Građanin Srbije prosečno mesečno uštedi 6.081 dinar: Šta se više isplati - dinari ili evri?
Građanin Srbije prosečno mesečno uštedi 6.081 dinar, što je za 565 dinara više nego prošle godine - navodi se u tradicionalnoj analizi Erste banke povodom Svetskog dana štednje.
Foto: Pixabay
Najčešće se štedi za porodicu, teška vremena i godišnji odmor. Prema podacima Narodne banke - građani štede 15,1 milijardu evra, od čega nešto više od milijardu evra u dinarskoj protivrednosti, pa je dinarska štednja najbrže rastuća i isplativija od devizne.
Prvo kovid, pa konflikti u svetu, a onda i inflacija - to su bili najveći neprijatelji štednje u proteklih nekoliko godina, prenosi RTS.
Ipak i štediše i banke su se prilagodile okolnostima, pa su veći ulozi i duži rok oročenja sada najprivlačnija ponuda banaka štedišama. Te kamate porasle su i do šest odsto za dinare, odnosno više od tri odsto za devizne uloge.
"Imali smo period kovida, pa je posle toga usledio rat u Ukrajini i određeni broj građana je povukao sredstva iz banaka. I ove godine imamo trend da se ta sredstva vraćaju ili kroz neoročenu ili kroz oročenu štednju. I, s druge strane, stimulativnije kamatne stope koje se dešavaju na našem tržištu i kada pričamo o dinarskoj štednji i evro štednji su svakako doprinele tom rastu depozita ove godine", navodi regionalni direktor Erste banke Nino Stameski.
Iako ušteđevina raste, samo je 22 odsto građana zadovoljno sumom koju može da odvoji sa strane. Novina je da gotovo trećina građana novac koji želi da uštedi ostavlja na platnom tekućem računu.
Kada je reč o alternativama štednji - 43 odsto anketiranih teško razume šta donose trgovina akcijama na berzi i investicioni fondovi.
"Građani su svesni da im nedostaje znanje o svetu novca, ali zanimljivo je da ne planiraju da porade više na finansijskom opismenjavanju. Očekuju da ih o tim temama najviše informišu mediji, porodica i banke. Bez obzira na to, i dalje 70 odsto građana smatra da je štednja važna", napominje direktor agencije IMSA Ansgar Loner.
Iako manje isplativo od štednje, čuvanje novca kod kuće i dalje je za mnoge najsigurnije. To je teško objasniti, jer su od 2008. depoziti do 50.000 evra osigurani.
Agencija za osiguranje depozita u roku od najviše sedam radnih dana započela bi isplatu osiguranih depozita do maksimalno 50.000 evra deponentima banke koja bi se našla u postupku stečaja. Zaštićen je novac osiguranih deponenata na svim računima, nezavisno od vrste i valute bez provizije za osiguranje za banke.
"Prosečan Evropljanin kod kuće drži 500 evra, sve ostalo u banci. Prosečan Srbin malo više. Dobro, promenila se ta filozofija da to držim kod sebe, jer taj novac on nam jeste dostupan svakog trenutka, ali s druge strane nemate nikakvu sigurnost ni kamatu", ističe ekonomski analitičar Vladimir Vasić.
U Narodnoj banci podsećaju na to da je u protekloj deceniji štednja u dinarima rasla, što je doprinelo da je 2023. godine 42 odsto depozita bilo u dinarima, dok je krajem 2012. taj procenat bio 19,3 odsto.
Šta je isplativije - štednja u evrima ili u dinarima?
Štednja u dinarima, oročena na period od godinu dana, u proteklih 11 godina bila je isplativija u čak 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda, navodi NBS.
Tako, štediša, koji je od septembra 2022. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara u septembru 2023. dobio bi 2.148 dinara (18 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.
Štednja u dinarima, oročena na tri meseca, bila je isplativija od takve štednje u evrima u 90 odsto posmatranih tromesečnih potperioda, a dinarska štednja oročena na dve godine je bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja, počev od septembra 2012. godine.
Praktično, u prošlih 11 godina bilo je isplativije štedeti u dinarima i u kratkom i u dugom roku, što potvrđuju rezultati urađenih analiza, kažu u NBS.
Poslednjih decenija je trend da se građani po pravilu mnogo više opredeljuju za deviznu štednju, iako su na duge staze bolje prošli oni koji su štedeli u dinarima.
Na veću isplativost dinarske štednje Narodna banka Srbije ukazuje dva puta redovno godišnje i pred svaki Svetski dan štednje, odnosno period oko Svetskog dana štednje, rekao je za RTS viceguverner NBS Nikola Dragašević.
Ko je u prethodnoj godini stavio u banku 100.000 dinara, bio je za oko 18 evra, odnosno nešto iznad 2.000 dinara u boljem položaju od štediša u devizama, odnosno u evrima, objašnjava Dragašević.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Spoljnotrgovinska razmena Srbije porasla u prva dva meseca, deficit veći za 47 odsto
31.03.2025.•
0
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prva dva meseca iznosila je 11,1 milijardu evra i bila je 4,7 odsto viša nego nego u isto vreme prošle godine saopštio je Republički zavod za statistiku.
Ministarstvo poljoprivrede: U Srbiji nema sumnje niti potvrđenog slučaja slinavke i šapa
31.03.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da u Srbiji nije zabeležena nijedna sumnja, niti potvrđen slučaj slinavke i šapa, kao i da je poslednji slučaj te bolesti registrovan 1996. godine, na Kosovu.
Sankcije NIS-u: Moljakanje Amerike
31.03.2025.•
0
Po drugi put je odložena primena američkih sankcija prema Naftnoj industriji Srbije i narod je odahnuo.
AIK banka pripojila Eurobank direktnu banku
31.03.2025.•
2
AIK banka je saopštila da je završila proces pripajanja Eurobank direktne i od danas spojena banka posluje pod novim imenom AikBank ad Beograd i sa novim vizuelnim identitetom.
Programeri više nisu najplaćeniji u Srbiji, prestiglo ih jedno zanimanje
31.03.2025.•
24
Programeri više nisu najplaćenije zanimanje u Srbiji, budući da su najveći prosek zabeležili zaposleni u proizvodnji koksa i derivata nafte i on je iznosio 332.994 dinara.
Šta znači novo odlaganje sankcija NIS-u: "Kupovina" vremena kao uvod u trajno rešenje?
30.03.2025.•
12
Sjedinjene Američke Države (SAD) odložile su u petak Naftnoj industriji Srbije (NIS) uvođenje sankcija za još 30 dana, što znači da je novi rok 28. april.
Anketa PKS: Polovina preduzeća trpi posledice političke krize
30.03.2025.•
8
Skoro polovina od 378 kompanija koje je Privredna komora Srbija (PKS) anketirala trpi "direktne i vrlo značajne posledice" zbog političke krize i blokada koje se organizuju širom države.
Više od 10 stranih kompanija koje su dobile državne subvencije otišlo, a krenuo novi talas otkaza
30.03.2025.•
9
Deo stranih kompanija koje su godinama dobijale subvencije i podsticaje od države, otpušta zaposlene, dok neke zatvaraju pogone u Srbiji.
Koliko bi mogla da iznosi rata kredita za mlade nakon šest godina otplate: Ovo je računica
30.03.2025.•
19
Krediti za mlade sa jedan odsto učešća odobravaju, za sada, tri banke. Unikredit, NLB Komercijalna i Poštanska štedionica.
Ukrajina se u ratu davi u dugovima, a isto je čeka i u miru: Kako će vratiti pare?
30.03.2025.•
5
Odgovor na pitanje odakle će Ukrajina namaći novac za obnovu u ovom trenutku je možda još neizvesniji od predviđanja kada će se okončati rat.
Objavljen kalendar poreskih obaveza firmi za april
30.03.2025.•
0
Poreska uprava objavila je poreski kalendar firmi za april.
Novi pokušaji da se privrednici prevare da uplate za upis u registar: APR izdao upozorenje
30.03.2025.•
0
Poslednjih dana na adrese privrednika ponovo stižu koverte sa uplatnicama i uputstvom da u roku od pet dana uplate novac radi upisa u registar, odnosno takozvanu "Poslovnu bazu".
Iz budžetske rezerve još 224 miliona Fudbalskom savezu Srbije
29.03.2025.•
13
Vlada Srbije u tehničkom mandatu donela je rešenje o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve na osnovu kojeg je pre dva dana Fudbalskom savezu Srbije (FSS) dato 224,2 miliona dinara.
Agencija za restituciju: Isplata četvrtog krupa akontacije obeštećenja počinje 31. marta
29.03.2025.•
2
Agencije za restituciju obavestila je korisnike restitucije da će isplata četvrtog kruga akontacije obeštećenja početi u ponedeljak 31. marta.
NIS: Odložene sankcije, poslovanjem nismo doprineli ovoj akciji koja ugrožava rad kompanije
29.03.2025.•
0
Kompanija NIS saopštila je da je Ministarstvo finansija SAD izdalo novu, specijalnu licencu kojom je stupanje na snagu sankcija u punom obimu prema toj kompaniji odloženo do 28. aprila.
Živadinović: Obustavljeno analiziranje meda u Srbiji, neko iz ministarstva to koči
29.03.2025.•
5
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović izjavio je da je Uprava za veterinu pre više od mesec dana prestala da analizira kvalitet i bezbednosti meda.
Projekat "eCarina" do kraja 2027. godine: Bez administracije, papirologije, dugog čekanja...
29.03.2025.•
7
Projekat "eCarina" planirano je da počne da se primenjuje do septembra 2027. godine, navodi pomoćnica direktora Uprave carina Sektora za carinske postupke Nataša Mirković.
Đedović Handanović: Stigla potvrda SAD da su odložene sankcije NIS-u do 28. aprila
29.03.2025.•
12
Stigla je zvanična potvrda Sjedinjenih Američkih Država da odlažu sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 28. aprila.
APR: Rok za dostavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2024. kraj marta
29.03.2025.•
2
Krajem marta ističe rok za dostavljanje redovnog finansijskog izveštaja za 2024. godinu.
Koliko su kupci u Srbiji spremni da plate novi automobil?
28.03.2025.•
11
Kupci novih automobila u Srbiji najčešće su spremni da izdvoje do 20.000 evra za novo vozilo, pokazala je anketa na sajtu Polovni automobili, objavljena danas.
.jpg "Bajatović: Nadam se odlaganju sankcija NIS-u, danas poslednji razgovor advokata i Vlade")
Bajatović: Nadam se odlaganju sankcija NIS-u, danas poslednji razgovor advokata i Vlade
28.03.2025.•
1
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da se nada odlaganju sankcija SAD Naftnoj industriji Srbije (NIS), kako je naveo, "i do tri meseca".
Komentari 12
Вита
Dg
Ташоли
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar