Kako su naprednjaci prosečnu godinu proglasili uspešnom
Predsednik Vučić se u učestalim javnim nastupima često hvali postignutim privrednim rezultatima.
Foto: 021.rs
Vladavinu naprednjaka je odavno proglasio najuspešnijom u istoriji Srbije i Jugoslavije, a početkom godine je najavio i da će "tekuća, ali i godine do EXPO 27 biti sve plodonosnije".
Dakle, kako bismo znali šta da očekujemo naredne i potonjih sezona, dobro je da vidimo kako smo okončali prošlogodišnju i vidimo gde nam je start.
Ispod očekivanja
Lane je rast BDP-a bio tek 2,45 odsto, znatno niži od predsednikove polazne ambicije da dostigne najmanje pet odsto. Istina, kako je godina odmicala Vučiću je postajalo jasno da je bio previše optimističan, pa je postupno smanjivao priželjkivani rast BDP. Ipak, 2,5 odsto je niže i od poslednjeg očekivanja, tri odsto.
Ono što dodatno ruži sliku srpske ekonomije je činjenca da je u pitanju druga uzastopna sezona sa, za nerazvijenu državu, uočljivo sporim rastom. Još je nepovoljnije što se i ovaj minimalan rast zasniva na vremenu povoljnijem za poljoprivredu i još neke delatnosti, a ne na tehnološkom razvoju ili povećanoj dostupnosti kapitala.
Tako je agrarna sezona uvećana za 9,1 odsto najviše zahvaljujući znatno uvećanoj količini padavina. Ali, poljoprivreda je, nakon prethodne loše sezone, ovim uvećanjem tek dostigla donji nivo prosečne godine, a rentabilnost ovdašnjih paora je i dalje daleko ispod poslovnosti evropskih.
Kišo tiho padaj
Kiša ne pomaže samo poljoprivrednicima. Lane su joj se najviše radovali uposleni u elektroprivredi. Rad svih hidroelaktrana je beležio rekordne rezultate. Ovi generatori struje godišnje u Srbiji isporuče otprilike 28-29 odsto ukupno proizvedene električne energije. Lane je njihov udeo skočio na čak 43 odsto, a neobično povoljni hidrološki uslovi su trajali celu kalendarsku godinu.
Ovako dobra hidrologija je omogućila da, uprkos nevoljama sa otkopavanjem uglja u Kolubarskom basenu, struju ne da nismo morali da uvozimo, već smo i izvozili. Godišnji profit EPS-a je premašio 850 miliona evra. Ipak, stalno treba imati na umu da je ovaj rezultat urušene energetike Srbije posledica isključivo nezapamćeno povoljnih vremenskih prilika, pre svega nezabeleženog dotoka voda.
Treći nosilac rasta srpske ekonomije je u građevinarstvu čiji je rast lane iznosio 11,2 odsto. Osnovni podstrekač ulaganja u građevinske objekte je država Srbija koja je u te namene izdvojila čak 13,5 odsto više nego 2022. Ova delatnost je osnov naprednjačkog shvatanja ekonomije, međutim nema analiza isplativosti niti jednog novoizgrađenog većeg objekta.
Pad maloprodaje
Kada se sve zbroji ispada da su poljoprivreda, prozvodnja struje i građevinarstvo doneli 1,4 odsto rasta BDP, na sve ostale privredne grane otpada 1,1 odsto. Zapravo, samo su još dve grane doprinele rastu, prevoz putnika i ugostiteljstvo. Više je nego zabrinjavajuće da prerađivačka industrija već godinama ne beleži rast.
Vlast, ponajviše guvernerka Jorgovanka Tabaković, pred kraj godine je najviše isticala pad inflacije. Zaista, poslednjeg meseca prohujale godine inflacija je iznosila 7,7 odsto, naspram 15,1 odsto decembra 2022. Međutim, i pored pada inflacije nastavljen je pad prometa u maloprodaji. Protekle godine je za 2,5 odsto bio manji nego prethodne i to je pouzdan pokazatelj da standard stanovništva pada.
Razlog je što je u Srbiji bio jako izražen rast cena osnovnih prehrambenih uslova, energije, gasa, higijenskih potrepština u čijoj proizvodnji se troši mnogo energije... To su osnovne ljudske potrepštine na koje siromašniji i prosečni odvajaju znatno veći procenat ukupnih primanja.
Ovakva struktura ukazuje na nerentabilnost pojedinih proizvodnji u nas, recimo prehrambene, ali i na činjenicu da je dobar deo inflacije generisan na domaćem terenu i ne potiče iz uvoza, odnosno nije posledica monetarne politike Evropske centralne banke (ECB) ili situacije oko Ukrajine i uvoza pojedinih fosilnih energenata. Drugim rečima naša ekonomija, usled nedovoljne efikasnosti, sadrži inflacioni crv.
Fiskalna politika nasuprot monetarne
Problem je što su polazni, ujedno i najjači, uzroci rasta cena i dalje prisutni u srpskoj ekonomiji. Narodna banka Srbije je sa primetnim zakašnjenjem sledila ECB u snižavanju kamatnih stopa, dok je, posebno pred izbore, država nastavljala sa neselektivnim dodeljivanjem novca pojedinim grupama stanovništva.
Time je fiskalna politika radila nasuprot inače okasneloj monetarnoj politici. Veliko je pitanje hoće li se monetarna i fiskalna politika narednih godina uskladiti, a morale bi ako je cilj smirivanje rasta cena i svođenje inflacije na manje od dva odsto.
Zaboravljeni domaći preduzetnici
Retko čime se Vučić toliko hvali kao visinom stranih investicija u Srbiji. Lane su distigle bezmalo pet milijardi, otprilike trostruko nego što su iznosile pre deceniju. To je impresivan podatak, ali uz prateći minus da investicioni ambijent po domaće preduzetnike nije bio ni približno povoljan kao za strane. Jedva da su uložili devet milijardi evra, mada bi morale da budu otprilike tri i po puta više od inolaganja.
Iako Srbija godinama ignoriše subvencionsanje domaćih fabrikanata i proizvođača, ipak to nije glavni uzrok izbegavanja domaći kapitalista da ulažu u Srbiju. Sve izraženija korupcija i sve vidljivije odsustvo pravne sigurnosti su mnogo jači razlozi nespremnosti domaćih privatnika da investiraju u sopstvenoj zemlji.
Drugim rečima, teško da se razvojna i socijalno odgovorna ekonomska politika može voditi u sistemu gde je mnogo berićetnije biti sitan lokalni pion vladajuće stranke, nego uspešan stručnjak politički opoziciono naklonjen.
Kada se sve sabere, protekla godina je bila sasvim osrednja. Ostaje nejasno zašto je čelni ljudi Srbije doživljavaju kao uspešnu.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Poskupelo gorivo - ovo su nove cene
22.11.2024.•
5
Litar dizela na pumpama u Srbiji će koštati 197 dinara, a benzina 181 dinar.
Pejpal ne funkcioniše za hiljade korisnika širom sveta
21.11.2024.•
0
Aplikacija za plaćanje Pejpal danas ne funkcioniše za hiljade korisnika širom sveta.
Zaduženja u Srbiji: Privreda smanjuje, građani i preduzetnici povećavaju kredite
20.11.2024.•
2
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju oktobra ove godine iznosili su oko 3.731 milijardu dinara, što je 0,1 odsto više nego u septembru, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
Svaka druga kontrolisana zlatara nije izdavala fiskalne račune
20.11.2024.•
5
Svaka druga zlatara čiji su rad kontrolisali poreski inspektori ne izdaje fiskalne račune.
Mladi preduzetnici u Srbiji osnivaju sve više firmi: Rast od gotovo 25 odsto za pola godine
19.11.2024.•
7
Srbiji je od maja do novembra porastao broj novoosnovanih privrednih subjekata čiji su osnivači mlađi od 30 godina i tih firmi je bilo za 24,6 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.
Vučić o povišici koju će dobiti penzioneri, pričao i o putevima, oružju, dronovima, Ekspu, EU...
19.11.2024.•
22
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da će penzioneri biti prvi koji će dobiti povišicu od 10,9 odsto, obračunatu na decembarske penzije.
Akcija subvencionisane cene goriva produžena do 24. novembra
19.11.2024.•
0
Akcija subvencionisane cene goriva za sva registrovana poljoprivredna domaćinstva biće produžena do 24. novembra, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Sindikat: Postajemo u svojoj zemlji roblje stranih investitora
18.11.2024.•
11
Kompanija Jura u Leskovcu, iako je dobila subvencije države od 10.000 evra po zaposlenom, ne poštuje zakone Srbije i tu postoje veliki problemi na koje niko ne reaguje i toleriše se takvo ponašanje.
"Strani plaćenici": Ko su najveći donatori Ministarstva odbrane i MUP?
18.11.2024.•
9
Uticaji stranih država u Srbiji se sve više mogu osetiti, uglavnom se kanališu kroz izjave predstavnika ministarstava i predsednika Aleksandra Vučića koji često otvoreno favorizuju određene države.
Budžetsko ulepšavanje budućnosti: Kad naprednjaci planiraju
18.11.2024.•
21
Pre desetak dana Vlada Srbije definisala je budžet za 2025. godinu i uputila ga Skupštini na usvajanje.
Amazon lansirao konkurenciju sajtovima Temu i Shein s "neverovatno niskim" cenama
18.11.2024.•
6
Amazon je pokrenuo novu platformu pod nazivom Haul, koja ograničava maksimalnu cenu proizvoda na 20 dolara (15,79 funti), s ciljem konkurisanja jeftinim trgovinskim gigantima poput Temu-a i Shein-a.
Lufthanza otpušta oko 400 zaposlenih
17.11.2024.•
0
Grupacija Lufthanza će ukinuti petinu radnih mesta u upravi, a radi se o oko 400 zaposlenih, objavio je frankfurstki poslovni magazin Menadžer.
Nakon masovnog trovanja mušterija: Mekdonalds ulaže 100 miliona dolara da povrati ugled
17.11.2024.•
0
Mekonalds je objavio da će utrošiti 100 miliona dolara kako bi pojačao prodaju nakon što je epidemija izazvana bakterijom ešerihija koli uplašila kupce i uticala na pad poslovanja firme u SAD.
"Pošte Srbije": Znatno povećan broj pošiljaka zbog Temu-a, robot za sortiranje uskoro u Novom Sadu
17.11.2024.•
13
Broj pošiljki Pošte i Post ekspresa povećan je oko 60 odsto od kada je krenula aplikacija Temu, izjavio je FoNetu vršilac dužnosti direktora "Pošta Srbije" Zoran Anđelković.
Kad ti Ilon Mask ponudi posao: Nećete primati platu, a radićete više od 80 sati nedeljno
17.11.2024.•
13
Jedan od lidera novoformiranog Sekretarijata za efikasnost vlade u administraciji Donalda Trampa, Ilon Mask, objavio je oglas za posao.
Evropska komisija za Srbiju predviđa solidan privredni rast
16.11.2024.•
1
U Evropskoj uniji privreda posle dužeg perioda stagnacije beleži blagi rast i inflacija nastavlja da pada.
Gasprom prestaje da isporučuje gas OMV-u
15.11.2024.•
6
Ruska državna naftna kompanija Gasprom, prestaće da snabdeva austrijski OMV počevši od subote, izjavio je austrijski kancelar Karl Nehamer.
NIS izdaje prve korporativne obveznice: Zaduživanje od 5,8 milijardi dinara
15.11.2024.•
0
Skupština akcionara Naftne industrije Srbije (NIS) usvojila je danas, na vanrednoj sednici, Odluku o izdavanju prve emisije obveznica Društva, ukupne nominalne vrednosti 5,855 milijardi dinara.
.jpg "Ovo su nove - stare cene goriva")
Ovo su nove - stare cene goriva
15.11.2024.•
6
Objavljene su nove cene goriva, koje će od danas u 15 časova važiti narednih sedam dana.
EU kaznila Fejsbuk sa 800 miliona evra zbog kršenja antimonopolskih pravila
14.11.2024.•
0
Evropska unija je danas kaznila kompaniju Meta u čijoj se vlasništvu nalazi Fejsbuk sa 800 miliona evra zbog onoga što su nazvali "zloupotrebljivim praksama".
Poreska uprava: Novi iznosi poreza na oružje za 2024. godinu
14.11.2024.•
2
Poreska uprava Srbije odredila je nove iznose poreza na oružje za 2024. godinu, nakon obrade podataka iz Ministrastva unutrašnjih poslova kojom su usklađeni dinarski iznosi za registrovano oružje.
Komentari 15
Sale
Dejan
Куп је битан
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar