Građanin Srbije prosečno mesečno uštedi 6.081 dinar: Šta se više isplati - dinari ili evri?
Građanin Srbije prosečno mesečno uštedi 6.081 dinar, što je za 565 dinara više nego prošle godine - navodi se u tradicionalnoj analizi Erste banke povodom Svetskog dana štednje.
Foto: Pixabay
Najčešće se štedi za porodicu, teška vremena i godišnji odmor. Prema podacima Narodne banke - građani štede 15,1 milijardu evra, od čega nešto više od milijardu evra u dinarskoj protivrednosti, pa je dinarska štednja najbrže rastuća i isplativija od devizne.
Prvo kovid, pa konflikti u svetu, a onda i inflacija - to su bili najveći neprijatelji štednje u proteklih nekoliko godina, prenosi RTS.
Ipak i štediše i banke su se prilagodile okolnostima, pa su veći ulozi i duži rok oročenja sada najprivlačnija ponuda banaka štedišama. Te kamate porasle su i do šest odsto za dinare, odnosno više od tri odsto za devizne uloge.
"Imali smo period kovida, pa je posle toga usledio rat u Ukrajini i određeni broj građana je povukao sredstva iz banaka. I ove godine imamo trend da se ta sredstva vraćaju ili kroz neoročenu ili kroz oročenu štednju. I, s druge strane, stimulativnije kamatne stope koje se dešavaju na našem tržištu i kada pričamo o dinarskoj štednji i evro štednji su svakako doprinele tom rastu depozita ove godine", navodi regionalni direktor Erste banke Nino Stameski.
Iako ušteđevina raste, samo je 22 odsto građana zadovoljno sumom koju može da odvoji sa strane. Novina je da gotovo trećina građana novac koji želi da uštedi ostavlja na platnom tekućem računu.
Kada je reč o alternativama štednji - 43 odsto anketiranih teško razume šta donose trgovina akcijama na berzi i investicioni fondovi.
"Građani su svesni da im nedostaje znanje o svetu novca, ali zanimljivo je da ne planiraju da porade više na finansijskom opismenjavanju. Očekuju da ih o tim temama najviše informišu mediji, porodica i banke. Bez obzira na to, i dalje 70 odsto građana smatra da je štednja važna", napominje direktor agencije IMSA Ansgar Loner.
Iako manje isplativo od štednje, čuvanje novca kod kuće i dalje je za mnoge najsigurnije. To je teško objasniti, jer su od 2008. depoziti do 50.000 evra osigurani.
Agencija za osiguranje depozita u roku od najviše sedam radnih dana započela bi isplatu osiguranih depozita do maksimalno 50.000 evra deponentima banke koja bi se našla u postupku stečaja. Zaštićen je novac osiguranih deponenata na svim računima, nezavisno od vrste i valute bez provizije za osiguranje za banke.
"Prosečan Evropljanin kod kuće drži 500 evra, sve ostalo u banci. Prosečan Srbin malo više. Dobro, promenila se ta filozofija da to držim kod sebe, jer taj novac on nam jeste dostupan svakog trenutka, ali s druge strane nemate nikakvu sigurnost ni kamatu", ističe ekonomski analitičar Vladimir Vasić.
U Narodnoj banci podsećaju na to da je u protekloj deceniji štednja u dinarima rasla, što je doprinelo da je 2023. godine 42 odsto depozita bilo u dinarima, dok je krajem 2012. taj procenat bio 19,3 odsto.
Šta je isplativije - štednja u evrima ili u dinarima?
Štednja u dinarima, oročena na period od godinu dana, u proteklih 11 godina bila je isplativija u čak 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda, navodi NBS.
Tako, štediša, koji je od septembra 2022. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara u septembru 2023. dobio bi 2.148 dinara (18 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.
Štednja u dinarima, oročena na tri meseca, bila je isplativija od takve štednje u evrima u 90 odsto posmatranih tromesečnih potperioda, a dinarska štednja oročena na dve godine je bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja, počev od septembra 2012. godine.
Praktično, u prošlih 11 godina bilo je isplativije štedeti u dinarima i u kratkom i u dugom roku, što potvrđuju rezultati urađenih analiza, kažu u NBS.
Poslednjih decenija je trend da se građani po pravilu mnogo više opredeljuju za deviznu štednju, iako su na duge staze bolje prošli oni koji su štedeli u dinarima.
Na veću isplativost dinarske štednje Narodna banka Srbije ukazuje dva puta redovno godišnje i pred svaki Svetski dan štednje, odnosno period oko Svetskog dana štednje, rekao je za RTS viceguverner NBS Nikola Dragašević.
Ko je u prethodnoj godini stavio u banku 100.000 dinara, bio je za oko 18 evra, odnosno nešto iznad 2.000 dinara u boljem položaju od štediša u devizama, odnosno u evrima, objašnjava Dragašević.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Tramp saglasan da Mask kupi i TikTok u Americi
22.01.2025.•
1
Američki predsednik Donald Tramp saglasan je s idejom da popularnu kinesku aplikaciju TikTok, koja je u SAD privremeno zabranjena, preuzme vlasnik platforme X Ilon Mask.
Poljoprivrednici: Nisu isplaćene subvencije za 2024, povraćaj akcize kasni...
21.01.2025.•
5
Poljoprivrednicima u Srbiji još nisu isplaćene sve subvencije iz prošle godine, rekao je predsednik Skupštine Uduženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković.
Skaču cene goriva: Vreme da država (konačno) smanji akcize?
21.01.2025.•
16
U poslednje tri nedelje cene i dizela i benzina u Srbiji porasle su za po sedam dinara.
Električne "fiat pande" još ni od korova, a Srbiju čeka "strahoviti rast automobilske industrije"
21.01.2025.•
18
Ima li šanse za "strahoviti rast automobilske industrije" ove godine dok proizvodnja električne "grande pande" u Kragujevcu kasni mesecima?
Više od 10.000 milionera za godinu dana napustilo Veliku Britaniju
21.01.2025.•
3
Više od 10.000 milionera napustilo je Veliku Britaniju u protekloj godini, navode analitičari firme "New World Wealth", pripisujući to višestrukim razlozima.
Skoro pola čovečanstva u siromaštvu a najbogatiji još bogatiji: I to za 2.000 milijardi dolara više
20.01.2025.•
2
Bogatstvo svetskih milijardera poraslo je za dve hiljade milijardi dolara u 2024. godini dok se, prema istraživanjima, polovina čovečanstva nalazi u siromaštvu a među njima su najčešće žene.
Prošle godine krivotvoreno 3.840 novčanica: Vrednost lažnih dinara i deviza 26 miliona dinara
20.01.2025.•
0
U Srbiji je prošle godine falsifikovano ukupno 3.840 komada novčanica, od čega je 1.697 novčanica u dinarima i 2.143 novčanica efektivnog stranog novca, objavila je Narodna banka Srbije.
Presek spoljne trgovine u 2024. godini: Šta se 100 puta više uvozilo iz Konga?
20.01.2025.•
2
Presek spoljne trgovine Srbije u prvih 10 meseci prošle godine skrenuo je pažnju na jednu afričku zemlju a ispostavilo se da nam je uvoz iz Konga - neverovatno porastao.
Poljoprivrednici u Subotici: NIS na nekim pumpama obustavio prodaju dizela po povlašćenim cenama
20.01.2025.•
9
Naftna industrija Srbje (NIS) obustavila je na pojedinim pumpama u Subotici prodaju dizela na agrokartice po povlašćenim cenama od 179 dinara za litar.
Subvencije prošle godine dobile 54 kompanije: Dominira autoindustrija
19.01.2025.•
3
Srbija već godinama isplaćuje milione evra stranim i domaćim kompanijama, kao podsticaj za ulaganja.
Kako banke sve zarađuju na klijentima, a ne bi smele: Pet najčešćih načina
19.01.2025.•
8
Banke, po prirodi svog posla, pokušavaju da zarade na korisnicima finansijskih usluga, ali to često rade na nepošten način, što je u svom izveštaju potvrdila i Narodna banka Srbije (NBS).
Planira se privatizacija šest državnih preduzeća u ovoj godini: Ovo je spisak
19.01.2025.•
15
U 2025. godini očekuje se novi talas privatizacije u Srbiji, sa mogućnošću objave javnih poziva za kompanije iz različitih sektora, vidi se u planu Ministarstva privrede.
Banke šalju nove obračune stambenih kredita: Veće rate za većinu dužnika
19.01.2025.•
12
Građani koji otplaćuju stambene kredite proteklih dana od svojih banaka dobijaju nove obračune za rate koje plaćaju od januara ove godine.
Broker Jorgić: Umesto da potroše na skupo putovanje, građani bi mogli da ulože u NIS
19.01.2025.•
30
Ukoliko ishod američkih sankcija bude taj da NIS ponovo bude u većinskom vlasništvu države preuzimanjem oko 56 odsto akcija, to bi moglo da se, smatra stručna javnost, negativno odrazi na poslovanje.
Cene stanova u EU značajno rasle u 2024: Ovo je situacija u Srbiji
19.01.2025.•
2
U trećem kvartalu 2024. godine cene stanova u EU porasle su 3,8 odsto, dok su cene iznajmljivanja porasle 3,2 odsto u odnosu na treći kvartal 2023. godine.
Mađarski trgovinski lanac dolazi u Srbiju, prvo otvara prodavnice u Vojvodini
19.01.2025.•
4
Mađarska Family Market grupa ulazi na srpsko maloprodajno tržište.
Tramp ima svoju kriptovalutu $TRUMP inspirisanu pokušajem atentata na njega
19.01.2025.•
0
Novoizabrani predsednik SAD-a Donald Tramp je tokom predizborne kampanje dosta govorio o značaju kriptoindustrije pri čemu se i sam upustio u nju formiranjem $TRUMP kriptovalute.
Nigerija postala "zemlja-partner" BRIKS-a
19.01.2025.•
1
Nigerija je kao "zemlja-partner" primljena u grupu ekonomija u razvoju BRIKS, objavio je Brazil, predsedavajući te grupe.
Više od 130 osuđujućih presuda za pranje novca: Odakle stižu pare?
19.01.2025.•
0
Srbija je prema nedavno završenoj proceni, u srednjem riziku od pranja novca.
Politiko: Evropa troši milijarde na ruski gas
18.01.2025.•
4
Evropa kupuje ruski gas po stopi bez presedana u 2025. godina, čime troši milijarde dolara koje Kremlj može da koristi za finansiranje svog rata u Ukrajini, prenosi Politiko.
Mićović o sankcijama NIS-u: Minimalan uslov za tržište goriva je da rafinerija u Pančevu nastavi rad
18.01.2025.•
11
Srbija nastavlja razgovore sa SAD-om i Rusijom podovom uvođenja sankcija NIS-u.
Komentari 12
Вита
Dg
Ташоли
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar