Trpeza s gorkim zalogajima inflacije: Ko je zapalio cene?

Inflacija je obeležila i ovu godinu. S početnih 15, pa rekordnih 16,2 odsto, godinu završavamo sa stopom od oko 8 odsto.
Trpeza s gorkim zalogajima inflacije: Ko je zapalio cene?
Foto: Pixabay
Za građane je zapravo najvažnija stopa inflacija koja se odnosi na ono na šta troše najveći deo novca, a to je hrana, piše RTS.
 
Novinarka RTS-a Anica Telesković kaže da će novogodišnja trpeza biti u proseku 8 odsto skuplja nego prošle godine. Ali ističe i da svako ima neku svoju, ličnu, porodičnu inflaciju u zavisnosti od toga šta kupuje.
"Ono što se najčešće javlja kao zabuna, onda kada se kaže da je inflacija prepolovljena, da je pala sa negde 16 na 8 odsto. Onda se to vrlo često i u medijima javlja kao zabuna, da su cene počele da padaju. To ne znači da su cene počele da padaju, već da je samo spor rast", ukazuje u proseku.
 
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije objašnjava da je definicija inflacije opšti porast cena i da je bitno, čak poželjno, da ona bude negde na nivou oko 2 procenta. Primer su, kaže, zemlje koje imaju imaju problem deflacije, što utiče loše na privredni rast.
Kada se govori o pokretačima inflacije, pre svega hrani i energentima, prema poslednjem merenju, prosečna inflacija je oko 8 odsto, dok je cena hrane porasla u proseku za 9 procenata.
 
"Činjenica je da se inflacija sada stabilizovala, da će nastaviti da pada i da će verovatno u drugoj polovini naredne godine ući u cilj Narodne banke Srbije, da se kreće oko 3-4 odsto, što ukazuju i sva očekivanja na širem globalnom nivou", ocenjuje Stanić.
 
Dodaje i da je u izveštaje MMF-a, da je inflacija nešto što prolazi, ali je svoje posledice ostavila.
 
Da bi inflacija ostala na ovom nivou, Anica Telesković smatra da je neophodno da se ne desi neki novi energetski šok kakav smo imali u zimu 2021. godine. Ukazuje da svako pomeranje cena energenata i cena hrane u svetu može da se odrazi i kod nas.
 
"Mi smo ovde 2023. imali, to je možda ostalo ispod radara, ali kao da je bila neka vrsta interne istrage u državi - ko je ovde zapalio cene. Pa se tako došlo do trgovaca", navodi Telesković. 
 
Misli da, kada je reč o cenama hrane, na tržištu postoji neki strukturni problem - od proizvođača, prerađivača, trgovaca, uvoznika. 
 
"Ja ne tvrdim da neko ima monopol, da zloupotrebljava dominantni položaj, to ne tvrdim, to je posao za antimonopolsku komisiju, ali neka nepravilnost na tržištu u toj strukturi sigurno postoji", smatra Telesković.
 
Stanić navodi da na globalnom nivou nema saglasnosti u vezi toga šta su bili uzroci inflacije.
 
Kako kaže, neko govori da je najviše uticala na inflaciju, kriza u Ukrajini, neko da je ekspanzivna monetarna politika, dosta štampanja novca. Ističe da postoji više faktora koji utiču na inflaciju i da je teško utvrditi ko je dominantno kriv.
 
"Čak mislim da dominantnog faktora nema, nego jednostavno skup faktora koji učestvuju u istom problemu", ocenjuje Stanić.
Anica Telesković ukazuje da bi inflacija bila sveprisutna čak i da rata u Ukrajini nije bilo, jer je toliko novca naštampano kao nikad do tada. Navodi da je te 2020. godine naštampano 20.000 milijardi dolara, što je činilo četvrtinu ukupnog svetskog bruto domaćeg proizvoda.
 
"To je četvrtina svega što sva svetska privreda i građani stvore za godinu dana. Kad se taj novac, ta tolika količina novca sudarila sa robom koje nije bilo dovoljno zbog prekinutih lanaca snabdevanja i svega onoga što smo gledali tokom kovida, tako je nastala inflacija. Onda se na to nadovezala ova energetska kriza, kad poskupe energenti i sve poskupljuje. Tako danas živimo to što živimo", navodi ona.
 
Prema Stanićevoj oceni sve se dešavalo praktično po ekonomskoj teoriji. Prvo se inflacija pojavila u zemljama koje su najviše integrisane u međunarodne finansijske tokove. Zatim je, navodi, polako počela da se preliva i kod nas.
 
"Što znači da apsolutno stoji činjenica da je ona bila uvezena, ali je posle pokrenula unutrašnje probleme koji su uticali na to da imamo ipak inflaciju koja je u proseku među najvišim u Evropi. Međutim, ono što je jako bitno ona se sada spušta i na svetskom nivou, posledično i u Srbiji. Teško je očekivati neki takav sličan šok, da bi mogao da ponovo pokrene talas inflacije", ističe Stanić.
  • rale

    31.12.2023 06:49
    Savremena ekonomija sastoji se od trougla političari-bankari-privrednici. Političari štampaju novac za krize i da krpe potencijalna žarišta, privrednici plaćaju radno stanovništvo taman toliko da ne protestvuje, a bankari kreiraju privid bogatstva, jer od nešto malo novca koji im izda država kao rezerve oni ga fiktivno udesetostručuju kroz izdavanje kredita. Ko živi u ovom trouglu njemu je jedina sledeća adresa ludnica.

    Kada bi većina ljudi ugasila medije i prestala da veruje ludnici korumpiranog trougla, mogli bi da pogledaju u svoje ruke i da žive život koji mogu nekako sami i realno da privrede.
  • Salamander

    31.12.2023 06:08
    godina koju
    su pojeli parizeri
  • Voki

    31.12.2023 02:25
    @Marina
    I treba jer za bolje i nismo,nakon 30 godina mi opet po istom,znaci normalni nismo!!!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija