 evra, građani Srbije 50 - i to oni dobrostojeći

Prosečan Nemac uštedi gotovo 300 evra mesečno, dok Poljaci i Grci jedva uspevaju da pokriju mesečne troškove. U Srbiji prosečno domaćinstvo uspeva da uštedi oko 50 evra.
Nemci mesečno uštede 300 evra, građani Srbije 50 - i to oni dobrostojeći
Foto: Pixabay
Prošle godine Evropljani su uštedeli osminu svog prihoda, pokazuju najnoviji podaci Eurostata. Nemačka se našla na prvom mestu sa najvećom bruto stopom štednje sa 19,91 odsto, dok je Holandija na drugom mestu sa 19,44, a Luksemburg na trećem sa 18,14 odsto prihoda. Ta stopa je bliža vrednostima pre pandemije.
 
Dušan Protić iz Centra za Evropske politike ukazuje za RTS da je reč o domaćinstvima koja imaju neke više prihode. Ističe da su prema podacima za kraj prošle godine, prihodi po članu domaćinstva još manji nego rashodi.
U kontekstu istraživanja, prema podacima Eurostata, Protić navodi da su naši podaci, poslednji raspoloživi po istoj metodologiji, od 2019. godine, neposredno pred pandemiju.
 
"I oni su bili negde na 1,5 odsto, što u tom momentu nije tako loše, ako se poredimo sa Grcima i sa Poljacima. To su neke vrednosti koje teže toj nuli. Odnosno, nešto su malo iznad. Jedva se nešto izdvaja za štednju. Dok su tada to bili Nemačka, Luksemburg. Švajcarska je evropski šampion, ona je negde ove godine na 23 odsto", navodi Protić.
Pokazatelji za kraj prošle godine su da su prihodi po članu domaćinstva u Srbiji još uvek nešto manji nego rashodi, 29.500 dinara, tako da se još uvek između njih ne javlja pozitivna razlika.
 
"Naravno, reč je o statistici koja to uproseči i pokaže agregatne podatke. Prema tim agregatnim podacima, nije tako loša situacija. Kada se gleda ukupna štednja, ona raste u ove dve, tri godine nakon pandemije, stigla je na nekih 14 milijardi", ističe Protić.
 
Ko može da štedi u Srbiji
 
U Srbiji je jedno prosečno domaćinstvo uspelo mesečno da uštedi 6.081 dinara, znači oko 50 evra. Pitanje je, kaže Protić, koje je to prosečno domaćinstvo u Srbiji, i da li ono uopšte ima neku štednju u ovom momentu.
 
"Znači, kada govorimo o štednji, opet je reč o nekim domaćinstvima koji imaju više prihode i onda se to pokaže na vrednostima koje se agregatno negde prikrivaju i potom se onda negde uproseče. Tako da prvi preduslov jeste da uopšte postoje ekonomske mogućnosti za štednju", objašnjava on.
 
S druge strane, dodaje to su troškovi. Cene robe su veliki teret, a naše tržište je relativno malo, pa se za razliku EU ne može porediti na taj način. Zato su, napominje, kod nas troškovi trgovine i dobavljača nešto veći i utiču na relativno višu cenu nego na zemljlje EU.
 
Kad dođu "crni dani"
 
Smatra da su nas dve velike krize, 2020. pandemija i rat u Ukrajini naučile da je štednja važna.
 
"Štednja treba da pruži nekakvu ekonomsku i ličnu sigurnost i to je njena osnovna svrha. I naravno da te krize dođu, takozvani crni dani, pa onda vadimo ta neka sredstva iz štednje", kaže Protić.
Podaci kažu da je najviše onih koji štede u slamarici, njih 53 odsto. Potvrđuje da je neformalna štednja još uvek pretežni oblik, zato što ta sredstva nisu aktivno u potrošnji, pripadaju štednji, samo što nisu na računima banaka.
 
"To jeste bitan faktor, ali nikada ne treba zaboraviti da treba doći do te neke razlike, znači do mogućnosti da se uopšte uštedi. Reč je o prihodima koje treba ostvariti s jedne strane i rashodima. Znači da opet treba negde racionalno trošiti kako bi se došlo do te razlike koja bi omogućila štednju", zaključuje Protić. 
  • Sabahudin

    11.12.2023 13:40
    Omerović
    Smešno. U Njemačkoj je samo bitno da imaš dobar ceger pa izađeš da prošetaš i usput nabereš par hiljada evra... Najslabije plaćen posao je minimum 14.000 evra mesečno. Pričali mi ovi ispred marketa dok cevčimo pivo...
  • BoeserWolf

    11.12.2023 11:44
    Srbinu jadnom ne ostane vise od 50 evra mesecno, jer kupuje stanove u kesu za 150k svakih par meseci. Ako mora jedan mesec da napravi nove kljuceve, ni 50 evra nece ustedeti.
  • Hm

    11.12.2023 11:29
    Bitno je i na šta se troši ušteđeno. Da li na zezanje ili na popravke. Nije isto štedeti za Havaje ili za krečenje.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija