Građanin Srbije prosečno mesečno uštedi 6.081 dinar: Šta se više isplati - dinari ili evri?

Građanin Srbije prosečno mesečno uštedi 6.081 dinar, što je za 565 dinara više nego prošle godine - navodi se u tradicionalnoj analizi Erste banke povodom Svetskog dana štednje.
Građanin Srbije prosečno mesečno uštedi 6.081 dinar: Šta se više isplati - dinari ili evri?
Foto: Pixabay
Najčešće se štedi za porodicu, teška vremena i godišnji odmor. Prema podacima Narodne banke - građani štede 15,1 milijardu evra, od čega nešto više od milijardu evra u dinarskoj protivrednosti, pa je dinarska štednja najbrže rastuća i isplativija od devizne.
Prvo kovid, pa konflikti u svetu, a onda i inflacija - to su bili najveći neprijatelji štednje u proteklih nekoliko godina, prenosi RTS.
 
Ipak i štediše i banke su se prilagodile okolnostima, pa su veći ulozi i duži rok oročenja sada najprivlačnija ponuda banaka štedišama. Te kamate porasle su i do šest odsto za dinare, odnosno više od tri odsto za devizne uloge.
 
"Imali smo period kovida, pa je posle toga usledio rat u Ukrajini i određeni broj građana je povukao sredstva iz banaka. I ove godine imamo trend da se ta sredstva vraćaju ili kroz neoročenu ili kroz oročenu štednju. I, s druge strane, stimulativnije kamatne stope koje se dešavaju na našem tržištu i kada pričamo o dinarskoj štednji i evro štednji su svakako doprinele tom rastu depozita ove godine", navodi regionalni direktor Erste banke Nino Stameski.
 
Iako ušteđevina raste, samo je 22 odsto građana zadovoljno sumom koju može da odvoji sa strane. Novina je da gotovo trećina građana novac koji želi da uštedi ostavlja na platnom tekućem računu.
 
Kada je reč o alternativama štednji - 43 odsto anketiranih teško razume šta donose trgovina akcijama na berzi i investicioni fondovi.
 
"Građani su svesni da im nedostaje znanje o svetu novca, ali zanimljivo je da ne planiraju da porade više na finansijskom opismenjavanju. Očekuju da ih o tim temama najviše informišu mediji, porodica i banke. Bez obzira na to, i dalje 70 odsto građana smatra da je štednja važna", napominje direktor agencije IMSA Ansgar Loner.
 
Iako manje isplativo od štednje, čuvanje novca kod kuće i dalje je za mnoge najsigurnije. To je teško objasniti, jer su od 2008. depoziti do 50.000 evra osigurani.
Agencija za osiguranje depozita u roku od najviše sedam radnih dana započela bi isplatu osiguranih depozita do maksimalno 50.000 evra deponentima banke koja bi se našla u postupku stečaja. Zaštićen je novac osiguranih deponenata na svim računima, nezavisno od vrste i valute bez provizije za osiguranje za banke.
 
"Prosečan Evropljanin kod kuće drži 500 evra, sve ostalo u banci. Prosečan Srbin malo više. Dobro, promenila se ta filozofija da to držim kod sebe, jer taj novac on nam jeste dostupan svakog trenutka, ali s druge strane nemate nikakvu sigurnost ni kamatu", ističe ekonomski analitičar Vladimir Vasić.
 
U Narodnoj banci podsećaju na to da je u protekloj deceniji štednja u dinarima rasla, što je doprinelo da je 2023. godine 42 odsto depozita bilo u dinarima, dok je krajem 2012. taj procenat bio 19,3 odsto.
Šta je isplativije - štednja u evrima ili u dinarima?
 
Štednja u dinarima, oročena na period od godinu dana, u proteklih 11 godina bila je isplativija u čak 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda, navodi NBS.
 
Tako, štediša, koji je od septembra 2022. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara u septembru 2023. dobio bi 2.148 dinara (18 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.
 
Štednja u dinarima, oročena na tri meseca, bila je isplativija od takve štednje u evrima u 90 odsto posmatranih tromesečnih potperioda, a dinarska štednja oročena na dve godine je bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja, počev od septembra 2012. godine.
 
Praktično, u prošlih 11 godina bilo je isplativije štedeti u dinarima i u kratkom i u dugom roku, što potvrđuju rezultati urađenih analiza, kažu u NBS.
 
Poslednjih decenija je trend da se građani po pravilu mnogo više opredeljuju za deviznu štednju, iako su na duge staze bolje prošli oni koji su štedeli u dinarima.
 
Na veću isplativost dinarske štednje Narodna banka Srbije ukazuje dva puta redovno godišnje i pred svaki Svetski dan štednje, odnosno period oko Svetskog dana štednje, rekao je za RTS viceguverner NBS Nikola Dragašević. 
 
Ko je u prethodnoj godini stavio u banku 100.000 dinara, bio je za oko 18 evra, odnosno nešto iznad 2.000 dinara u boljem položaju od štediša u devizama, odnosno u evrima, objašnjava Dragašević.
  • Вита

    01.11.2023 09:37
    Вита
    Даби у данашње време,човек бар мало уштедео који има двоје,деце неможе бити испод 2000 Еура месечно! Све остало су лажи и дубоко Сиромаштво!!! Супруга и ја месечно,приходујемо 96 хиљада,заједно имамо два Тинејџера који се школују и буквално се свега,одричемо и та храна,буде пред крај месеца необилна! А живот није само,храна и рачуни већ много,више од тога! То су елементарне,ствари сваког човека које му несмеју,угрожавати егзистенцију и живот!!! Са АВ нема,било каквог побољшања нити је икада,било и требали смо га отерати још 2014 године када је почео,красти пензије!!! Али шта је ту је...ваљда је Народу дошло из дупета у главу?!
  • Dg

    01.11.2023 07:52
    Dg
    Meni je fiksna plata 900 eura i koliko god rastezao ekonomisao stedeo…nema šanse da mi ostane ništa do kraja meseca šta vise često mi se desi da nemam ni prebijen dinar u džepu po nekoliko dana!!! Koga ovi lažu vise nije mi jasno?! Mrsss
  • Ташоли

    01.11.2023 07:44
    @Гроф Секереши
    Па врати се. Ако хоћеш да радиш може да се заради и да се лепо живи. Улице, кафане и ресторани су пуни људи, милиони иду на море, мало мање њих на зимовање, људи се друже и весели су. Истина, политика је на нивоу средњег века, али и то ће доћи на своје за једно 50 година. Успут, по српском календару сада је 7532 година.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija